Karbonski otisak

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Objašnjenje karbonskog otiska (na engleskom jeziku)

Karbonski otisak predstavlja ukupnu količinu emitovanih gasova staklene bašte (eng. greenhouse gases - GHG) proizvedenih direktno ili indirektno od strane pojedinca, organizacije, događaja ili proizvoda. Pored vodenog otiska, karbonski otisak je jedan od najznačajnijih indikatora zagađenja životne sredine. Njegov naziv obuhvata različite gasove koji uzrokuju efekat staklene bašte i time doprinose globalnom zagrevanju.[1]

Glavni emiteri su industrija, saobraćaj, gradovi i poljoprivreda, što znači znači da svaki čovek na planeti, učestvujući u bilo kojoj od ovih aktivnosti, ostavlja svoj lični karbonski otisak na planetu. Ta količina gasova koja se svakodnevno proizvede naziva se primarni otisak. Sekundarni otisak je količina gasova staklene bašte koja se indirektno oslobađa u atmosferu, a povezani su sa celokupnim ciklusom proizvodnje i transporta svih proizvoda koje ljudi koriste.[2]

Svaki pojedinac svojom delatnošću nanosi štetu životnoj sredini, ali takođe može i preduzmemo ozbiljne korake kako bi se smanjila emisija gasova koji doprinose efektu staklene bašte. U zavisnosti od navika, bilo da je reč o ishrani, načinu putovanja, potrošnji energije, kupovnim navikama, načinu odlaganja otpada, svaka osoba na planeti proizvodi štetne gasove koji negativno utiču na životnu sredinu, a time i na zdravlje, ne samo ljudske populacije veđ celokupnog živog sveta na planeti.[3]

Definicija[uredi | uredi izvor]

Karbonski otisak predstavlja ukupnu emisiju gasova sa efektom staklene bašte izazvanu direktno i indirektno od strane pojedinca, događaja, organizacije ili proizvoda.[4] Gasovima staklene bašte pripadaju ugljen-dioksid i njegovi ekvivalenti: metan, oksidi azota i sumpora, kao i hloro-fluoro-ugljenici (freoni), koji se konstantno emituju u atmosferu, pojačavajući efekat staklene bašte.[2] Drugim rečima, karbonski otisak je mera ljudskog uticaja na životnu sredinu i klimatske promene.

S obzirom da jedan predmet ili aktivnosti može prouzrokovati emitovanje nekoliko različitih vrsta gasova staklene bašte, svaki u različitim količinama, karbonski otisak napisan u tom obliku može izgledati prilično zbunjujuće.[1] Da bi se ovo izbeglo, teži se izražavanju karbonskog otiska u obliku ekvivalentnog ugljen-dioksida, skraćeno CO2eq, odnosno koncentracije CO2 koja bi izazvala isti nivo zračenja, koji izaziva koncentracija drugog gasa sa efektom staklene bašte.[5]

Izračunavanje karbonskog otiska[uredi | uredi izvor]

Karbonski otisak je suma svih emisija ekvivalentnog ugljen-dioksida koje pojedinac ili društvo u celini izaziva svojim aktivnostima u određenom vremenskom periodu. Najčešći vremenski period za koji se izračunava karbonski otisak je jedna godina.

Karbonski otisak izražava se u kilogramima ili tonama ekvivalentnog CO2 (CO2eq).[5] Kilogramima se meri individualni ili otisak domaćinstva, dok se otisak organizacija, nacionalni otisak, kao i svetski otisak meri tonama. Ukupan karbonski otisak, bilo individualni ili nacionalni, sastoji se iz primarnog i sekundarnog otiska.[1]

Prosečne vrednosti karbonskog otiska pojedinca[uredi | uredi izvor]

Emisije ekvivalenata ugljen-dioksida po osobi po zemljama, 2017. godine
Prosečna emisija ekvivalenata ugljen-dioksida različitih vidova transporta (u gramima) po putničkoj milji (SAD)

Karbonski otisak jedne osobe na godišnjem nivou u Sjedinjenim Američkim Državama iznosi 28 tona, u Velikoj Britaniji 15,4 tone, u Evropskoj uniji 5,4 tone, dok u Crnoj Gori iznosi 5,1 tonu godišnje po osobi.

Svaki pojedinac u proseku dnevno emituje 14,2 kilograma ekvivalentnog CO2. Ovaj otisak je prvenstveno vezan za turizam, kao najveću rastuću industriju u svetu i odgovaran je za pet do 12 odsto emisija gasova. U turističkiom paketima sve više turista traži podatke o karbonskom otisku.[6]

Primarni karbonski otisak[uredi | uredi izvor]

Primarni karbonski otisak je ukupna količina direktnih emisija gasova sa efektom staklene bašte (greenhouse gases - GHG) koji se oslobađaju sagorevanjem fosilnih goriva, uključujući energiju koja se koristi u domaćinstvima i gorivo koje se potroši za saobraćaj (prevoz automobilom ili sredstvima javnog prevoza).[1]

Svaki pojedinac može imati direktan uticaj na smanjenje nivoa primarnog karbonskog otiska. Ekološki osvešćen način života podrazumeva smanjenje štetnih aktivnosti, na primer: primenom alternativnih izvora energije u domaćinstvima ili alternativnih načina individualnog prevoza (električni automobil, bicikl, električni skuter i sl.)[7]

Postoji veliki broj sajtova koji nude besplatne aplikacije kojima se može izmeriti individualni karbonski otisak.[8] Unošenjem podataka o svakodnevnim aktivnostima kalkulator daje obračun koliko svako pojedinačno učestvuje u zagađivanju životne sredine, kao i nekoliko ideja na koji način svako može umanjiti svoj negativan uticaj. Neki od predloga su promena prevoznog sredstva (bicikl ili javni transport umesto sopstvenog automobila), kupovina domaćih proizvoda, izolacija stambenog prostora i sl. Uporedo sa ovim predlozima često su dati i primeri umanjenja troškova domaćinstva promenom ekološki štetnih navika.[3]

Sekundarni karbonski otisak[uredi | uredi izvor]

Sekundarni karbonski otisak je ukupna količina indirektnih emisija gasova sa efektom staklene bašte (GHG) koje su povezane sa čitavim ciklusom proizvodnje i transporta svih proizvoda koje koristimo.[1]

Gasovi sa efektom staklene bašte (GHG)[uredi | uredi izvor]

Gasovi sa efektom staklene bašte upijaju Sunčevu energiju i toplotu Zemlje i zadržavaju je u atmosferi. Na taj način nastaje efekat staklene bašte. Mnogi od ovih gasova su prirodno dostupni u atmosferi, ali se ljudskom aktivnošću povećava njihova koncentracija, posebno ugljen-dioksida, metana, azot-oksida i rashladnih gasova (freona), što prouzrokuje klimatske promene.

Umanjenje karbonskog otiska[uredi | uredi izvor]

Grafikon smanjenja karbonskog otiska pojedinca pri raznim aktivnostima, u metričkim tonama ekvivalentnog ugljen-dioksida (CO2eq)[9]

Promene u ponašanju imaju značajan uticaj na uštedu energije, jer energiju troše svi ukućani, zaposleni ili korisnici različitih ustanova, zavisno od toga koliko su svesni i posvećeni smanjenju štetnog uticaja na životnu sredinu. Promene navika, kao što su gašenje svetla u prostorijama koje se ne koriste, održavanje toplote prostorija na preporučenim temperaturama, izbegavanje “stand-by” načina rada uređaja i mnoge druge predstavljaju potencijal za efikasnije korišćenje energijei smanjenje karbonskog otiska pojedinca, zajednice i društva.

Tehnološke promene odnose se, između ostalog, na zamenu rasvete i delova sistema za klimatizaciju, grejanje i hlađenje, zamenu bojlera, uvođenje sistema kontrole potrošnje energije (termostati, termostatski ventili itd.), termoizolaciju, solarne panele, solarne kolektore i druge mere koje mogu doprineti efikasnijem korišćenju energije.[10]

  • Nisko-karbonski urbani razvoj predstavlja koncept unapređenja kvaliteta života i razvoja urbane infrastrukture i usluga, uz istovremeno smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte, koje nastaju kao rezultat svakodnevnih aktivnosti u urbanim sredinama.[5] Pametni grad koristi informacione i komunikacione tehnologije, kao i inovativna rešenja u svrhu postizanja održivosti, visokog stepena efikasnosti urbane infrastrukture i usluga, uz poboljšanje kvaliteta života stanovnika.
  • Racionalna potrošnja energije je obaveza svakog pojedinca i društva u celini. Podrazumeva postizanje optimalnog nivoa komfora, uz najmanji mogući utrošak energije.
  • Energetska efikasnost podrazumeva upotrebu manje količine energije, odnosno energenata za obavljanje istog posla, kakav je grejanje ili hlađenje prostora, rasveta, proizvodnja, pogon vozila itd. Pojam energetska efikasnost može se odnositi na uređaje, ali i na mere i ponašanja. Energent je sirovina ili izvor u procesu dobijanja energije, a izvori energije mogu se podeliti na obnovljive i neobnovljive.[11]

Obnovljivi izvori energije[uredi | uredi izvor]

Grafikon emisija ekvivalentnog ugljen-dioksida (CO2eq) tokom proizvodnje energije iz obnovljivih i neobnoljivih izvora.
Glavni članak: Obnovljivi izvori energije

Obnovljivi izvori energije su prirodni i neiscrpni izvori energije, koji se u potpunosti ili delimično obnavljaju. U tu grupu spadaju voda (hidroelektrane, Sunčeva svetlost (solarna energija), vetar (vetroelektrane), biomasa, energija talasa i geotermalna energija.

Neobnovljivi izvori energije[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Neobnovljivi izvori energije

Neobnovljivi izvori energije su fosilna goriva, kao što su ugalj, prirodni gas, nafta i druga (termoelektrane, motori sa unutrašnjim sagorevanjem i td). Nastala su taloženjem i pretvaranjem ostataka biljaka i životinja u energente. Glavni izvor energije fosilnih goriva je ugljenik, pa njegovim sagorevanjem u atmosferu odlaze velike količine CO2, koje negativno utiču na životnu sredinu.

Primeri preduzetih mera za smanjenje karbonskog otiska[uredi | uredi izvor]

  • U cilju uspostavljanja harmonizičnog pristupa izračunavanju karbonskog otiska, u pet zemalja Evropske unije, Francuskoj, Italiji, Grčkoj, Mađarskoj i Hrvatskoj, polovinom 2015. godine započelo je sprovođenje trogodišnjeg projekta „Upravljanje klimom: Primena javnih politika za izračunavanje i smanjenje karbonskog otiska poslovnih subjekata" (eng. Climate Governance: Implementing public policies to calculate and reduce organisations carbon footprint). Osim izračunavanja, projektom je predviđena i izrada Strategije upravljanja karbonskim otiskom. Cilj izrade Strategije je maksimalno smanjenje karbonskog otiska poslovnoih subjekata po jedinici uloženih finansijskih sredstava, što bi u na kraju dovelo do smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte i ublažavanja klimatskih promena.[12]
  • Holandski avio prevoznik KLM (hol. Koninklijke Luchtvaart Maatschappij eng. Royal Dutch Airlines) je najstariji svetski avio prevoznik koji leti pod istim imenom, a koji je oktobra 2019. godine obeležio 100 godina postojanja. poznat je kao aviokompanija koja ulaže veliki napor u održivi razvoj vazduhoplovstva. U okviru proslave kompanija je u otvorenom pismu pozvala sve saradnike u avio industriji da joj se pridruže u potrazi za održivom budućnošću, u projektu pod nazivom „Letite odgovorno” (eng. Fly Responsibly). Kao jedan deo ovog projekta, KLM svim svojim konkurentima nudi besplatan program kompenzacije ugljen-dioksida CO2ZERO i besplatno korišćenje marke KLM, dok su za maj 2020. najavili otvaranje prve evropske fabrike održivog avio goriva. Kompanija konstantno ulaže i u obnavljanje svoje flote. Upravo iz tog razloga stogodišnjicu postojanja obeležili su kupovinom prvog KLM-vog Drimlajnera 787-10, ujedno i prvog Dreamlinera 787-10 koji je kupila jedna evropska aviokompanija. Ovaj avion, u poređenju sa letelicom Boing 747-400 na primer, koristi 42% manje goriva, emituje 31% manje ugljen-dioksida i proizvodi 50% manje buke. U planu je da do 2022. KLM flota ima ukupno 28 Dreamlinera.[13]
  • Prema zvaničnim podacima, svaki turista koji poseti Crnu Goru emituje dnevno, u proseku, 6,5 kilograma ekvivalentnog ugljen-dioksida (CO2eq), dok je karbonski otisak crnogorskih građana iznosi 5,1 tonu po osobi godišnje. Ministarstvo održivog razvoja Crne Gore, u saradnji sa Razvojnim programom Ujedinjenih nacija (UNDP) pokrenulo je pilot inicijativu „Razvoj niskokarbonskog turizma u Crnoj Gori”. Turistima i hotelima omogućeno je da izračunaju svoj karbonski uticaj i da daju donaciju u skladu sa tim, bilo onlajn, bilo putem donatorskih kutija postavljenim na prometnim lokacijama. Taj novac će biti usmeren u fond namenjen za realizaciju ekološki opravdanih programa - razvoj pomorskog saobraćaja na solarni pogon, izgradnja biciklističkih staza i postavaljanje solarnih klupa i pametnih stajališta.[6] Istovremeno se i u crnogorskim gradovima organizuju manifestacije tokom kojih posetioci mogu da izračunaju svoj karbonski otisak.[14]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v g d „Da li znate šta je karbonski otisak i kako se on računa?”. Na dlanu (Color Press Group). 19. 12. 2014. Pristupljeno 8. 6. 2020. 
  2. ^ a b Stanković, Sara (29. 7. 2017). „Koliki je vaš otisak?”. Ekoblog. Udruženje Ekogeneza, Beograd. Pristupljeno 7. 6. 2020. 
  3. ^ a b „Izračunajte svoj ekološki otisak: Elektronski kalkulator za građane”. DIJALOG.NET. 19. 6. 2016. Pristupljeno 8. 6. 2020. 
  4. ^ „What is a carbon footprint?”. carbontrust.co.uk. 16. 5. 2008. Arhivirano iz originala 11. 05. 2009. g. Pristupljeno 7. 6. 2020. 
  5. ^ a b v g URBAN LED 2019, str. 4
  6. ^ a b Peruničić, Dejan (27. 7. 2016). „Jedna osoba godišnje emituje 5,1 tonu ugljen dioksida”. Vijesti. Pristupljeno 8. 6. 2020. 
  7. ^ a b Milošević, Brankica. „Zašto danas svako treba da zna sta je karbonski otisak”. Wannabe. Pristupljeno 8. 6. 2020. 
  8. ^ „OVDJE MOŽETE IZMJERITI SVOJ KARBONSKI OTISAK”. greenhome.co.me. Pristupljeno 8. 6. 2020. 
  9. ^ Macdonald, Fiona (9. 10. 2018). „Feeling Overwhelmed by The News? Here Are Some Easy Things You Can Do Right Now to Help The Planet”. Sciencealert. Pristupljeno 9. 6. 2020. 
  10. ^ URBAN LED 2019, str. 9
  11. ^ URBAN LED 2019, str. 5
  12. ^ „Ugljikov otisak”. Zvanični veb-sajt. EKONOMSKI FAKULTET U RIJECI. Pristupljeno 9. 6. 2020. 
  13. ^ „KLM – Stogodišnji pionir avijacije pokreće program Fly ResponsiblyKLM – Stogodišnji pionir avijacije pokreće program Fly Responsibly”. Aviatica. Geographica doo. 24. 7. 2019. Pristupljeno 9. 6. 2020. 
  14. ^ „ODN 2018: Šta je moj karbonski otisak?”. Zvanični veb-sajt. Ministarstvo nauke Crne Gore. 11. 10. 2018. Arhivirano iz originala 09. 06. 2020. g. Pristupljeno 8. 6. 2020. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Energetska efikasnost u urbanim sredinama. URBAN LED. 2019. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]


Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Карбонски_отисак&oldid=25920427”