Синиша Мали

Из Википедије, слободне енциклопедије
Синиша Мали
Sinisa Mali portret.jpg
Синиша Мали
Биографија
Датум рођења (1972-08-25)25. август 1972.(45 год.)
Место рођења Београд
СФРЈ
Држављанство  Србија
Религија хришћанин (православац)
Деца 3
Професија доктор економиских наука
Универзитет Универзитет у Београду
Политичка
партија
Српска напредна странка
Списак градоначелника Београда
Тренутна функција
Функцију обавља од 18. новембар 2013.
Претходник Драган Ђилас

Синиша Мали (Београд, 25. август 1972) је српски економиста и политичар. Дипломирао 1995. и магистрирао 1998. на Економском факултету у Београду и магистрирао 1999. исто тако на Вашингтонском универзитету у Сент Луису у САД.[1] За градоначелника Београда је изабран новембра. 2013. године.[2][3]

Биографија[уреди]

Образовање[уреди]

Синиша Мали рођен је у Београду, 25. августа 1972. године, где је и завршио основну школу а потом и дипломирао на Економском факултету Универзитета у Београду и након чега је и магистрирао 1998. године са темом "Трговинске изложбе као инструмент промоције предузећа" на истом. Након тога постаје "Ron Brown" стипендиста и уз помоћ те стипендије је магистрирао 1999. године на Вашингтонском Универзитету у Сент Луису[1], на смеру Финансија (енг. Washington University, St. Louis, USA). Овом приликом добија диплому за звање Мастера за пословно администрирање (енг. Master of Business Administration). Докторску дисертацију одбранио је 2013. године на тему "Креирање вредности кроз процес реструктурирања и приватизације - Теоријске концепције и остварени резултати у Србији на Факултету организационих наука Универзитета у Београду.

Пословна каријера[уреди]

Фебруара 2001. године постављен је за помоћника министра за приватизацију у склопу Министарства за привреду и приватизацију Владе Републике Србије. Крајем 2001. године, након оснивања Агенције за приватизацију 17. јула, прелази ту да ради и где постаје директор Центра за тендерско-аукцијску приватизацију, реструктурирање и тржиште капитала. На тој функцији остаје све до краја 2003. године. Почетком 2004. године основао је своју компанију која се бави саветовањем у области куповине и продаје предузећа (енг. merger&acuisitions), финансијског реструктурирања, консолидације пословања и саветовања компанија ради побољшања њихових финансијских перформанси. Пре но што је постао помоћник министра за приватизацију, радио је у "Credit Suisse First Boston"[4] у Њујорку у "Mergers & Acquisitions" групи, где је био задужен за послове куповине и продаје предузећа, реструктурирања и консолидације пословне анализе. Пре тога провео је четири године као руководилац у једној од четири највеће консултантске фирме на свету, "Deloitte & Touche"[5], од чега две године у Прагу и две године у Београду, где је радио на пословима приватизације, куповине и продаје предузећа, реструктурирања и консолидације, пословне анализе итд.

Политичка каријера[уреди]

Одлуком Владе РС, 18. новембра 2013. године Синиша Мали је постављен за председника Привременог органа града Београда и ту остаје до расписивања избора 16. марта. Био је саветник првог потпредседника Владе Републике Србије за економска питања.[6] Носилац је звања "Chartered Financial Analyst" (CFA) и члан "CFA" Института, "Serbian Business Angels Network"-a, "Fulbright Alumni Association of Serbia и British-Serbian Business Club"-а. Исто тако, носилац је и лиценце портфолио менаџера, коју издаје Комисија за хартије од вредности Републике Србије.

Контроверзе[уреди]

Спорни докторат[уреди]

Јула 2014. године, веб-сајт "Пешчаник" је објавио текст којим се доводи у питање аутентичност докторске тезе Синише Малог. [7] Недуго потом, 20. јануара 2015. године, Симон Циферт (Szymon Cyfert), главни и одговорни уредник журнала "Организација и менаџмент", у ком је објављен научни рад Синише Малог, повлачи његов текст "Креирање вредности кроз процес реструктурирања и приватизације" (Value creation through restructuring - key value drivers and value creation models), уз објашњење да су неки делови текста "скоро идентични докторској тези Стифаноса Хајлемериама", "Креирање корпоративне вредности, управљање и приватизација: реструктурирање и вођење предузећа у транзицији - случај Еритреје", Универзитет у Гронингену (2001) (Corporate value creation, governance and privatisation: restructuring and managing enterprises in transition – the case of Eritrea, University of Groningen, 2001). [8] Након ревизије текста коју је поднео главни коаутор, уредништво часописа је поново објавило поменуту студију са уводном назнаком Corrigendum у којој је наведен још један извор из литературе која је коришћена приликом израде студије, а која је у претходној верзији техничком грешком изостављена.

Током 2016. и почетком 2017, академик Душан Теодоровић је, након детаљне анализе, утврдио да је докторат Синише Малог (тачније: Малија) ”страшан плагијат”. [9] Академик Теодоровић је изјавио и да је у овом случају ”понижена академска заједница у Србији”.[10] Ово је становиште велике већине припадника академске заједнице у Србији, па је и Сенат Универзитета у Београду затражио формирање комисије која ће испитати читав случај.[11]

Београд на води, случај Савамала[уреди]

Током мандата Синише Малог на месту Градоначелника Београда започета је реализација контроверзног пројекта Београд на води. Овај пројекат су критиковала струковна и грађанска удружења са архитектонских, урбанистичких, економских и правно-процедуралних становишта.[12] [13] [14] [15] [16][17]

У ноћи између 24. и 25. априла 2016. године, непосредно по завршетку одржавања ванредних парламентарних избора, непознати починиоци противправно су срушили део Херцеговачке улице у срцу четврти Савамала. Маскирана лица су уз помоћ багера рушила зграде за које није постојао налог за уклањање.[18] Грађани који су се у време рушења затекли у овој улици лишавани су слободе кретања, легитимисани су и везивани, а одузимани су им и лични предмети.[19] Такође, заштитник грађана Саша Јанковић је у поступку контроле утврдио да је те ноћи полиција одбијала да реагује на позиве грађана, те да су дежурни оператери објашњавали да је наређење за такво поступање стигло „с врха“.[20]

Дана 8. јуна 2016. године премијер Србије Александар Вучић објавио је да иза рушења у Херцеговачкој улици стоје највиши органи градске власти и најавио да ће они због тога сносити одговорност.[21] Дана 13. фебруара 2017. године инфо-портал „КРИК“ објавио је интервју са Маријом Мали, бившом супругом Синише Малог. Она је у том интервјуу новинарима испричала да јој се градоначелник Мали 25. априла 2016. похвалио да је учествовао у рушењу тј. да је он лично организовао „акцију рашчишћавања“ („Дошли су људи у сред ноћи, мало тамо нешто полупали.“).[22] Синиша Мали је до сада одбијао да одговори на питања новинара о оптужбама које је изнела његова бивша супруга.[23]

Догађаји у Херцеговачкој улици покренули су на београдским улицама низ масовних грађанских протеста које је организовала иницијатива "Не да(ви)мо Београд". Са протеста су упућивани захтеви за хитном оставком Синише Малог.

До данас надлежно тужилаштво није покренуло истрагу поводом бесправног рушења у Херцеговачкој, нити је ико из градске власти смењен.[24]

Спорна имовина[уреди]

У октобру 2015. године „КРИК“ је објавио документа из званичног пословног регистра Бугарске која показују да је Синиша Мали директор две оф-шор компаније са Британских Девичанских Острва, те да је преко њих купио 24 стана у луксузном бугарском летовалишту "Свети Никола". Мали је тврдио да је на тим документима његов потпис фалсификован, али јавности до данас није приложио доказе за своје тврдње. Исти портал изнео је и индиције да је Синиша Мали користио положај у Агенцији за приватизацију у циљу илегалног стицања имовине за себе и своју породицу.[25]

Приватни живот[уреди]

Разведен. Отац троје деце: синови Теодор и Виктор и ћерка Лола. У слободно време бави се спортом.[26]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 Извештај о докторској дисертацији, Основни подаци о кандидату и дисертацији, страна 1
  2. Танјугов званични портал, Вест о постављању Синише Малог за градоначелника Београда
  3. Радио-телевизија Србије, Синиша Мали градоначелник Београда
  4. Извештај о докторској дисертацији, Основни подаци о кандидату и дисертацији, страна 1, пасус 2, ред 2.
  5. Извештај о докторској дисертацији, Основни подаци о кандидату и дисертацији, страна 1, пасус 2, ред 1.
  6. Телеграф онлине, Све о Синиши Малом
  7. http://pescanik.net/2014/07/velike-tajne-malog-majstora-ili-kako-je-sinisa-mali-ukrao-doktorat/ Велике тајне Малог мајстора - Или како је Синиша Мали украо докторат
  8. http://pescanik.net/wp-content/PDF/Retraction_Note.pdf/ Retraction Notice to Siniša Mali, Sladana Barjaktarović Rakočević, Gehorghie Savoiu
  9. AKADEMIK TEODOROVIĆ: Doktorat gradonačelnika Siniše Malog je strašan plagijat - Kurir
  10. Dnevni list Danas | Društvo
  11. Senat Univerziteta traži novu komisiju o doktoratu Malog - Radio-televizija Vojvodine
  12. Транспарентност Србија: Да ли је за Београд на води искључена конкуренција?, Блиц, 20. јануар 2014.
  13. Декларација ААС о Београду на води, 5. март 2015.
  14. Осам спорних тачака из уговора о Београду на води, Транспарентност Србија, 26. септембар 2015.
  15. Пресинг о Београду на води: Неуставан међудржавни уговор, Н1, 22. септембар 2015.
  16. После Лекс специјалиса за Београд на води сарадња је немогућа, Академија архитектуре Србије, 10. март 2015.
  17. САНУ изнела 22 странице примедаба на „Београд на води“, Политика, 6. новембар 2014.
  18. Нико не зна ко су рушитељи са фантомкама у Савамали, Политика, 29. април 2016.
  19. Терор у центру Београда, Време, 12. мај 2016.
  20. Јанковић: Грађани говорили истину о рушењу у Савамали, Н1, 9. мај 2016.
  21. Вучић: Највиши органи градске власти иза рушења у Савамали, Н1, 8. јун 2016.
  22. Марија Мали о пословима бившег супруга: офшор, скривена имовина, Савамала, КРИК, 13. фебруар 2017.
  23. Истиномер: Мали гурнуо новинарку, бежи од питања, Истиномер, 7. март 2017.
  24. Тужилаштво: Ништа ново о случају Савамала, КРИК, 25. јануар 2017.
  25. Годину дана од 24 стана: Мали и даље директор оф-шор фирми, КРИК, 19. октобар 2016.
  26. Новости, Мали - Први пут на "северу" са 18 година


Претходник:
Драган Ђилас
градоначелник Београда
градоначелник Београда
18.11.2013 —
Наследник: