Синиша Мали

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Синиша Мали
Siniša Mali (cropped).jpg
Мали (2017)
Биографија
Датум рођења(1972-08-25)25. август 1972.(46 год.)
Место рођењаБеоград (СР Србија)
СФР Југославија
Држављанство Србија
Религијахришћанин (православац)
Деца3
УниверзитетУниверзитет у Београду
Политичка
партија
Српска напредна странка
Списак градоначелника Београда
Тренутна функција
Функцију обавља од 29. маја 2018.
ПретходникДушан Вујовић
18. новембар 2013. — 28. мај 2018.
ПретходникДраган Ђилас
НаследникЗоран Радојичић

Синиша Мали (Београд, 25. август 1972) је српски економиста и политичар. Дипломирао је 1995. и магистрирао 1998. на Економском факултету у Београду, а након тога је, 1999. године, магистрирао и на Вашингтонском универзитету у Сент Луису у САД.[1] За градоначелника Београда је изабран 24. априла 2014. године, након што је претходно од новембра 2013. вршио функцију председника Привременог органа града Београда,[2][3] а од 29. маја 2018. је министар финансија Републике Србије.[4]

Биографија[уреди]

Образовање[уреди]

Синиша Мали рођен је у Београду, 25. августа 1972. године, где је и завршио основну школу и Пету београдску гимназију.[5] Дипломирао је на Економском факултету Универзитета у Београду, након чега је и магистрирао 1998. године на тему "Трговинске изложбе као инструмент промоције предузећа" на истом факултету. Након тога постаје "Ron Brown" стипендиста и уз помоћ те стипендије је магистрирао 1999. године на Вашингтонском Универзитету у Сент Луису[1], на смеру Финансија (енг. Washington University, St. Louis, USA). Овом приликом добија диплому за звање Мастера за пословно администрирање (енг. Master of Business Administration). Током студија у САД је радио као асистент на пет предмета из области пословних финансија, а након студија примио је награду као најбољи студент у области финансија. Докторску дисертацију бранио је 2013. године на тему "Креирање вредности кроз процес реструктурирања и приватизације - Теоријске концепције и остварени резултати у Србији на Факултету организационих наука Универзитета у Београду. У јуну 2017. године завршио је Високе студије безбедности и одбране и стекао највиши ниво каријерног усавршавања у Војсци Републике Србије.[6] Носилац је звања "Chartered Financial Analyst" (CFA) и члан "CFA" Института, "Serbian Business Angels Network", "Fulbright Alumni Association of Serbia" и "British-Serbian Business Club". Носилац је и лиценце портфолио менаџера, коју издаје Комисија за хартије од вредности Републике Србије.[7]

Пословна каријера[уреди]

Фебруара 2001. године постављен је за помоћника министра за приватизацију у склопу Министарства за привреду и приватизацију Владе Републике Србије. Крајем 2001. године, након оснивања Агенције за приватизацију 17. јула, прелази на место директора Центра за тендерско-аукцијску приватизацију, реструктурирање и тржиште капитала у тој Агенцији. На тој функцији остаје све до краја 2003. године. Почетком 2004. године основао је своју компанију која се бави саветовањем у области куповине и продаје предузећа (енг. merger&acuisitions), финансијског реструктурирања, консолидације пословања и саветовања компанија ради побољшања њихових финансијских перформанси. Пре но што је постао помоћник министра за приватизацију, радио је у "Credit Suisse First Boston"[8] у Њујорку у "Mergers & Acquisitions" групи, где је био задужен за послове куповине и продаје предузећа, реструктурирања и консолидације пословне анализе. Пре тога провео је четири године као руководилац у једној од четири највеће консултантске фирме на свету, "Deloitte & Touche"[9], од чега две године у Прагу и две године у Београду, где је радио на пословима приватизације, куповине и продаје предузећа, реструктурирања и консолидације, пословне анализе итд.

Политичка каријера[уреди]

Године 2012. Синиша Мали постаје саветник првог потпредседника Владе Републике Србије за економска питања.[10]Након што се кратко задржао на тој позицији, одлуком Владе РС, 18. новембра 2013. године постављен је за председника Привременог органа града Београда и ту остаје до расписивања избора 16. марта, након чега долази на место градоначелника Београда[11]. Као први човек Београда, покренуо је програм финансијске консолидације у циљу одржавања фискалне стабилизације. Преполовио је дуг града Београда, који је износио 1,2 милијарде евра, и смањио буџетски дефицит за четири пута.[12] Спровео је програм консолидације јавних и јавно - комуналних предузећа, а Београд је по први пут добио кредитни рејтинг 2016. године, који је након тога и повећан тако да сада износи БА3[13]. Покренуо је велике инвестиционе пројекте у граду Београду, од којих је најзначајнији "Београд на води", вредан 3,5 милијарди евра[14]. У току мандата Синише Малог покренут је нови инвестициони циклус па су, између осталог, отворени робна кућа ИКЕА [15] и хотел "Хилтон"[16], а после више од 10 година Београд је добио и прву фабрику - "МеиТа" [17] у Обреновцу. Комплетно је реконструисан Трг Славија, као и велике градске саобраћајнице попут Булевара ослобођења, Рузвелтове и Улице Мије Ковачевића [18]. Железничка станица "Београд центар" (Прокоп) је после 40 година почела са радом, а изграђене су и приступне саобраћајнице тој станици [19]. Отворен је Пупинов мост на Дунаву, а изграђен је и нови булевар од Моста на Ади до Тошиног бунара[20]. Завршена је изградња фабрике воде "Макиш 2"[21]. Почели су радови на претварању центра града у пешачку зону, у оквиру којих је Обилићев венац у потпуности реконструисан и затворен за саобраћај, а реконструисани су и Косанчићев венац и улица Вука Караџића[22]. Рестаурирано је око 200 фасада у центру града[23]. Изграђене су стотине километара асфалтних путева, као и водоводне и канализационе мреже. Након што је 10 година био затворен за јавност, Музеј савремене уметности је поново почео са радом [24]. Почела је комплетна реконструкција парка Ушће, као и изградња пешачке пасареле између Калемегдана и Бетон хале[25]. Потписани су уговори за изградњу Фабрике за прераду отпада у Винчи[26], фабрике за прераду отпадних вода у Великом селу и за изградњу топлодалековода Обреновац - Нови Београд[27]. На месту градоначелника се задржао до маја 2018. године, када прелази на функцију министра финансија у Влади Републике Србије, коју тренутно обавља. [28]

Награде и признања

Добитник је награде "Најевропљанин 2014" за пројекат развоја и реконструкције Београда [29]. Европски покрет у БиХ му је, док је био на функцији градоначелника, 2017. године доделио признање "Најтолерантнији град у региону"[30]. За време његовог мандата Београд је на Светском сајму туризма у Шангају у НР Кини проглашен за најпопуларнију дестинацију[31].

Контроверзе[уреди]

Спорни докторат[уреди]

Јула 2014. године, веб-сајт "Пешчаник" је објавио текст којим се доводи у питање аутентичност докторске тезе Синише Малог. [32] Недуго потом, 20. јануара 2015. године, Симон Циферт (Szymon Cyfert), главни и одговорни уредник журнала "Организација и менаџмент", у ком је објављен научни рад Синише Малог, повлачи његов текст "Креирање вредности кроз процес реструктурирања и приватизације" (Value creation through restructuring - key value drivers and value creation models), уз објашњење да су неки делови текста "скоро идентични докторској тези Стифаноса Хајлемериама", "Креирање корпоративне вредности, управљање и приватизација: реструктурирање и вођење предузећа у транзицији - случај Еритреје", Универзитет у Гронингену (2001) (Corporate value creation, governance and privatisation: restructuring and managing enterprises in transition – the case of Eritrea, University of Groningen, 2001). [33] Након ревизије текста коју је поднео главни коаутор, уредништво часописа је поново објавило поменуту студију са уводном назнаком Corrigendum у којој је наведен још један извор из литературе која је коришћена приликом израде студије, а која је у претходној верзији техничком грешком изостављена.

Током 2016. и почетком 2017, академик Душан Теодоровић је, након детаљне анализе, утврдио да је докторат Синише Малог (тачније: Малија) ”страшан плагијат”. [34] Академик Теодоровић је изјавио и да је у овом случају ”понижена академска заједница у Србији”.[35] Ово је становиште велике већине припадника академске заједнице у Србији, па је и Сенат Универзитета у Београду затражио формирање комисије која ће испитати читав случај.[36]

Београд на води, случај Савамала[уреди]

Током мандата Синише Малог на месту Градоначелника Београда започета је реализација контроверзног пројекта Београд на води. Овај пројекат су критиковала струковна и грађанска удружења са архитектонских, урбанистичких, економских и правно-процедуралних становишта.[37][38][39][40][41][42]

У ноћи између 24. и 25. априла 2016. године, непосредно по завршетку одржавања ванредних парламентарних избора, непознати починиоци противправно су срушили део Херцеговачке улице у срцу четврти Савамала. Маскирана лица су уз помоћ багера рушила зграде за које није постојао налог за уклањање.[43] Грађани који су се у време рушења затекли у овој улици лишавани су слободе кретања, легитимисани су и везивани, а одузимани су им и лични предмети.[44] Такође, заштитник грађана Саша Јанковић је у поступку контроле утврдио да је те ноћи полиција одбијала да реагује на позиве грађана, те да су дежурни оператери објашњавали да је наређење за такво поступање стигло „с врха“.[45]

Дана 8. јуна 2016. године премијер Србије Александар Вучић објавио је да иза рушења у Херцеговачкој улици стоје највиши органи градске власти и најавио да ће они због тога сносити одговорност.[46] Дана 13. фебруара 2017. године инфо-портал „КРИК“ објавио је интервју са Маријом Мали, бившом супругом Синише Малог. Она је у том интервјуу новинарима испричала да јој се градоначелник Мали 25. априла 2016. похвалио да је учествовао у рушењу тј. да је он лично организовао „акцију рашчишћавања“ („Дошли су људи у сред ноћи, мало тамо нешто полупали.“).[47] Синиша Мали је до сада одбијао да одговори на питања новинара о оптужбама које је изнела његова бивша супруга.[48]

Догађаји у Херцеговачкој улици покренули су на београдским улицама низ масовних грађанских протеста које је организовала иницијатива "Не да(ви)мо Београд". Са протеста су упућивани захтеви за хитном оставком Синише Малог.

До данас надлежно тужилаштво није покренуло истрагу поводом бесправног рушења у Херцеговачкој, нити је ико из градске власти смењен.[49]

Спорна имовина[уреди]

У октобру 2015. године „КРИК“ је објавио документа из званичног пословног регистра Бугарске која показују да је Синиша Мали директор две оф-шор компаније са Британских Девичанских Острва, те да је преко њих купио 24 стана у луксузном бугарском летовалишту "Свети Никола". Мали је тврдио да је на тим документима његов потпис фалсификован, али јавности до данас није приложио доказе за своје тврдње. Исти портал изнео је и индиције да је Синиша Мали користио положај у Агенцији за приватизацију у циљу илегалног стицања имовине за себе и своју породицу.[50]

Приватни живот[уреди]

Отац троје деце: синови Теодор и Виктор и ћерка Лола. Разведен. Активан је спортиста[51]. Од 2017. године је редовни учесник полумаратонских трка (21,1 km) у оквиру "Београдског маратона"[52]. Као министар финансија истрчао је своју прву маратонску трку (42 km) 11. новембра 2018. на маратону у Атини[53]. Почасни је носилац црног појаса у теквондоу 5. дан за допринос развоју спорта уопште, а нарочито теквонда.

Течно говори енглески језик, служи се грчким и учи кинески језик.

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 Извештај о докторској дисертацији Архивирано на сајту Wayback Machine (мај 27, 2014) (на језику: енглески), Основни подаци о кандидату и дисертацији, страна 1
  2. ^ Танјугов званични портал Архивирано на сајту Wayback Machine (мај 1, 2014) (на језику: енглески), Вест о постављању Синише Малог за градоначелника Београда
  3. ^ Радио-телевизија Србије, Синиша Мали градоначелник Београда
  4. ^ Siniša Mali novi ministar finansija
  5. ^ Вучићевић, А. „Синиша Мали”. vesti-online.com. Приступљено 27. 1. 2018. 
  6. ^ „Vojna Akademija Beograd - Početak usavršavanja 6. klase Visokih studija bezbednosti i odbrane”. www.va.mod.gov.rs. Приступљено 20. 3. 2019. 
  7. ^ srbija.gov.rs. „Синиша Мали”. www.srbija.gov.rs (на језику: српски). Приступљено 20. 3. 2019. 
  8. ^ Извештај о докторској дисертацији Архивирано на сајту Wayback Machine (мај 27, 2014) (на језику: енглески), Основни подаци о кандидату и дисертацији, страна 1, пасус 2, ред 2.
  9. ^ Извештај о докторској дисертацији Архивирано на сајту Wayback Machine (мај 27, 2014) (на језику: енглески), Основни подаци о кандидату и дисертацији, страна 1, пасус 2, ред 1.
  10. ^ Телеграф онлине, Све о Синиши Малом
  11. ^ Serbia, RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of. „Siniša Mali gradonačelnik Beograda”. www.rts.rs. Приступљено 22. 3. 2019. 
  12. ^ „Brnabić: Siniša Mali od Beograda napravio najveću investicionu destinaciju u ovom delu Evrope! (FOTO)”. Pink.rs | Najbrži portal u Srbiji (на језику: српски). Приступљено 22. 3. 2019. 
  13. ^ „Mali: Beograd skočio za stepenicu više – kreditni rejting sa B1 na BA3”. Grad Beograd - Zvanična internet prezentacija | Mali: Beograd skočio za stepenicu više – kreditni rejting sa B1 na BA3 (на језику: српски). Приступљено 22. 3. 2019. 
  14. ^ „Siniša Mali: „Beograd na vodi” najveći projekat u Evropi”. Grad Beograd - Zvanična internet prezentacija | Siniša Mali: „Beograd na vodi” najveći projekat u Evropi (на језику: српски). Приступљено 25. 3. 2019. 
  15. ^ Andrija Matić (10. 8. 2017). „Otvorena IKEA: Simbol novog i modernog Beograda”. Ekonomske Vesti (на језику: српски). Приступљено 25. 3. 2019. 
  16. ^ „Siniša Mali: Dolazak „Hiltona” priznanje da je Beograd metropola”. Grad Beograd - Zvanična internet prezentacija | Siniša Mali: Dolazak „Hiltona” priznanje da je Beograd metropola (на језику: српски). Приступљено 25. 3. 2019. 
  17. ^ Tanjug. „POSAO ZA JOŠ 1.100 LJUDI Počela gradnja druge fabrike "Meita" u Obrenovcu”. Blic.rs (на језику: српски). Приступљено 25. 3. 2019. 
  18. ^ „Мали и Никодијевић обишли три реконструисане саобраћајнице, завршене у рекордном року”. Град Београд - Званична интернет презентација | Мали и Никодијевић обишли три реконструисане саобраћајнице, завршене у рекордном року (на језику: српски). Приступљено 25. 3. 2019. 
  19. ^ „Otvorena pristupna saobraćajnica na stanici Prokop”. www.ekapija.com. Приступљено 26. 3. 2019. 
  20. ^ „Siniša Mali: Novi bulevar za brži i bolji prevoz sugrađana”. Grad Beograd - Zvanična internet prezentacija | Siniša Mali: Novi bulevar za brži i bolji prevoz sugrađana (на језику: српски). Приступљено 26. 3. 2019. 
  21. ^ Serbia, RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of. „Otvoren "Makiš 2". www.rts.rs. Приступљено 26. 3. 2019. 
  22. ^ „Siniša Mali: Obilićev venac – nova pešačka zona”. Grad Beograd - Zvanična internet prezentacija | Siniša Mali: Obilićev venac – nova pešačka zona (на језику: српски). Приступљено 26. 3. 2019. 
  23. ^ Serbia, RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of. „Mali: Radovi na fasadama privode se kraju”. www.rts.rs. Приступљено 26. 3. 2019. 
  24. ^ „Siniša Mali: Muzej savremene umetnosti i park „Ušće” za lepši i bolji Beograd”. Grad Beograd - Zvanična internet prezentacija | Siniša Mali: Muzej savremene umetnosti i park „Ušće” za lepši i bolji Beograd (на језику: српски). Приступљено 27. 3. 2019. 
  25. ^ Serbia, RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of. „Mali: Pešačka pasarela spoj funkcije i umetnosti”. www.rts.rs. Приступљено 27. 3. 2019. 
  26. ^ „Potpisan ugovor za Vinču. www.novosti.rs (на језику: српски). Приступљено 27. 3. 2019. 
  27. ^ „Ugovorena izgradnja toplodalekovoda Obrenovac-Novi Beograd i projekat prerade otpadnih voda - Grad potpisao sporazume vredne 450 mil EUR”. www.ekapija.com. Приступљено 27. 3. 2019. 
  28. ^ Čekerevac, Mirjana. „Siniša Mali novi ministar finansija”. Politika Online. Приступљено 22. 3. 2019. 
  29. ^ „Gradonačelniku Beograda Siniši Malom nagrada „Najevropljanin” za 2014.”. Grad Beograd - Zvanična internet prezentacija | Gradonačelniku Beograda Siniši Malom nagrada „Najevropljanin” za 2014. (на језику: српски). Приступљено 27. 3. 2019. 
  30. ^ Fonet, Piše: (13. 11. 2017). „Mali: Beograd najtolerantniji grad u regionu”. Dnevni list Danas (на језику: српски). Приступљено 27. 3. 2019. 
  31. ^ Serbia, RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of. „Beograd najpopularnija destinacija na Sajmu turizma u Šangaju”. www.rts.rs. Приступљено 27. 3. 2019. 
  32. ^ Велике тајне Малог мајстора - Или како је Синиша Мали украо докторат
  33. ^ Retraction Notice to Siniša Mali, Sladana Barjaktarović Rakočević, Gehorghie Savoiu
  34. ^ AKADEMIK TEODOROVIĆ: Doktorat gradonačelnika Siniše Malog je strašan plagijat - Kurir
  35. ^ Dnevni list Danas | Društvo
  36. ^ Senat Univerziteta traži novu komisiju o doktoratu Malog - Radio-televizija Vojvodine
  37. ^ Транспарентност Србија: Да ли је за Београд на води искључена конкуренција?, Блиц, 20. јануар 2014.
  38. ^ Декларација ААС о Београду на води, 5. март 2015.
  39. ^ Осам спорних тачака из уговора о Београду на води, Транспарентност Србија, 26. септембар 2015.
  40. ^ Пресинг о Београду на води: Неуставан међудржавни уговор, Н1, 22. септембар 2015.
  41. ^ После Лекс специјалиса за Београд на води сарадња је немогућа, Академија архитектуре Србије, 10. март 2015.
  42. ^ САНУ изнела 22 странице примедаба на „Београд на води“, Политика, 6. новембар 2014.
  43. ^ Нико не зна ко су рушитељи са фантомкама у Савамали, Политика, 29. април 2016.
  44. ^ Терор у центру Београда, Време, 12. мај 2016.
  45. ^ Јанковић: Грађани говорили истину о рушењу у Савамали, Н1, 9. мај 2016.
  46. ^ Вучић: Највиши органи градске власти иза рушења у Савамали, Н1, 8. јун 2016.
  47. ^ Марија Мали о пословима бившег супруга: офшор, скривена имовина, Савамала, КРИК, 13. фебруар 2017.
  48. ^ Истиномер: Мали гурнуо новинарку, бежи од питања, Истиномер, 7. март 2017.
  49. ^ Тужилаштво: Ништа ново о случају Савамала, КРИК, 25. јануар 2017.
  50. ^ Годину дана од 24 стана: Мали и даље директор оф-шор фирми, КРИК, 19. октобар 2016.
  51. ^ Новости, Мали - Први пут на "северу" са 18 година
  52. ^ „Синиша Мали: Београд престоница спорта у овом делу света”. Град Београд - Званична интернет презентација | Синиша Мали: Београд престоница спорта у овом делу света (на језику: српски). Приступљено 21. 3. 2019. 
  53. ^ „Mali i Đorđević trčali Atinski maraton: Promovišemo Srbiju”. N1 Srbija (на језику: српски). Приступљено 21. 3. 2019. 

Спољашње везе[уреди]


Претходник:
Драган Ђилас
градоначелник Београда
градоначелник Београда
18.11.2013 — 28. мај 2018
Наследник:
Андрија Младеновић