Kesa
Kesa je upotrebni predmet koji služi da se u njemu nose stvari koje je nepraktično nositi u rukama. Najčešće ima ručke za lakše nošenje. Takođe, najčešće je od najlona ili papira. Ona je neizbežan rekvizit pri kupovini mnogih stvari i namirnica. U novije vreme se kese koriste i kao promotivni, odnosno propagandni materijal mnogih firmi koje štampaju svoj logo i osnovne podatke na kesama. Čak su se i neke modne kuće uključile u dizajniranje kesa.[1]
Istorijat[uredi | uredi izvor]
Prve kese od hartije je osmislio američki botaničar Frančo Vole, koji je ujedno osmislio i mašinu za pravljenje takvih kesa 1852. godine. Njegove kese nisu bile još uvek kao današnje; ivice im se nisu poklapale najbolje, pa je 1870. njegova zemljakinja Margaret Najt poboljšala izgled papirnih kesa. Plastične kese od polietilena koje su ušle u svakodnevnu upotrebu prvi je počeo da proizvodi Nemac Georg Fišer 1957. godine. Kesu za usisivač su u SAD izmislili Ana i Melvil Bisel između 1865. i 1876. godine.[2]
Proizvodnja[uredi | uredi izvor]
Mašina za tzv. izvlačenje plastičnih kesa naziva se ekstruder. Taj aparat se koristi i za izradu drugih predmeta, pre svega folija, ali i ambalaže. Ova mašina vrši proces ekstrudiranje, pri čemu se platična masa, koja je polazna sirovima (u prahu ili granulatu), najpre pod dejstvom visoke temperature rastopi, a onda plastificira, homogenizuje i konačno oblikuje u željenu formu. Za proizvodnju kesa najpogodnije su folije dobijene procesom koji se naziva ekstruziono duvanje.[3]
Zaštita životne sredine[uredi | uredi izvor]
Plastične kese su počele da se proizvode tek od 1957. godine, tako da nije moguće sa sigurnošću reći koliko im je vremena potrebno da se razgrade, ali se procenjuje da je potrebno 500 godina. Sastojak ovih kesa je polietilen i razlaže se prilično dobro pod uticajem UV zračenja, ali na deponijama su one često zatrpane drugim otpadom, čime se sprečava prodor ovog zračenja. Saprofiti ne mogu da urade mnogo, jer ova supstanca nije prisutna u prirodi. Međutim, istraživanja iz 2008. su pokazala da je moguće razložiti 43% plastične kese kombinacijom bakterija pseudomonas i sfingomonas, uz dodatak kvasca i natrijum-acetata. Idealna temperatura je pri tome 37 °C, što znači da bi na deponiji takav postupak bio teško izvodiv.[4] Kesa predstavlja proizvod koji se najčešće koristi u celom svetu. Godišnja proizvodnja iznosi 1012 komada.[5] Zbog sve veće upotrebe plastičnih kesa, one su u novije vreme postale priličan problem kao znatan deo otpada, pa tako i zagađivači životne sredine. Najčešće su reke i zelene površine prepune plastičnih kesa i flaša. Plastična ambalaža je teško razgradljiva, ali problem nastaje i prilikom proizvodnje kesa. Na primer, u Italiji se godišnje proizvede 300.000 tona kesa, što zahteva potrošnju 430.000 tona nafte, a u atmosferu se ispusti 200.000 tona ugljen-dioksida.[2] Sve to zahteva veoma ozbiljan pristup u rešavanju problema PET ambalaže. Najbolje rešenje ovog problema je u preventivnim merama kao što je izbegavanje upotrebe plastičnih kesa, ali i druge plastične ambalaže. Sve se više razvijenih industrijskih zemalja vraća kartonskoj ambalaži, odnosno papirnatim kesama. Zapravo, jedna od preporuka ekoloških organizacija su četiri postupka koje svaki pojedinac može da uradi, a koji se na engleskom jeziku nazivaju „4R“. Umesto uzimanja plastičnih kesa u prodavnici, bolje je poneti sopstvenu vreću (refuse), a i đubre ne bi trebalo odlagati u plastične kese (reduce). Ukoliko se ipak upotrebljavaju plastične kese, bolje ih je upotrebljavati više puta (reuse), a u pojedinim slučajevima moguća je i reciklaža (recycle).[6] U poslednje vreme u svetu su se pojavile posebne vrste plastike koje je moguće reciklirati i takva plastika na sebi ima i odgovarajuću oznaku. Na primer, jedno rešenje je polimer od skroba, a ispituju se i mogućnosti dobijanja kesa od „kore“ ploda paradajza.[2]
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ Ekstravaganca: „Louis Vuitton kese za - đubre“ Arhivirano na sajtu Wayback Machine (5. mart 2016), Pristupljeno 9. 4. 2013.
- ^ a b v Politikin zabavnik broj 2958, strane: 52-54, datum: 17.10.2008.
- ^ Nedć, B. 2008. Tehnologije prerade plastičnih masa. Mašinski fakultet, Kragujevac.[mrtva veza], Pristupljeno 9. 4. 2013.
- ^ Politikin zabavnik broj 3061. Datum: 8.10.2010. Rubrika: „Zašto, kako?“ str. 20. Izdaje i štampa: Politika AD. Beograd.
- ^ Politikin zabavnik broj 3099. Datum: 1.7.2011. Rubrika: „Zašto, kako?“ str. 21. Izdaje i štampa: Politika AD. Beograd.
- ^ „Reci ne plastičnim kesama“. Brošura Mladih istraživača Srbije i National Geographic u izdanju KLETT-a.
