Kiparska nacionalna garda

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Kiparska nacionalna garda (grč. Εθνική Φρουρά, Ethnikí Frourá) poznata i kao Nacionalna garda grčkih Kiprana ili jednostavno Nacionalna garda, je vojna snaga Republike Kipar. Sastoji se od vazdušnih, kopnenih, pomorskih i specijalnih jedinica i veoma je integrisana sa svojim rezervama prve i druge linije, a podržavaju je i civilne agencije i paravojne snage.

Misija Nacionalne garde je da preduzima sve neophodne mere za odbranu Republike Kipar u slučaju suočavanja sa pretnjom invazijom ili bilo kojom akcijom koja je usmerena protiv nezavisnosti ili teritorijalnog integriteta Republike ili pretnjom sigurnosti života ili imovine građana Republike.[1] Glavna pretnja Kipru dolazi od prisustva i ofanzivne formacije od 50.000 turskih vojnika stacioniranih u nepriznatoj Turskoj Republici Severni Kipar.

Grčka trenutno ima garnizon od 950 ljudi u Republici Kipar pod oznakom Helenske snage na Kipru (ELDYK), ali ovo nije zvanično deo kiparske vojske i uglavnom prima naređenja od Glavnog štaba grčke vojske.

Istorija[uredi | uredi izvor]

Nacionalna garda je osnovana 1964. godine kao snaga sastavljena pretežno od etničkih Grka, nakon kiparske krize 1963–1964. i raspada društvenih i političkih odnosa između grčkih i turskih Kiprana na ostrvu Kipar.[2] Kao što je navedeno u tripartitnom Ugovoru o savezu (1960)[3] i definisano ranim Ustavom iz 1960–1963, Kipar je imao pravo na vojsku od 2.000 ljudi, koja će se sastojati od 60% grčkog i 40% turskog osoblja. Kiparska vojska je bila kratkotrajna dobrovoljačka snaga od 1960-1964. Prvi izabrani predsednik Republike Kipar, arhiepiskop Makarios III, predložio je trinaest ustavnih amandmana na ustav iz 1960. godine, koji bi prilagodili raspodelu ljudstva i glasačke moći za sve civilne i vojne službe. Ovo prilagođavanje je imalo za cilj da se poveća zastupljenost i uticaj većine grčkih Kiprana, koja je u to vreme činila oko 82% starosedelačkog stanovništva ostrva.[4]

Operativna istorija[uredi | uredi izvor]

Kiparska nacionalna garda je bila uključena u više borbenih operacija na Kipru.

  • Godine 1964. Kipar i Turska su se direktno sukobili tokom bitke kod Tilirije, kao rezultat građanskog rata između grčkih Kiprana i turskih Kiprana. Snage grčkih Kiprana ušle su u tursku enklavu Kokina u pokušaju da eliminišu turski mostobran, što je rezultiralo skoro dvonedeljnim borbama.
  • Kiparska nacionalna garda je 1967. godine učestvovala u borbi protiv Turskih oružanih snaga i TMT-a (Turska organizacija otpora) u selu Kofinou u Larnaki sa ciljem da uništi enklavu koju su Turci stvorili. Operacija je bila uspešna, ali je dovela do teških političkih posledica po ostrvo.
  • 1974. Turska je izvršila invaziju na Kipar intervenišući protiv vojnog udara Kiparske nacionalne garde u Nikoziji. Invaziju su činile dve koncentrisane turske ofanzive (Atila-1 i Atila-2) uz jednu raspršenu kontraofanzivu grčkih Kiprana (Afrodita-2). Turska vlada je u to vreme tvrdila da će imati kontrolu nad celim ostrvom u roku od 2 dana, ali u stvarnosti su postigli kontrolu samo nad oko 36,2% ostrva. U roku od mesec dana, turske snage su do danas konsolidovale severnu oblast ostrva (proširenje enklave „Agirta” koju su turske snage već okupirale 1964. godine), uspevši u razdvajanju Nikozije na pola i zauzimanju Kerineje, Morfe i Famaguste, ali je kao rezultat toga doživela teške žrtve koje se nisu očekivale. Snage kiparske Nacionalne garde, uz podršku manjeg broja grčkih vojnika, uspele su da spreče gubitak Nikozije (uključujući Međunarodni aerodrom koji su u početku uspešno branili elementi kiparske Nacionalne garde, a kasnije su im se pridružile grčke snage ELDYK) i koridor Kato Pirgos tokom druge turske ofanzive, zaustavile su ofanzivu usmerenu na Larnaku, ali nisu mogle da zadrže Famagustu zbog nedostatka dovoljnog naoružanja.
  • Godine 1978, egipatske snage komandosa izvršile su napad na Međunarodni aerodrom u Larnaki u pokušaju da zaplene oteti avion grčkih Kiprana. Snage komandosa grčkih Kiprana (LOK) pružile su otpor egipatskim snagama, što je rezultiralo kontinuiranom bitkom i smrću 15 egipatskih komandosa i 3 posade egipatskih vazduhoplovnih snaga, a dodatnih 15 egipatskih komandosa je hospitalizovano, egipatski S130 i egipatski džipovi su uništeni. Kairo je nekoliko godina prekinuo diplomatske odnose sa Nikozijom, ali su na kraju obnovljeni. Danas Egipat i Kipar dele veoma bliske strateške odnose.
  • Kao rezultat operacija tokom leta 1974. godine, Kiparska nacionalna garda je stekla važno operativno iskustvo i uprkos gubitku teritorije, iznenadila je NATO svojom upornom odbranom bez vazdušnih snaga, pomorske snage i ozbiljnim nedostatkom oklopnih jedinica i pored brojčane nadmašnosti, nekih 4-1.

Vojna služba[uredi | uredi izvor]

Vojna služba u Republici Kipar je obavezna za muškarce. Danas je obavezan staž 14 meseci.[5][6] Trenutno samo grčki Kiprani služe vojsku. Pravno, zajednica grčkih Kiprana obuhvata etničko grčko stanovništvo, kao i Kiprane koji pripadaju trima hrišćanskim manjinama — Jermenima, katolicima latinskog obreda i maronitima. Od 2008. vojni rok je obavezan za sve članove zajednice grčkih Kiprana, a ne samo za etničke grčke Kiprane. Trenutni vrhovni komandant je grčki vojni komandant, kao i svi njegovi prethodnici. Svi posetioci muškog pola, bez obzira na to koje državljanstvo imaju, vojno sposobni, (16 i više godina) koji imaju roditelja kiparskog porekla takođe imaju pravo na vojnu službu; da bi bili oslobođeni vojne službe, od njih se traži da pribave izlaznu vizu u kancelariji Ministarstva odbrane kako bi legalno napustili ostrvo.[5]

Kipar učestvuje u uspostavljanju stalne strukturirane saradnje. Uveden Lisabonskim ugovorom, PESCO je najvažnija inicijativa u promovisanju uspostavljanja evropske odbrambene politike.

Kiparska nacionalna garda od 2016. ima za cilj da krene ka poluprofesionalizaciji. U okviru ove izmene, vojni rok je smanjen sa 24 meseca na 14 meseci, dok je angažovano oko 3.000 profesionalnih vojnika. Iako su dugo priželjkivane u javnosti, za ove promene se kaže da su samo politička svrsishodnost.[7][8] Način na koji je sprovedena poluprofesionalizacija akademski istraživači su ilustrovali kao neprofesionalan i narušavajući u odnosu na sposobnost sile.[9][10] Evropska odbrana je prisutna na Kipru kroz stalnu strukturiranu saradnju. Vlada se zalagala za povećanje odvraćanja od bilo kakve intervencije na ostrvu.[11] Kipar je osposobio vojnu bazu u Pafosu i pomorsku bazu u Zigiju, zajedno sa drugim objektima. Oni su nadograđeni i opremljeni elektronskim sistemima za nadzor.[12]

Vojna snaga je poslednjih godina doživela eksponencijalno izbegavanje regrutovanja. Osmišljene su mnoge politike, ali se ovim pitanjem nije efikasno upravljalo.[13]

Komponente[uredi | uredi izvor]

Organizacija aktivnih snaga[uredi | uredi izvor]

Nacionalna garda je interdisciplinarna snaga. Sastoji se od vojske, mornarice i vazduhoplovstva. Generalštab Nacionalne garde je najviši hijerarhijski stepen i obuhvata načelnika, štab, oružane/telesne divizije i organizacije i njene organizacione jedinice.

Pojednostavljena organizaciona struktura Kiparske nacionalne garde

Snage se u velikoj meri oslanjaju na rezerve (Εφεδρεια), koje čine najveći procenat ljudskih resursa u slučaju potpune mobilizacije Nacionalne garde.[14]

Vojska se sastoji od niza brigadnih formacija i regularnih pukovskih grupa:

  • 1. mehanizovana pešadijska brigada (Ιη Μ/Κ Ταξιαρχια ΠΖ)
  • 2. mehanizovana pešadijska brigada (IIη M/K Ταξιαρχια ΠΖ)
  • 3. brigada podrške (IIIη Ταξιαρχια ΥΠ)
  • 4. pešadijska brigada (IVη Ταξιαρχια ΠΖ)
  • 6. mehanizovana pešadijska brigada (VIη M/K Ταξιαρχια ΠΖ)
  • 7. mehanizovana pešadijska brigada (VIIη M/K Ταξιαρχια ΠΖ)
  • 20. oklopna brigada (XXη ΤΘ Ταξιαρχια)
  • Helenske snage Kipra (ELDYK- ΕΛΔΥΚ) – Formacija mehanizovane grupe (bataljon plus)
  • vojna policija (Στρατονομια)
  • komanda specijalnih snaga - 1 puk (Διοικηση Kαταδρομων)
  • artiljerijska komanda (Διοικηση Πυροβολικου)
  • inženjerska komanda (Διοικηση Μηχανικου)
  • vojnomuzičko odeljenje Narodne garde

Mornarica se sastoji od:

  • pomorska komanda (Διοικηση Ναυτικου)
  • mornaričke jedinice (Uprava marinske baze, Uprava za obalni nadzor, Komanda za hitno oružje i Komanda za podvodno rušenje/ Mornaričke foke).

Vazduhoplovstvo se sastoji od:

  • Vazdušna komanda (Διοικηση Αεροποριας)
  • Jedinice (uključujući jurišne helikoptere – avione, patrole vazduhoplovnih snaga, sistem kontrole vazduha i stepene operativne podrške).

[15]

Kopnene snage[uredi | uredi izvor]

Vojnici Nacionalne garde naoružani automatima Sten i Li-Enfild puškama marširaju 1967.

Rana operativna istorija (1963–1974)[uredi | uredi izvor]

Kiparska nacionalna garda, u svom postojećem obliku, prvobitno je mobilisana oko sredine 1963. kao pešadijske snage grčkih Kiprana sa malim elementima artiljerije, protivoklopnih i lakih oklopnih snaga. Ove snage su nasledile neku mešovitu opremu od svoje organizacije pre građanskog rata, uključujući 54 britanske haubice, 40 oklopnih automobila Marmon-Herington,[16] 4 laka oklopna automobila Šorland, 2 Dajmler Dingo laka oklopna automobila, 5 lakih oklopnih kamiona S-17 i razne mitraljeze, minobacače i nekoliko protivtenkovskih oružja. Grčki Kiprani su takođe posedovali neke protivavionske topove Bofors 40 mm,[17] zajedno sa raznim Bedford kamionima i starim američkim džipovima.

Vojni sukob u Kokini u avgustu 1964. između snaga grčkih Kiprana i turskih Kiprana doveo je do toga da su snage grčkih Kiprana prvi put mobilisane da pokušaju da eliminišu utvrđenu obalsku enklavu u regionu Tilirije na ostrvu, u nastojanju da zaustave turska plovila tamo da iskrcaju hranu, oružje i municiju za jedinice milicije turskih Kiprana aktivne u tom regionu.[18] Pokušaj opsade Kokine počeo je 6. avgusta i završio se 9. avgusta nakon dvodnevnih vazdušnih udara turskih vazduhoplovnih snaga oko Kokine i susednog Kato Pirgosa (planinsko selo iznad Kokine koje je korišćeno za posmatranje i artiljerijske pozicije za usmeravanje vatre). Pošto je pretrpela gubitke u ljudstvu i materijalu kao rezultat ovih vazdušnih napada, kiparska nacionalna garda se malo povukla i učvrstila perimetar zaštite oko Kokine, ostavljajući selo turskih Kiprana izolovano od ostatka ostrva, i zaštićeno samo uskom demilitarizovanom UN zonom.[19]

Svesni očiglednih nedostataka svojih vojnih sposobnosti, rukovodstvo kiparske nacionalne garde pod generalom Georgiosom Grivasom bilo je u stanju da primora civilnu vladu Kipra, pod nadbiskupom Makariosom, da traži stranu pomoć za masovnu kampanju naoružanja. Pošto Kipar nije mogao da priušti veliku kupovinu oružja u okviru sopstvenog iscrpljenog nacionalnog budžeta, Makarios je bio prinuđen da 1. oktobra 1964. pošalje izaslanika u Sovjetski Savez da zatraži vojnu pomoć. Ovaj potez je rezultirao brzom sovjetskom pomoći, koju zapadne zemlje smatraju korakom ka hladnoratovskom savezu između Kipra i Rusije.[20]

Tek 23–24. decembra 1964. godine, u luku Limasol je stigao teretni brod sovjetske mornarice[21] noseći prvu seriju naoružanja namenjenog ponovnom opremanju Nacionalne garde. Ove zalihe su uključivale 4 neidentifikovana oklopna vozila i 130 teških kamiona ZIL, zajedno sa dovoljnim brojem sanduka za punjenje 36 Bedford kamiona. Nakon ove početne isporuke, ubrzali su se transferi naoružanja sovjetske mornarice na Kipar, a teretni brodovi su putovali preko Aleksandrije u Egiptu do Limasola pod okriljem noći. Ove isporuke su uključivale kompletan paket radara i radio sistema sovjetske proizvodnje kako bi se upotpunili strukturni i strateški zahtevi ojačane Nacionalne garde. Pored toga, isporučena je pošiljka od 32 srednja tenka sovjetske proizvodnje T-34/85 (iz jugoslovenskog viška) zajedno sa 40 oklopnih transportera BTR-152[22], kao i serija od 30 poljskih topova M1944 kalibra 100 mm,[23] 40 modernih protivtenkovskih raketnih jedinica 3M6 Šmel, partijom protivavionskih topova ZPU-1 kalibra 14,5 mm i oko 4500 češkog viška jurišnih pušaka vz. 58, kao i mitraljeza i minobacača.

Posle 1965. i do 1974. godine, civilna vlada arhiepiskopa Makariosa se sve više udaljavala odnosom između rukovodstva Nacionalne garde i vladajuće vojne vlade Grčke. Malo sredstava je stavljeno na raspolaganje za obezbeđivanje drugog naoružanja tehničke podrške, a Nacionalna garda je bila primorana da razvije alternativna sredstva za naoružanje i samoodrživost. Osnovan je Tehnički korpus za proizvodnju i rekonstrukciju serije improvizovanih oklopnih vozila od nepotrebnih sovjetskih traktora ATS-712, što je rezultiralo sa 10 lokalno proizvedenih „TS“ oklopnih transportera.[24] Nedostatak rezervnih delova značio je da je u vreme vojnog udara 1974. protiv arhiepiskopa Makariosa Nacionalna garda imala ozbiljne tehničke poteškoće sa svojim tenkovima T-34. Problem za Nacionalnu gardu je dodatno pogoršan odbijanjem Makariosovih lojalističkih paravojnih snaga da predaju oko 4500 čeških automatskih pušaka i niza drugog oružja koje je bilo čuvano u skladištu u blizini aerodroma u Nikoziji i koje je predato UN u januaru 1972.[25]

Državni udar i invazija 1974.[uredi | uredi izvor]

Dana 15. jula 1974, Kiparska nacionalna garda, pod svojim vođstvom i u saradnji sa ultranacionalističkom organizacijom EOKA-B, zbacila je civilnu vladu arhiepiskopa Makariosa u Nikoziji[26] i pokušala da ga ubije koristeći tenkove i pešadiju da upadne u Predsedničku palatu.[27] Makarios je pobegao, ali je sukob u Nikoziji rezultirao višestrukim žrtvama jer su se jedinice Nacionalne garde upustile u pucnjavu sa Makariosovim lojalističkim snagama. Pošto se nije očekivalo da će Kerineja na severu ostrva pružiti veliki oružani otpor puču, mnoge snage koje su tamo bile stacionirane da bi se odbranile od pretnje turske invazije poslate su u Nikoziju 15. i 16. jula da sprovedu puč u glavnom gradu. Dakle, Kerineja je bila slabo branjena kada je turska invazija počela 20. jula.[27]

Dana 20. jula 1974, Turska je započela vazdušnu i pomorsku invaziju na severni Kipar, pod kodnim imenom „Atila-1“ sa ciljem da zauzme Kerineju kao mostobran sa amfibijskim snagama, istovremeno uspostavljajući mostobran od Kerineje do severnog predgrađa Nikozije (mesto dve turske utvrđene enklave koje bi se mogle koristiti kao uporišta za zauzimanje severne Nikozije) koristeći padobranske snage. Napad je bio snažno podržan dnevnom vazdušnom kampanjom, što je omogućilo suzbijanje kiparskih A/A raketa do te mere da su turski transportni avioni mogli da ispuste padobranske snage severno od Nikozije usred bela dana od 20. jula do 23. jula. U neredu, vojno rukovodstvo grčkih Kiprana donelo je odbrambeni plan "Afrodita-2" za koordinaciju obuzdavanja i otpora snagama invazije. Ovaj plan se, međutim, pokazao neefikasnim u obuzdavanju ili odbijanju turskih snaga koje su već bile na obali. U isto vreme, snage EOKA-B grčkih Kiprana, potčinjene svom sopstvenom vođstvu, donele su sopstveno tumačenje postojećeg plana odbrane Afrodite (ponekad se istorijski pominju kao Afrodita-3 ili Hefest[28]) i napale su više turskih kiparskih enklava istovremeno, uzrokujući velike žrtve turskih Kiprana civila i sakupljanje oko 20.000 ratnih zarobljenika turskih Kiprana koji su sahranjeni u Limasolu kasnije te godine.

Posleratni preporod (1974–2004)[uredi | uredi izvor]

Neposredno nakon sukoba 1974. godine, Kiparska nacionalna garda doživela je veliki nedostatak opreme i municije, što je dodatno pogoršano ratnim ekonomskim kolapsom zemlje. Mala oklopna jedinica od 11 preživelih tenkova T-34/85 nastavila je da radi u službi do oko 1985. godine, iako u lošem mehaničkom stanju sa nedostatkom rezervnih delova. Mali broj drugih oklopnih vozila (uključujući oklopne automobile Marmon Herington Mk-IV F) i artiljerijskih topova iz predratnog perioda takođe je nastavljen da se koristi do ekonomskog oživljavanja Republike Kipar sredinom 1980-ih.

Početkom 1980-ih, Kipar je tražio nove dobavljače oružja kako bi zaobišao američki i evropski embargo, u kombinaciji sa očiglednom nespremnošću Sovjetskog Saveza da pruži dalju pomoć. Iz Brazila je 1982. godine naručena velika pošiljka novih lakih oklopnih vozila, 15 oklopnih izviđačkih vozila EE-3 Jararaka (isporučeno 1984–1985.) i 126 borbenih oklopnih vozila EE-9 Kaskavel (isporučeno 1984–1988.).

Suočena sa hitnom potrebom za pešadijskom prenosivom protiv-vazdušnom opremom, kiparska vlada je 1984. godine iz susedne Sirije uspela da nabavi 20 jedinica za ispaljivanje protivvazdušnih projektila Strela-2/SA-7B Gral.

Velike porudžbine oružja takođe su poslate Francuskoj, jednoj od retkih evropskih sila koje su još uvek bile spremne da podrže isporuke oružja Kipru. Godine 1984, Kipar je od Francuske kupio ukupno 27 borbenih vozila pešadije VAB-VCI sa topom kalibra 20 mm (isporučeno 1985–1988.) zajedno sa 100 oklopnih transportera VAB-VTT (isporučeno 1985–1988).

Godine 1987. kupljena je prva serija novih francuskih tenkova da zameni tenkove T-34 koji su uklonjeni iz upotrebe – ukupno 15 glavnih borbenih tenkova AMX-30 i 1 vozilo za spasavanje AMX-30D, svi isporučeni sledeće godine. Takođe 1987. godine, Kipar je od Francuske kupio jedinicu od 6 izviđačkih protivtenkovskih helikoptera SA-342 Gazela i 18 razarača tenkova sa vođenim projektilima VAB-VCAC, zajedno sa 1200 protivtenkovskih projektila NOT-2, sve isporučeno 1988. Dodatna 2 oklopna transportera VAB-VTT su naručena kao opcija 1987. godine (isporučena 1988.) zajedno sa 250 metaka protivtenkovskih raketa MILAN-2 i nepoznatim brojem paljbenih jedinica (verovatno 45).[29]

Vlada Kipra je 1989. godine naručila seriju od 35 glavnih borbenih tenkova AMX-30B2 i 1 oklopno vozilo za spasavanje AMX-30D od Francuske. Dogovor je uključivao i 12 samohodnih haubica GIAT Mk F-3 155 mm i 12 oklopnih transportera AMX-VCI. Sva oprema koja je tada naručena iz Francuske isporučena je od 1990. do 1991. godine.[30]

Grčka je 1990. godine isporučila Kipru 81 oklopni transporter ELVO Leonidas-2 (4K-7FA). U periodu 1996–1998. usledila je serija od 52 glavna borbena tenka francuske proizvodnje AMX-30B isporučena iz viška Helenske armije, zajedno sa još 65 novih oklopnih transportera Leonidas-2 isporučenih 1996–1997.[29]

Članstvo u Evropskoj uniji (od 2004.)[uredi | uredi izvor]

Krajem 2018. godine, Vlada Kipra je od Srbije kupila 24 samohodne terenske haubice Nora B-52 kalibra 155 mm, zajedno sa 8 BOV M16 Miloš lakih oklopnih vozila. Nabavka Nora B-52 je naširoko prijavljena kao deo faznog renoviranja komande artiljerije, prelaska na veći broj samohodnih topova i sistema za lansiranje, integrisanih i bolje umreženih za sofisticiraniju sposobnost borbe.

Početkom 2020. Kipar je potpisao ugovore vredne više od 240 miliona evra za kupovinu francuskih raketa Mistral MANPADS, ASM Exocet protivbrodskih raketa i SAM sistem kratkog-srednjeg dometa.[31][32]

Pomorske snage[uredi | uredi izvor]

Rana operativna istorija (1963–1974)[uredi | uredi izvor]

Kiparska pomorska komanda postala je aktivna oko 1963. godine, nakon izbijanja građanskog sukoba između ekstremista unutar grčke i turske etničke zajednice na ostrvu. Na početku operativnog statusa, Pomorsku komandu Kipra su činili oficiri grčke mornarice i mlađi oficiri, dok su mornari bili prvenstveno obrazovani regruti grčkih Kiprana. Prva oprema stavljena na raspolaganje Kiparskoj pomorskoj komandi bio je set od tri bivša nemačka R-čamca iz Drugog svetskog rata (dva klase R-151 pod nazivom R-01 Arion i R-02 Faeton, i jedan od R-218 klase pod imenom Dedalos). Sva tri broda su bila u upotrebi do avgusta 1964. godine, pošto ih je kupio privatni sponzor po imenu A. Leventis od brodogradilišta u Pireju u Grčkoj. Tri plovila su bila u lošem stanju zbog starosti i morala su da budu renovirana u Grčkoj pre isporuke na Kipar.[33]

Dana 6. avgusta 1964, Kiparska nacionalna garda je mobilisana da interveniše u tekućoj međuetničkoj konfrontaciji u Kokini, utvrđenoj enklavi pod kontrolom kiparskih Turaka na jugozapadnom obodu zaliva Morfu na severozapadu ostrva. Od tada, kiparska nacionalna garda je zapravo bila bezbednosna snaga grčkih Kiprana, čiji je komandant bio general Georgios Grivas.[34]

Grivas je Kokinu smatrao glavnim priobalnim uporištem Turske za iskrcavanje oružja na Kipru, sa ciljem da naoruža turske Kiprane. Iz tog razloga, on je ubedio vojnu vladu u Atini da odobri sveobuhvatni napad na Kokinu, sa ciljem da se eliminiše mostobran i spreči isporuka više oružja grupama milicija turskih Kiprana.[traži se izvor]

Kao neophodnost za organizovanje takvog napada, Grivas je zahtevao mornaričko prisustvo kod obale Kokine, kako bi bombardovao enklavu sa mora. Shodno tome, Faeton i Arion su korišćeni u napadu i započeli su svoj napad paljbom od 40 mm i 20 mm na enklavu 6. avgusta. Ova akcija je koordinirana vatrom baterija iz šest kopnenih topova od 25 funti i desetak minobacača koje su kopnene snage[35] koristile da opsedaju enklavu sa juga i jugozapada.

Opsada je nastavljena do 8. avgusta, kada je turska vlada odlučila da interveniše vazdušnim udarima, [36] pošto je svim stranama postalo jasno da će Kokinina odbrana verovatno pasti, bez obzira na prisustvo UN u toj oblasti. Turske vazduhoplovne snage su poslale brojne formacije borbenih aviona F-100 Super Sabre da započnu vazdušne napade na kiparske kopnene i pomorske snage, usred bela dana i leteći nisko.

Prva formacija borbenih aviona uočila je Faeton u blizini male ribarske luke zapadno od Kokine. Faeton je započeo manevre izbegavanja i ispalio topovsku vatru od 20 mm, ali su ga rakete pogodile u motore i eksplodirao je u plamenu, ubivši sedmoro članova posade. Jedan od četvorice preživelih je zatim upravljao brodom sa jednim funkcionalnim motorom da bi se nasukao pored luke, kako bi lokalni ribari pokupili posadu. Faeton je tada pretvoren u olupinu.

Nekoliko minuta nakon napada na Faeton, druga formacija F-100 primetila je kiparsku topovnjaču Arion dalje uz obalu prema Kokini. Arion je gađan puškama i raketama, uzrokujući površinsku štetu. Pošto je Arion uspešno pobegao koristeći manevre izbegavanja, F-100S Super Sabre oboren je kiparskim protivavionskim topom kalibra 40 mm na obali.

Gubitak Faetona bio je ozbiljan šok za rukovodstvo Nacionalne garde, a uz to je bilo žrtava i materijalnih gubitaka u Kato Pirgosu,[37] obližnjem selu grčkih Kiprana koje je bombardovano 8. i 9. avgusta u pokušaju da se izbace nacionalni gardisti koji su koristili brežuljke za usmeravanje artiljerijske vatre putem radija.

Borba za oružje bila je izrazita tokom 1964. godine, kada je Kiparska nacionalna garda primorala civilnu vladu da zatraži sovjetsku podršku.[38] Početkom 1964. grčki Kiprani su nabavili veliki paket radara, komunikacionih i logističkih aparata za podršku za rakete zemlja-vazduh S-75 Dvina,[39] i samo je NATO blokada Limasola 1965. sprečila njihovo izbacivanje.[40] Bez efikasne mere protiv-vazdušne odbrane, grčki Kiprani su koristili radare na jednoj zapadnoj i jednoj istočnoj priobalnoj planinskoj tački u planinama Pentadaktilos koje se protežu preko severa ostrva. Ovi radari su omogućili i vazdušno i površinsko praćenje aviona i brodova.[41]

Krajem 1964. objavljeno je da su mornaričke posade grčkih Kiprana poslate u Egipat da se obučavaju na sovjetskim letelicama klase Komar. Izvori zapadnih medija pretpostavili su da se Kipar sprema da uzme brodove klase Komar, iako je Kipar na kraju izabrao jeftinije pomorske brodove u obliku šest motornih torpednih čamaca P-4 Skinhead.[38]

U februaru 1965, Kiparska mornarička komanda uvela je u upotrebu šest ovih čamaca pod mornaričkim zastavicama 20 do 25 i oznakama T-1, -2, -3, -4, -5 i -6. Ovi brodovi su bili izuzetno brzi i mogli su da se koriste za napad na turske ratne brodove i desantne brodove u priobalnim vodama koristeći par torpeda kalibra 533 mm. Pored toga, svaki brod je montirao dvostruki A/A top opšte namene kalibra 25 mm. Svi oni su bili stacionirani u namenski izgrađenoj bazi mornaričke eskadrile u Bogaziju, nazvanoj Baza Krisulis.

Godine 1970. R-01 Arion je preimenovan u "Leventis" u čast privatnog sponzora koji je platio renoviranje broda. Leventis je dobio novu zastavicu "15". Njen sestrinski brod, R-03 Dedalos, uklonjen je sa liste mornarice 1971. godine.

U nekom trenutku 1973. godine, motorni torpedni čamac T-5 (br. 24) je uklonjen sa spiskova mornarice i razoružan. Oduzeti su mu korisni materijali i ostavljen je kao rashodovan u pomorskoj bazi Krisulis.[42] Otprilike u isto vreme, tri motorna torpedna čamca Tip-108 nepoznate oznake isporučena su iz Jugoslavije, ali nisu stupila u aktivnu službu i bila su položena u Bogaziju.

Neposredno pre turske invazije na Kipar 1974. godine, kiparska vlada je naručila dva brza patrolna čamca Esterel-32L iz Francuske. Na njih je uveden embargo kao rezultat sukoba, a umesto toga su isporučeni Grčkoj 1975.

Državni udar i invazija 1974.[uredi | uredi izvor]

Dana 15. jula 1974, EOKA-B i elementi kiparske nacionalne garde lojalni grčkoj vojnoj hunti zbacili su predsednika nadbiskupa Makariosa i zamenili ga Nikosom Sampsonom. Makarios je izbegao početni pokušaj da ga uhvate u arhiepiskopiji u Nikoziji i pobegao je u Pafos. Mornarička patrola Leventis (br. 15) je brzo poslata u Pafos da granatira tamošnju radio stanicu kojom su upravljali pro-Makariosovi elementi. Dana 20. jula 1974. Turska je izvršila invaziju na Kipar u iznenadnom napadu, bez objave rata. Mornarička snaga turskih plovila otkrivena je obalnim radarom kod manastira apostola Andreja kako se približava obali, a druga snaga pomorskih brodova je primećena kod obale Kerineje tokom ranih sati. Mornarička komanda Nacionalne garde Kipra brzo je naredila da dva motorna torpedna čamca, T-1 i T-3, oba bazirana u Kerineji, napadnu tursku flotilu direktno. Oba broda su odmah potopljena kombinovanim vazdušnim i morskim napadom. Ostatak brodova kiparske mornarice potopile su njihove posade u pomorskoj bazi Krisulis u Bogaziju 14. avgusta 1974. Nakon sukoba, dva čamca su ponovo popravljena od strane turskih trupa i prebačena u Pomorski muzej Golčuk, Turska (na izložbi sa netačnim brojevima zastavica 11 i 12).

Članstvo u Evropskoj uniji (od 2004.)[uredi | uredi izvor]

U februaru 2017, kiparska mornarica je dobila patrolni čamac od strane Sultanata Omana. Patrolni brod Al Mabrukah imao je 930 tona i bio je dugačak 62 metra, što ga čini daleko većim od bilo kog broda kojim je ranije upravljala kiparska mornarica. Plovilo je preuređeno i modernizovano za proces donacije, a opremljeno je velikom platformom za helikoptere i proširenim smeštajnim kapacitetima, što ga je učinilo pogodnim za upotrebu pod novom oznakom, A620 Alasia.[43] Međutim, mala brzina broda, u kombinaciji sa njegovom starošću, istakla je mehaničke poteškoće sa pogonom broda, a nakon njegove upotrebe u pomorskoj vežbi TELES-2017 u maju 2017. godine, brod je postavljen u luci Larnaka radi popravke.[44]

Motorni torpedni čamac Kiparske mornarice R-4 "Skinhed".

Kiparska mornarica je 2018. godine dobila patrolni čamac Sa'ar 62. R-61 ima sposobnost da donese najsavremenije sisteme nadzora i obeležavanja za morske, zemaljske i vazdušne ciljeve. Kupila ga je Republika Kipar preko transnacionalnog sporazuma sa Izraelom, a izgradila su ga izraelska brodogradilišta u Haifi. Novi brod ima zapreminu od 430 tona, ukupnu dužinu od 62 metra, maksimalnu brzinu od 32 čvora i nosi do 30 članova posade plus jedinicu specijalnih snaga. Na brodu je instalirano više sofisticiranih sistema uključujući 2 Rafael Typhoon Weapon Stations sa jednim topom od 23 mm, naprednim radarom, navigacionim sistemima, sistemima za komandu i kontrolu i još mnogo toga. Između ostalog, brod je naoružan sa dva teška mitraljeza kalibra 12,7 mm, ali je takođe opremljen sa For but not with Rafael MLS-NLOS sistemom. Krajem 2018. godine iskorišćena je opcija za kupovinu drugog broda tog tipa.

Vazdušne snage[uredi | uredi izvor]

Posleratni preporod (1974–2004)[uredi | uredi izvor]

AW-139 helikopter Nacionalne garde u vežbi traganja i spasavanja.

U junu 1987. Vazdušna komanda kiparske Nacionalne garde kupila je seriju od šest izviđačkih protivtenkovskih helikoptera SA-342 Gazela sa 1200 protivtenkovskih raketa Euromissile HOT-2. Šest aviona je isporučeno od januara 1988. pa nadalje, i dobili su serijske brojeve 351, 352, 353, 354, 355 i 356.[45][46][47] Od ovih aviona, pet primeraka (osim 351) zabeleženo je u redovnoj upotrebi u vazdušno-desantnim snagama kiparske Nacionalne garde, što sugeriše da je broj 351 povučen za upotrebu za rezervne delove ili kao vazdušni okvir za tehničku obuku, pre 2004.[47] Gazele su isporučene u trotonskoj pustinjskoj kamuflaži koja se sastoji od tonova svetlog peska, tamnog peska i sivo-maslinastih tonova - ova kamuflaža je zadržana do današnjih dana.

Tokom 2001–2002, Kipar je diskretno nabavio 12 primeraka nove proizvodnje (uključujući serijske brojeve 811–822)[48] jurišnih helikoptera Mil Mi-24 od Ruske Federacije, nakon dugotrajnog tenderskog procesa koji je uključivao prijavu konkurencije sa Mil Mi-28 Havoc,[49] i Denel Rooivalk.[50] Helikopteri su prvi put prikazani u iznenadnom prolasku tri broda na sahrani general-potpukovnika Evangelosa Florakisa 12. jula 2002.[51] (koji je poginuo u padu letilice kiparske vazdušne komande Bell-206L Long Ranger "112" 10. jula 2002, dok je noću posmatrao vežbu komandovanja i rukovođenja). Mi-35 su prvobitno bili isporučeni u neobičnoj mat crnoj (i verovatno infracrvenoj upijajućoj) kamuflaži[52] pogodnoj za noćne operacije, ali im je nedostajala opciona FLIR kupola i sistemi za identifikaciju prijatelj - neprijatelj koji su bili dostupni za naprednije ruski Mi-24PN. Osim svoje monotone kamuflaže, avion je nosio malu zastavu na repnoj peraji Republike Kipar visokog kontrasta i visoko uočljivu plavo-belu okruglu oznaku na repu u sredini. Jarkocrvene oznake opasnosti bile su postavljene na vrhove rotora i na kraj repne grane.[53]

Kiparski helikopteri Mi-35 su prvobitno bili opremljeni za raspoređivanje fiksnog teškog topa 30 mm i kapaciteta za rakete S-8 80 mm, kao i za protivtenkovske rakete u verzije 9K114 i 9M120.

SA-342L1 Gazela Komande Vazduhoplovstva.

Članstvo u Evropskoj uniji (od 2004.)[uredi | uredi izvor]

Turboelisni avion Nacionalne garde Pilatus PC-9M „902“ se 10. septembra 2005. srušio u crkveni zvonik dok je izvodio neovlašćeni manevar leta u blizini Kolosija u Limasolu na Kipru, nakon što je skrenuo 80 km od planirane putanje leta. Avion je uništen, a njegova dva pilota poginula.[54]

Dana 5. jula 2006. jurišni helikopter Nacionalne garde Mi-35P Hind (serijski broj 822)[55] srušio se[56] u blizini autoputa Pafos-Limasol ubrzo nakon što je poleteo iz vazdušne baze Andreas Papandreu u Pafosu. Avion je otpisan, a oba člana posade (ruski instruktor i kiparski student) su poginuli.

Protivtenkovske helikopterske snage SA-342L Gazela ostaju u upotrebi do danas, iako se smatra da primerak 356 više nije operativan. Pretpostavlja se da su četiri preostala protivtenkovska helikoptera „Gazela“ prošla remont, koji je navodno završen u avgustu 2014. na aerodromu Valans-Šabej od strane Aerotek grupe.[57][58] Četiri helikoptera Gazela su dodeljena 450ME/1. vodu, koji je primenjen u vazduhoplovnoj bazi Andreas Papandreu (u okrugu Pafos) nakon zatvaranja vazdušne baze Lakatamija (u okrugu Nikozija) u aprilu 2013.[59] Njihova prethodna jedinica, 449MAE helikopterska eskadrila, raspuštena je zatvaranjem Lakatamije AB.

Planirani razvoj[uredi | uredi izvor]

Ministarstvo odbrane Kipra je 28. novembra 2017. objavilo planiranu nabavku osam helikoptera:[60] četiri izviđačka protivtenkovska helikoptera SA-342L Gazela koja će biti nabavljena od Francuske sa sposobnošću letenja noću i pri svim vremenskim prilikama, i četiri jurišna helikoptera koja će izabrati tenderom. Četiri postojeća helikoptera Gazela u Vazduhoplovstvu biće unapređena, a tražene su i bespilotne letelice (UAV) kao deo kombinovanog paketa bespilotnog vazdušnog sistema.[61]

Specijalne snage[uredi | uredi izvor]

Vojska[uredi | uredi izvor]

Znak jedinice specijalnih snaga koji je ukrašen oznakom ΔΥΝΑΜΕΙΣ ΚΑΤΑΔΡΟΜΩΝ.

Oružane snage Kipra upravljaju skupom od tri grupe specijalnih snaga vojske (plus jedna pomoćna) koja je kolokvijalno poznata kao LOK (grčki: ΛΟΚ - Λοχοι Ορεινων Καταδρομων, Lochoi Oreinōn Katadromōn). Sve LOK grupe su deo Komande specijalnih snaga Vojske DKD (grčki: ΔΚΔ - Διοικησης Καταδρομων - Diikisis Katadromon), a vojnik koji pripada Brigadi se zove komando (grč. - Kαταδρομέας, Katadromeas). Obuka kiparskih specijalnih snaga je usko zasnovana na njihovim grčkim kolegama. Formacija se češće naziva Napadačke snage (grčki : Δυναμεις Kαταδρομων, Dynameis Katadromon).

Uloge specijalnih snaga uključuju vazdušne operacije, nekonvencionalno ratovanje, izviđanje i gerilsko ratovanje.

Svi pripadnici Brigade nose obeležja jedinice koja prikazuje krilati mač, koji predstavlja „smrtonosnu, tihu i brzu” prirodu operacija specijalnih snaga. Svitak prolazi preko mača i krila sa motom „Ko se usuđuje da pobedi“ (grč. Ο Τολμων Νικα - O Tolmon Nika), znak odavanja počasti slobodnim grčkim specijalnim snagama koje su služile u 1. brigadi specijalne vazdušne službe (1 SAS) tokom Drugog svetskog rata.

Svi specijalci nose zelene beretke sa grčkim nacionalnim grbom na levoj strani.[62]

Mornarica[uredi | uredi izvor]

Mornarica ima grupu specijalnih snaga poznatu kao Omada Ypovrixion Katastrofon (grč. Ομάδα Υποβρυχίων Καταστροφών). Slično američkim mornaričkim fokama. Uloge uključuju, između ostalog, amfibijski napad, specijalno izviđanje obalnih ciljeva i borbu protiv terorističkih događaja/upada koji se dešavaju u Kipru.

Galerija[uredi | uredi izvor]

  • Vojnik Nacionalne garde sa puškom(kamuflaža kiparske nacionalne garde)
    Vojnik Nacionalne garde sa puškom(kamuflaža kiparske nacionalne garde)
  • Oficiri LOK-a marširaju na vojnoj paradi u Italiji, 2007
    Oficiri LOK-a marširaju na vojnoj paradi u Italiji, 2007
  • LOK pripadnici na ceremoniji dočeka Dmitrija Medvedeva
    LOK pripadnici na ceremoniji dočeka Dmitrija Medvedeva
  • Bell-206L3 Kiparske nacionalne garde
    Bell-206L3 Kiparske nacionalne garde
  • Mi-35 helikopteri na paradi
    Mi-35 helikopteri na paradi
  • Kiparski tenk T-80 na paradi 1. oktobra
    Kiparski tenk T-80 na paradi 1. oktobra
  • Marš kiparske garde na paradi Dana nezavisnosti
    Marš kiparske garde na paradi Dana nezavisnosti
  • Tenk VAB sa raketama HOT-2, na paradi
    Tenk VAB sa raketama HOT-2, na paradi
  • Helikopter Gazela na paradi
    Helikopter Gazela na paradi
  • Vojnici kiparske nacionalne garde i SAD mornarice posle vojne vežbe
    Vojnici kiparske nacionalne garde i SAD mornarice posle vojne vežbe

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Ο περί Εθνικής Φρουράς Νόμος του 2011 (19(I)/2011)”. CyLaw. 
  2. ^ Σύντομο Ιστορικό της Εθνικής Φρουράς (na jeziku: grčki). Nicosia: Γενικό Επιτελείο Εθνικής Φρουράς. Pristupljeno 9. 2. 2010. 
  3. ^ Hannay, Lord (2005). Cyprus: The Search for a Solution. I.B.Tauris. str. 31—32. ISBN 978-1850436652. Pristupljeno 23. 8. 2012. 
  4. ^ Nationalism, Militarism and Masculinity After the Construction of the Border. In: Nationalism, Militarism and Masculinity in Post-Conflict Cyprus.
  5. ^ a b Efthymiou, Stratis Andreas (2016-09-30). „Militarism in post-war Cyprus: the development of the ideology of defence” (PDF). Defence Studies (na jeziku: engleski). 16 (4): 408—426. ISSN 1470-2436. doi:10.1080/14702436.2016.1229126. 
  6. ^ Kolasa-Sikiaridi, Kerry (15. 7. 2016). „Cyprus Drastically Reduces Mandatory Army Service to 14 Months - GreekReporter.com”. Greekreporter.com. Pristupljeno 21. 7. 2017. 
  7. ^ Αριστοτέλους, A. (2016) ΑΡΙΣΤΟΤΕΛΟΥΣ: ΟΙ 3.000 ΣΥΟΠ ΟΥΔΟΛΩΣ ΚΑΛΥΠΤΟΥΝ ΤΟ ΚΕΝΟ ΣΤΗΝ Ε.Φ. ΑΠΟ ΜΕΙΩΣΕΙΣ ΣΕ ΘΗΤΕΙΑ ΚΑΙ ΑΝΘΡΩΠΙΝΟ ΔΥΝΑΜΙΚΟ. Cyprus Center for Strategic Studies
  8. ^ Efthymiou, Stratis. (2017). Politis Newspaper.
  9. ^ Efthymiou, S. (2017). Η αντιεπαγγελματική επαγγελματοποίηση της Εθνικής Φρουράς / The unprofessional professionalisation of the National Guard. Nicosia: Cyprus Center for Strategic Studies.
  10. ^ Αριστοτέλους, A. (2016b) ΜΕΙΩΣΗ ΤΗΣ ΘΗΤΕΙΑΣ ΣΤΗΝ ΚΥΠΡΟ: ΕΠΙΠΤΩΣΕΙΣ – ΕΠΙΛΟΓΕΣ. Nicosia: Cyprus Center for Strategic Studies.
  11. ^ „ΥΠΑΜ: Ενισχύεται η ασπίδα προστασίας μέσω της PESCO”. Philenews (na jeziku: grčki). Pristupljeno 2018-11-27. 
  12. ^ „Cyprus move a step closer to being part of an integrated European defence policy”. Cyprus Mail. 2017-11-08. 
  13. ^ Efthymiou, Stratis (2019). Nationalism, militarism and masculinity in post-conflict Cyprus. London and New York: Palgrave Macmillan.: Palgrave Macmillan. ISBN 978-3-030-14702-0. 
  14. ^ „Cypriot Armed Forces - Greek Cypriot National Guard (GCNG) Land Operations Group - Maritime Wing - Air Wing - European Defence Information”. www.armedforces.co.uk. Pristupljeno 21. 7. 2017. 
  15. ^ „Dioikiseis”. GEEF. Arhivirano iz originala 2021-03-01. g. Pristupljeno 2018-04-21. 
  16. ^ The M47 and M48 Patton Tanks By Steven J. Zaloga. Osprey Publishing 1999.
  17. ^ „Defence news from Greece and Cyprus”. www.defencegreece.com. Pristupljeno 21. 7. 2017. 
  18. ^ "CYPRUS: Big Troubles over a Small Island". TIME. July 29, 1974.
  19. ^ „The Kokkina incident - About Polis and around”. Rough Guides. Arhivirano iz originala 04. 03. 2016. g. Pristupljeno 21. 7. 2017. 
  20. ^ The Michigan Daily, Friday 2 October 1964, P3 Vol LXXV Issue No.29 "Views Arms Deal by Cyprus, USSR".
  21. ^ Spartanburg Herald, Friday 2 October 1964, P2, Vol 74 No.233
  22. ^ Armor in Cyprus – Evolution and Action. Ioannis Mamounidakis. April 2008. Doureios. . ISBN 978-960-88355-4-2.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)
  23. ^ „- Παγκυπριοσ Συνδεσμοσ Εφεδρων Πυροβολικου”. www.pyrovolitis.org.cy. Arhivirano iz originala 2016-03-04. g. 
  24. ^ 286 M.T.P. (Mēchanokinēto Tagma Pezikou): polemiko hēmerologio 1974. Author: Dēmētrēs Ē Taliadōros. Publisher: Ekdosē Syndesmou Polemistōn. Date: 2010. Country: Cyprus
  25. ^ „Hürriyet Daily News - Archive news detail”. Hürriyet Daily News. Arhivirano iz originala 2016-07-16. g. Pristupljeno 21. 7. 2017. 
  26. ^ Mallinson, William (June 30, 2005). . Cyprus: A Modern History. I. B. Tauris. pp. 80. ISBN 978-1-85043-580-8. .
  27. ^ a b Drousiotis, Makarios (2006). Cyprus 1974 - Greek Coup and Turkish Invasion. Bibliopolis. ISBN 3-933925-76-2. 
  28. ^ The Genocide Files, by Harry Scott Gibbons. Savannah Koch (Dec. 1997). . ISBN 978-0951446423.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)
  29. ^ a b SIPRI Trade Register 1960–2014 Cyprus Recipient
  30. ^ SIPRI Trade Register 1960–2014 Recipient Cyprus
  31. ^ „Cyprus Signs €240 Mln French Exocet Missiles Contract — Greek City Times”. 8. 2. 2020. 
  32. ^ „CAMTO / Novosti / Kipr priobrel krupnый paket ViVT vo Francii”. 
  33. ^ „ArtOfWar. Džebeяn Ruben Genrihovič. Voenno-morskie silы Kipra v 1964-1974 gg.”. artofwar.ru. Pristupljeno 21. 7. 2017. 
  34. ^ „Arhivirana kopija”. Arhivirano iz originala 04. 03. 2016. g. Pristupljeno 30. 04. 2023. 
  35. ^ „Erenkoy, the truth is told!”. cyprusscene. 18. 8. 2013. Pristupljeno 21. 7. 2017. 
  36. ^ Flight International - 13 August 1964. p. 236
  37. ^ „Kato Pyrgos - Heroes Monument 3”. www.katopyrgos.org. Arhivirano iz originala 11. 8. 2015. g. Pristupljeno 21. 7. 2017. 
  38. ^ a b „Cyprus Daily Blog: Defence | History | the First Cyprus Missile Crisis (1964 - 1965)”. Arhivirano iz originala 2015-07-27. g. Pristupljeno 2015-05-19. 
  39. ^ "Red Arms Poised in Cyprus". Christian Science Monitor. By John N Rigos. 1 July 1965.
  40. ^ "Ship carrying Soviet Arms turned back". Los Angeles Times, March 28, 1965.
  41. ^ „Scramble”. www.scramble.nl. Arhivirano iz originala 24. 9. 2015. g. Pristupljeno 21. 7. 2017. 
  42. ^ Conway's All the World's Fighting Ships 1947–1995, US Naval Institute Press 1996
  43. ^ „ALASIA patrol vessel (1971/2017)”. www.navypedia.org. Pristupljeno 2023-03-12. 
  44. ^ Newsroom (2017-12-09). „Διοίκηση Ναυτικού Κύπρου: Από την συγκρότηση στις προκλήσεις του μέλλοντος (Β' Μέρος) | e-Amyna”. e-amyna.com (na jeziku: grčki). Pristupljeno 2018-05-11. 
  45. ^ Air Forces Monthly Oct 2003 p. 57
  46. ^ World Air Power Journal No.25 p. 5
  47. ^ a b „Cyprus Air Force Aircraft”. Arhivirano iz originala 2014-03-16. g. Pristupljeno 2015-07-31. 
  48. ^ „Military Database - Scramble”. www.scramble.nl. Arhivirano iz originala 7. 5. 2018. g. Pristupljeno 21. 7. 2017. 
  49. ^ „Cyprus Mail: Press Review in English, 00-01-05”. www.hri.org. Pristupljeno 21. 7. 2017. 
  50. ^ „Cyprus Mail: News Articles in English, 99-04-14”. www.hri.org. Pristupljeno 21. 7. 2017. 
  51. ^ „Cyprus Mail: News Articles in English, 02-07-13”. www.hri.org. Pristupljeno 21. 7. 2017. 
  52. ^ „CYPRUS Mi-35 Hind photos finally declassified and published!”. forum.keypublishing.com. Arhivirano iz originala 8. 10. 2015. g. Pristupljeno 21. 7. 2017. 
  53. ^ „Cyprus Mi-35P”. 22. 4. 2015. Arhivirano iz originala 10. 08. 2021. g. Pristupljeno 21. 7. 2017. 
  54. ^ „PC_9_LOSSES”. www.ejection-history.org.uk. Arhivirano iz originala 2016-10-17. g. Pristupljeno 21. 7. 2017. 
  55. ^ „Mil Mi-35P 'Hind-F' - Cyprus Air Command - Aeroflight”. Aeroflight. Pristupljeno 21. 7. 2017. 
  56. ^ Ranter, Harro. „ASN Aircraft accident 05-JUL-2006 Mil Mi-35”. aviation-safety.net. Pristupljeno 21. 7. 2017. 
  57. ^ Scramble Aircraft Database - Search Cyprus SA342L- Accessed 31/07/15
  58. ^ AIRheads/DS (1. 10. 2014). „AHF↑Inside: Maximizing the Gazelle”. Arhivirano iz originala 25. 07. 2017. g. Pristupljeno 21. 7. 2017. 
  59. ^ „Lakatamia”. www.forgottenairfields.com. Pristupljeno 21. 7. 2017. 
  60. ^ „Helicopters to be bought for National Guard - Cyprus Mail”. Cyprus Mail (na jeziku: engleski). 2017-11-28. Pristupljeno 2018-05-11. 
  61. ^ „Οκτώ ελικόπτερα για την Εθνική Φρουρά”. Philenews (na jeziku: grčki). Pristupljeno 2018-05-11. 
  62. ^ „Διευθύνσεις - Διοικήσεις Όπλων”. GEEF. Arhivirano iz originala 2021-03-03. g. Pristupljeno 2018-04-21. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Кипарска_национална_гарда&oldid=27695317”