Никозија

Из Википедије, слободне енциклопедије
Никозија
грч. Λευκωσία / тур. Lefkoşa

Nicosia Collage.png
Никозија

Застава
Основни подаци
Држава Застава Кипра Кипар
Округ Никозија
Становништво
Становништво 100.000 (укупно, 2007.)
47.832 (грчки део, 2001.)
49.237 (турски део 2006.)
Агломерација 309.500 (укупно, процена)
224.500 (грчки део, процена)
84.893 (турски део, процена)
Густина становништва 901 (укупно, 2007.)
938 (грчки део, 2001.)
821 (турски део 2006.) ст/км²
Географске карактеристике
Координате 35°10′00″N 33°22′00″E / 35.166667, 33.366667
Надморска висина 145-150 м
Површина 111 км² (укупно)
51 км² (грчки део)
60 км²(турски део) км²
Никозија на мапи Кипра
{{{alt}}}
Никозија
Никозија на мапи Кипра
Остали подаци
Веб-страна www.nicosia.org.cy/

Никозија (грч. Λευκωσία, Лефкозија, тур. Lefkoşa, Лефкоша) је главни град Републике Кипра и непризнате Турске Републике Северног Кипра. Истовремено град је седиште званичног округа Никозија. То је и највеће градско подручје на острву Кипар - Никозија са предграђима има око 300 хиљада становника.

Никозија се налази се на реци Педијеос и тренутно је једини подељени главни град на свету. Град је подељен тзв. зеленом линијом, која је демилитаризована зона УН-а, на северни, турски и јужни, грчки део.

Порекло назива[уреди]

Старо име Никозије било је Ледра. Данашњи назив град је добио у време крсташке (Лузињанске) власти, иако се већ у доба антике јавља и назив Лефкотеа. Име Никозија појавило се доласком Лизињана. Француски крсташи нису могли или нису хтели да изговарају име Лефкозија, већ су говорили Никозија. Ледра је данас име најпопуларније трговачке улице у Никозији.

Природни услови[уреди]

Никозија је једини значајнији град на Кипру, који се не налази на мору. Са друге тране град је смештен готово у средишту острва. Од другог по величини града на острву, Лимасола, Никозија је удаљена 75 километара.

Рељеф Никозија се налази у пространој равници средишњег Кипра, Месаорији, на 145-150 метара надморске висине. Град се образовао на месту где је равница најужа, тј. на месту где се две једне значајне планине на Кипру, Тродос (јужно) и Керинејске планине (северно), највише приближавају. Стога, градска предграђа ка југу и северу већ заузимају брежуљкасто и бреговито тло.

Клима у Никозији је средоземна са елементима сушне, степске климе, јер због удаљености града од мора даје још веће разлике у летњним и зимским, односно ноћним и дневним температурама. Просечна годишња температура је чак 26 подеока, а падавина има мало - око 340 мм/м².

Воде: Кроз Никозију протиче речица Педијеос, као и низ мањих водотока, њених притока, које током сушних лета пресуше.

Историја[уреди]

приказ старе Никозије у зидинама из 1597. године
Панорама јужног дела града
Део Никозије под турском управом

Најстарији остаци насељавања на месту данашње Никозије сежу до бронзаног доба.

Никозија је у античко доба била грчки град-држава познат као Ледра или Лидра. Краљ Ледре Онаксагора је плаћао данак Есархадону од Асирије 672. п. н. е.. Син Птолемеја Лефкос је поново изградио Ледру око 300. п. н. е.. Ипак је Ледра у хеленско и римско време била мален, безначајан град, такође познат и као Лефкотеа. До времена када је добила првога хришћанскога епископа Трифилиоса 348. године град се називао Лефкусија или Ледри.

Град постаје познат као Лефкосија у 10. веку и тада постаје главно средиште Кипра. Његов значај је растао, јер су обални градови били изложени нападима са мора. Значај Пафоса и Саламиса на обали је опао, а много становништва је побегло у унутрашњост Кипра, где се налазила тадашња Лефкосија. Лефкосија је била седиште Лизињанских краљева Кипра од 1192. г. Млетачка република је заузела Кипар 1489. године, а Османско царство 1571. године. У 15. и 16. веку у граду су изграђене бројне палате, цркве и манастири.

За време турске опсаде 1570. године погинуло је око 20 хиљада становника. И поред тога град је остао средиште острва, што му је омогућило даљи развој. Турци су у крви угушили противтурски устанак 1821. г. Колера је погодила град 1835. године, а ватра је уништила велики део Никозије 1857. г.

Кипар је 1878. постао британска колонија са Никозијом као главним градом. Током 1950-их Никозија је била место илегалне и герилске активности. Становништво и герилски покрет ЕОКА је нападало британску војску са циљем да Кипар постане независан. Кипар је 1960. године постао независан, али после независности наставили су се сукоби Грка, који су представљали већину, и Турака, који су били мањина. Турску мањину је помагала Турска и Британија на прикривени начин, по старој латинској пароли „завади, па владај“. Након државног удара 1974. године уследио је напад Турске на Кипар. Турска је заузела 30% Кипра, тј. северну трећину, и велики део Никозије (северну Никозију). Никозија је постала подељени град што траје и данас.

Становништво[уреди]

Веома је тешко говорити о становништву Никозије, будући да је град подељен више деценија и да данас живи у виду два суседна, потпуно незавнисна града. Грчки и турски део су приближно једнаки по становништву, са по 50-ак хиљада становника, што даје укупно око 100 хиљада становника (1/2 Грци, 1/2 Турци). Међутим, град је током протеклих деценија прешао своје управне границе, па данас тзв. „Велика Никозија“ има око 300 хиљада страновника, од чега је 3/4 у јужном, грчком делу градске области, а 1/4 у Турском. Приближно је сличан однос и између Грка и Турака. Последњих година у грчком делу Никозије насељава се и све више странаца, махом економских усељеника са Истока.

Знаменитости[уреди]

Никозија је у 11. веку, у доба Лузињана, постала средиште острва и од тада почиње процват града. Они су од Никозије направили величанствен град са краљевском палатом и преко 50 цркава.

Старо градско језгро: Срце града је опкољено млетачким бедемима из 16. века, који су и данас изванредно. У старом средишту града налазе се бројни музеји, старе цркве и средњовековне грађевине. Нова Никозија се развила ван старих бедема. Посебно је јужни, грчки део познат по пословним и управним четвртима са небодерима и саврмееним здањима.

У Никозији се налази гробница Лизињанских краљева у бившој катедрали Свете Софије, која је сада Селимија џамија у северном делу града, сада под турском управом. Срце града и његов симбол је добро очувано утврђење око средњовековног дела града.

Венецијански бедеми су изграђени од 1567. до 1570. године. Зидови су дебели 4,5 метара и имају троја врата. Фамагустанска врата сада представљају културни центар. Неки други делови зидина имају данас управну намену. Срце града је Елефтерија трг (Трг Слободе) са градском кућом, поштом и библиотеком. Оближња улица Ледра (Лидра) води у најживљи део града са трговинама, бутицима, кафићима и уским улицама. Црква Аја Фаномерени је изграђена 1872. године, на остацима старог дворца. Ту су сахрањени архиепископ и епископи Кипра, које су Турци убили приликом устанка 1821. године. Архиепископски двор се налази на Тргу архиепископа Кипријануа. Близу двора се налази касноготичка Катедрала светог Јована из 1665. г.

Никозија је позната и по својим музејима. Архиепископски двор садржи византијски музеј, где се налази огромна збирка икона. Градски музеј има одличну збирку и градских и кипарских археолошких ископина, тако да је 1991. године добио назив Европски музеј године.

Привреда[уреди]

Никозија (оба њена дела) је средиште управе на Кипру и, повезано са тим, градска привреда је блиско ослоњена на рад управних, културних и образовних установа. Ту је седиште важних државних предузећа, банака, страних представништава.

Саобраћај је такође подељен - оба дела града имају независне унутрашње и међуградске саобраћајне системе и везе. Никозија нема прави аеродром, будући да је као подељени град била веома непогодна за градњу аеродрома. Стога и грчка и турска страна имају аеродроме даље од Никозије, дубље на својим управним подручјима.

Слике градских грађевина[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :

title=Википутовања

Википутовања имају више информација на вези:





Координате: 35° 10' СГ Ш, 33° 21' ИГД