Komunalna milicija (Srbija)

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Škoda patrolno vozilo komunalne milicije u Beogradu.

Komunalna milicija (opštinska milicija, gradska milicija) je organ opštinske ili gradske samouprave u Republici Srbiji koji se uspostavlja u skladu sa Zakonom o komunalnoj miliciji[1]. Ranije poznata i kao komunalna policija[2], njen zadatak je staranje o održavanju opštinskog reda.[3] Poslovi komunalne milicije su uži, ali nekada povezani sa poslovima bezbednosti koje obavlja „redovna” ili „obična” policija. U najvećem broju slučajeva, komunalna policija se brine o opštinskom redu, nepropisnom parkiranju, izdavanju dozvola, zaštite i nadgledanja životinja ili održavanju javnog prostora. Ove nadležnosti nisu jednoznačne, već zavise od konkretnih opštinskih problema naseljenih mesta.[4] Kao sinonimi za komunalnu miliciju, u drugim državama koriste se izrazi poput: gradska ili opštinska, lokalna, komunalna, pa i urbana policija, gradski stražari, komunalni redari, lokalni upravnici.[4]

Svaka opština u Republici Srbiji ima pravo uspostavljanja svoje komunalne milicije. Radno vreme je dvadeset četiri časa dnevno, uključujući i vikende, neradne dane i državne praznike. Komunalni milicionari svoju delatnost mogu vršiti u radnom odelu, kao i bez radnog odela. Izgled radnog odela, oznaka i službene legitimacije komunalne milicije određuje nadležna opštinska samouprava. Kao i policajci, smatraju se „službenim licima“ sa odgovarajućom krivično pravnom zaštitom. Od sredstava prinude imaju službene palice, raspršivače sa nadražujućim dejstvom i sredstva za vezivanje, dok imaju i pravo upotrebe fizičke sile.

Istorijat nastanka komunalne milicije u Republici Srbiji[uredi | uredi izvor]

Vlada Republike Srbije usvojila je Predlog zakona o komunalnoj policiji u maju 2009. godine, a dva meseca kasnije Zakon je stupio na snagu. Predlog zakona o komunalnoj policiji podnet je uz obrazloženje da će uvođenje komunalne policije doprineti boljem rešavanju opštinskih problema poput buke iz kafića, nepropisnog šetanja pasa, nesavesnog ponašanja u saobraćaju, narušavanja čistoće javnih površina, te da će na taj način rasteretiti redovnu ili običnu policiju, koja nema dovoljno kapaciteta da se bavi redom u zajedici,[5] U januaru 2016. godine Vlada RS pripremila je Predlog izmena i dopuna zakona o komunalnoj policiji, koji je predvideo šira ovlašćenja i promenu imena.[6] Tadašnji gradonačelnik Beograda Siniša Mali istakao je da nove izmene teže ka tome da građani budu sigurniji, a grad uređeniji.[7] Negativno mišljenje o predlogu zakona koje je izneo Zaštitnik građana[8], kao i online peticija o ukidanju komunalne policije[9], koju je potpisalo preko 17000 ljudi, izvršilo je pritisak na poslanike Narodne skupštine da odbiju ovaj predlog.

Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave je u februaru 2019. godine predložilo „Nacrt zakona o komunalnoj miliciji“. Rešenja su skoro bila identična kao i pre tri godine tokom neuspešnog pokušaja promene „Zakona o komunalnoj policiji“, ali i sa istim obrazloženjem da komunalna policija treba da postoji i u opštinama.[4] Novi Zakon o komunalnoj miliciji[1] stupio je na snagu 16. jula 2019.

Oblast rada[uredi | uredi izvor]

Komunalna milicija se bavi sledećim problemima:

  • Zaštita životne sredine, kulturnih dobara, lokalnih puteva, ulica i drugih javnih objekata od značaja za grad;
  • Javna čistoća;
  • Prevoz i odlaganje opštinskog i drugog otpada;
  • Odvođenje atmosferskih i otpadnih voda;
  • Snabdevanje vodom;
  • Javni linijski prevoz u drumskom saobraćaju u oblasti grada;
  • Taksi prevoz;
  • Održavanje pijaca, parkova, zelenih i drugih površina;
  • Saobraćajne oznake i signalizacija;
  • Protivpožarna zaštita;
  • Privremeni poslovni objekti;
  • Parkiranje;
  • Prevoz putnika u gradskom i prigradskom saobraćaju;
  • Preterana buka u gusto naseljenim gradskim četvrtima;
  • Prekoračenje radnog vremena u ugostiteljskim objektima;
  • Preprodaja na ulicama i sporednim putevima;
  • Nadziranje primene zakona kojim se uređuju znamenja Republike Srbije, osim u odnosu na državne organe, organe teritorijalne autonomije, jedinica lokalne samouprave i imaoce javnih ovlašćenja.

Ovlašćenja i rad komunalne milicije[uredi | uredi izvor]

Zakonom o komunalnoj miliciji iz 2019 promenjen je naziv službe, ukinuto je ograničenje o dozvoljenom broju zaposlenih i uvedena je mogućnost da, pored gradova što je bio slučaj ranije, sve opštine mogu da uspostave ovu službu.[1] Novi zakon je tako omogućio uvećanje broja komunalnih policajaca koji će ubuduće moći da rade u svim opštinama Srbije. Povećana su i ovlašćenja komunalnog milicionara. Komunalni milicionari svoju delatnost mogu vršiti u radnom odelu, kao i bez radnog odela. Izgled radnog odela, oznake i službene legitimacije komunalne milicije određuje nadležna opštinska odnosno gradska samouprava. Kao i policajci, smatraju se službenim licima sa odgovarajućom krivično pravnom zaštitom. U obavljanju poslova komunalne milicije, komunalni milicionar ima sledeća ovlašćenja:

  • upozorenje;
  • usmeno naređenje;
  • provera identiteta;
  • dovođenje;
  • zaustavljanje i pregled lica, predmeta i vozila;
  • privremeno oduzimanje predmeta;
  • audio i video snimanje;
  • upotreba sredstava prinude;
  • prikupljanje obaveštenja;
  • druga ovlašćenja u skladu sa zakonom[1]

Komunalna milicija formirana je u 21 od 29 gradova u Srbiji. Postoji u Beogradu, Čačku, Kragujevcu, Kraljevu, Kruševcu, Leskovcu, Loznici, Nišu, Novom Sadu, Pančevu, Požarevcu, Šapcu, Smederevu, Somboru, Sremskoj Mitrovici, Subotici, Užicu, Valjevu, Vranju, Zaječaru i Zrenjaninu. [4]

Komunikacija sa građanima[uredi | uredi izvor]

Komunalna milicija je organ opštinske i gradske samouprave koji ima za cilj da ostvari usku saradnju sa građanima radi obavljanja svojih zadataka, prikupljanje saznanja o gradskim problemima i ometanju gradskog reda.

Građani sve prijave, podneske i obaveštenja komunalnoj miliciji mogu upućivati:

  • Telefonskim pozivom komandno-operativnog centra koji je dostupan od 00 do 24 časa dnevno
  • Pisanim putem
  • Elektronskim putem

Bez obzira na način dobijene informacije, komunalna milicija ima dužnost da deluje i da o preduzetim merama iz svoje nadležnosti obavesti građanina, ukoliko je građanin ostavio svoje podatke (svaki građanin se može pozvati na anonimnost prilikom vršenja prijave ili davanja obaveštenja komunalnoj miliciji putem telefona, pisanim ili elektronskim putem).

Pritužba na rad komunalne milicije se upućuje Odeljenju unutrašnje kontrole ili starešini komunalnog milicionara na čiji se rad pritužuje.

Sporna pitanja[uredi | uredi izvor]

Zakon o komunalnoj miliciji uveo je određene novine:[4]

  1. Promenjen naziv službe
  2. Ukinuto je ograničenje o najvećem dozvoljenom broju zaposlenih
  3. Uvedena je mogućnost da opštine formiraju ovu službe

Takođe su i povećana i ovlašćenja komunalnog milicajca tako da je on ovlašćen da :

Građani imaju pravo da se žale na rad komunalnog milicionera ukoliko smatraju da je prekomerno upotrebio silu, neprofesionalno postupio ili na drugi način povredio prava građana, javnost je međutim isključena iz pritužbenog i disciplinskog postupka protiv komunalnih milicajaca.[4] U periodu između 2013-2015. godine komunalni milicajci su 113 puta primenili silu.[4] Građani su tokom ovog perioda podneli pritužbe protiv 158 pripadnika komunalne milicije, dok je na osnovu ovih pritužbi pokrenuto 37 disciplinskih postupaka, dok su četiri pripadnika udaljena sa posla.[4] Građani Kraljeva uporedno su se najviše žalili na rad komunalne milicije, dok je najviše komunalnih milicajaca udaljeno sa posla u Nišu.[4]

Veliki problem postojanja i rada sistema komunalne milicije leži u tome da ne postoji jasno vidljiva razlika u ovlašćenjima koje poseduje komunalna milicija, odnosno da se ne može napraviti jasna i uočljiva razlika sa organima policije.[10] Stručnjaci poput Saše Đorđevića iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku ističe, da problem može nastati zbog činjenice što komunalna milicija poseduje određena policijska ovlašćenja, uključujući i mogućnost da upotrebi neka od sredstava prinude, iako suštinski ne bi trebalo da obavlja policijske poslove.[10] Đorđević takođe ističe da "Svi poslovi komunalne policije bi trebalo da se rešavaju razgovorom i posredovanjem, a ne silom, koja veoma često može da bude i kontraproduktivna. U obuci komunalnih policajaca za odbrambene veštine predviđeno je 70 časova, a za veštine razgovora 45 časova. Sila je samo poslednje rešenje, kada su sva ostala zakonska ovlašćenja iskorišćena."[10]

Grupa građana „Ne davimo Beograd“ jasno je osudila protivzakonito postupanje komunalnih milicajaca u jednom slučaju gde je nad čovekom primenjena fizička sila i gde mu je oduzeto 150.000 dinara.[11] Nakon što je snimak ovog događaja objavljen na mreži, čelnici komunalne milicije su se oglasili i osudili postupanje svojih pripadnika, navodeći takođe da su protiv komunalnog milicionera i milicajke pokrenuti disciplinski postupci.[12]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v g „Zakon o komunalnoj miliciji: 49/2019-23”. www.pravno-informacioni-sistem.rs. Pristupljeno 2020-11-10. 
  2. ^ „Zakon o komunalnoj policiji: 51/2009-48”. www.pravno-informacioni-sistem.rs. Pristupljeno 2020-11-11. 
  3. ^ „Zakon o komunalnoj miliciji”. Paragraf. Pristupljeno 27. 1. 2020. 
  4. ^ a b v g d đ e ž z i Đorđević, Saša. „Komunalna-policija-milicija” (PDF). Beogradski centar za bezbednosnu poliktiku. Pristupljeno 27. oktobar 2020. 
  5. ^ Majdin, Zoran (2008). „Povratak našeg Bobija”. Vreme. 936. 
  6. ^ „PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O KOMUNALNOJ POLICIJI: ZAšTITNIK GRAđANA SMATRA DA SE PREDLOGOM ZAKONA NEPOTREBNO JAčAJU OVLAšćENJA KOMUNALNIH POLICAJACA, A OGRANIčAVAJU SLOBODE I PRAVA GRAđANA. SNIżEN JE KRITERIJUM ZA ZASNIVANJE RADNOG ODNOSA U KOMUNALNOJ POLICIJI, A UKINUTO JE I OGRANIčENJE BROJA KOMUNALNIH POLICAJACA U ZAVISNOSTI OD BROJA STANOVNIKA OPšTINE, ODNOSNO GRADA”. www.paragraf.rs (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2020-11-11. 
  7. ^ N, Piše: I. „Za veću sigurnost građana”. Dnevni list Danas (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2020-11-11. 
  8. ^ „Mišljenje Zaštitnika građana na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o komunalnoj policiji”. www.ombudsman.rs. Pristupljeno 2020-11-11. 
  9. ^ „PETICIJA ZA UKIDANJE KOMUNALNE POLICIJE”. Peticije.online. Pristupljeno 2020-11-11. 
  10. ^ a b v „Komunalna policija ne sme da ima pravo da primenjuje silu”. Istinomer (na jeziku: srpski). 2015-10-19. Pristupljeno 2020-11-16. 
  11. ^ „Tortura komunalne policije”. Inicijativa Ne davimo Beograd (na jeziku: engleski). 2019-10-09. Pristupljeno 2020-11-16. 
  12. ^ „Hajde da pričamo o komunalnim milicajcima”. Noizz.rs (na jeziku: rs). 2019-10-11. Pristupljeno 2020-11-16. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Комунална_милиција_(Србија)&oldid=26902770”