Тјен Шан
| Тјен Шан | |
|---|---|
 Планински ланац Тјан Шана између Киргизије и Кине | |
| Географске карактеристике | |
| Највиша тачка | Врх Победа |
| Ндм. висина | 7.439 m |
| Координате | 42° 01′ 12″ СГШ; 80° 04′ 48″ ИГД / 42.0200° СГШ; 80.0800° ИГД Координате: 42° 01′ 12″ СГШ; 80° 04′ 48″ ИГД / 42.0200° СГШ; 80.0800° ИГД |
| Географија | |
| Државе |  Кина  Казахстан  Киргистан  Узбекистан |
Тјен Шан или преведено са језика локалних народа (кинески, киргиски, итд) Небеске планине или Божанске планине,[1][2] велики су планински масив у средњој Азији. Највиши врх у Тјeн Шану је Јенгиш Чокусу, висок 7.439 m (24.406 ft). Његова најнижа тачка је Турпанска депресија, која је 154 m (505 ft) испод нивоа мора.[3]
Једна од најранијих историјских референци на ове планине може бити повезана са сјунгнуском речју Килиан (кин. {{{1}}}) - према тангском коментатору Јану Шигу, Килиан је сјунгнуска реч за небо или небеса.[4] Сима Ћен је у Записима Великог историчара споменуо Килиана у контекству домовине Јуеџија и верује се да се тај термин односи на Тјен Шан, а не на Килијанске планине 1.500 km (930 mi) даље источно и сада познато под овим именом.[5][6] Планине Тану-Ола у Туви имају исто значење у свом имену („небеске планине“ или „планине бога/духа“). Име на кинеском, Тјен Шан, највероватније је директан превод традиционалног киргишког назива за планине, Teñir Too.[1] Тјен Шан се сматра светим у Тенгризамз, а његов други највиши врх познат је као Кан Тенгри што се може превести као „Господар духова“.[7] На Конференцији о светској баштини 2013. године, источни део Тјен Шана у западној Кини, у региону Синђијанг, наведен је као локација светске баштине.[8] Западни део Казахстана, Киргистана и Узбекистана тада је бијо наведен 2016. године.[9]
Назив[уреди | уреди извор]
.jpg)
Назив потиче од кинеског 天山 (Tiān Shān), што дословно значи „Небеске планине”; што је исто значење и његова назива на киргијском Теңир тоо (Tengri-Too), кашашком Хан Тәңірі (Han Tengri), монголском Тэнгэр уул (Tenger Uul) и ујгурском تەڭرى تاغ (Tengri Tah).
Кинески назив вероватно потиче од Сјунгну назива за Наншан горје, које се налази 1.500 km према југоистоку од Таншана, а који је први забележио Сима Ћен у свом делу Записи великог историчара из 91. пне, као назив за прадомовину Сјунгну народа Јуежи[10].
Име горја Тану-Ола у јужном Сибиру је настало из туванског назива Таңды-Уула (Tangdi-Uula), што такође значи „Небеске планине”.
Географске и геолошке карактеристике[уреди | уреди извор]
| Тјен Шан | |
|---|---|
| |
| Светска баштина Унеска | |
| Званично име | Тјен Шан Сinjianga |
| Место | Киргистан, Казахстан, Кина, Киргистан, Казахстан, Кина, Узбекистан |
| Координате | 42° 02′ 15″ СГШ; 80° 07′ 31″ ИГД / 42.0375° СГШ; 80.1253° ИГД |
| Критеријуми | Природно добро: vii, ix |
| Референца | [http://whc.unesco.org/en/list/1414 1414 1414] |
| Упис | 2013 (37. седница) |
| Угроженост | не |
| Тјен Шан | |
|---|---|
 | |
| Светска баштина Унеска | |
| Званично име | Западни Тјен Шан |
| Место | Киргистан, Казахстан, Кина, Киргистан, Казахстан, Кина, Узбекистан |
| Координате | 42° 02′ 15″ СГШ; 80° 07′ 31″ ИГД / 42.0375° СГШ; 80.1253° ИГД |
| Критеријум | Природно добро: |
| Референца | [http://whc.unesco.org/en/list/1490 1490 1490] |
| Упис | 2016 (40. седница) |
| Угроженост | не |
Планински ланац Тјен Шан простире се од истока према западу у дужини од 2500 км преко Кине, Казахстана, Киргистана, па све до Узбекистана. Ширина планинског масива је 500-300 км, са површином од 1.000.000 км² [11]. Геолошки то су млади венци планина, које су настале у Кенозоику, са највишим Врхом Победа (Џенгис Чокусу) који има 7.439 м и бројним врховима који прелазе 6000 м.[11] Планински венац Тјен Шан је богат бројним језерима и изворима многобројних река. Велика површина планинског масива је прекривен шумом оморике, које расту на висинама преко 2.000 метара, док на нижим надморским висинама расту јединствене природне шуме дивљих ораха и јабука [12].
Највиши врх Тјен Шана је Врх Победе (киргишки: Жеңиш чокусу, Džengiš Čokusu) висине 7,439 m[11], који је и највиши врх Киргистана, на граници с кинеском аутономном покрајином Синђан. На Таншану се налазе и бројни други врхови који прелазе 6.000 m, као што је Хан Тенгри (7.010 m) који припада Кини, Киргистану и Казахстану, чији је и највиши врх. Прелаз Торугарт (3.752 m) се налази између Казахстана и Синђана. Тјен Шан има бројна језера и извор је бројних река као што су Сир Дарја, Или i Тарим. Северни Тјен Шан се састоји од више горја: Талас Алатау (Узбекистан, Киргистан и Казахстан), Киргишки Алатау, Куруктаг и Terskej Alatau (Киргистан), Кунгеј Алатау (Киргистан и Казахстан) и Трансили Алатау (Казахстан). Између киргишког горја Кунгеј и Терскеј, на 1.606 m надморске висине, налази се велико слано језеро Исик Кул. Још једна природна знаменитост на северозападу Тјен Шана је 15 km дуг и 500 m дубок кланац реке Аксу, који се налази у Казахстану, 200 km североисточно од Ташкента.
Стена „Седам бикова”, Исјакулска област (Терскеј Алатау, Киргистан) 
5.020 m висок Пик Талгар (Трансили Алатау, Казахстан) 
Врх Хантенгри, највиши врх Казахстана
Таншан Синђенга[уреди | уреди извор]
У Кини, Тјен Шан се састоји од четири горја (Томур, Калајун-Куерденинг, Бајинбукуке и Богда) која прекривају површину од 606.833 ha. Ова горја се уздижу изнад пустиње Такламакан стварајући јединствен визуелни контраст између топлих (сувих и пустих) и хладних (влажних и бујних) крајева. Њихов рељеф и екосистеми су сачувани од плиоцена и представљају изванредан пример непрекинутих биолошких, еколошких и еволуцијских процеса. Ту обитава велики број ендемских и реликтних биљних врста од којих су многе ретке и угрожене врсте[9] (као што је смрека Picea schrenkiana).
Ледник код 6.627 m високог врха Сјуељен Фенг („Снежни лотус”) 
Јакови на Тјен Шану СинЂенга 
Пут преко Тјен Шана од Јининга до Куче 
Будистичке Кизил пећине (3-8 века) 
„Пламтеће планине” источно од Турпана
Западни Таншан[уреди | уреди извор]
Западни Таншан се креће у висини од 700 до 4,503 m. Карактеришу га различити крајолици који су дом изузетно богатој биоразноликости, посебно типова шума и јединствених биљних заједница. Од глобалне је важности као центар подрекла низа култивираних воћних култура.
Кланац Аксу у Националном резервату Аксу-Забагљи (Казахстан) 
Врх Нусултан висине 4.376 m (Kirgistan) 
Национални парк Ала Арча (Киргистан) 
Језеро Сари-Челек у истоимном Парку природе (Киргистан) 
Чаткалски парк природе (Узбекистан)
Клима[уреди | уреди извор]
| Клима Тјен Шана, 3639 m asl (1981–2010 нормале) | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Показатељ \ Месец | Јан. | Феб. | Мар. | Апр. | Мај | Јун | Јул | Авг. | Сеп. | Окт. | Нов. | Дец. | Год. |
| Апсолутни максимум, °C (°F) | −2,0 (28,4) |
5,2 (41,4) |
12,1 (53,8) |
13,0 (55,4) |
18,0 (64,4) |
20,9 (69,6) |
23,0 (73,4) |
23,1 (73,6) |
21,1 (70) |
13,3 (55,9) |
7,8 (46) |
2,3 (36,1) |
23,1 (73,6) |
| Максимум, °C (°F) | −13,3 (8,1) |
−10,7 (12,7) |
−4,8 (23,4) |
0,5 (32,9) |
4,9 (40,8) |
8,6 (47,5) |
11,4 (52,5) |
11,4 (52,5) |
7,5 (45,5) |
0,7 (33,3) |
−6,1 (21) |
−11,3 (11,7) |
−0,1 (31,83) |
| Просек, °C (°F) | −20,4 (−4,7) |
−18,8 (−1,8) |
−12,8 (9) |
−6,4 (20,5) |
−0,5 (31,1) |
3,2 (37,8) |
5,6 (42,1) |
5,2 (41,4) |
1,3 (34,3) |
−5,6 (21,9) |
−13,0 (8,6) |
−18,2 (−0,8) |
−6,7 (19,95) |
| Минимум, °C (°F) | −27,8 (−18) |
−26,7 (−16,1) |
−20,9 (−5,6) |
−13,6 (7,5) |
−6,5 (20,3) |
−2,5 (27,5) |
−0,8 (30,6) |
−1,6 (29,1) |
−5,4 (22,3) |
−12,4 (9,7) |
−20,2 (−4,4) |
−25,3 (−13,5) |
−13,64 (7,45) |
| Апсолутни минимум, °C (°F) | −42 (−44) |
−44 (−47) |
−38,9 (−38) |
−31,7 (−25,1) |
−22 (−8) |
−16,1 (3) |
−11 (12) |
−13 (9) |
−20 (−4) |
−34,7 (−30,5) |
−36,9 (−34,4) |
−40 (−40) |
−44 (−47) |
| Количина падавина, mm (in) | 4,9 (0,193) |
8,1 (0,319) |
15,9 (0,626) |
20,8 (0,819) |
54,5 (2,146) |
68,4 (2,693) |
68,7 (2,705) |
48,9 (1,925) |
30,5 (1,201) |
18,5 (0,728) |
12,3 (0,484) |
10,8 (0,425) |
362,3 (14,264) |
| Дани са падавинама (≥ 1 mm) | 1,78 | 3,18 | 5,46 | 6,92 | 10,92 | 12,78 | 11,98 | 9,58 | 7,40 | 5,18 | 3,74 | 3,29 | 82,21 |
| Извор #1: Météo climat stats[13] | |||||||||||||
| Извор #2: Météo Climat [14] | |||||||||||||
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б Prichard, James (1844), History of the Asiatic Nations, 3rd ed., Vol.IV, стр. 281
- ^ „Ensemble Tengir-Too”. Aga Khan Trust for Culture. Приступљено 5. 7. 2019.
- ^ Scheffel, Richard L.; Wernet, Susan J., ур. (1980). Natural Wonders of the World. United States of America: Reader's Digest Association, Inc. стр. 378. ISBN 978-0-89577-087-5.
- ^ 班固 Ban Gu (2015-08-20). 漢書: 顏師古註 Hanshu: Yan Shigu Commentary. »祁連山即天山也,匈奴呼天為祁連 (translation: Qilian Mountain is the Tian Shan, the Xiongnu called the sky qilian)«
- ^ Liu, Xinru (јесен 2001), „Migration and Settlement of the Yuezhi-Kushan: Interaction and Interdependence of Nomadic and Sedentary Societies”, Journal of World History, 12 (2): 261—291, S2CID 162211306, doi:10.1353/jwh.2001.0034
- ^ Mallory, J. P.; Mair, Victor H. (2000). The Tarim Mummies: Ancient China and the Mystery of the Earliest Peoples from the West
. Thames & Hudson. London. стр. 58. ISBN 978-0-500-05101-6.
- ^ Wilkinson, Philip (2. 10. 2003). Myths and Legends. Stacey International. стр. 163. ISBN 978-1900988612.
- ^ 新疆天山成功申遗
- ^ а б „Western Tien-Shan”. UNESCO World Heritage Centre (на језику: енглески). United Nations Educational, Scientific and Cultural Organization. Приступљено 17. 7. 2016.
- ^ Xinru Liu, Migration and Settlement of the Yuezhi-Kushan: Interaction and Interdependence of Nomadic and Sedentary Societies, Journal of World History (Journal of World History), Volume 12 (Issue 2, Fall 2001), str. 261.–291.
- ^ а б в „Тјен Шан” (на језику: енглески). Encyclopædia Britannica. Приступљено 24. 11. 2012.
- ^ Janik, Erika (25. 10. 2010). „How the apple took over the earth”. Salon: History.[мртва веза]
- ^ „Moyennes 1961-1990 Kirghizistan (Asie)” (на језику: француски). Приступљено 11. 11. 2019.
- ^ „Météo Climat stats for Tian Shan”. Météo Climat. Приступљено 11. 11. 2019.
Литература[уреди | уреди извор]
- The Contemporary Atlas of China. 1988. London: Marshall Editions Ltd. Reprint 1989. Sydney: Collins Publishers Australia.
- The Times Comprehensive Atlas of the World. Eleventh Edition. 2003. Times Books Group Ltd. London.
- Kuhle, M. (1994). „New Findings on the Ice-cover between Issyk-Kul and K2 (Tian Shan, Karakorum) during the Last Glaciation”. Ур.: Zheng Du; Zhang Qingsong; Pan Yusheng. Proceedings of the International Symposium on the Karakorum and Kunlun Mountains (ISKKM), Kashi, China, June 1992. Beijing: China Meteorological Press. стр. 185—197. ISBN 7-5029-1800-0.
- Grosswald, M. G.; Kuhle, M.; Fastook, J. L. (1994). „Würm Glaciation of Lake Issyk-Kul Area, Tian Shan Mts.: A Case Study in Glacial History of Central Asia”. GeoJournal. 33 (2/3): 273—310. S2CID 140639502. doi:10.1007/BF00812878.
- Kuhle, M. (2004). „The High Glacial (Last Ice Age and LGM) glacier cover in High- and Central Asia. Accompanying text to the mapwork in hand with detailed references to the literature of the underlying empirical investigations”. Ур.: Ehlers, J.; Gibbard, P. L. Quaternary Glaciations - Extent and Chronology. 3. Amsterdam: Elsevier. стр. 175—199. ISBN 0-444-51462-7.
- Kuhle, M.; Schröder, N. (2000). „New Investigations and Results on the Maximum Glaciation of the Kirgisen Shan and Tian Shan Plateau between Kokshaal Tau and Terskey Alatau”. Ур.: Zech, W. Pamir and Tian Shan. Contribution of the Quaternary History. International Workshop at the University of Bayreuth. Bayreuth, University Bayreuth. стр. 8.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Russian mountaineering site Архивирано на сајту Wayback Machine (24. април 2013)
- Tien Shan
- United Nations University (2009) digital video "Finding a place to feed: Kyrgyz shepherds & pasture loss": Shepherd shares family's observations and adaptation to the changing climate in highland pastures of Kyrgyzstan's Tian Shan mountains Accessed 1 December 2009