Kvantitativni poremećaji svesti

Kvantitativni poremećaji svesti predstavljaju globalno umanjenje nivoa funkcionalnosti svesti (ili potpuni prestanak te funkcije). Pored kvantitativnih izdvajamo i kvalitativne poremećaje svesti. Zavisno od stepena umanjenja nivoa funkcionisanja, kvantitativne poremećaje svesti razvrstavamo na sledeće kategorije::

Omamljenost

Omamljenost je najblaži oblik kvantitativno izmenjene svesti. Subjekat ne pokazuje podjednako interesovanje za zbivanja u okolini, kao što je to slučaj pri jasnoj svesti. Njegovo polje zanimanja za sredinu je evidentno suženo. Npr. bolesnika više ne zanimaju darovi, izrazi pažnje ili novosti koje mu donose drage osobe posećujući ga. Iako su očuvane spacijalna i temporalna orijentacija, pacijent gotovo da spontano i ne govori, na pitanja odgovara bezvoljno i usporeno, sa zadrškom i bez ikakve zainteresovanosti za predmet razgovora.

Somnolencija

Somnolencija je teži stepen poremećaja budnosti od omamljenosti. Osoba izgleda kao da spava. Površnim dražima se lako budi i kraće vreme ostaje budna. Bolesnik deluje pospano, inertno i apatično, orijentacija je u grubim crtama očuvana, ali nema aktivne pažnje. Opažanje je nepotpuno, shvatanje otežano, očni kapci su zatvoreni, lice opušteno, pospano. Somolentna osoba s naporom odgovara na postavljena pitanja. Jednostavne radnje, kao što je pomicanje delova tela, može usporeno obavljati, ali odmah potom tone u stanje slično pospanosti. Ostale psihičke funkcije su ozbiljno potisnute ovim stanjem. Lečenje ide u smeru otklanjanja stanja, koje je prvobitno dovelo do somnolencije.

Sopor

Sopor karakterišu značajna redukcija funkcije svesti. Kratkotrajno (samo na trenutak) "buđenje" je moguće, ali tek uz primenu jakih draži. Spaciotemporalna orijentacija ne postoji, ali autopsihička i alopsihička eventualno može biti očuvana. Na pitanje odgovara mimikom ili gestovima, a ređe rečima. Aktivnost svih mentalnih funkcija je minimalna. Za celi period izmenjenog stanja svesti može postojati delimična ili potpuna amnezija. Kod sopornog bolesnika (kao i kod omamljenog i somnolentnog) vlastiti mišićni refleksi, reakcija zenice na svetlost, kao i kornealni refleks su očuvani. Moguće je povremeno zapaziti pojavu motornog nemira. Bolesnik se posle buđenja u prethodno stanje vraća neposredno po prestanku delovanja draži.

Prekoma

Prekoma se karakteriše neodazivanjem pacijenta na glasan poziv. Na štipanje ili ubod iglom ovaj reaguje besciljnim, ali u osnovi odbrambenim, pokretima udova ili glave. Duboki mišišni refleksi su ugašeni, ali je kornealni refleks očuvan. U daljem toku ovo stanje može da ima tendenciju prelaska u komu.

Koma

Koma je najteži oblik kvantitativno poremećene svesti. Koma je stanje potpunog odsustva svesti, a time i aktivnosti svih ostalih psihičkih funkcija. Pacijent uopšte ne reaguje na nociceptivne (bolne) draži, ne izaziva se refleks zenica na svetlost i akomodaciju, ugušeni su i motorički, kao i refleksi gutanja i kašlja. Očuvani su samo automatski vegetativni procesi, poput disanja. Kontakt sa osobom se ne može uspostaviti. Na izuzetno bolne draži se može uočiti refleksno povlačenje ugroženog dela tela, ali buđenja nema. Iako je opisana tipična klinička slika kome, ista može varirati zavisno od uzroka (etiologije). Tako, u slučaju intoksikacija, najčeđće tabletama za smirenje ili spavanje, nema nikakvih reakcija bolesnika na podražaje iz spoljnog sveta, svi su refleksi ugašeni, nedostaju piramidalni znaci poput Babinskog (draženje stopala dovodi do pozitivnog Babinskog znaka, odnosno do toničke dorzalne fleksije palca, uz vrlo često istovremeno lepezasto širenje ostalih nožnih prstiju). Međutim komu izazvanu uklještenjem međumozga u otvoru tentorijuma (tumori, povrede, krvarenja, edam moždanog tkiva) prate ugašeni refleksi zenica na svetlost, povišeni tetivni refleksi, uz znakove piramidalnog (pozitivni Babinski refleks). Pored toga, disanje je produbljeno i nepravilno, može zbog zapadanja jezika biti i krkljavo, a komatozna osoba na dodire ili bolne draži reaguje automatizmima ispružanja ekstremiteta. Elektroencefalogram (EEG) pokazuje teške difuzne promene, često bez fokalnih nalaza. Bulbarno uklještenje daje sličnu kliničku sliku kao pri jakom akutnom trovanju sredstvima za spavanje. Terminalni stadijum kome, kada se gotovo ugase sve fiziološke funkcije organizma, naziva se karus. Ovo je predvorje i nagoveštaj skore smrti. U kliničkoj praksi neurolozi i neurohirurzi često su u stanju da ocene nivo lezije komatoznog bolesnika već samim kliničkim pregledom, a ovo je još jednostavnije primenom savremene neuro-imidžing dijagnostike (kompjuterizovana tomografija i magnetna rezonanca mozga). Takođe za ocenu kvantitativne dinamike promene stanja svesti koristi se često i skala kome koja se sastoji od procene i bodovanja otvaranja očiju, motoričkih reakcija i govornih funkcija pacijenata. Smatra se da bolesnici sa osam i više bodova na ovoj skali nisu primarno vitalno ugroženi, što ima veliki prognostički značaj, naručito kod trauma i intoksikacija, ali i nekih drugih stanja u neurologiji, neurohirurgiji i internoj medicini.

Psihopatologija svesti-uslovi nastanka

Poremećaja svesti može nastati usled bioloških i/ili psiholoških činioca.

Biološki-organski činioci nastanka poremećaja svesti

Hemijski uslovljena oštećenja mozga (intoksikacije)

• Endogena intoksikacija (trovanje) je obično posledica oštećenja funkcije nekog od unutrašnjih organa (jetre ili bubrega), čiji je zadatak neutralisanje i odstranivanje toksičnih produkata metabolizma iz organizma. Nagomilani endotoksini dovode do (unutrašnjeg) trovanja organizma, uključujući i anatomsku osnovu mentalnih zbivanja (mozak);
• Egzogene intoksikacije predstavljaju unošenje otrova iz spoljne sredine (gljive, psihoaktivne supstance i sl.).

Strukturalna oštećenja mozga

Stukturalna oštećenja mozga ili moždanih opni mogu biti :tumori, epilepsija, zapaljenje mozga ili moždanih opni, poremećaji snabdevanja mozga energetskim materijama ili kiseonikom zbog cirkulaciskih oštećenja, fizičke povrede mozga.

Psihološki činioci nastanka poremećaja svesti

• Ozbiljna duševna oboljenja (shizofrenija pre svih);
• Funkcionalni poremećaji zasnovani najčešće na poremećaju emocija (strah, gnev, anksioznost, stanje patološkog afekta.)

Vidi još

• Kvalitativni poremećaji svesti

Literatura

• Golubović G. Z. Psihopatologija - opšti deo. Zdravstveni centar, Bor, 2004. Psihopatologija svesti, pp. 97'103
• Goran Z. Golubović. Osnovi opšte psihopatologije. Unigraf Niš, 2008 Svest-strana 97-103
• Matković A.., Jeličić I. Neurokirurgija, Grafički zavod Hrvatske, Zagreb, 1988.
• Miomir Lj. Leštarević, Forenzička psihopatologija, Beograd 2005 Svest, pp. 9'-14