Konzervativna demokratija

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Konzervativna demokratija (tur. muhafazakâr demokrasi) dezignacija je koju je skovala turska vladajuća Partija pravde i razvoja (AKP) da bi opisala islamsku demokratiju.[1][2][3][4][5] Formirajući se kao modernistička odvojka od bivših islamističkih pokreta, konzervativna demokratska ideologija AKP opisana je kao odstupanje od ili umerenost islamske demokratije i odobravanje više sekularnih i demokratskih vrednosti. Izborni uspeh i neoosmanska spoljna politika AKP koja ima za cilj širenje regionalnog uticaja Turske doveli su do toga da se konzervativni demokratski ideali stranke ogledaju u drugim zemljama, poput Stranke pravde i razvoja u Maroku i pokreta Ennahda u Tunisu.[6][7][8]

U najširem smislu, izraz „konzervativna demokratija” naglašava kompatibilnost islama sa demokratijom, zapadno orijentisanu spoljnu politiku, neoliberalnu ekonomiju i sekularizam u vladi.[7][9] Budući da se pogled ogleda u nekoliko ekonomskih, stranih, unutrašnjih i socijalnih politika, pojam „konzervativna demokratija” označava se kao plutajući označilac koji obuhvata široku koaliciju ideja.[10] Suprotno tome, i zbog svoje široke definicije, ovaj termin je takođe optužen da je crvena haringa koja je osmišljena da prikrije skrivenu islamističku agendu, ali da održi javnu podršku.[11]

Glavni ideali konzervativne demokratije najbolje se identifikuju kada se uporede sa islamističkom ideologijom koju zagovaraju stranke prethodnice AKP.[12] Postoji značajna suprotnost između ovo dvoje — na primer, u pogledu položaja u pogledu Evropske unije, Izraela, Sjedinjenih Država, ekonomske politike kao i, u manjoj mjeri, socijalne politike.

Politički razvoj[uredi | uredi izvor]

Predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan, koji je skovao termin ’konzervativna demokratija’

AKP je formirana 2001. godine nakon što su umereni političari napustili Islamističku Stranku vrline da bi umesto nje osnovali modernističku političku stranku. Među njima su bivši gradonačelnik Istanbula, Redžep Tajip Erdogan i poslanik iz Kajserija Abdulah Gul. Dobivši podršku mnogih članova Stranke vrline, AKP je takođe oduzela veliki deo podrške drugim ekonomski liberalnim strankama desnog centra, poput Stranke istinskog puta i Matične stranke na opštim izborima 2002. godine. Stranka je stoga opisana kao „široka desničarska koalicija islamista, reformističkih islamista, konzervativaca, nacionalista, desničarskog centra i grupacija za biznis”.[13]

Pošto je sekularizam sadržan u Ustavu Turske, razne otvoreno islamističke političke stranke, poput Partije nacionalnog poretka, Stranke nacionalnog spasavanja, Partije blagostanja i na kraju Stranke vrline, Ustavni sud je zatvorio zbog antisekularnih aktivnosti. To je doprinelo kasnijem napuštanju otvorene islamističke ideologije u korist reformisanog, prosekularnog konzervativnog demokratskog ideala koji bi prihvatila država. Sudski slučaj o zatvaranju protiv AKP 2008. godine, na osnovu toga što je stranka prekršila sekularizam, stoga nije uspeo, ali je toj partiji oduzeto 50% državnog finansiranja.

Skrivena agenda[uredi | uredi izvor]

Pojam „konzervativna demokratija” retko su definisali političari AKP. Poreklo stranke iz islamističkih organizacija pokrenulo je spekulacije o tome da li stranka zaista ima skrivenu islamističku političku agendu i koristi izraz ’konzervativna demokratija’ da prikrije takve namere.[1] Članovi opozicione Republikanske narodne partije (CHP) i opozicioni novinari izneli su stav da je ta stranka postepeno dovela do islamističkih socijalnih promena, poput ograničavanja konzumiranja alkohola, kao i početka suzbijanja ili ukidanja mešanog muško-ženskog srednjoškolskog smeštaja krajem 2013. godine.[14][2] Ostale reforme, poput ukidanja zabrane marama u državnoj službi, pristalice su označene kao pitanja ljudskih prava i kao otvorene napade na sekularizam od strane rivala.[15]

Značajan porast optužbi za izbornu prevaru tokom vlade AKP, najčešće tokom lokalnih izbora 2014. godine, kao i brojni skandali sa korupcijom u vladi, pokrenuli su spekulacije da AKP ne skriva islamistički, već autoritarni skriveni plan, koji ima za cilj postepeno uklanjanje demokratskih provera i ravnoteža.[16][17][18][19] Pravosudne reforme vlade 2014. godine koje su kritikovane kao pokušaj politizacije sudova, žestoke policijske akcije protiv policijskih protesta 2013. i sve veća cenzura u medijima takođe su ojačale tu tvrdnju.[20][21]

Vrednosti[uredi | uredi izvor]

Bivši ministar Husejin Čelik tvrdio je da je konzervativna demokratija AKP ograničena na socijalna i moralna pitanja, odbacujući dezignacije „umerenog islama” i „muslimanske demokrate”, koji su korišćeni za opisivanje stranke.[22] Iako političari koji su sebe identifikovali kao konzervativne demokrate obično podržavaju sekularizam, sporovi su dugo ostali između njih i tvrdih laičara, koji se zalažu za zabranu verskih aktivnosti u javnoj sferi.

Gradualizam[uredi | uredi izvor]

Alkohol[uredi | uredi izvor]

Visok porez na alkoholna pića, nazvan Specijalnim porezom na potrošnju (tur. Özel tüketim vergisi), prvi put uveden 2002. godine i dramatično porastao 2010. godine zahvaljujući Vladi sa AKP većinom, čije je vođstvo poznato po averziji prema alkoholu,[23][24] doveli su do značajnog porasta krijumčarenja i prevara povezanih sa alkoholnim pićims u zemlji.[25] Krijumčarenje se smatra krivcem za masovno trovanje alkoholom na turskoj rivijeri 2011. godine.

Godine 2013. novi zakoni zabranili su sve oblike reklamiranja i promovisanja alkoholnih pića, uključujući „promocije, sponzorisane aktivnosti, festivale i besplatna davanja”.[26] Kompanije za piće objavljivale su oglase koji kritikuju zabranu.[27][28]

U 2013. vlada je usvojila zakone kojima se ograničavaju dozvole za maloprodaju od 22 do 6 sati[29] i zabranila je „studentskim domovima, zdravstvenim ustanovama, sportskim klubovima, svim vrstama obrazovnih ustanova i benzinskih pumpi” da prodaju alkohol. Oko 185.000 kioska sa dozvolama za alkohol bilo je pogođeno.[30]

Zakon je takođe uključivao zahtev da se na televiziji i u filmovima zamute prikazi alkoholnih pića, kao što je to već učinjeno za cigarete,[29] kao i da boce nose zdravstvena upozorenja slična upozorenjima za pakovanje duvana.[26]

Marama[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Prava o nošenju marame u Turskoj

U 2013. godini zabrana marama u javnim institucijama ukinuta je uredbom, iako zabrana službeno stoji kroz sudske odluke.[31] Zabrana nošenja hidžaba u srednjim školama ukinuta je 2014. godine.[32]

Preljuba[uredi | uredi izvor]

Godine 2018. Redžep Tajiip Erdogan rekao je da bi Turska ponovo trebala da razmotri kriminalizaciju preljube i da je Turska pogrešila što nije kriminalizovala preljubu da bi se potencijalno pridružila EU 2004. godine.[33][34]

Kriticizam[uredi | uredi izvor]

Pored optužbi da je crvena haringa, pojam „konzervativne demokratije” našao se i pod vatrom političara-osnivača AKP-a, Ertugrula Jalčinbajira, koji je tvrdio da program stranke AKP niti u početku nije bio napisan na konzervativnoj demokratskoj osnovi, već je fokusiran samo na zaštitu demokratije. Utvrdio je da je, identifikujući se kao konzervativni demokrata, AKP izvršio pritisak na biračko telo da podrže konzervativne vrednosti, što šteti socijalnom jedinstvu i slobodi mišljenja. Tvrdi da je izraz „konzervativni demokrata” u stvari skovao potpredsednik vlade Jalčin Akdogan, u knjizi pod nazivom AK partija i konzervativna demokratija (2004). Jalčinbajir je takođe bio stava da su neslaganja oko tog termina doprinela tome da drugi potpredsednik Vlade Abdullatif Šener napusti AKP i osnuje Tursku partiju 2009. godine.[35]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b Taheri, Amir (4. 7. 2007). „AKP's hidden agenda for Turkey”. Gulf News. Arhivirano iz originala 31. 1. 2018. g. 
  2. ^ a b „AKP Wages Jihad Against Alcohol in Turkey”. 23. 5. 2013. Arhivirano iz originala 5. 9. 2017. g. 
  3. ^ Dağı, İhsan (3. 6. 2012). „What is wrong with the AK Party?”. Today's Zaman. Arhivirano iz originala 2. 9. 2013. g. Pristupljeno 4. 4. 2018. 
  4. ^ „Muhafazakar Demokrat”. 140journos. 20. 8. 2017. Arhivirano iz originala 19. 06. 2020. g. Pristupljeno 24. 10. 2018. 
  5. ^ Bulaç, Ali (2007). „Ak Parti ve Muhafazakar Demokrasi”. www.koprudergisi.com. Köprü Dergisi. Arhivirano iz originala 25. 10. 2018. g. Pristupljeno 24. 10. 2018. 
  6. ^ „Islamists in Morocco election claim 'historic' vote breakthrough”. 
  7. ^ a b „Erdogan tells Tunisians that Islam and democracy can work - The National”. 
  8. ^ „AK Party Model for Islamists - Articles”. 
  9. ^ http://pbilgin.bilkent.edu.tr/NPT%2040,%20Pinar%20Bilgin.pdf
  10. ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 01. 03. 2015. г. Приступљено 01. 03. 2015. 
  11. ^ Drechselova, Lucie (7. 4. 2011). „Turkey: AKP's Hidden Agenda or a Different Vision of Secularism?”. Архивирано из оригинала 22. 11. 2019. г. Приступљено 07. 03. 2020. 
  12. ^ Yavuz, M. Hakan; Öztürk, Ahmet Erdi (18. 2. 2019). „Turkish secularism and Islam under the reign of Erdoğan”. Southeast European and Black Sea Studies. 0: 1—9. ISSN 1468-3857. doi:10.1080/14683857.2019.1580828. 
  13. ^ „Архивирана копија” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 03. 03. 2016. г. Приступљено 07. 03. 2020. 
  14. ^ Schleifer, Yigal (4. 6. 2012). „Turkey: What's Behind the AKP's New Anti-Abortion Agenda?” — преко EurasiaNet. 
  15. ^ „Is the AKP a threat to the Turkish model of secularisation?” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 2. 4. 2015. г. Приступљено 1. 3. 2015. 
  16. ^ Erik (6. 4. 2014). „Trouble in Turkey's Elections”. 
  17. ^ „Election protests in Turkey as opposition cries foul”. 1. 4. 2014 — преко Reuters. 
  18. ^ Dombey, Daniel (3. 4. 2014). „Turkey election fraud claims emerge as Twitter ban is dropped” — преко Financial Times. 
  19. ^ Peker, Joe Parkinson And Emre (1. 4. 2014). „Erdogan Foes Cry Fraud Amid Crackdown” — преко Wall Street Journal. 
  20. ^ „ZAMAN”. Архивирано из оригинала 19. 3. 2015. г. Приступљено 1. 3. 2015. 
  21. ^ „LOCAL - AKP local official resigns, slamming brutal police crackdown over protests”. 
  22. ^ „TURKEY - AKP explains charter changes, slams foreign descriptions”. 
  23. ^ „AKP, alcohol, and government-engineered social change in Turkey”. Hürriyet Daily News & Economic Review. 10. 5. 2010. Приступљено 5. 6. 2011. 
  24. ^ „Turkish consumers dazed by another alcohol tax increase”. Hürriyet Daily News & Economic Review. 29. 10. 2010. Приступљено 5. 6. 2011. 
  25. ^ „High alcohol, cigarette taxes in Turkey promote smuggling, fraud”. Hürriyet Daily News & Economic Review. 5. 5. 2011. Приступљено 5. 6. 2011. 
  26. ^ а б Hurriyet Daily News, 24 May 2013, Turkish Parliament adopts alcohol restrictions, bans sale between 10 pm and 6 am
  27. ^ Bloomberg, 2013-06-12, Diageo Facing Raki Trouble in Turkey After Booze-Ad Ban
  28. ^ adage.com 2013-06-01, Alcohol Marketers Say Farewell to Ads In Turkey--With Ads
  29. ^ а б Constanze Letsch, The Guardian, 2013-05-31, Turkey alcohol laws could pull the plug on Istanbul nightlife
  30. ^ Hacaoglu, Selcan (28. 5. 2013). „Erdogan Denies Turkey's New Alcohol Curbs Encroach on Lifestyle”. Bloomberg BusinessWeek. Архивирано из оригинала 8. 6. 2013. г. Приступљено 2. 6. 2013. 
  31. ^ Euronews (08.10.2013) Архивирано на сајту Wayback Machine (14. novembar 2020) The headscarf ban in public institutions in Turkey was officially lifted
  32. ^ „Turkey-lifts-ban-on-headscarves-at-high-schools”. News24.com. Arhivirano iz originala 16. 05. 2020. g. Pristupljeno 26. 12. 2016. 
  33. ^ https://www.reuters.com/article/us-turkey-adultery/turkey-should-again-consider-criminalizing-adultery-erdogan-says-idUSKCN1G42BU
  34. ^ http://www.hurriyetdailynews.com/turkey-made-a-mistake-by-not-criminalizing-adultery-to-join-eu-erdogan-127642
  35. ^ „Yalçınbayır: AK Parti'yi 'Muhafazakar demokrat' olarak kurmadık”. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Конзервативна_демократија&oldid=25992237”