Pređi na sadržaj

Kajetan fon Felder

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Kajetan fon Felder
Kajetan fon Felder na litografiji Adolfa Dautagea iz 1861. godine
Lični podaci
Datum rođenja(1814-09-19)19. septembar 1814.
Mesto rođenjaViden (Beč), Austrijsko Carstvo,
Datum smrti30. novembar 1894.(1894-11-30) (80 god.)
Mesto smrtiBeč, Austrougarska,
ZanimanjeAdvokat, Entomolog
Porodica
SupružnikJozefine Sova
DecaRudolf Felder

Baron Kajetan fon Felder (nem. Cajetan Freiherr von Felder; Viden, 19. septembar 1814 — Beč, 30. novembar 1894) bio je austrijski advokat, entomolog i liberalni političar. Bio je gradonačelnik Beča od 1868. do 1878. godine.

Život i karijera[uredi | uredi izvor]

Felder je rođen u Videnu, danas četvrtom okrugu Beča. Postao je siroče 1826. godine, pohađao je Gimnaziju opatije Zajtenšteten, kao i škole u Brnu i Beču. Počeo je da studira pravo na Univerzitetu u Beču 1834. godine. Pravni staž završio je u Brnu, a činovnički u Beču, doktorirao je 1841.

Od 1835. godine intenzivno je putovao po zapadnoj i južnoj Evropi, uglavnom pešice, i učio strane jezike. Od 1843. radio je i kao asistent na akademiji Terezijanum i kao sudski tumač u Beču, pre nego što je 1848. položio austrijski pravosudni ispit, samo nekoliko dana pre izbijanja Martovske revolucije. U oktobru 1848. Felder je izabran u novoosnovano opštinsko veće (Gemajnderat - nem. Gemeinderat) Beča, ali je nekoliko meseci kasnije podneo ostavku zbog političkih razmimoilaženja.

Tokom narednih deset godina radio je kao advokat, vodio sopstvenu kancelariju u Beču i nastavio svoja studijska putovanja. Otputovao je na Orijent, u Afriku, gde se 1852. sreo sa mladim Alfredom Bremom u Kartumu, kroz istočnu Evropu, do samog severa Norveške i kroz Rusiju. Sakupio je veliku kolekciju buba i leptira. Godine 1860. pridružio se Akademiji nauka Leopoldina.

Godine 1861, Felder je ponovo postao član bečkog Gemajnderata. Za zamenika gradonačelnika Beča izabran je 1863. godine, a sledeće godine za šefa bečke Dunavske regulacione komisije.[1]

Kada je gradonačelnik Beča Andreas Zelinka umro na funkciji 21. novembra 1868, Felder je izabran za njegovog naslednika 20. decembra, nadmašivši svog ambicioznog rivala Julijusa fon Nevalda. Podržan liberalnom većinom u opštinskom veću, obavljao je ovu funkciju skoro deset godina: ponovo je biran 1871, 1874. i 1877. godine. Od 1869. takođe je bio potpredsednik Landtaga Donje Austrije i član austrijskog Doma lordova, kojeg je imenovao car Franc Jozef Prvi. Jedan od vrhunaca Felderovog mandata bilo je podizanje raskošne Bečke gradske kuće na bulevaru Ringštrase iz 1872. i otvaranje Svetske izložbe 1873. godine.[2]

Međutim, u Bečkom savetu, liberali su se raspadali i suočavali sa sve većim protivljenjem nemačkih nacionalnih i hrišćansko-socijalnih političara kao što je Karl Luger. Konačno, u julu 1878, Felder je dao ostavku na funkciju. Uzdignut u plemićki čin Frajhera, ponovo je bio predsednik donjeaustrijskog Landtaga od 1880. do 1884. godine, kada je morao da se povuče iz zdravstvenih razloga.[3]

U poznim godinama, Felder se povukao u privatni život. Skoro je oslepeo zbog katarakte, ali je objavio opsežne memoare. Umro je nekoliko nedelja nakon svog osamdesetog rođendana i sahranjen je na groblju Veidling.

Ploča iz Felderovog rada Reise Fregatte Novara koja ilustruje leptire jedrilce

Naučni rad[uredi | uredi izvor]

Felder je poznat i po radu sa Alojzom Fridrihom Rogenhoferom i svojim sinom Rudolfom Felderom. Oni su napisali knjigu: Reise Fregatte Novara: Zoologischer Theil, Lepidoptera, Rhopalocera (Putovanje fregate Novara: Zoološki deo, Lepidoptera, Rhopalocera) u tri toma (1865–1867). Sa svojim sinom Rudolfom, koji se specijalizovao za Lepidopteru, sakupio je ogromnu entomološku kolekciju koja je deponovana u Prirodnjačkom muzeju u Beču i Prirodnjačkom muzeju u Londonu. Zbirku od približno 1.000 pisama i razglednica poslatih Felderu između 1856. i 1891. takođe čuva bečki muzej.

Napomena[uredi | uredi izvor]

Što se tiče ličnih imena: Frajher je bivša titula (u prevodu Baron). U Nemačkoj od 1919. čini deo porodičnih imena. Oblici ženskog roda su Frajfrau i Frajin.

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Fichtner, Paula Sutter (1983). „Wolfgang Kirchhofer. Erinnerungen eines Wiener Bürgermeisters 1519–1522. Richard Perger, ed. In Österreich Archiv. Vienna: Verlag für Geschichte und Politik, 1984. Pp. 142, genealogical table. S 196.”. Austrian History Yearbook. 19 (01): 315. ISSN 0067-2378. doi:10.1017/s0067237800001375. 
  2. ^ Biographie, Deutsche. „Felder, Cajetan Freiherr von - Deutsche Biographie”. www.deutsche-biographie.de (na jeziku: nemački). Pristupljeno 2022-08-29. 
  3. ^ „Felder, Cajetan Freiherr von”. www.aeiou.at. Arhivirano iz originala 29. 08. 2022. g. Pristupljeno 2022-08-29. 

Dodatna literatura[uredi | uredi izvor]

  • Felder Cajetan Frh. von. In: Österreichisches Biographisches Lexikon 1815–1950 (ÖBL). Band 1, Verlag der Österreichischen Akademie der Wissenschaften, Wien 1957, S. 294 f. (Direktlinks auf S. 294, S. 295).
  • Helmut Dolezal: Felder, Cajetan Freiherr von. In: Neue Deutsche Biographie (NDB). Band 5, Duncker & Humblot, Berlin (1961) ISBN 3-428-00186-9, S. 67 (Digitalisat).
  • Kajetan von Felder und Felix Czeike (Hrsg.): Erinnerungen eines Wiener Bürgermeisters. Forum-Verlag, Wien [u. a.] 1964
  • Wilhelm Heß: Felder, Cajetan Freiherr von. In: Allgemeine Deutsche Biographie (ADB). Band 48, Duncker & Humblot, Leipzig 1904, S. 510.
  • Constantin von Wurzbach: Felder, Cajetan. In: Biographisches Lexikon des Kaiserthums Oesterreich. 26. Theil. Kaiserlich-königliche Hof- und Staatsdruckerei, Wien 1874, S. 376 (Digitalisat).

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Političke funkcije
Prethodnik:
Andreas Zelinka 		Gradonačelnik Beča
1868 — 1878 		Naslednik:
Julijus fon Nevald
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Кајетан_фон_Фелдер&oldid=27567864”