Ковчежић за историју, језик и обичаје Срба сва три закона
Ковчежић за историју, језик и обичаје Срба сва три закона (често скраћено Ковчежић) је књига Вука Стефановића Караџића издата у Бечу 1849. године. У Ковчежићу, Вук пише о Србима православне, муслиманске и римокатоличке вјере („закона“) и о њиховом начину живота, обичајима, матерњем језику (српски језик), историји и сл.
У Ковчежићу се налазе и два текста која је Вук написао у време рада на својој књизи под насловом Црна Гора и Црногорци (1837),[1][2] али пошто их није објавио у њој, штампао их је у Ковчежићу. То су текстови Бока которска и Срби сви и свуда.
Вук је Србима називао све којима је матерње нарјечје било штокавско. Тако је Вук међу Србе убрајао и данашње Црногорце, Бошњаке, Македонце, неке Хрвате, између осталих Дубровчане, Славонце и Далматинце, као и Буњевце, Шокце и Крашоване. О свима њима Вук се потрудио да пише у свом Ковчежићу.
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Stefanović-Karadžić 1837.
- ^ Стефановић-Караџић 1969, стр. 265-354.
Литература[уреди | уреди извор]
- Stefanović-Karadžić, Vuk (1837). Montenegro und die Montenegriner: Ein Beitrag zur Kenntniss der europäischen Türkei und des serbischen Volkes. Stuttgart und Tübingen: Verlag der J. G. Cotta'schen Buchhandlung.
- Стефановић-Караџић, Вук (1969). „Црна Гора и Црногорци: Прилог познавању европске Турске и српског народа”. Етнографски списи: О Црној Гори. Београд: Просвета. стр. 265—354.