Kirgiski kaganat

Kirgiski kaganat; Kыrgыz kaganatы ; Kyrǵyz kaǵanaty
	Zastava
	;
Geografija
Kontinent	Azija
Regija	severna Azija
Zemlja	Rusija, Kazahstan, Mongolija, Kina, Kirgistan
Prestonica	Kemidžket; (693-840); Hara-Balgas (840-923)
Društvo
Službeni jezik	Kirgiski
Religija	tengrianstvo
Politika
Oblik države	imperija
— Kagan	Barsbek
	Adžo
	Alp Solagaj
	Are kagan
Istorija
Postojanje
— Osnivanje	693.
— Ukidanje	840
— Status	bivša država
Geografske i druge karakteristike
Površina
— ukupno	oko 8 mil. km²
Valuta	pul
Zemlje prethodnice i naslednice;
Prethodnice:	Naslednice:

Kirgiski kaganat ^[1] je država jenisejskih Kirgiza, koju je osnovao Barsbek Kagan, koja je postojala u periodu od 7. do 10. veka na teritoriji Južnog Sibira, do 840. godine proširena na istočni Tjen Šan.

U raznim periodima svog postojanja gubila je samostalnost. Samo predstavnici iz klana Adžo postali su kagan. Od 840. do 925. godine Kirgiski kaganat je bio na vrhuncu svoje moći. Ovaj period imenuje akademik V. AT. Barthold „Kirgiška velika država“ .

Periodizacija[uredi | uredi izvor]

Kirgiski kaganat je osnovan još 693. godine, nakon što je Ujgurski kaganat osvojio zemlje jenisejskih Kirgiza u kineskom carstvu Tang.

Posle ustanka starih Turaka protiv Huana (552), jenisejski Kirgizi su stekli državnost ^[2] .

555-581. Država Jenisejskih Kirgiza pala je u vazalnu zavisnost od Turskog kaganata sve do njegovog raspada.
629-632. Država Jenisejskih Kirgiza je vazal Teleskog kaganata .
648-693. U kineskom carstvu Tang stvorena je oblast Jenisejskih Kirgiza - region Jiankun .
758-840. Kirgiškim kaganatom je u početku vladao Ujgurski kaganat, ali nakon 20-godišnjeg rata, Ujgurski kaganat je pao.
840-924. Bartold je ovaj period Kirgista nazvao velikom silom .
Do 924. jenisejski Kirgizi su oslabili, teritorija njihovog kaganata je svedena na dolinu reke Jenisej, kao i Altaj, sa prestonicom u Kemidžketu ^[3] .

Priča[uredi | uredi izvor]

Po prvi put, termin "Kirgiski kaganat" predložio je ruski i sovjetski orijentalista, turkolog, V. AT. Bartold.

U 6. - 7. veku, jenisejski Kirgizi sa potčinjenim narodima tajge činili su periferno nasleđe centralnoazijskih država, na čijem je čelu bio guverner - Elteber (kirg. Эlteber) Početkom 8. veka lokalni begovi i inali, od kojih je prvi bio Bars-bek, počeli su da se bore za otcepljenje od kaganata i formiranje sopstvene države, tražeći titulu kagana .

U 9. veku - brzo rastuće agresivno stepska država sa oboženom porodicom kagana.

Godine 840. ova država je uništila Ujgurski kaganat, Kirgizi su spalili glavni grad ujgurske prestonice Khara-Balgas ^[4] i proširili svoju vlast na Tuvu i Mongoliju. Goneći ostatke Ujgura, jenisejski Kirgizi su se probili do Irtiša i Amura, napali oaze Istočnog Turkestana. Ovaj period istorije AT. Barthold nazvana „kirgiska velika država“ ^[5] .

Ratna-politička ekspanzija jenisejskih Kirgiza na zapad dosegla je stepske i šumsko-stepske oblasti juga Zapadnog Sibira. Vanzemaljci iz srca Azije, očigledno, postali su razlog odlaska drevnih Ugra-Mađara sa Urala. O tome svedoče nalazi arheologa na jugu Čeljabinske oblasti (sahrane tzv. „Tjuhtjatske“ kulture) ^[6] .

Ratovanje[uredi | uredi izvor]

Vrhovna vlast kagana zasnivala se na državnom aparatu zasnovanom na vojnoj sili. Moćnu vojsku, sa deset hiljada okruga (tumena Tүmөn), u slučaju teškog rata, dopunila je milicija. Oklopni vitez jenisejskog kirgiz-alipa, naoružan kopljem, mačem, bojnom batinom ili kovanim novcem, bio je glavna udarna snaga konjice. Vojsku su vodili sanguni (generali). Između ostalih titula - bek, tarkhan, tutuk, jargan (sudija) itd. Broj vojske dostigao je 100 hiljada vojnika, uključujući i ratnike vazalnih naroda. Od toga je 30 hiljada vojnika odabrano i regrutovano iz jenisejskih kirgiza, a 70 hiljada ratnici su regrutovani iz Kishtims (vazalnih naroda).

Reference[uredi | uredi izvor]

^ „BRЭ/Kыrgыzskiй kaganat”. Arhivirano iz originala 2016-04-06. g. Pristupljeno 2016-03-27.
^ Ю.S. Hudяkov. „Drevnie tюrki na Enisee” (na jeziku: russkiй). Arhivirano iz originala 2020-02-18. g. Pristupljeno 2022-04-08.
^ „V seredine IX v. Kыrgыzskiй kaganat nahodilsя na veršine svoego moguщestva, a kitaйskiй imperator iskal s nim soюza”. Arhivirano iz originala 2020-11-26. g. Pristupljeno 2022-03-24.
^ Razvalinы Goroda Hara-Balgas (Ordu-Balыk)
^ Bartolьd V. V. Kirgizы: Istoričeskiй očerk. Frunze, 1927
^ Ivanov V. Finno-ugrы na юžnom Urale i v Priuralьe // Istoriя tatar s drevneйših vremёn v 7 tt. T. I. Narodы stepnoй Evrazii v drevnosti. — Kazanь, 2002. — S. 204—209.

[1] „BRЭ/Kыrgыzskiй kaganat”. Arhivirano iz originala 2016-04-06. g. Pristupljeno 2016-03-27.

[2] Ю.S. Hudяkov. „Drevnie tюrki na Enisee” (na jeziku: russkiй). Arhivirano iz originala 2020-02-18. g. Pristupljeno 2022-04-08.

[3] „V seredine IX v. Kыrgыzskiй kaganat nahodilsя na veršine svoego moguщestva, a kitaйskiй imperator iskal s nim soюza”. Arhivirano iz originala 2020-11-26. g. Pristupljeno 2022-03-24.

[4] Razvalinы Goroda Hara-Balgas (Ordu-Balыk)

[5] Bartolьd V. V. Kirgizы: Istoričeskiй očerk. Frunze, 1927

[6] Ivanov V. Finno-ugrы na юžnom Urale i v Priuralьe // Istoriя tatar s drevneйših vremёn v 7 tt. T. I. Narodы stepnoй Evrazii v drevnosti. — Kazanь, 2002. — S. 204—209.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]