Istorija Jevreja u Pirotu

Dodaj veze
S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Na području pirotskog okruga nije se došlo do dokaza o životu Jevreja u rimskom periodu pa se ne zna kada su se tačno naselili u tim krajevima. Presudna godina zvaničnog naseljavanja Balkanskog poluostrva Jevrejima jete 1492. godina odnosno 1496. po odobrenju sultana Bajazita II. Velike grupe Jevreja koji su imali svoje hramove bili su naseljeni uglavnom u Jedrenu, Carigradu, Sofiji, Solunu i Beogradu.[1]

Tek je jedan sudski protokol jevrejskog suda iz Vidina potvrdio prisustvo Jevreja u Pirotu.[2] Tada su tri Jevrejina iz Sofije i jedan čauš ubijeni i opljačkani na putu za Vidin dok su se nalazili u okolini grada. Ova vest je stigla do jevrejskog suda u Vidinu zahvaljujući jevrejskom sudiji iz Pirota.

Postoji zapis o ulozi dubrovačkih trgovaca u razvoju balkanske trgovine, govori da se pirotski Jevreji tokom XVII veka javljaju kao značajni trgovački posredinci između dubrovačkih trgovaca i lokalnog stanovništva.[3]

Putopisac i istoriograf iz Habzburške monarhije, Gerard Kornelijus Driš je zabeležio u svom dnevniku 1718. godine da je Pirot naseljen muslimanima, Rasima, Grcima, Jevrejima i Jermenima. Trgovali su međusobno a roba se sastojala od hrane i odeće.[4]

Jevreji su se u Pirotu prvo naseljavali u delu grada Pazar. Tijabara je bila još uvek nenaseljena tj. močvara. Jevrejska oština se obrazovala kada je u gradu postojalo oko 20 porodica.

Prema popisu stanovništva iz 1879. godine, Pirot je imao 8183 stanovnika od kojih je bilo 360 Jevreja.[5]

Za vreme Turaka, osmanlije su dozvolile Jevrejima u XIX veku da budu deo njihovih ograna vlasti sa veoma malim ovlašćenjima. Oko 1872. godine, Turci su ustanovili još jedno nadleštvo beledie koje je brinulo o uređenju varoši a u čiji je sastav ulazio po jedan čovek iz svake narodnosti.[6]

Jevreji su mogli imati svoje vinograde, njive, livade ako su uredno izvršavali svoje poreske obaveze: harač, desetek i vergiju.[7]

Pirotski Jevreji su uglavnom živeli od sarafluka, neki od njih su prodavali opanke i kiridžijali.

Pirotski kraj su oslobođeni turske vlasti 16/28. decembra 1877. godine ali se Jevreji ne pominju u tom događaju. Odmah sutradan je naređeno da se napravi provizorna bolnica pa su izabrane 4 turske i jedna jevrejska kuća čiji su vlasnici pobegli nekoliko dana ranije. Vlasnik ove jevrejske kuće je bio rabin Hadži Mair koji je ostavio punu kuću stvari i dragocenosti. Nije poznato zbog čega je prebegao uoči dolaska srpske vojske ali se vratio juna 1878. godine ge se pominje kao član skupštine Pirota.[8]

Razdoblje mira će narušiti Srpsko—bugarski rat 1885. godine. Bugarski knez Aleksandar I Batenberg je odseo u Pirotu gde je izabrao gostionicu jevrejina Rabena koga su bugarski vojnici mučki tukli do krvi jer nije hteo da zatvori svoju kafanu Kod srpskog kralja. Raben je došao do prosjačkog štapa jer su mu Bugari pokrali sve što je imao u gostionici.[9] Bugarska vojska je ostavila pustoš za sobom, pljačkali su, silovali i ubijali. Oskrnavljene su ne samo crkve već i džamije i sinagoge. Mlade Jevrejke su bežale u Bugarsku smatrajući da ih neprijatelji neće tražiti tamo.[10]

Nisu svi Jevreji bili imućni u pirotskom kraju, mnogo ih je ostalo bez kuća i dućana pa su živeli po iznajmljenim kućama i stanovima.

Pirotsko načelstvo je izvršilo popis oporezovane glave u Pirotu i okrugu pirotskom koje su plaćale porez za 1891. godinu i tu je bilo mesta za 10 mesta koje su zauzimali jevrejski građani.

Zbog preduzimljivog duha i ugleda, mnogi pirotski Jevreji su bili uključeni u razna osnivačka tela i upravne organe firmi i društva koji su nastajali krajem XIX i početkom XX veka.

Pirotski Jevreji u ratovima 1912 — 1918[uredi | uredi izvor]

Ne može se jasno utvrditi broj Jevreja Piroćanaca koji su učestovali u ratovima kao ni broj poginulih. U spisku poginulih ratnika u tom periodu, među 6497 imena nema imena stradalih Jevreja.[11]

Poslednje bugarske okupacione vlasti su napustile Pirot preko noći 10. oktobra 1918 a tri dana kasnije je ušla saveznička vojska. U Odboru za doček oslobodilaca nalazilo se 16 viđenijih ljudi među kojima je bio i Marko Sid, Jevrejin iz Pirota, trgovac.

Pirotski Jevreji u Drugom svetskom ratu[uredi | uredi izvor]

U toku bugarske okupacije u Drugom svetskom ratu, odlučeno je da se nebugarskim Jevrejima pridruže i bugarski Jevreji koji su smetali bugarskoj vlasti. Komesari za jevrejska pitanja u Bugarskoj su prcenili da mogu sakupiti 20 000 Jereja i doprineti Firerovoj želji da ih uništi. Po predlozima komesara, jevrejsko stanovništvo starosti od 17 do 46 godina je trebalo poslati u radne logore.

Pirotska jevrejska opština pod bugarskom vlašću je veoma kratko zadržala svoju samostalnost i organizaciju koju su činile sinagoga, škola i Savet. Godine 1942. godine u Pirotu je formiran organ za jevrejska pitanja. Moše Izrael Levi je bio postavljen za rukovodioca Saveta. Jevrejska konzistorija je oktobra iste godine dobila naređenje od pirotske uprave da im se zabranjuje odlazak na pijacu subotom pre 11 časova i da ne smeju se nalaziti sa seljacima van naselja.[12] Ubrzo je iz sofijskog komesarijata stiglo naređenje da svi Jevreji moraju nositi Davidovu zvezdu te je svim licima koji su je nosili bio dozvoljen pristup u određene gostionice u gradu.[13]

Muškarci Jevreji su dobili naređenje da kopaju rupe za sadnju lipa bez naknade u roku od 10 dana od početka marta dok je bugarski okupacioni list ovu akciju nazvao Ulepšavanjem grada a Jevreje nazvao radnicima.[14]

Godine 1943. je dobijeno obaveštenje da svi pirotski Jevreji moraju prestati da se bave svojim profesijama jer se sva lica jevrejskog porekla u novooslobođenim zemljama ne smatraju bugarskim državljanima i kao takvi ne mogu da obavljaju delatnosti.[15]

Doseljavanje bugarskih Jevreja u Pirot je počelo poslednjih dana februara i početkom marta 1943. godine i živeli su po kućama pirotskih Jevreja. Bugarske vlasti su napravile spisak jevrejskih porodica koje su mogle da prime bugarske Jevreje. Bilo je predviđeno da se doseli 57 lica, mahom iz Sofije ali prema kasnijim izveštajima, broj je bio manji.[16]

Pripreme za hapšenja Jevreja u Pirotu se držalo u tajnosti sve do tog dana. Godine 1943. 12. februara između 5 i 6 časova ujutru, pred svakom jevrejskom kućom je bio policajac čiji je zadatak bio da sprovede porodicu do fiskulturne sale Gimnazije. Pre ulaska u salu, morali su da predaju sve svoje dragocenosti. Tamo su proveli skoro 7 dana bez hrane i bez pokrivača. Bili su mučeni u sali. Ukupna vrednost oduzetih stvari bila je 388 647 leva dok su policajci naknadno uzeli još 21 456 leva. Novac je otišao u Bugarsku narodnu banku u Pirotu. Tako je fiskulturna sala postala jevrejski logor. Piroćanci su dolazili za to vreme i posećivali svoje prijatelje i komšije u logoru i preko ograde im prebacivali hranu, cigarete i vodu. Osmog dana zatočeništva im je saopšteno da će biti deportovani u Poljsku sa Jevrejima iz Trakije. Sutradan su srpski Jevreji ispraćeni do železničke stanice. Ukupno je bilo 158 ljudi. Vozom su odvezen do Loma a odatle putovali parobrodima Dunavom do Beča a onda vozom ponovo do Treblinke gde su svi stradali.[17]

Posle rasformiranja logora u Gimnaziji, bugarski Jevreji su dobili naređenje da se spakuju i odu u Bugarsku avgusta 1943. godine.

Kasnije je obrazovana komisija koja je popisivala nepokretnu imovinu Jevreja u Pirotu. Kada je popis završen i kuće ponovo zaključane, ključevi su odneti u pirotsku upravu. Neki od predstavnika vlasti su za sebe izabrali neke od najlepših kuća i zadržali ih. Posle popisa je osnovana komisija za prodaju imovine. Svaka prodaja je bila javna ispred samih kuća. Kupovalo se licitiranjem neke pojedine skupe stvari su se pojedinačno prodavale.

Posle rata, u grad su se vratili Avram Samuil Avramović knjigovođa i Isak Tuvi Jusefović apotekar. Avramović je bio u izbeglištvu i kada se vratio zadržao se do 1960. godine kada se odselio u Izrael.[18] Jusefović je dočekao penziju u Pirotu a onda se odselio u Beograd.[19] Njih dvojica su davali podatke o svojim sunarodnicima koji su ubijeni ili nestali u ratu. Iseljavanjem ovih porodica, Pirot je ostao bez Jevreja.

Ostaci jevrejskog života u Pirotu[uredi | uredi izvor]

Sinagoga koja je bila u Pirotu je srušena 1958. godine[20].

Postojalo je samo jedno jevrejsko groblje u Pirotu na brdu Sarlah koje je danas pod šumom i teško ga je naći. Poslednja sahrana na ovom groblju je priređena 1943. godine. Pirotski muzej čuva ostatak nadgrobne ploče jevrejskog rabina — Šloma ben Geršona Kova iz 1739. godine.[21]

Kuće pirotskih Jevreja se nalaze danas uglavnom u Jevrejskoj ulici, ulici Vojvode Stepe, ulici Srpskih vladara i ulici Lava Tolstoja. Takođe se tu nalazi i spomenik poginulim Jevrejima Pirota kao i ostaci jevrejskog kupatila.

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Evreйski izvori za obщestveno-ikonomičeskoto razvitie na balkanskite zemi prez XVII, tom 2. Sofija. 1958. str. 115. 
  2. ^ Evreйski izvori za obщestveno-ikonomičeskoto razvitie na balkanskite zemi prez XVII, tom 2. Sofija. 1958. str. 416. 
  3. ^ Panova, Snežka (1980). Bъlgarskite tъrgovci prez XVII vek. str. 45. 
  4. ^ Velkova, Panajotović, Saška, Mila (2012). Putopisci o Pirotu i pirotskom kraju. str. 49. 
  5. ^ Nikolić, Ilija (1981). Pirot i srez nišavski 1801 - 1918. str. 170, 389. 
  6. ^ Nikolić, Vladimir (1974). Stari Pirot, Etnološke beleške iz prošlosti grada. Pirot. str. 68 - 69. 
  7. ^ Velkova i Panajotović, Saška i Mila (2014). Mali Rista i njegovo vreme. Pirot. str. 38. 
  8. ^ Nikolić, Ilija (1981). Pirot i srez nišavski 1801 - 1918. str. 209, 212, 316. 
  9. ^ Nikolić, Ilija (1981). Pirot i srez nišavski 1801 - 1918. str. 165 - 167. 
  10. ^ Nikolić, Ilija (1981). Pirot i srez nišavski 1801 - 1918. str. 164 - 169. 
  11. ^ Zdravković, Dragiša (1924). Besmrtnici okruga pirotskog 1912-1920. Niš. 
  12. ^ Centralen dъržaven arhiv Sofiя, f. 666K op 1 a.e 1, 6, 31. 10. 1942
  13. ^ Centralen dъržaven arhiv Sofiя, f. 666K op 1 a.e 1, 86, 4. 10. 1943
  14. ^ Bъlgarski zapad, br. 48, 6. februar 1943
  15. ^ Centralen dъržaven arhiv Sofiя, f. 666K op 1 a.e 1, 122, 27. februar 1942
  16. ^ Centralen dъržaven arhiv Sofiя, f. 666K op 1 a.e 1, 4, bez datuma
  17. ^ Lebl, Ženi (1990). Jevreji u Pirotu. str. 98. 
  18. ^ List Sloboda, članak Moje srce je u Pirotu, bez datuma
  19. ^ Lebl, Ženi (1990). Jevreji u Pirotu. str. 149. 
  20. ^ List Sloboa, 18 novembar 1995.
  21. ^ Velimirović, Milutin (1979). Jevreji u Pirotu. Pirot: Pirotski zbornik. str. 281. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Saška Velkova i Mila Panajotović, Šalom iz Pirota, 2015
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Историја_Јевреја_у_Пироту&oldid=26892055”