Korisnik:Eleonoraavt/pesak
 | Ovaj članak je deo projekta seminarskih radova na Visokoj školi elektrotehnike i računarstva strukovnih studija u Beogradu. Datum unosa: mart—maj 2016. Ova grupa studenata uređivaće u prostoru članaka. Nemojte prebacivati članak u druge imenske prostore. Pozivamo vas da doprinesete njegovom kvalitetu i pomognete studentima pri uređivanju. |
Na razvoj fotografije dvadesetog veka uticali su sledeći značajni događaji i promene u društvu: Prvi i Drugi svetski rat, Oktobarska revolucija, bacanje atomske bombe, otkriće penicilina, ali i revolucije u oblasti umetnosti i filma, nove škole montaže, kolor televizija, prvi ton film i slično. Fotografija je prisutna u svim sferama života. Dolazi do njenog osamosaljenja, do razvijanja tehnike i tehnologije koja utiče na pojavu novih žanrova, a fotografi se bore za zaštitu autorskih prava nad svojim delima i dr.
Alfred Štiglic i osamostaljenje fotografije[uredi | uredi izvor]
Najzaslužnija ličnost za razvoj fotografije u dvadesetom veku je nemački fotograf i umetnik Alfred Štiglic. Štiglic je učinio dosta za osamostaljenje fotgrafije i odvajanje od tradicionalnog shvatanja da fotografija treba da prati slikarstvo. Štiglic je bio pokretač i osnivač mnogih pokreta koji su okupljali mlade autore. Tako je godine 1902. nastao pokret Foto secesija u saradnji sa Edvardom Štajhenom i Alvinom Langdon Koburnom. Pod istom upravom bio je časopis Delo kamere. Par godina kasnije, 1905, Štiglic i Edvard Štajhen otvaraju Galeriju 291 koja je organizovala mnoštvo izložbi na kojima je predstavila evropsku avangardnu scenu. Galeriju ,,Američko mesto“ vodio je sve do svoje smrti.
Štiglic je želeo da se fotografija shvati kao umetnost, a fotograf kao umetnik. Kroz njegovo delo ogledaju se etape kroz koje je prolazio: počeo je kao piktorijalista, zatim je snimao realne motive, direktnu fotografiju, primenjenu fotografiju, seriju fotografija neba ,,Ekvivalenti“, seriju foto-portreta... Težio je da se ocepi od svega tradicionalnog i od likovne umetnosti, navodeći da fotografija treba da bude objektivna, istinita i realna. Njegova najvažnija fotografija nastala je 1907. godine, kada je Štiglic uslikao ,,Palubu treće klase“. I sam je osećao da će ova fotografija biti revolucionarna. Analizirao ju je kao odnos između oblika i osećanja. Nema sumnje da je ona uticala na dalji razvoj fotografije.
„Štiglic je sebe uglavnom smatrao fotografom koji prenosi ono što vidi – svoju ideju fotografije.“[1]
Fotografija u štampanim medijima i primenjena fotografija[uredi | uredi izvor]
Zahvaljujući usavršenju polutonskog postupka tj. štamparskog postupka koji je omogućavao štampanje velikog broja slika solidnog kvalitea dovelo je do razvoja fotografije u štampanim medijima i posebnih žanrova – primenjene, modne fotografija i drugih. Njujork dejli grafik je časopis koji je prvi objavio fotografiju štampanu ovim postupkom.
Objavljivanje fotografija u novinama i časopisima dopinelo sveprisutnosti fotografije. Fotografija se koristi kao dokaz različitih dešavanja i događaja koji su obeležavali dvadeseti vek. Nakon završetka Prvog svetskog rata društvo je doživelo ponovno rađenje. Sve je napredovalo, a pogotovo fotografija koja je sada imala više tema neko ikada. Razvilo se i foto-reporterstvo, na šta je uticao procvat socijalnih dešavanja, a od velikog značaja jeste i pojava lajka kamere 1925. godine. Ova kamera je bila popularna zbog malih dimenzija, upotrebe 35mm filma, novog ugla snimanja... Štampani su i specijalizovani magazini i časopisi (,,Vog“ (Vogue), ,,Lajf“ (Life), ,,Meč“ (Match), ,,Vi“ (Vie), ,,Minotaur“ (Minotaur), ,,Nadrealna revolucija“(La Révolution surréaliste), ,,Panorame“ (Panorama)). Oni su uticali na pojavu primenjene fotografije kao novog žanra. Foto-reklame su se nalazile u svim štampanim medijima (novine, časopisi, foto-knjige, posteri) i ubrzo su uticale na otvaranje reklamnih agencija.
Pokreti u Evropi i njihovi predstavnici[uredi | uredi izvor]
Nova objektivnost i Albert Renger-Pač[uredi | uredi izvor]
U Evropi se i dalje osnivaju pokreti. Nova objektivnost je pokret nastao dvadesetih godina HH veka. Fotografi ovog pokreta cenili su lepotu svakodnevnih stvari, a inspiraciju su nalazili u predmetima i objektima koje je stvorio čovek. Najistaknutiji predstavnik ovog pokreta bio je Albert Renger-Pač, koji je bio protivnih umetničke fotografije. Oblast njegovog interesovanja bile su tehnika i industrija. Svoje radove izlaže u knjigama Svet je lep, Pionirska tehnologija i Libek sve iz 1928. godine. Radio je prepoznatljivim stilom, koji karakterišu oštri, realnim i objektivni prizorimi na fotografiji. U poznim godinama beležio je arhitekturu i pejzaže.
Bauhaus i Laslo Moholji-Nađ[uredi | uredi izvor]
Godine 1919. u Nemačkoj je Valter Gropijus otovorio školu za dizajn Bauhaus. Fotografija je kao pedmet učenja u školi uvedena 1929. godine, za šta je zaslužan '''Laslo Moholji-Nađ'''. Bio je pokrovitelj i škole u Čikagu pod nazivom Novi Bauhaus, a kasnije je osnovao sopstvenu školu za dizajn. Autor je knjige Slikarstvo, fotografija, film, objavljene 1925. godine. Bauhaus škola podržavala je novu viziju sveta, a tako i nove tehnike i različite pristupe obradi fotografije. Tako su prihvatljivi bili foto-kolaži, ali i montaža i retuširanje. Laslo Moholji-Nađ u saradnji sa školom izdao je još jednu knjigu Od materijala ka aritekturi, a brojni radovi nastali pod uticajem ove škole izloženi su 1929. godine na izložbi ,,Film i foto“ u Štutgartu.
Men Rej[uredi | uredi izvor]
Men Rej bio je slikar, vajar, režiser i fotograf. Snimao je kako umetničku fotografiju, tako i modnu i primenjenu. Zajdeno sa Li Miler otkrio je postupak solarizacije, a izumeo je i fotografsku tehniku - ,,rejografiju“. Bio je sklon nadrealizmu i dadaizmu, što govore i njegova dela.
Aleksandar Rodčenko[uredi | uredi izvor]
Još jedan zagovornik foto-montaže jeste Aleksandar Rodčenko, ruski slikar, vajar, grafičar i kasnije fotograf. Koristio se različitim uglovima snimanja. U svojoj knjizi, napisao je: ,,U fotografiji postoji stari rakurs, aparat je postavljen u visini očiju posmatrača koji stoji na zemlji. Ja to zovem snimanje s pupka (...) najzanimljiviji ugao snimanja danas je onaj odozgo na dole i odozdo na gore i njihove dijagonale.“[2]
Pokreti u SAD-u i njihovi predstavnici[uredi | uredi izvor]
Ideja o osamostaljenju fotografije u Sjedinjene Američke Države došla je sa Alfredom Štiglicom. Tako nije izostala pojava i osnivanje udruženja i pokreta u Americi.
FSA (Farm Security Administration)[uredi | uredi izvor]
FSA (Farm Security Administration) bio je pokret koji se borio protiv siromaštva u SAD-u. Osnovao ga je Roj Strajker 1935. godine. Fotografijom su se služili kao sredstvom za dokumentovanje stvarnosti, želeći da ,,pokažu Ameriku Amerikancima“. Istaknuti fotografi bili su: Dorotea Lang, Volker Evans, Gordon Parks i drugi.
Dorotea Lang[uredi | uredi izvor]
Dorotea Lang radila je za FSA od 1935. godine. Njene fotografije pune su emotivnog naboja, jer su oblast njenog interesovanja upravo bili beskućnici i njihov težak život na ulicama San Franciska. Proslavila ju je fotografija ,,Beskućnica s decom“, usnimljena 1936. godine.
Foto liga[uredi | uredi izvor]
Foto liga bilo je udruženje fotografa Njujorka osnovano 1936. godine. Ovaj pokret činila je grupa mladih umetnika sa ciljem da zabeleže Ameriku. Izložbe i okupljanja ovog udruženja bila su česta, pa se tako u Foto ligu uključilo dosta drugih fotografa. Neki od uticajnijih bili su Ričard Avedon, Ansel Adams, Margaret Bruk-Vajt, Helen Levit, Edvard Vetson...
Margaret Bruk-Vajt[uredi | uredi izvor]
Margaret Bruk-Vajt bila je članica Foto lige, osnivač magazina ,,Lajf“, ratni fotograf tokom Drugog svetskog rata, bavila se i industrijskom fotografijom. Budući da je radila kao foto reporter često je putovala. Na primer, fotografisala je razna previranja u Indiji i težak život rudara u Africi.
Foto grupa F.64[uredi | uredi izvor]
Foto grupa F.64 osnovana je 1932. godine. Osnovali su je: Edvard Vetson, Ansel Adams, Imodžen Kaningam, Vilard van Dajk, Sonja Noskovijak, Con Pol Edvards i Henri Svift. Kao što i naziv grupe govori, umetnici su preferirali fotografiju oštrog fokusa i malog otvora blende. Težili su i stvaranju novog pravca u fotografiji i raskidanjem sa piktorijalističkim načinom shvatanja fotografije. ***Edvard Vetson je rekao: ,,Kameru bi trebalo koristiti za snimanje života, da se izrenderuje sama supstanca i esencija samih stvari, bile one ispolirani čelik ili meso koje podrhtava.“[3]
Ansel Adams[uredi | uredi izvor]
Ansel Adams kao osnivač foto grupe F.64 podržavao je ,,čistu“ fotografiju – detalje prikazane u krupnom planu sa najvećom mogućom dubinom polja. Promovisao je očuvanje parkova i prirode gde je i usnimio najviše fotografija. Izdao je čak dvadeset i četiri foto knjige o američkim nacionalnim parkovima. Mnogo je knjiga i priručnika koje je napisao, a jedan od njih je i priručnik o određivanju tačne ekspozicije i vremenu razvijanja - ,,Sistem zoniranja“.
Humanistička fotografija[uredi | uredi izvor]
Drugi svetski rat značio je stagnaciju na svim poljima, pa tako i na polju umetnosti. Nakon rata svet se polako budi, pa se fotografi trude da zabeleže upravo te momente. Humanistička fotografija razvija se krajem rata i dostiže vrhunac pedesetih godina dvadesetog veka. Humanizam u fotografiji promoviše se kroz novine, magazine, izložbe, putem udruženja, pokreta, organizacija i slično. Fotografi motive pronalaze u svakodnevnim životnim situacijama i čoveku samom. Fotografija je često nadrealna, duhovita, neobična, maštovita... Fotografi tog vremena – Anri Kartije-Breson, Andrea Kertes, Brasaii, ostavili su u nasleđu mnogo fotografija koje su novim generacijama poslužile kao inspiracija, ali i lekcija.
U grupu fotografa kasnije generacije spadaju: Robert Frenk, Dajen Arbus, Eliot Ervit, Martin Par, Jozef Kudelka i drugi.
Anri Kartije-Breson[uredi | uredi izvor]
Anri Kartije-Breson bio je francuski fotograf, a studirao je slikarstvo. Razvio je žanr ulične fotografije. Bio je pravi majstor da zabeleži trenutak, i to ne bilo koji, već onaj presudni za neku situaciju. Snimao je foto reportaže za sve poznatije časopise i magazine. Autor je brojnih knjiga: Presudni trenutak, Promene u Kini, Svet Anrija Kartije-Bresona i drugih. Zajedno sa Robertom Kapom, Dejvidom Sejmurom i Džordžom Rodžerom osnovao je agenciju ,,Magnum“.
Eliot Ervit[uredi | uredi izvor]
Eliot Ervit je francuski fotograf. Najviše je beležio fotografije Pariza, koje su po mnogo čemu karakteristične i često imaju primesu humora ili navode posmatrača na duboko razmišljanje. Studirao je fotografiju i film u Los Anđelesu. Sarađivao je sa FSA i fotografisao za različite časopise, među kojima su: ,,Lajf“ i ,,Holidej“. Godine 1953. postao je član ,,Magnum“ agencije.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Biger-Tileman, Marijana, Fotografija XX veka : Muzej Ludvig u Kelnu; prevod Tatjana Bižić]; Beograd : IPS Media; 2004.
- Lazarević, Dubravka i Tatarević, Vladimir ; Fotografija; Zavod za udžbenike, Beograd; 2015.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Fotografija XX veka : Muzej Ludvig u Kelnu. Beograd : IPS Media ;. 2004. str. 191. ISBN ISBN 86-7274-054-8 (broš.) Proverite vrednost parametra
|isbn=: invalid character (pomoć).|first1=zahteva|last1=u Authors list (pomoć) - ^ „Rodčenko - pionir ruskog konstruktivizma”. http://plezirmagazin.net/rodcenko-pionir-ruskog-konstruktivizma/.
|first1=zahteva|last1=u Authors list (pomoć); Spoljašnja veza u|work=(pomoć); Nedostaje ili je prazan parametar|url=(pomoć); - ^ „Group f/64”. http://www.metmuseum.org/toah/hd/f64/hd_f64.htm.
|first1=zahteva|last1=u Authors list (pomoć); Spoljašnja veza u|work=(pomoć); Nedostaje ili je prazan parametar|url=(pomoć);