Kovčežić za istoriju, jezik i običaje Srba sva tri zakona
Kovčežić za istoriju, jezik i običaje Srba sva tri zakona (često skraćeno Kovčežić) je knjiga Vuka Stefanovića Karadžića izdata u Beču 1849. godine. U Kovčežiću, Vuk piše o Srbima pravoslavne, muslimanske i rimokatoličke vjere („zakona“) i o njihovom načinu života, običajima, maternjem jeziku (srpski jezik), istoriji i sl.
U Kovčežiću se nalaze i dva teksta koja je Vuk napisao u vreme rada na svojoj knjizi pod naslovom Crna Gora i Crnogorci (1837),[1][2] ali pošto ih nije objavio u njoj, štampao ih je u Kovčežiću. To su tekstovi Boka kotorska i Srbi svi i svuda.
Vuk je Srbima nazivao sve kojima je maternje narječje bilo štokavsko. Tako je Vuk među Srbe ubrajao i današnje Crnogorce, Bošnjake, Makedonce, neke Hrvate, između ostalih Dubrovčane, Slavonce i Dalmatince, kao i Bunjevce, Šokce i Krašovane. O svima njima Vuk se potrudio da piše u svom Kovčežiću.
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Stefanović-Karadžić 1837.
- ^ Stefanović-Karadžić 1969, str. 265-354.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Stefanović-Karadžić, Vuk (1837). Montenegro und die Montenegriner: Ein Beitrag zur Kenntniss der europäischen Türkei und des serbischen Volkes. Stuttgart und Tübingen: Verlag der J. G. Cotta'schen Buchhandlung.
- Stefanović-Karadžić, Vuk (1969). „Crna Gora i Crnogorci: Prilog poznavanju evropske Turske i srpskog naroda”. Etnografski spisi: O Crnoj Gori. Beograd: Prosveta. str. 265—354.