Korisnik:Kejt2003/pesak

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Marketing društvenik mreža[uredi | uredi izvor]

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Marketing društvenih mreža je upotreba platformi društvenih mreža i veb sajtova radi promocije proizvoda ili usluga. [1]Iako se termini e-marketing i digitalni marketing još uvek dominantno koriste u akademskim krugovima, marketing društvenih mreža postaje sve popularniji među praktičarima i istraživačima.[2] Većina platformi društvenih mreža ima ugrađene alate za analitiku podataka, omogućavajući kompanijama praćanje napretka, uspeha i angažovanosti reklamnih kampanja. Kompanije se obraćaju različitim interesnim grupama putem marketinga društvenih mreža, uključujući trenutne i potencijalne kupce, trenutne i potencijalne zaposlene, novinare, blogere i širu javnost. Na strateškom nivou, marketing društvenih mrežao buhvata upravljanje marketinškom kampanjom, uspostavljanje upravljačkih praksi, određivanje opsega (npr. aktivna ili pasivna upotreba) i uspostavljanje željene "kulture" i "tona" kompanije na društvenim medijima.

Prilikom korišćenja marketinga društvenih mreža, kompanije mogu omogućiti korisnicima interneta da objavljuju sadržaj koji su sami generisali (npr. onlajn komentari, recenzije proizvoda itd.), poznat kao "earned media" (steknuti medij), umesto da koriste reklamne tekstove pripremljene od strane marketara.

Platforme[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Društvene mreže

Deo
Internet marketinga
Marketing pretraživača
Oglašavanje putem prikaza
Partnerski marketing
Mobilno oglašavanje

Veb sajtovi za društveno umrežavanje[uredi | uredi izvor]

Veb sajtovi za društveno umrežavanje omogućavaju pojedincima, preduzećima i drugim organizacijama da međusobno komuniciraju, grade odnose i zajednice putem interneta. Kada kompanije pristupe ovim društvenim kanalima, potrošači mogu direktno da komuniciraju sa njima. [3]Ta interakcija može biti ličnija za korisnike od tradicionalnih metoda odlaznog marketinga i oglašavanja. [4]Veb sajtovi za društveno umrežavanje deluju kao "word of mouth" (reči iz usta u usta), ili preciznije elektronsko širenje informacija usmenim putem. Mogućnost interneta da dopre do milijardi ljudi širom sveta omogućava elektronskim rečima iz usta u usta moćan glas i širok doseg. Sposobnost brze promene navika kupovine i sticanja proizvoda ili usluga, kao i aktivnosti prema sve većem broju potrošača, definisana je kao uticajna mreža.[5] Veb sajtovi za društveno umrežavanje i blogovi omogućavaju pratiocima da "retvitnu" ili "ponovno objave" komentare drugih o promovisanom proizvodu, što se često dešava na nekim društvenim medijima. [6]Ponavljanjem poruke, veze korisnika mogu videti poruku, čime se doseže više ljudi. Budući da se informacije o proizvodu šire i ponavljaju, više se saobraćaja dovodi do proizvoda/kompanije. [4]

Veb sajtovi za društveno umrežavanje temelje se na izgradnji virtuelnih zajednica koje omogućavaju potrošačima da izraze svoje potrebe, želje i vrednosti onlajn. Marketing društvenih mrežaza tim povezuje ove potrošače i publiku sa preduzećima koja dele iste potrebe, želje i vrednosti. Putem veb lokacija za društveno umrežavanje, kompanije mogu održavati kontakt s pojedinačnim pratiocima. Ova lična interakcija može uticati na osećaj odanosti kod pratilaca i potencijalnih kupaca. Takođe, odabirom koga pratiti na ovim lokacijama, proizvodi mogu dosegnuti vrlo usku ciljnu grupu. [4]Veb sajtovi za društveno umrežavanje takođe sadrže mnogo informacija o proizvodima i uslugama za koje bi potencijalni klijenti mogli biti zainteresovani. Korišćenjem novih tehnologija semantičke analize, trgovci mogu otkriti signale kupovine, kao što su sadržaj koji dele ljudi i pitanja postavljena onlajn. Razumevanje signala kupovine može pomoći prodavcima da ciljaju relevantne potencijalne klijente, a trgovcima omogućiti vođenje mikro-targetiranih kampanja.

Tokom 2014. godine, preko 80% poslovnih direktora je identifikovalo društvene medije kao integralni deo svog poslovanja.[7] Trgovci su videli povećanje prihoda od društveno medijskog marketinga od 133%.[8]

Neki primeri popularnih veb lokacija za društveno umrežavanje tokom godina su Fejsbuk, Instagram, Tviter, TikTok, Majspejs, Linkedin i Snepčet.

Mobilni telefoni[uredi | uredi izvor]

Društvene mreže na pametnom telefonu

Više od tri milijarde ljudi širom sveta koristi internet. Tokom godina, broj korisnika interneta se kontinuirano povećavao, skočivši sa 738 miliona 2000. godine na čak 3,2 milijarde 2015. godine.[9] Otprilike 81% trenutne populacije u Sjedinjenim Američkim Državama ima neki oblik profila na društvenim mrežama sa kojim često komuniciraju.[10] Korišćenje mobilnih telefona je korisno za marketing na društvenim mrežama zbog njihove mogućnosti pregledanja interneta, što pojedincima omogućava trenutni pristup društvenim mrežama. Mobilni telefoni su promenili proces kupovine omogućavajući potrošačima da lako dobijaju cene i informacije o proizvodima u realnom vremenu.[11] Takođe su omogućili kompanijama da konstantno podsećaju i ažuriraju svoje pratioce. Mnoge kompanije sada postavljaju QR (Quick Responce) kodove zajedno sa proizvodima kako bi pojedinci mogli pristupiti veb sajtu kompanije ili onlajn uslugama putem svojih pametnih telefona. Prodavci koriste QR kodove kako bi olakšali interakciju potrošača sa brendovima tako što povezuju kod sa veb sajtovima brendova, promocijama, informacijama o proizvodima i drugim mobilno omogućenim sadržajima. Pored toga, upotreba realnog vremena za nadmetanje (real-time bidding) u industriji mobilnog oglašavanja je visoka i raste zbog svoje vrednosti za brzo pretraživanje interneta u pokretu. U 2012. godini, Nexage, pružalac usluga realnog vremena za nadmetanje u mobilnom oglašavanju, prijavio je povećanje prihoda od 37% svakog meseca. Adfonic, još jedna platforma za objavljivanje mobilnih oglasa, prijavila je povećanje zahteva za oglašavanje od 22 milijarde iste godine.[12]

Mobilni uređaji su postali sve popularniji, a njih koristi 5,7 milijardi ljudi širom sveta.[13] Ovo je imalo uticaj na način na koji potrošači koriste medije i ima mnoge druge implikacije za rejtinge televizije, oglašavanje, mobilnu trgovinu i još mnogo toga. Konzumacija mobilnih medija kao što su strimovanje audio sadržaja ili mobilno gledanje video sadržaja je u porastu - u Sjedinjenim Američkim Državama se predviđa da će više od 100 miliona korisnika pristupiti video sadržaju putem mobilnih uređaja. Prihodi od mobilnog videa obuhvataju plaćanja po pregledu, oglašavanje i pretplate. Prema podacima iz 2013. godine, penetracija korisnika interneta putem mobilnih telefona u svetu iznosila je 73,4%. U 2017. godini, podaci sugerišu da će više od 90% korisnika interneta pristupiti onlajn sadržaju putem svojih telefona.[14]

Pristupi[uredi | uredi izvor]

Postoji dva osnovna pristupa za korišćenje društvenih medija kao marketinškog alata:

Pasivni pristup[uredi | uredi izvor]

Društveni mediji mogu biti korisni izvor informacija o tržištu i način da se čuje perspektiva kupaca. Blogovi, zajednice sadržaja i forumi su platforme gde pojedinci dele svoje recenzije i preporuke o brendovima, proizvodima i uslugama. Poslovni subjekti mogu iskoristiti i analizirati glasove kupaca i povratne informacije koje se generišu putem društvenih medija u marketinške svrhe; [15]U tom smislu, društveni mediji predstavljaju relativno jeftin izvor tržišnih informacija koji mogu biti iskorišćeni od strane tržišnih stručnjaka i menadžera kako bi pratili i reagovali na probleme koje su identifikovali potrošači, kao i da bi otkrili tržišne prilike. Na primer, internet je eksplodirao sa videima i slikama testa savijanja iPhone 6 telefona, što je pokazalo da se ovaj poželjni telefon može saviti pritiskom ruke. Kontroverza nazvana "bend gejt" je izazvala konfuziju [16]među potrošačima koji su mesecima čekali lansiranje najnovije verzije iPhone-a. Međutim, Apple je odmah izdao saopštenje u kome je rekao da je problem izuzetno retka pojava i da je kompanija preduzela nekoliko koraka kako bi kućište mobilnog uređaja bilo jače i otpornije. Za razliku od tradicionalnih metoda istraživanja tržišta kao što su ankete, fokus grupe i rudarenje podataka, koje su vremenski zahtevne i skupe, i koje zahtevaju nedelje ili čak mesece za analizu, tržišni stručnjaci mogu koristiti društvene medije kako bi dobili "uživo" ili "real-time" informacije o ponašanju potrošača i njihovom stavu prema brendu ili proizvodima kompanije. Ovo može biti korisno u visoko dinamičnom, konkurentnom, brzom i globalnom tržištu 2010-ih godina.

Aktivni pristup[uredi | uredi izvor]

Društvene mreže se mogu koristiti ne samo kao alati za odnose s javnošću i direktni marketing, već i kao komunikacijski kanali koji ciljaju vrlo specifične publike pomoću uticajnih osoba i ličnosti na društvenim mrežama kao efikasnih alata za angažovanje korisnika. [15] Ova taktika je poznata kao influenser marketing. Influenser marketing omogućava brendovima da na autentičan način dosegnu ciljnu grupu putem odabrane grupe influensera koji reklamiraju njihov proizvod ili uslugu. Prema procenama Business Insider Intelligence-a na osnovu podataka Mediakix-a, brendovi će do 2022. godine potrošiti čak do 15 milijardi dolara na influenser marketing.[17]

Tehnologije koje su prethodile društvenim medijima, poput televizije i novina, takođe mogu pružiti oglašivačima prilično ciljanu publiku, s obzirom da će reklama emitovana tokom prenosa sportske utakmice ili u sportskom delu novina verovatno biti pročitana od strane ljubitelja sporta. Međutim, društvene mreže mogu još preciznije ciljati nišne tržišne segmente. Koristeći digitalne alate poput Google AdSense-a, oglašivači mogu ciljati svoje reklame na vrlo specifične demografske grupe, poput ljudi zainteresovanih za društveno preduzetništvo, politički aktivizam povezan s određenom političkom strankom ili video igrama. Goodle AdSense to postiže tako što traži ključne reči u objavama i komentarima korisnika društvenih medija. Bilo bi teško za televizijsku stanicu ili novine u štampanom formatu da pruže reklame koje su ovako ciljane (iako nije nemoguće, kao što se može videti sa "specijalnim izdanjima" o nišnim temama, koje novine mogu koristiti za prodaju ciljanih oglasa).

Društvene mreže se, u mnogim slučajevima, smatraju velikim alatom za izbegavanje skopih istraživanja tržišta. Poznate su po pružanju kratkog, brzog i direktnog načina za dostizanje audiencije preko osobe koja je široko poznata. Na primer, sportista koji dobije podršku sportske kompanije takođe donosi svoju bazu od miliona ljudi koji su zainteresovani za ono što radi ili kako igra, i sada žele da budu deo tog sportiste kroz njegove saradnje sa tom određenom kompanijom. Ranije su potrošači posećivali prodavnice da bi videli proizvode sa poznatim sportistima, ali sada možete videti najnoviju obleku poznatog sportiste, kao što je Kristijano Ronaldo, na internetu samo jednim klikom. On vam ih reklamira direktno preko svojih Tviter, Instagram i Fejsbuk naloga.

Fejsbuk i Linkedin su vodeće platforme društvenih medija gde korisnici mogu hiper-ciljati svoje oglase. Hiper-ciljanje ne koristi samo javne informacije profila, već i informacije koje korisnici dostavljaju, ali skrivaju od drugih.[18] Postoji nekoliko primera kompanija koje pokreću neku vrstu onlajn dijaloga sa javnošću radi unapređenja odnosa sa korisnicima. Prema Konstantinidesu, Lorencu i Gómezu Borji (2008): "Poslovni izvršni direktori poput Džonatana Švarca, predsednika i izvršnog direktora kompanije Sun Microsystems, Stiva Džobsa, izvršnog direktora kompanije Apple Computers, i potpredsednika kompanije McDonald'sa, Boba Langerta, redovno objavljuju postove na svojim CEO blogovima (Blog izvrsnog direktora), ohrabrujući korisnike da interaguju i slobodno izraze svoja osećanja, ideje, sugestije ili primedbe o njihovim objavama, kompaniji ili njenim proizvodima".[15] Korišćenje uticajnih korisnika (na primer popularnih blogera) može biti veoma efikasan i ekonomičan način za lansiranje novih proizvoda ili usluga.[19] Među političkim liderima na dužnosti, premijer Narendra Modi ima najveći broj pratilaca sa 40 miliona, a predsednik Donald Tramp zauzima drugo mesto sa 25 miliona pratilaca. [20]Modi je koristio društvene medije da zaobiđe tradicionalne medijske kanale i dopre do mlade i urbane populacije Indije, koja se procenjuje na 200 miliona.

Algoritmi[uredi | uredi izvor]

Sadržaj na društvenim mrežama koji je vođen algoritmima postao je sve popularnija karakteristika u poslednjim godinama. [21]

Jedna društvena medijska platforma koja je primenila ovu revolucionarnu strategiju je TikTok. TikTok je postao jedna od najbrže rastućih aplikacija do danas i trenutno ima oko 1,5 milijardu korisnika, uglavnom dece i tinejdžera. [22]Algoritam koji se koristi na ovoj platformi podstiče kreativnost među korisnicima TikToka zahvaljujući širokom spektru efekata i izazova koji se menjaju iz dana u dan. [22][22]Zahvaljujući ovoj funkciji, stvaraoci sadržaja, bez obzira na njihovu popularnost, imaju veće šanse da postanu viralni tako što će se pojaviti na TikTok-ovoj "za tebe" stranici. Algoritam "za tebe" stranice omogućava korisnicima da im se preporuče video zapisi na osnovu njihovih prethodnih pregleda, lajkova i deljenja.[22]

Ovo može biti izuzetno korisno za male biznise koji koriste ovu platformu kao sredstvo za društveno-medijalni marketing. Iako možda započinju malo, prateći trendove, koristeći heštegove i mnogo toga, svako može promovisati sebe na ovoj sve popularnijoj aplikaciji kako bi privukao nove publike iz celog sveta. Osim toga, korišćenje algoritamski vođenog sadržaja unutar TikToka omogućava pozitivniji odziv korisnika, jer je ciljna publika uglavnom mlada i podložnija ovim sve popularnijim marketinškim komunikacijama.[23] Imajući to u vidu, TikTok je pun bogatog sadržaja koji uključuje slike i video zapise, što može korisno pomoći influenser marketingu na platformama koje se uglavnom oslanjaju na tekst jer su manje uključujuće za svoju publiku.[23]

Kada razmatramo algoritme u odnosu na društvene medijske platforme, očigledno je da oni mogu snažno uticati na rezultate ove marketinške strategije. Budući da je to nova karakteristika sadržaja, mlađa publika može na nju pozitivnije reagovati od drugih, ali to nije nešto što treba zanemariti za ostalu publiku. Svako može koristiti ovu marketinšku strategiju da bi se istakao i angažovao nove kupce ili korisnike zbog efikasne tehnike algoritma.

Angažovanje[uredi | uredi izvor]

Angažovanje na društvenoj mreži znači da su kupci i zainteresovane strane aktivni učesnici umesto pasivnih posmatrača. Primeri takvih uključuju grupe za zaštitu potrošača i grupe koje kritikuju kompanije (npr. lobističke grupe ili organizacije za zagovaranje). Upotreba društvenih medija u poslovnom ili političkom kontekstu omogućava svim potrošačima/građanima da izraze i podele svoje mišljenje o proizvodima, uslugama, poslovnim praksama kompanija ili postupcima vlade. Svaki učestvujući kupac, nekupac ili građanin koji učestvuje na mreži putem društvenih medija postaje deo marketing odeljenja (ili izazov marketinškom naporu), jer ostali kupci čitaju njihove pozitivne ili negativne komentare ili recenzije. Osiguravanje angažovanja potrošača, potencijalnih potrošača ili građana na mreži fundamentalno je za uspešni marketing putem društvenih medija. [24]Sa pojavom marketinga putem društvenih medija, postalo je sve važnije osvojiti interesovanje kupaca za proizvode i usluge. To se na kraju može prevesti u ponašanje kupovine ili ponašanje glasanja i doniranja u političkom kontekstu. Pojavili su se novi koncepti angažovanja i lojalnosti na mreži koji imaju za cilj izgradnju učešća kupaca i reputacije brenda.[25]

Angažovanje na društvenim mrežama u okviru strategije društvenih mreža se deli na dva dela. Prvi deo je proaktivno, redovno objavljivanje novog sadržaja na mreži. To se može videti kroz digitalne fotografije, digitalne video zapise, tekst i razgovore. Takođe se predstavlja kroz deljenje sadržaja i informacija drugih putem veb linkova. Drugi deo je reaktivni razgovor sa korisnicima društvenih medija, odgovaranje na one koji se obraćaju vašim profilima na društvenim medijima putem komentara ili poruka. [26]Tradicionalni mediji poput TV vesti su ograničeni na jednosmernu interakciju sa korisnicima ili "push and tell" gde se korisnicima daje samo određene informacije sa malo ili ograničenim mehanizmima za dobijanje povratnih informacija od korisnika. Tradicionalni mediji poput štampanih novina daju čitaocima mogućnost slanja pisama uredniku. Međutim, to je relativno spor proces, jer urednički odbor mora da pregleda pismo i odluči da li je prikladno za objavljivanje. S druge strane, društveni mediji su participativni i otvoreni; učesnici mogu odmah deliti svoje stavove o brendovima, proizvodima i uslugama. Tradicionalni mediji su davali kontrolu nad porukom tržišnom analitičaru, dok društveni mediji prebacuju ravnotežu na potrošača ili građanina.

Kompanije[uredi | uredi izvor]

Poslovna upotreba društvenih mrrža u Velikoj Britaniji

Lokalne kompanije[uredi | uredi izvor]

Male kompanije takođe koriste društvene mreže kao promotivnu tehniku. Preduzeća mogu pratiti korisnike društvenih mreža u lokalnom području i oglašavati posebne ponude i popuste. Ove ponude mogu biti ekskluzivne i u obliku "dobijte besplatno piće uz ovaj tvit". Ovakva poruka podstiče druge lokalne stanovnike da prate preduzeće na društvenim mrežama kako bi iskoristili promotivnu ponudu. U tom procesu, preduzeće postaje vidljivo i promoviše sebe (vidljivost brenda).

Male kompanije koriste društvene mreže kako bi razvile vlastita istraživanja tržišta o novim proizvodima i uslugama. Podsticanjem svojih korisnika da daju povratne informacije o novim idejama za proizvode, kompanije mogu dobiti dragocene uvide o tome da li proizvod može biti prihvaćen od strane ciljnog tržišta dovoljno da zasluži punu proizvodnju ili ne. Osim toga, kupci će imati osećaj da je kompanija uključila njih u proces zajedničkog stvaranja - proces u kojem kompanija koristi povratne informacije kupaca kako bi kreirala ili modifikovala proizvod ili uslugu koja zadovoljava potrebe ciljnog tržišta. Takve povratne informacije mogu se prikupljati na različite načine, kao što su ankete, takmičenja, glasanja itd.

Društvene mreže poput Linkedin-a takođe pružaju mogućnost malim preduzećima da pronađu kandidate za popunjavanje radnih mesta.[27]

Naravno, sajtovi za ocenjivanje, poput Yelp-a, takođe pomažu malim preduzećima da izgrade svoj ugled izvan samog vidljivosti brenda. Pozitivne recenzije korisnika pomažu da se utiče na nove potencijalne kupce da više veruju u proizvode i usluge nego u reklame kompanije.[28]

Nike #MakeItCount[uredi | uredi izvor]

Početkom 2012. godine, Najk je pokrenuo kampanju na društvenim medijima pod nazivom "Make It Count". Pokretanje kampanje je započelo jutjuberima Kejsi Nejstat i Maks Džozef lansiranjem Jutjub videa, u kojem su proputovali 34.000 milja kako bi posetili 16 gradova u 13 zemalja. Oni su promovisali hešteg #makeitcount, koji su milioni potrošača delili putem Tvitera i Instagrama tako što su slali fotografije i tvitove. [29]#MakeItCount jutjub video postao je viralan, a Najk je zabeležio povećanje profita od 18% u 2012. godini, kada je ovaj proizvod pušten u prodaju.

Prednosti markeringa društvenih mreža[uredi | uredi izvor]

Moguće koristi od marketinga na društvenim medijima uključuju:

  • Omogućava kompanijama da se promovišu pred velikim i raznovrsnim auditorijumima kojima se ne bi mogli obratiti putem tradicionalnog marketinga, kao što su oglašavanje putem telefona i e-pošte.[30]
  • Marketing na većini platformi društvenih medija košta vrlo malo ili ništa, što ga čini dostupnim skoro svim vrstama poslovanja.[30]
  • Omogućava personalizovani i direktan marketing koji cilja specifične demografske grupe i tržišta.[30]
  • Kompanije mogu direktno stupiti u interakciju sa svojim kupcima, što im omogućava da brzo dobijaju povratne informacije i rešavaju probleme.[30]
  • Idealno okruženje za sprovođenje istraživanja tržišta.[31]
  • Može se koristiti kao sredstvo za dobijanje informacija o konkurenciji i povećanje konkurentske prednosti.[31]
  • Društvene platforme se mogu koristiti za promociju događaja, ponuda i vesti brenda.[31]
  • Društvene platforme takođe se mogu koristiti za pružanje podsticaja u vidu bonusa i popusta.[31]

Svrhe i taktike[uredi | uredi izvor]

Jedan od glavnih ciljeva upotrebe društvenih mreža u marketingu jeste kao alat za komunikaciju koji čini kompanije dostupnim onima koji su zainteresovani za njihov proizvod i čini ih vidljivim onima koji nemaju saznanja o njihovim proizvodima.[32] Ove kompanije koriste društvene medije kako bi stvorile uzbuđenje, učile od svojih korisnika i ciljale određene potrošače. To je jedini oblik marketinga koji može pratiti potrošače tokom svake faze procesa donošenja odluke. [33]Marketing putem društvenih medija ima i druge koristi. Od 10 faktora koji su povezani sa jakom organskom pretragom na Guglu, sedam faktora zavise od društvenih medija. To znači da ako su brendovi manje ili nisu aktivni na društvenim medijima, manje će se pojavljivati u rezultatima pretrage na Guglu. [34]Iako platforme poput Tvitera, Fejsbuka i Gugl+ imaju veći broj mesečnih korisnika, platforme zasnovane na deljenju vizuelnih medija putem mobilnih uređaja privlače veći nivo interakcije i zabeležile su najbrži rast, što je promenilo načine na koje potrošači angažuju sadržaj brendova. Instagram ima stopu interakcije od 1,46% sa prosečno 130 miliona korisnika mesečno, za razliku od Tvitera koji ima stopu interakcije od 0,03% sa prosečno 210 miliona mesečnih korisnika. [34]Za razliku od tradicionalnih medija koji su često preskupi za mnoge kompanije, strategija društvenih medija ne zahteva astronomski budžet.[35]

U tu svrhu, kompanije koriste platforme poput Fejsbuka, Tvitera, Jutjuba, TikToka i Instagrama kako bi dosegle mnogo širu publiku nego što bi to mogle postići samo kroz tradicionalne štampane/TV/radio oglase, a sve to po znatno manjem trošku, jer se većina društvenih mreža može koristiti bez ikakvih ili uz minimalne troškove (ipak, neki veb sajtovi naplaćuju premium usluge kompanijama). To je promenilo način na koji kompanije pristupaju interakciji sa potrošačima, budući da se značajan procenat interakcija sa potrošačima sada odvija putem onlajn platformi koje imaju znatno veću vidljivost. Potrošači sada mogu objavljivati recenzije proizvoda i usluga, ocenjivati korisničku podršku i direktno postavljati pitanja ili izražavati svoje brige kompanijama putem društvenih medija. Prema istraživanju kompanije Measuring Success, preko 80% potrošača koristi internet za istraživanje proizvoda i usluga. [36]Stoga se društveni mediji takođe koriste u poslovanju kako bi se izgradili odnosi poverenja sa potrošačima.[37] U tu svrhu, kompanije mogu angažovati osoblje koje će se specifično baviti ovim interakcijama na društvenim medijima, a koja obično izveštavaju pod nazivom "menadžeri onlajn zajednice". Efikasno upravljanje ovim interakcijama može rezultirati povećanjem poverenja potrošača. Da bi se postigao ovaj cilj i popravio percepcija javnosti o kompaniji, preduzimaju se tri koraka u cilju rešavanja briga potrošača: identifikacija obima društvenih razgovora, angažovanje uticajnih osoba kako bi pomogle i razvijanje proporcionalnog odgovora.[38]

Tviter[uredi | uredi izvor]

Tviter omogućava kompanijama da promovišu svoje proizvode putem kratkih poruka poznatih kao tvitovi, ograničenih na 280 karaktera, koji se prikazuju na početnoj stranici pratilaca.[39] Tvitovi mogu sadržati tekst, heštegove, fotografije, video zapise, animirane GIF-ove, emodžije ili linkove ka veb stranicama proizvoda i drugim profilima na društvenim mrežama, itd. [40]Tviter se takođe koristi od strane kompanija za pružanje korisničke podrške.[41] Neke kompanije omogućavaju podršku 24 sata dnevno, svih sedam dana u nedelji i brzo odgovaraju, čime poboljšavaju odanost i zadovoljstvo korisnika prema brendu.

Fejsbuk[uredi | uredi izvor]

Fejsbuk stranice su mnogo detaljnije od Tviter naloga. One omogućavaju proizvodu da pruži video zapise, fotografije, duže opise i preporuke gde pratitelji mogu komentarisati stranice proizvoda da bi ih drugi videli. Fejsbuk može da usmeri korisnike ka Tviter stranici proizvoda, kao i da šalje podsetnike za događaje. U maju 2015, 93% marketinških kompanija koristilo je Fejsbuk za promociju svojih brendova. [42]Mark Zakerberg, osnivač Fejsbuka, 2014. godine je osnovao kompaniju Meta, koja je nova marka za aplikacije i funkcije Fejsbuka. Meta je matična kompanija Fejsbuka.[1]

Istraživanje iz 2011. godine pripisuje 84% "angažovanja" ili klikova i lajkova koji se vraćaju putem Fejsbuka oglašavanja. [43]Do 2014. godine, Fejsbuk je ograničio sadržaj koji se objavljuje na poslovnim stranicama i stranicama brendova. Promene u Fejsbuk algoritmima smanjile su publiku za besplatne poslovne stranice (koje imaju najmanje 500.000 "lajkova") sa 16% u 2012. godini na 2% u februaru 2014. godine.[44][45][46]

Linkedin[uredi | uredi izvor]

Linkedin, profesionalna mrežna platforma za poslovno povezivanje, omogućava kompanijama da kreiraju profesionalne profile za sebe i svoje poslovanje kako bi se umrežili i upoznali druge. [47]Putem upotrebe vidžeta, članovi mogu promovisati različite aktivnosti na društvenim mrežama, poput Tviter nizova ili blog unosa svojih stranica proizvoda, na svojoj Linkedin profilnoj stranici.[48] Linkedin pruža svojim članovima mogućnost generisanja prodajnih potencijala i poslovnih partnera. [49]Članovi mogu koristiti "Company Pages" slične Fejsbuk stranicama kako bi kreirali prostor koji će omogućiti vlasnicima preduzeća da promovišu svoje proizvode ili usluge i da komuniciraju sa svojim kupcima.[50]

Vocap[uredi | uredi izvor]

Vocap je osnovan od strane Jana Kouma i Brajana Aktona. Pridruživši se Fejsbuku 2014. godine, Vocap i dalje funkcioniše kao zasebna aplikacija s fokusom na izgradnju brzog i pouzdanog slanja poruka koje radi bilo gde u svetu. Počevši kao alternativa SMS-u, Vocap sada podržava slanje i primanje različitih medija, uključujući tekst, fotografije, video zapise, dokumente i lokaciju, kao i glasovne pozive. Vocap poruke i pozivi su obezbeđeni end-to-end enkripcijom, što znači da nijedna treća strana, uključujući Vocap, ne može da ih pročita ili presluša. Vocap ima bazu korisnika od 1 milijardu ljudi u više od 180 zemalja. [51][52]Koristi se za slanje personalizovanih promotivnih poruka individualnim korisnicima. Ima mnoge prednosti u odnosu na SMS, uključujući mogućnost praćenja performansi slanja poruka putem plavog oznaka opcije u Vocap-u. Omogućava slanje poruka korisnicima koji su u režimu "Ne uznemiravaj" (Do Not Disturb). Vocap se takođe koristi za slanje niza masovnih poruka ciljanim korisnicima putem opcije emitovanja. Kompanije su počele da koriste ovu opciju u velikoj meri jer je ekonomičan promotivni izbor i brzo širi poruku. Vocap i dalje, kao od 2019. godine, ne dozvoljava kompanijama da postavljaju reklame u svojoj aplikaciji.[53]

Jelp[uredi | uredi izvor]

Jelp se sastoji od sveobuhvatnog onlajn indeksa poslovnih profila. Poslovni subjekti su pretraživi po lokaciji, slično kao Žute Strane. Njeb stranica je aktivna u sedam različitih zemalja, uključujući Sjedinjene Američke Države i Kanadu. Vlasnicima poslovnih naloga dozvoljeno je kreiranje, deljenje i uređivanje poslovnih profila. Mogu postavljati informacije poput lokacije poslovanja, kontakt informacija, slika i informacija o uslugama. Njeb stranica takođe omogućava pojedincima da pišu i objavljuju recenzije o poslovnim subjektima i ocenjuju ih na petostepenoj skali. Opcije razgovora i poruka su takođe dostupne za opšte članove njeb stranice, služeći kao smernice za mišljenja i stavove.[54]

Instagram[uredi | uredi izvor]

Aplikacija Instagram

U maju 2014. godine, Instagram je imao preko 200 miliona korisnika. Stopa angažovanja korisnika na Instagramu bila je 15 puta veća od Fejsbuka i 25 puta veća od Tviter. [55]Prema Skotu Galoveju, osnivaču L2 i profesoru marketinga na Stern School of Business na Univerzitetu u Njujorku, najnovija istraživanja procenjuju da 93% prestižnih brendova ima aktivno prisustvo na Instagramu i uključuje ga u svoj marketing miks. [56]Kada je reč o brendovima i poslovanju, cilj Instagrama je da pomogne kompanijama da dosegnu svoju ciljnu publiku putem zanimljivih slika u bogatom vizualnom okruženju.[57] Osim toga, Instagram pruža platformu na kojoj korisnici i kompanije mogu javno i direktno komunicirati, čineći ga idealnom platformom za kompanije da se povežu sa svojim trenutnim i potencijalnim kupcima.[58]

Mnoge brendove danas intenzivno koriste ovu mobilnu aplikaciju kako bi poboljšali svoju marketinšku strategiju. Instagram se može koristiti kako bi se stekao potreban zamah za privlačenje pažnje segmenta tržišta koji je zainteresovan za ponudu proizvoda ili usluga. [59]Budući da Instagram podržavaju Epl i Android sistem, lako mu se može pristupiti putem pametnih telefona. Osim toga, moguće mu je pristupiti i putem interneta. Zbog toga marketari vide Instagram kao potencijalnu platformu za širenje vidljivosti svojih brendova među javnošću, posebno među mlađom ciljnom grupom. Pored toga, marketari ne koriste samo društvene medije za tradicionalno oglašavanje na internetu, već podstiču korisnike da stvore pažnju oko određenog brenda. Ovo uopšteno stvara mogućnost veće izloženosti brenda. [60]Osim toga, marketari takođe koriste platformu za poticanje društvene kupovine i inspirisanje ljudi da prikupljaju i dele slike svojih omiljenih proizvoda. Mnogi veliki brendovi već su se pridružili: Starbaks, MTV, Najk, Mark Džejkobs i Redbul samo su neki od multinacionalnih kompanija koje su rano usvojile ovu mobilnu foto aplikaciju. Modna blogerka Daniel Bernštajn, koja koristi ime @weworewhat na Instagramu, sarađivala je s časopisom Harper's Bazaar kako bi prikazala kako brendovi koriste Instagram za marketing svojih proizvoda, i kako blogeri zarađuju novac od toga. Bernštajn, koja trenutno ima milion i po pratilaca na Instagramu, a njeni "outfit of the day" (outfit dana) fotografije na Snepčetu dobijaju desetine hiljada snimaka ekrana, objasnila je da za mnoge svoje sponzorisane objave mora prikazati brend u određenom broju objava i često ne može nositi proizvod konkurentske kompanije na istoj slici. Prema Harper's Bazaar-u, procene u industriji kažu da brendovi troše više od milijardu dolara godišnje na oglašavanje generisano potrošačima.[61]

Instagram se dokazao kao moćna platforma za marketare da dosegnu svoje kupce i potencijalne klijente putem deljenja slika i kratkih poruka. Prema istraživanju Simply Measured, 71% najvećih svetskih brendova sada koristi Instagram kao marketinški kanal. [62]Za kompanije, Instagram može biti alatka za povezivanje i komunikaciju sa trenutnim i potencijalnim kupcima. Kompanija može predstaviti ličniju sliku svog brenda, i na taj način preneti bolju i istinitu sliku o sebi. Ideja Instagram slika leži u trenutnosti, osećaju da se događaj dešava baš sada, što dodaje još jedan sloj ličnog i autentičnog prikaza kompanije. U stvari, Tomas Rankin, suosnivač i CEO programa Deš Hadson, izjavio je da kada odobrava Instagram objavu blogera pre nego što bude objavljena u ime brenda koji njegova kompanija predstavlja, jedina negativna povratna informacija je ako izgleda previše namešteno. "Nije to redakcionalna fotografija", objasnio je, "Ne pokušavamo biti magazin. Pokušavamo stvoriti trenutak." [61]Druga opcija koju Instagram pruža je mogućnost kompanijama da odraze pravu sliku brenda iz perspektive kupaca, na primer, korišćenjem sadržaja koje korisnici generišu putem heštegova. [63]Osim filtera i funkcija heštegova, Instagramovi 15-sekundni video zapisi i nedavno dodata mogućnost slanja privatnih poruka između korisnika otvaraju nove mogućnosti za brendove da se povežu sa kupcima na nov način, dodatno promovišući efikasan marketing na Instagramu.

Snepčet[uredi | uredi izvor]

Snepčet je popularna aplikacija za razmenu poruka i fotografija koju su 2011. godine kreirala trojica studenata sa Univerziteta Stenford - Evan Spigel, Bobi Marfi i Redži Braun. Aplikacija je prvobitno razvijena kako bi korisnicima omogućila da šalju poruke napred-nazad i da takođe šalju fotografije koje su dostupne samo 1-10 sekundi, nakon čega više nisu dostupne. Aplikacija je odmah postigla veliki uspeh među članovima društvenih mreža, a danas je svakodnevno koristi do 158 miliona ljudi. [64]Takođe se procenjuje da korisnici Sneppčeta otvaraju aplikaciju oko 18 puta dnevno, što znači da su korisnici na aplikaciji oko 25-30 minuta dnevno.[64]

Jutjub[uredi | uredi izvor]

Jutjub je još jedna popularna platforma; reklame su napravljene na način koji odgovara ciljnoj publici. Vrsta jezika koji se koristi u reklamama i ideje koje se koriste za promociju proizvoda odražavaju stil i ukus publike. Takođe, reklame na ovoj platformi obično su usklađene sa sadržajem traženog videa, što je još jedna prednost koju Jutjub pruža oglašivačima. Određene reklame se prikazuju uz određene video zapise jer je sadržaj relevantan. Promotivne mogućnosti poput sponzorisanja videa takođe su moguće na Jutjubu, "na primer, korisnik koji traži Jutjub video o obuci pasa može dobiti sponzorisani video od kompanije koja prodaje igračke za pse kao rezultat pretrage zajedno sa drugim videima." [65]Jutjub takođe omogućava izdavačima da zarade novac putem svog YouTube Partner Program-a. Kompanije mogu plaćati YouTube-u za poseban "kanal" koji promoviše proizvode ili usluge kompanije.

TikTok[uredi | uredi izvor]

TikTok je prvi put objavljen 2016. godine i postao je jedna od najpopularnijih društvenih medijskih aplikacija koja omogućava korisnicima da objavljuju kratke video sadržaje. Glavna karakteristika aplikacije je njen mobilni fokus.

Godine 2016. je pokrenuta pod imenom Musical.ly, a glavni fokus je bio na lip-sink sadržaju. Nakon što je aplikacija kupljena od strane kompanije ByteDance 2018. godine, ime aplikacije je promenjeno u TikTok.

Trenutno, korisnici mogu objavljivati video snimke koji traju do deset minuta. TikTok je sada platforma koja pruža različite vrste sadržaja personalizovane za svakog gledaoca na osnovu prethodno lajkovanih video snimaka. TikTok sada nudi i mogućnost direktnog prenosa uživo sa korisnicima koji imaju veću bazu fanova. TikTok je doneo nove javne ličnosti u centar pažnje, kao što su Čarli Damelio i Aliks Erl.

Klab Haus[uredi | uredi izvor]

Klab Haus je lansiran u aprilu 2020. godine i predstavlja aplikaciju za društvene medije zasnovanu na zvuku, koja vam omogućava da kreirate i pridružite se prostoriji gde možete razgovarati sa drugim korisnicima ili slušati razgovore drugih korisnika.đ

Društvene platforme za obeležavanje sadržaja[uredi | uredi izvor]

Društvene platforme za obeležavanje sadržaja, koriste se u promociji na društvenim mrežama. Svaka od ovih platformi je posvećena sakupljanju, kuraciji i organizovanju linkova ka drugim veb sajtovima koje korisnici smatraju visokog kvaliteta. Ovaj proces je"kraudsorsovan", što omogućava amaterskim članovima društvenih mreža da sortiraju i prioritetizuju linkove prema relevantnosti i opštoj kategoriji. Zbog velikog broja korisnika ovih platformi, svaki link sa jedne platforme ka drugoj može izazvati brzu popularnost i nagli porast interesovanja ka ciljnom veb sajtu. Osim promocije koju korisnici generišu, ove platforme takođe nude reklame unutar pojedinačnih zajednica korisnika i kategorija. [66]Zbog toga što se reklame mogu postavljati u određenim zajednicama sa veoma specifičnom ciljnom publikom i demografijom, imaju mnogo veći potencijal za generisanje saobraćaja od reklama koje su odabrane samo na osnovu kolačića i istorije pregleda pretraživača. [67]Dodatno, neke od ovih platformi su takođe implementirale mere kako bi reklame bile relevantnije za korisnike, omogućavajući im da glasaju za one koje žele da vide na stranicama koje često posećuju. Društvene platforme za obeležavanje sadržaja (social bookmarking sites) koriste se u promociji na društvenim mrežama. Svaka od ovih platformi je posvećena sakupljanju, kuriranju i organizovanju linkova ka drugim veb sajtovima koje korisnici smatraju visokog kvaliteta. [68]Mogućnost preusmeravanja velikih količina veb saobraćaja i ciljanje specifičnih, relevantnih publika čini veb sajt za obeležavanje sadržaja vrednim resursom za marketare na društvenim mrežama.

Blogovi[uredi | uredi izvor]

Wordpress blog

Platforme poput LinkedIn-a stvaraju okruženje za povezivanje kompanija i klijenata putem interneta.[69] Kompanije koje prepoznaju potrebu za informacijama, originalnošću i pristupačnošću koriste blogove kako bi popularizovale i učinile svoje proizvode jedinstvenim, i na kraju dosegle potrošače koji su upućeni na društvene medije. [70]Studije iz 2009. godine pokazuju da potrošači smatraju izveštavanje u medijima ili od blogera neutralnijim i verodostojnijim u odnosu na štampane oglase, koji se ne smatraju besplatnim ili nezavisnim. [71]Blogovi omogućavaju proizvodu ili kompaniji da pruže detaljnije opise proizvoda ili usluga, mogu sadržavati svedočanstva i mogu se povezivati sa drugim društvenim mrežama i blog stranicama. Blogovi se mogu često ažurirati i služe kao promotivne tehnike za zadržavanje postojećih kupaca, ali i za privlačenje pratilaca i pretplatnika koji mogu biti usmereni ka društvenim mrežama. Onlajn zajednice omogućavaju poslovanju da dosegnu klijente drugih preduzeća koristeći platformu. Da bi kompanija mogla da proceni svoj položaj u poslovnom svetu, sajtovi omogućavaju zaposlenima da ocenjuju svoje kompanije. [69]

Neki poslovni subjekti izbegavaju integraciju društvenih medija u svoju tradicionalnu marketinšku rutinu. Takođe postoje određeni korporativni standardi koji se primenjuju pri interakciji na internetu. [69] Da bi održale prednost u odnosu poslovanje-potrošač, kompanije moraju biti svesne četiri ključna resursa koje potrošači imaju: informacije, uključenost, zajednicu i kontrolu. [72]

Tambler[uredi | uredi izvor]

Veb sajt za blogovanje Tambler prvi put je lansirao reklamne proizvode 29. maja 2012. [73]Umesto da se oslanja na jednostavne baner oglase, Tambler zahteva od oglašivača da kreiraju Tambler blog kako bi sadržaj tih blogova mogao biti prikazan na sajtu. [74]U roku od jedne godine, razvijena su četiri format native oglasa za veb i mobilne uređaje, a više od 100 brendova se oglašavalo na Tambler-u sa ukupno 500 sponzorisanih objava.

Formati oglasa:

  • Sponzorisana mobilna objava - Oglasi (objave oglašivača) će se pojavljivati na korisnikovom Dashboard-u kada korisnik koristi mobilni uređaj kao što su pametni telefoni i tableti, omogućavajući im da lajkuju, rebloguju i dele sponzorisanu objavu.
  • Sponzorisana veb objava - "Najveća reklamna jedinica u toku korisnikovog surfovanja vebom" koja privlači pažnju korisnika kada pregleda svoj Dashboard putem računara ili laptopa. Takođe im omogućava da lajkuju, rebloguju i dele objavu.
  • Sponzorisani radar - Radar prikuplja izuzetne objave iz cele Tambler zajednice na osnovu originalnosti i kreativnosti. Nalazi se sa desne strane pored Dashboard-a i obično ostvaruje 120 miliona dnevnih prikaza. Sponzorisani radar omogućava oglašivačima da svoje objave postave tu kako bi imali priliku da steknu nove pratioce, reblogove i lajkove.
  • Sponzorisano svetlo reflektora - Svetlo reflektora je direktorijum nekih od popularnih blogova u zajednici i mesto gde korisnici mogu pronaći nove blogove koje mogu pratiti. Oglašivači mogu izabrati jednu od pedeset kategorija na kojoj mogu imati svoj blog naveden.[75]

Ovi postovi mogu biti jedan ili više od sledećeg: slike, setovi fotografija, animirani GIF-ovi, video zapisi, audio snimci i tekstualni postovi. Da bi korisnici mogli da razlikuju promovisane postove od običnih korisničkih postova, promovisani postovi imaju simbol dolara u uglu. 6. maja 2014. godine, Tambler je najavio mogućnost prilagođavanja i tematizacije mobilnih aplikacija za brendove radi oglašavanja.[76]

Reklamna kompanija

Da biste promovisali film Monsters University iz 2013. godine, Dizni/Piksar je kreirao Tambler nalog pod nazivom MUGrumblr, navodeći da nalog održava "preseljenik iz Monstropolisa" i "samodijagnosticirani zavisnik od kafe" koji trenutno pohađa drugu godinu na Мonsters University. [77]"Student" sa Мonsters University je objavljivao mimove, animirane GIF-ove i slike nalik na Instagram, vezane za film.

Godine 2014, Epl je kreirao Tambler stranicu kako bi promovisao iPhone 5C, nazvavši je "Svaka boja ima priču" sa nazivom sajta: "iSee5c". Kada se otvori stranica, ona je prekrivena različitim bojama koje predstavljaju boje iPhone 5C telefona i futrola. Kada se klikne na obojeni deo, pušta se 15-sekundni video sa pesmom koji "pokazuje tačkice koje se nalaze na zadnjem delu zvaničnih futrola za iPhone 5C i na dinamičkim pozadinama iOS 7",[78] završavajući rečima koje su povezane sa temom videa.

Marketinške tehnike[uredi | uredi izvor]

Marketing putem društvenih mreža podrazumeva korišćenje društvenih mreža, aktivnosti korisnika na internetu vezanih za brend (COBRA) i elektronske usmenosti (eWOM)[79][80] kako bi se uspešno oglašavalo onlajn. Društvene mreže poput Fejsbuka i Tvitera pružaju oglašivačima informacije o interesovanjima i preferencijama njihovih potrošača.[65] Ova tehnika je ključna jer pruža preduzećima "ciljnu grupu" potrošača. [65]Pomoću društvenih mreža, preduzećima su dostupne informacije koje su relevantne za interese korisnika, a na osnovu tih informacija se oglašavaju. Aktivnosti poput postavljanja slike "novih Converse patika" na Fejsbuku [81]su primer COBRA-e. Elektronske preporuke i ocene su praktičan način da se proizvod promoviše putem "interakcija potrošača sa potrošačima". Primer еWOM-a bio bi onlajn recenzija hotela; hotel može imati dva moguća ishoda na osnovu svoje usluge. Dobra usluga će rezultirati pozitivnom recenzijom koja će hotelu doneti besplatno oglašavanje putem društvenih mreža. Međutim, loša usluga će rezultirati negativnom recenzijom potrošača koja može potencijalno naštetiti ugledu preduzeća.[82]

Društvene mreže poput Fejsbuka, Instagrama, Tvitera, MajSpejs-a i drugih su sve uticale na popularnost marketinga putem usmenosti. 1999. godine, Misner je rekao da je marketing putem usmenosti "najefikasnija, ali najmanje shvaćena marketinška strategija na svetu" (Trusov, Buklin i Pauvels, 2009, str. 3).[83] Kroz uticaj mišljenja lidera, povećanje onlajn "usmenosti" marketinga koji proizvod, usluga ili preduzeća doživljavaju je rezultat porasta korišćenja društvenih medija i pametnih telefona. Preduzeća i marketari su primetili da "ponašanje osobe je pod uticajem mnogih malih grupa" (Kotler, Burton, Deans, Braun i Armstrong, 2013, str. 189). Ove male grupe rotiraju se oko naloga društvenih mreža koji vode uticajne osobe (mišljenja lidera ili "vođe mišljenja") koje imaju pratioce u grupama. Vrste ovih grupa (pratilaca) su:[84] reference grupe (ljudi koji se poznaju licem u lice ili imaju neizravan uticaj na stav ili ponašanje osobe); članstvo grupe (osoba ima direktan uticaj na stav ili ponašanje osobe); i aspiracione grupe (grupe kojima pojedinac želi da pripada).

Influenser marketing[uredi | uredi izvor]

Chiara Ferragni je modna influenserka i blogerka poznata po svojim sponzorisanim modnim objavama.

Marketeri ciljaju uticajne osobe, koje nazivamo influenserima, na društvenim mrežama koje su prepoznate kao vođe mišljenja i formiratelji mišljenja, kako bi poslali poruke svojoj ciljnoj publici i pojačali uticaj svoje poruke. Društvena medijska objava od strane vođe mišljenja može imati mnogo veći uticaj (putem deljenja objave ili "lajkovanja" objave) u poređenju sa objavom običnog korisnika. Marketeri su shvatili da "potrošači su skloniji da veruju drugim pojedincima" koje poznaju i kojima veruju ((Sepp, Liljander i Gummerus, 2011). Vođe mišljenja i formiratelji mišljenja takođe mogu slati sopstvene poruke o proizvodima i uslugama koje odaberu (Fill, Hughes i De Francesco, 2013, str. 216). Razlog zašto vođe mišljenja imaju tako veliku bazu pratilaca je taj što se njihovo mišljenje ceni i veruje (Clement, Proppe i Rott, 2007). Oni mogu pregledati proizvode i usluge za svoje pratioce, što može biti pozitivno ili negativno prema brendu. Vođe mišljenja i formiratelji mišljenja su ljudi koji imaju društveni status i zbog svoje ličnosti, verovanja, vrednosti itd. imaju potencijal da utiču na druge ljude (Kotler, Burton, Deans, Braun i Armstrong, 2013, str. 189). Obično imaju veliki broj pratilaca, poznatih kao njihova referentna grupa, članstvo ili grupa kojoj teže (Kotler, Burton, Deans, Braun i Armstrong, 2013, str. 189). Kada vođa mišljenja ili formiratelj mišljenja podrži proizvod brenda objavom fotografije, videa ili pisanom preporukom na blogu, to može uticati na njihove pratioce i, budući da im veruju, postoji velika šansa da brend proda više proizvoda ili stvori bazu pratilaca. Prisustvo vođe mišljenja pomaže u širenju usmenog predavanja među referentnim grupama i/ili grupama članstva, kao što su porodica, prijatelji, kolege s posla itd. (Kotler, Burton, Deans, Braun i Armstrong, 2013, str. 189).[85][86][87][88]Prilagođeni model komunikacije prikazuje korišćenje vođa mišljenja i formiratelja mišljenja. Pošiljalac/izvor šalje poruku mnogim vođama mišljenja/formirateljima mišljenja koji prenose poruku zajedno sa svojim ličnim mišljenjem, primalac/pratitelj (grupe/pratioci) formiraju sopstveno mišljenje i šalju svoju ličnu poruku svojoj grupi (prijateljima, porodici itd.) (Dahlen, Lange i Smith, 2010, str. 39).[89]

Prirodno korišćenje društvenih mreža[uredi | uredi izvor]

Vlasnički kanali društvenih mreža su ključna ekstenzija poslovanja i brendova u današnjem svetu. Brendovi trebaju da stvore svoju brend sliku na svakoj platformi i prilagode se demografiji potrošača na svakoj od njih. Za razliku od tradicionalnog oglašavanja pre interneta, poput TV reklama i novinskih oglasa, gde je marketar kontrolisao sve aspekte oglasa, na društvenim medijima korisnici su slobodni da ostavljaju komentare ispod onlajn oglasa ili objave kompanije o svojim proizvodima. Kompanije sve više koriste svoju strategiju društvenih medija kao deo svojih tradicionalnih marketinških napora putem časopisa, novina, radio reklama i televizijskih reklama. Od 2010-ih godina, potrošači medija često koriste više platformi istovremeno (na primer, surfuju internetom na tabletu dok gledaju striming TV emisiju), pa marketinški sadržaj treba da bude dosledan na svim platformama, bez obzira da li se radi o tradicionalnim ili novim medijima. Heath (2006) je pisao o tome koliko pažnje preduzeća treba posvetiti svojim društvenim medijskim sajtovima. Radi se o pronalaženju ravnoteže između čestog objavljivanja, ali ne i prekomernog objavljivanja. Potrebno je obratiti mnogo više pažnje na društvene medijske sajtove jer ljudima su potrebna ažuriranja da bi prepoznali brend. Zbog toga je potrebno mnogo više sadržaja, a to često može biti i nesplaniran sadržaj.[90]

Planirani sadržaj započinje kada kreativni/marketing tim generiše ideje, nakon čega ih šalju na odobrenje. Postoje dva opšta načina za to. Prvi je kada svaki sektor odobrava plan jedan za drugim, urednik, brend, a potom pravni tim (Brito, 2013). Sektori se mogu razlikovati u zavisnosti od veličine i filozofije poslovanja. Drugi način je da se svakom sektoru dodeli 24 sata (ili određeno vreme) da odobri ili odbaci plan. Ako u roku od 24 sata ne preduzmu nikakvu akciju, originalni plan se implementira. Planirani sadržaj često je primetan kupcima i nije originalan ili nedostaje uzbuđenje, ali je istovremeno sigurnija opcija koja izbegava nepotrebne negativne reakcije javnosti.[91] Obe rute za planirani sadržaj oduzimaju vreme, kao što je gore navedeno; prvi način odobrenja traje 72 sata. Iako drugi način može biti značajno kraći, takođe nosi više rizika, posebno u pravnom odeljenju.

Nepredviđeni sadržaj je ideja "u trenutku", "spontana, taktička reakcija" (Cramer, 2014, str. 6). Sadržaj može biti trendi i nemati vremena da ide putem planiranog sadržaja. Nepredviđeni sadržaj se objavljuje sporadično i nije organizovan prema kalendaru/datumu/vremenu (Deshpande, 2014). [92][93]Problemi s nepredviđenim sadržajem se vrte oko pravnih pitanja i pitanja da li poruka koja se šalje odgovara poslovnom/brendiranom identitetu. Ako kompanija brzo pošalje tvit ili poruku na Fejsbuku, može nenamerno koristiti neprikladan jezik ili poruke koje mogu udaljiti neke potrošače. Na primer, poznata kuvarica Pola Din je bila kritikovana nakon što je objavila poruku na društvenim mrežama komentarišući HIV-AIDS i Južnu Afriku; njena poruka je bila uvredljiva prema mnogim posmatračima. Glavna razlika između planiranog i nepredviđenog je vreme za odobrenje sadržaja. Nepredviđeni sadržaj mora još uvek biti odobren od strane menadžera marketinga, ali na mnogo brži način, npr. 1-2 sata ili manje. Sektori mogu propustiti greške zbog žurbe. Prilikom korišćenja nepredviđenog sadržaja, Brito (2013) kaže: "budite spremni da budete reaktivni i odgovorite na probleme kada se pojave." [91]Brito (2013) piše o postojanju "planova eskalacije krize", jer "to će se desiti". Plan uključuje razbijanje problema na teme i klasifikaciju problema u grupe. Klasifikacija potencijalnih rizika bojama takođe pomaže u organizovanju problema. Problem se zatim može rešiti odgovarajućim timom i efikasnije se rešava umesto da se svako ko se nalazi pri ruci trudi da reši situaciju.[91]

Posledice tradicionalnog oglašavanja[uredi | uredi izvor]

Minimiziranje upotrebe[uredi | uredi izvor]

Tradicionalne tehnike oglašavanja uključuju oglašavanje putem printanih medija i televizije. Internet je već pretekao televiziju kao najveće tržište oglašavanja. [94]Veb sajtovi često sadrže baner ili iskačuće oglase. Društvene mreže često nemaju oglase. Zauzvrat, proizvodi imaju cele stranice i mogu interagirati s korisnicima. Televizijske reklame često završavaju s glasnogovornikom koji poziva gledaoce da posete veb stranicu proizvoda radi više informacija. Iako su kratko bili popularni, štampani oglasi uključivali su QR kodove na njima. Ti se QR kodovi mogu skenirati mobilnim telefonima i računarima, što korisnike šalje na veb stranicu proizvoda. Oglašavanje počinje preusmjeravati gledatelje s tradicionalnih medija na elektroničke platforme.[95] Iako su tradicionalni mediji poput novina i televizijskog oglašavanja uveliko zasenjeni usponom oglašavanja na društvenim mrežama, i dalje postoji mesto za tradicionalni marketing. Na primer, kod novina, čitanost tokom godina beleži pad. Međutim, čitaoci novina još uvek su snažno privrženi samo štampanim medijima. 51% čitaoca novina čita samo novine u štampanom obliku, [96]što čini dobro pozicionirane oglase vrednima.

Objavljivanje informacija[uredi | uredi izvor]

Procurele informacije na internetu i društvenim mrežama predstavljaju jedan od problema s kojima se suočava tradicionalno oglašavanje. Video i štampani oglasi često procure u svet putem interneta pre nego što su zakazani da se premijerno prikažu. Društvene mreže omogućavaju da se ove informacije prošire viralno i budu viđene od strane mnogo korisnika mnogo brže. Vremenska razlika takođe predstavlja problem za tradicionalne oglašivače. Kada se događaju društveni događaji i emituju na televiziji, često postoji vremensko kašnjenje između emitovanja na istočnoj i zapadnoj obali Sjedinjenih Američkih Država. Društvene mreže postale su središte komentara i interakcija vezanih za događaj. To omogućava pojedincima koji gledaju događaj na zapadnoj obali (sa kašnjenjem) da saznaju rezultat pre nego što se emituje. Dodatno, 2011. godine Gremi nagrade su istakle ovaj problem. Gledaoci na zapadnoj obali su saznali ko je osvojio različite nagrade na osnovu komentara na društvenim mrežama od osoba koje su gledale uživo na istočnoj obali. [97]Budući da su gledaoci već znali ko je pobedio, mnogi su prestali da gledaju i rejtinzi su bili niži. Sve reklame i promocije koje su bile deo tog događaja su bile izgubljene jer gledaoci nisu imali razlog da nastave gledanje.

Nezgode[uredi | uredi izvor]

Društvene mreže omogućavaju organizacijama da se povežu sa svojim kupcima. Međutim, organizacije moraju zaštititi svoje informacije i pažljivo pratiti komentare i brige na društvenim mrežama koje koriste. Brza anketa sprovedena među 1225 IT izvršnih direktora iz 33 zemlje otkrila je da su društvene medijske nesreće organizacijama u 2010. godini zajedno prouzrokovale štetu u iznosu od 4,3 miliona dolara. [98]Tri najčešća incidenta na društvenim mrežama s kojima se organizacija suočila prethodne godine su bili deljenje previše informacija od strane zaposlenih u javnim forumima, gubitak ili izlaganje poverljivih informacija i povećana izloženost tužbama. [98]Zbog viralne prirode interneta, greška jednog zaposlenog u nekim slučajevima može imati razorne posledice po organizacije. Primer društvene medijske nesreće uključuje grešku na Tviteru dizajnera Keneta Kola 2011. godine. Kada je Kenet Kol tvitovao: "Milioni su u pobuni u #Kairo. Glasine kažu da su čuli da je naša nova kolekcija za proleće dostupna na internetu na [veb-sajtu Keneta Kola]". [99]Ova referenca na egipatsku revoluciju 2011. godine izazvala je negodovanje javnosti; široko je kritikovana na internetu.[99] Kenet Kol je ubrzo shvatio svoju grešku i odgovorio izjavom izvinjenja za tvit.[100]

2012. godine, tokom uragana Sendi, Gep je poslao tvit svojim pratiteljima u kome ih je savetovao da ostanu bezbedni, ali je istovremeno podstakao kupovinu putem interneta i ponudio besplatnu dostavu. Tvit je smatran neosetljivim, a Gep ga je kasnije uklonio i izvinio se. [101]Postoji i niz drugih primera grešaka u onlajn marketingu. Primeri uključuju Jutjub video zaposlenog u Domino's Pizza koji krši zdravstvene standarde, koji je postao viralan na internetu i kasnije rezultirao podizanjem optužnice protiv dvoje zaposlenih. [68][102]Tviter hešteg koji je McDonald's objavio 2012. godine privukao je pažnju zbog brojnih pritužbi i negativnih događaja koje su kupci doživeli u restoranu; takođe, 2011. godine jedan zaposleni u Chrysler Group je objavio tvit u kome je rekao da niko u Detroitu ne zna da vozi. [103]Kada je Link REIT otvorio Fejsbuk stranicu kako bi preporučivao restorane starog stila, stranica je preplavljena ljutim komentarima koji su kritikovali REIT jer je primorao mnoge restorane i prodavnice da zatvore svoja vrata; REIT je morao da prekine kampanju ranije zbog daljeg pogoršanja korporativne slike.[104]

2018. godine, Max Factor, MAC i druge kozmetičke marke bile su prisiljene brzo se distancirati od kuvejtske blogerke za lepotu i "influenserke" na Instagramu, Sondos Alqattan, nakon što je kritikovala vladine mere za poboljšanje uslova za domaće radnice.[105]

Etika[uredi | uredi izvor]

Kodeks etike koji je povezan s tradicionalnim marketingom može se primijeniti i na društvene medije. [106]Međutim, s obzirom na to da su društveni mediji tako osobni i međunarodni, postoje i dodatne komplikacije i izazovi koji proizlaze iz etičkog ponašanja onlajn. Osjetljiva tema koja se tiče profesionalaca na društvenim mrežama je etika u praksama marketinga na društvenim mrežama, posebno kada je reč o pravilnoj upotrebi često vrlo osobnih podataka. [107]S izumom društvenih medija, marketari više nisu fokusirani samo na osnovne demografske i psihografske podatke dobivene iz televizije i časopisa, već sada mogu viđeti što potrošači vole čuti od oglašivača, kako se angažuju onlajn i kakve su njihove potrebe i želje. [108]Opšta ideja o tome kako biti etičan pri oglašavanju na društvenim mrežama je biti iskren u vezi s ciljevima kampanje, izbjegavati lažno oglašavanje, biti svestan uslova privatnosti korisnika (što znači da se ne koriste lične informacije potrošača u svrhu sticanja koristi), poštivati dostojanstvo osoba u zajednici na mreži te preuzeti odgovornost za sve pogreške ili nesreće koje su rezultat vaše marketinške kampanje. [109]Većina marketara na društvenim mrežama koristi veb stranice poput Fejsbuka i Majspejsa kako bi pokušali privući posetioce na drugu veb stranicu. [110]Iako je etički koristiti društvene mreže za širenje poruke ljudima koji su zaista zainteresovani, mnogi ljudi zloupotrebljavaju sistem pomoću programa za automatsko dodavanje prijatelja i slanja spam poruka i obaveštenja. Društvene mreže postaju sve svesnije tih praksi i učinkovito ih otkrivaju i zabranjuju njihovim počiniteljima.

Društveno medijske platforme postale su izuzetno svesne svojih korisnika i prikupljaju informacije o njima kako bi se na razne načine povezale s njima. Kompanija Facebook Inc., koja upravlja društvenom mrežom Fejsbuk, tajno radi na novom sistem za oglašavanje koji bi omogućio marketarima da ciljaju korisnike s oglasima na osnovu ogromne količine informacija koje ljudi otkrivaju o sebi na toj platformi.[111] Ova mogućnost može biti etička ili neetička, zavisno od individualnog mišljenja. Neke osobe mogu negativno reagovati jer smatraju da je to kršenje privatnosti. Sa druge strane, neki ljudi mogu uživati u ovoj mogućnosti jer njihova društvena mreža prepoznaje njihove interese i šalje im određene oglase koji se odnose na te interese. Potrošači vole da se povezuju s ljudima koji dele njihove interese i želje. [112]Osobe koje pristaju da imaju javne profile na društvenim medijima trebale bi biti svesne da oglašivači imaju mogućnost da koriste informacije koje ih zanimaju kako bi im slali informacije i oglase radi povećanja prodaje. Menadžeri koriste društvene medije kako bi izgradili odnose i komunicirali s kupcima. [113]To je etičan način da menadžeri šalju poruke o svojim oglasima i proizvodima svojim potrošačima.

Otkako je nastao marketing na društvenim medijima, strategi i marketinški stručnjaci postaju sve pametniji i oprezniji u načinu prikupljanja informacija i distribuciji oglasa. S prisustvom kompanija koje prikupljaju podatke, više nije potrebno ciljati određenu publiku. To može se smatrati velikim etički nejasnim područjem. Za mnoge korisnike, to predstavlja kršenje privatnosti, ali ne postoje zakoni koji sprečavaju ove kompanije da koriste informacije koje su dostavljene na njihovim njeb stranicama. Kompanije poput Equifax, Inc., TransUnion Corp i LexisNexis Group prosperiraju zahvaljujući prikupljanju i deljenju ličnih podataka korisnika društvenih medija. [114]2012. godine, Fejsbuk je kupio informacije o 70 miliona domaćinstava od treće strane, kompanije pod imenom Datalogix. Fejsbuk je kasnije otkrio da je kupio te informacije kako bi stvorio efikasniju uslugu oglašavanja.[115]

Fejsbuk je imao procenjenih 144,27 miliona pregleda u 2016. godini, što je otprilike 12,9 miliona mesečno.[116] Uprkos visokoj poseti, veoma malo toga je urađeno da se zaštite milioni korisnika koji se prijavljuju na Fejsbuk i druge društvene mreže svakog meseca. Predsednik Barak Obama je pokušao da sarađuje sa Federalnom trgovinskom komisijom (FTK) kako bi pokušao da reguliše prikupljanje podataka. Predložio je Prava privatnosti, koji bi zaštitili prosečnog korisnika od preuzimanja i deljenja njegovih privatnih informacija sa kompanijama trećih lica. Predloženi zakoni bi dali potrošaču veću kontrolu nad informacijama koje kompanije mogu da prikupe. [114]Predsednik Obama nije uspeo da usvoji većinu ovih zakona kroz Kongres i nije sigurno šta će predsednik Tramp uraditi u vezi sa etikom marketinga na društvenim mrežama.

Mere[uredi | uredi izvor]

  • Izveštaji o veb sajtu

Ovo podrazumeva praćenje broja poseta, potencijalnih kupaca i korisnika na veb sajtu sa pojedinačnih društvenih kanala. Google Analytics [117] je besplatni alat koji prikazuje ponašanje posetilaca veb sajta s društvenih mreža, kao i druge informacije poput demografije i korišćenog uređaja. Ovaj i drugi komercijalni alati mogu pomoći marketarima u izboru najefikasnijih društvenih mreža i aktivnosti marketinga na društvenim medijima.

Podaci o povratu ulaganja[uredi | uredi izvor]

Pogledaj takođe: Podaci o povratu ulaganja

Krajnji cilj svakog marketinškog napora je generisanje prodaje. Iako je društveni medij korisno marketinško sredstvo, često je teško kvantifikovati u kojoj meri doprinosi profitu. Povrat investicija (ROI) može se meriti poređenjem marketinške analitičke vrednosti sa kontakt bazom ili CRM-om i povezivanjem marketinških napora direktno sa aktivnostima prodaje.

Odziv kupaca[uredi | uredi izvor]

Sve više korisnika se okreće društvenim mrežama kako bi izrazili svoje zadovoljstvo ili frustraciju brendovima, proizvodima ili uslugama. Zbog toga, marketari mogu meriti frekvenciju kojom korisnici diskutuju o njihovom brendu i proceniti koliko su efikasne njihove strategije društvenih medija. U nedavnim istraživanjima, 72% ispitanika je izjavilo da očekuje odgovor na svoje pritužbe na Tviteru u roku od jednog sata. [118]

Društvene mreže u sportu[uredi | uredi izvor]

Povećanje upotrebe društvenih mreža u marketinške svrhe u sportu primetno je, budući da sportski timovi i klubovi prepoznaju važnost održavanja odnosa s fanovima i drugim publikama putem društvenih mreža. [119] Sportske ličnosti poput Kristijana Ronalda imaju 40,7 miliona pratilaca na Tviteru i 49,6 miliona na Instagramu, što stvara mogućnosti za sponzorstva.[120]

Takođe pogledajte[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b Felix, Reto; Rauschnabel, Philipp A.; Hinsch, Chris (2017-01-01). „Elements of strategic social media marketing: A holistic framework”. Journal of Business Research (na jeziku: engleski). 70: 118—126. ISSN 0148-2963. doi:10.1016/j.jbusres.2016.05.001. 
  2. ^ Shaltoni, Abdel Monim (2016-07-01). „E-marketing education in transition: An analysis of international courses and programs”. The International Journal of Management Education (na jeziku: engleski). 14 (2): 212—218. ISSN 1472-8117. doi:10.1016/j.ijme.2016.04.004. 
  3. ^ Wayback Machine (na jeziku: engleski), 2023-05-17, Pristupljeno 2023-05-21 
  4. ^ a b v „U-M Weblogin - Stale Request”. weblogin.umich.edu. Pristupljeno 2023-05-21. 
  5. ^ Chang, Ray M.; Oh, Wonseok; Pinsonneault, Alain; Kwon, Dowan (2010-09). „A Network Perspective of Digital Competition in Online Advertising Industries: A Simulation-Based Approach”. Information Systems Research (na jeziku: engleski). 21 (3): 571—593. ISSN 1047-7047. doi:10.1287/isre.1100.0302.  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
  6. ^ CiteSeerX (na jeziku: engleski), 2023-04-29, Pristupljeno 2023-05-21 
  7. ^ Bennett, Shea. „Social Media Business Statistics, Facts, Figures & Trends 2014 [INFOGRAPHIC]”. www.adweek.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-05-21. 
  8. ^ „The Impact of Social Media Marketing Trends on Digital Marketing”. Social Media Today (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-05-21. 
  9. ^ „3.2 Billion People Now Using Internet Worldwide”. web.archive.org. 2015-05-27. Pristupljeno 2023-05-21. 
  10. ^ „U.S. population social media penetration 2021”. Statista (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-05-21. 
  11. ^ Social media marketing (na jeziku: engleski), 2023-04-22, Pristupljeno 2023-05-21 
  12. ^ Insider, Business. „INFOGRAPHIC: Inside The Mobile Real-Time Bidding Ad Ecosystem”. Business Insider (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-05-21. 
  13. ^ „Mobile phone users worldwide 2015-2020”. Statista (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-05-21. 
  14. ^ cycles, This text provides general information Statista assumes no liability for the information given being complete or correct Due to varying update; Text, Statistics Can Display More up-to-Date Data Than Referenced in the. „Topic: Mobile internet usage worldwide”. Statista (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-05-21. 
  15. ^ a b v Constantinides, Efthymios; Romero, Carlota Lorenzo; Boria, Miguel A. Gomez (2008), Social media: a new frontier for retailers? (na jeziku: engleski), Springer, str. 1—28, Pristupljeno 2023-05-21 
  16. ^ Welch, Chris (2014-09-25). „Apple says iPhone 6 Plus bending through normal use is 'extremely rare'”. The Verge (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-05-21. 
  17. ^ Intelligence, Insider. „Influencer Marketing: Social media influencer market stats and research for 2022”. Insider Intelligence (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-05-21. 
  18. ^ Shih, Clara (2011). The facebook era: tapping online social networks to market, sell, and innovate (2nd ed izd.). Upper Saddle River, NJ: Prentice Hall. ISBN 978-0-13-708512-5. 
  19. ^ Social media marketing (na jeziku: engleski), 2023-04-22, Pristupljeno 2023-05-21 
  20. ^ „The world's most-followed leaders on Facebook – DW – 03/26/2017”. dw.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-05-21. 
  21. ^ DeVito, Michael A.; Gergle, Darren; Birnholtz, Jeremy (2017-05-02). „"Algorithms ruin everything": #RIPTwitter, Folk Theories, and Resistance to Algorithmic Change in Social Media”. Proceedings of the 2017 CHI Conference on Human Factors in Computing Systems. CHI '17. New York, NY, USA: Association for Computing Machinery: 3163—3174. ISBN 978-1-4503-4655-9. doi:10.1145/3025453.3025659. 
  22. ^ a b v g Weimann, Gabriel; Masri, Natalie (2023-05-04). „Research Note: Spreading Hate on TikTok”. Studies in Conflict & Terrorism (na jeziku: engleski). 46 (5): 752—765. ISSN 1057-610X. doi:10.1080/1057610X.2020.1780027. 
  23. ^ a b Haenlein, Michael; Anadol, Ertan; Farnsworth, Tyler; Hugo, Harry; Hunichen, Jess; Welte, Diana (2020-11). „Navigating the New Era of Influencer Marketing: How to be Successful on Instagram, TikTok, & Co.”. California Management Review (na jeziku: engleski). 63 (1): 5—25. ISSN 0008-1256. doi:10.1177/0008125620958166.  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
  24. ^ Evans, Dave (2010-09-16). Social Media Marketing: The Next Generation of Business Engagement (na jeziku: engleski). John Wiley & Sons. ISBN 978-0-470-94421-9. 
  25. ^ Evans, Dave (2012). Social media marketing: an hour a day (2. ed izd.). Indianapolis, Ind: Wiley. ISBN 978-1-118-19449-2. 
  26. ^ Social media marketing (na jeziku: engleski), 2023-04-22, Pristupljeno 2023-05-21 
  27. ^ Morrison, Kimberlee. „Survey: 92% of Recruiters Use Social Media to Find High-Quality Candidates”. www.adweek.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-05-21. 
  28. ^ „The Impact of Online Reviews on Customers' Buying Decisions [Infographic]”. web.archive.org. 2018-05-14. Pristupljeno 2023-05-21. 
  29. ^ „PResto » online P.R”. web.archive.org. 2014-02-02. Pristupljeno 2023-05-21. 
  30. ^ a b v g Ramsaran-Fowdar, Rooma Roshnee; Fowdar, Sooraj (2013-03-31). „The Implications of Facebook Marketing for Organizations”. Contemporary Management Research (na jeziku: engleski). 9 (1). ISSN 1813-5498. doi:10.7903/cmr.9710. 
  31. ^ a b v g Parsons, Amy L.; Lepkowska-White, Elzbieta (2018-04-03). „Social Media Marketing Management: A Conceptual Framework”. Journal of Internet Commerce (na jeziku: engleski). 17 (2): 81—95. ISSN 1533-2861. doi:10.1080/15332861.2018.1433910. 
  32. ^ http://www.ijecbs.com/July2011/13.pdf
  33. ^ „Wayback Machine” (PDF). web.archive.org. 2014-06-07. Приступљено 2023-05-21. 
  34. ^ а б „Which Social-Media Platforms Should Brands Use?”. International Business Times (на језику: енглески). 2013-08-09. Приступљено 2023-05-21. 
  35. ^ Hanna, Richard; Rohm, Andrew; Crittenden, Victoria L. (2011-05-01). „We’re all connected: The power of the social media ecosystem”. Business Horizons. SPECIAL ISSUE: SOCIAL MEDIA (на језику: енглески). 54 (3): 265—273. ISSN 0007-6813. doi:10.1016/j.bushor.2011.01.007. 
  36. ^ Social media marketing (на језику: енглески), 2023-04-22, Приступљено 2023-05-21 
  37. ^ Olenski, Steve. „4 Things Marketers May Not Know About Social Media Marketing”. Forbes (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-21. 
  38. ^ Guest, CIO Central. „Because We're Happy: Using Social Media to Turn Audiences Around”. Forbes (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-21. 
  39. ^ „About your For you timeline on Twitter”. help.twitter.com (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-21. 
  40. ^ „About Twitter | Our company and priorities”. about.twitter.com (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-21. 
  41. ^ „Customer Service as a Spectator Sport Is About to End”. Time (на језику: енглески). 2015-06-10. Приступљено 2023-05-21. 
  42. ^ „Social media platforms used by marketers 2022”. Statista (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-21. 
  43. ^ „Marketers Spend More On Mobile Search”. www.mediapost.com (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-21. 
  44. ^ „Ogilvy”. www.ogilvy.com (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-21. 
  45. ^ Oremus, Will (2014-03-24). „Facebook’s Like Affair With Brands Is Over”. Slate (на језику: енглески). ISSN 1091-2339. Приступљено 2023-05-21. 
  46. ^ Digiday (2014-02-28). „Facebook is not making friends on Madison Avenue”. Digiday (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-21. 
  47. ^ „About LinkedIn”. about.linkedin.com (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-21. 
  48. ^ „Homepage”. GigaOm (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-21. 
  49. ^ www.linkedin.com https://www.linkedin.com/help/linkedin?lang=en. Pristupljeno 2023-05-21.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)
  50. ^ https://www.facebook.com/* (2010-12-06). „Why LinkedIn Is the Social Network That Will Never Die”. Ad Age (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-05-21. 
  51. ^ „Informacije o aplikaciji WhatsApp”. WhatsApp.com (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2023-05-21. 
  52. ^ „WhatsApp”. WhatsApp.com (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2023-05-21. 
  53. ^ „Making WhatsApp free and more useful”. WhatsApp.com (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2023-05-21. 
  54. ^ www.yelp.ca https://www.yelp.ca/faq#what_is_yelp. Pristupljeno 2023-05-21.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)
  55. ^ http://www.imediaconnection.com/content/36444.asp#ISpA0xhFUu2p2vUi.99
  56. ^ Social media marketing (na jeziku: engleski), 2023-04-22, Pristupljeno 2023-05-21 
  57. ^ http://blog.business.instagram.com/post/76235731349/tools-and-tips-to-help-marketers-inspire-and
  58. ^ http://su.diva-portal.org/smash/get/diva2:625012/FULLTEXT01.pdf
  59. ^ http://www.business2community.com/social-media/instagram-marketing-success-for-small-businesses-0445424?tru=PvRYC#FpFWbWL0GLFxFl94.99
  60. ^ Social media marketing (на језику: енглески), 2023-04-22, Приступљено 2023-05-21 
  61. ^ а б „How Bloggers Make Money On Instagram”. Harper's BAZAAR (на језику: енглески). 2015-05-20. Приступљено 2023-05-21. 
  62. ^ „As Instagram Rolls Out Ad Platform, Brands Are Seeing Record Engagement”. www.businesswire.com (на језику: енглески). 2013-10-29. Приступљено 2023-05-21. 
  63. ^ „Guide: Kommunicera rätt med Instagram”. Internetworld (на језику: шведски). Приступљено 2023-05-21. 
  64. ^ а б Carson, Biz. „Here's everything you need to know about how many people are using Snapchat”. Business Insider (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-21. 
  65. ^ а б в Social media marketing (на језику: енглески), 2023-04-22, Приступљено 2023-05-21 
  66. ^ Lunden, Ingrid (2014-01-11). „Ad 'Experiments' Come To Delicious As It Updates Social Bookmarking API With Authentication, Rate Limits”. TechCrunch (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-21. 
  67. ^ „How to integrate reddit into your next digital marketing campaign”. The Guardian (на језику: енглески). 2014-06-18. ISSN 0261-3077. Приступљено 2023-05-21. 
  68. ^ а б „Digg Ads Are Here: Will Users Bury Them Into Oblivion?”. Mashable (на језику: енглески). 2009-08-06. Приступљено 2023-05-21. 
  69. ^ а б в Social media marketing (на језику: енглески), 2023-04-22, Приступљено 2023-05-21 
  70. ^ Chiang, I-Ping; Hsieh, Chung-Hsien (2011-10-14). „Exploring the Impacts of Blog Marketing on Consumers”. Social Behavior and Personality: an international journal. 39 (9): 1245—1250. doi:10.2224/sbp.2011.39.9.1245. 
  71. ^ CiteSeerX (на језику: енглески), 2023-04-29, Приступљено 2023-05-21 
  72. ^ Kerr, Gayle; Mortimer, Kathy; Dickinson, Sonia; Waller, David (2012). „Buy, Boycott or Blog: Exploring online consumer power to share, discuss and distribute controversial advertising messages”. European Journal of Marketing (на језику: енглески). 46 (3/4): 387—405. ISSN 0309-0566. 
  73. ^ „Tumblr”. www.tumblr.com. Приступљено 2023-05-21. 
  74. ^ http://www.technologyreview.com/view/514156/how-tumblr-forces-advertisers-to-get-creative/
  75. ^ advertise. „Tumblr Ads – where fan love drives brand love”. where fan love drives brand love get in touch why Tumblr? it’s all about the fans Tumblr is a fan-first platform where people come to create, curate, and celebrate the things they love most. the most passionate brand studio on the internet,the Tumblr Creatr Network see our creatrs 100s of partners 1,000sof commissioned artworks 1,000,000sof…. Pristupljeno 2023-05-21. 
  76. ^ Sloane, Garett. „How 4 Brands Embraced Tumblr's New Mobile Design”. www.adweek.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-05-21. 
  77. ^ http://www.stitchkingdom.com/disney-monsters-university-grumblr-viral-site-live-61559/
  78. ^ http://9to5mac.com/2014/03/02/apple-seemingly-turns-to-tumblr-to-promote-the-iphone-5c/
  79. ^ Muntinga, Daniël G.; Moorman, Marjolein; Smit, Edith G. (2011-01). „Introducing COBRAs: Exploring motivations for brand-related social media use”. International Journal of Advertising (na jeziku: engleski). 30 (1): 13—46. ISSN 0265-0487. doi:10.2501/IJA-30-1-013-046.  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
  80. ^ Schivinski, Bruno; Christodoulides, George; Dabrowski, Dariusz (2016-03-01). „Measuring Consumers' Engagement With Brand-Related Social-Media Content: Development and Validation of a Scale that Identifies Levels of Social-Media Engagement with Brands”. Journal of Advertising Research (na jeziku: engleski). 56 (1): 64—80. ISSN 0021-8499. doi:10.2501/JAR-2016-004. 
  81. ^ Muntinga, Daniël G.; Moorman, Marjolein; Smit, Edith G. (2011-01). „Introducing COBRAs: Exploring motivations for brand-related social media use”. International Journal of Advertising (na jeziku: engleski). 30 (1): 13—46. ISSN 0265-0487. doi:10.2501/IJA-30-1-013-046.  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
  82. ^ https://eprints.bbk.ac.uk/26176/3/26176.pdf
  83. ^ Trusov, Michael; Bucklin, Randolph E.; Pauwels, Koen (2009-09). „Effects of Word-of-Mouth versus Traditional Marketing: Findings from an Internet Social Networking Site”. Journal of Marketing (na jeziku: engleski). 73 (5): 90—102. ISSN 0022-2429. doi:10.1509/jmkg.73.5.90.  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
  84. ^ Social media marketing (na jeziku: engleski), 2023-04-22, Pristupljeno 2023-05-21 
  85. ^ Sepp, Marianne; Liljander, Veronica; Gummerus, Johanna (2011-12). „Private bloggers' motivations to produce content – a gratifications theory perspective”. Journal of Marketing Management (na jeziku: engleski). 27 (13-14): 1479—1503. ISSN 0267-257X. doi:10.1080/0267257X.2011.624532.  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
  86. ^ Social media marketing (na jeziku: engleski), 2023-04-22, Pristupljeno 2023-05-21 
  87. ^ Clement, Michel; Proppe, Dennis; Rott, Armin (2007-05-30). „Do Critics Make Bestsellers? Opinion Leaders and the Success of Books”. Journal of Media Economics (na jeziku: engleski). 20 (2): 77—105. ISSN 0899-7764. doi:10.1080/08997760701193720. 
  88. ^ Social media marketing (na jeziku: engleski), 2023-04-22, Pristupljeno 2023-05-21 
  89. ^ Social media marketing (na jeziku: engleski), 2023-04-22, Pristupljeno 2023-05-21 
  90. ^ Heath, Robert; Brandt, David; Nairn, Agnes (2006-12-01). „Brand Relationships: Strengthened by Emotion, Weakened by Attention”. Journal of Advertising Research (na jeziku: engleski). 46 (4): 410—419. ISSN 0021-8499. doi:10.2501/S002184990606048X. 
  91. ^ a b v „Que Publishing | InformIT”. www.informit.com. Pristupljeno 2023-05-21. 
  92. ^ Social media marketing (na jeziku: engleski), 2023-04-22, Pristupljeno 2023-05-21 
  93. ^ „CMI: Content Marketing Strategy, Research”. Content Marketing Institute (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-05-21. 
  94. ^ Sweney, Mark (2009-09-30). „Internet overtakes television to become biggest advertising sector in the UK”. The Guardian (na jeziku: engleski). ISSN 0261-3077. Pristupljeno 2023-05-21. 
  95. ^ „How Technology Impacts Online Advertising”. business.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-05-21. 
  96. ^ https://www.journalism.org/2016/06/15/newspapers-fact-sheet/
  97. ^ „AI-Generated Seinfeld Spoof Streams 24/7 on Twitch”. www.adweek.com (на језику: енглески). 2023-02-04. Приступљено 2023-05-21. 
  98. ^ а б International Standard Serial Number (на језику: енглески), 2023-05-05, Приступљено 2023-05-21 
  99. ^ а б Reporter, IB Times Staff (2011-02-04). „Twitter account dedicated to poke fun at Kenneth Cole for #Cairo tweet”. International Business Times (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-21. 
  100. ^ „Creative Jobs :: Careers for Graphic Designers, Copywriters, Social Media Managers, Proof Readers and More.”. www.mediabistro.com. Приступљено 2023-05-21. 
  101. ^ „Gap Criticized For Insensitive Tweet During Hurricane Sandy”. Mashable (на језику: енглески). 2012-10-31. Приступљено 2023-05-21. 
  102. ^ Clifford, Stephanie (2009-04-16). „Video Prank at Domino’s Taints Brand”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 2023-05-21. 
  103. ^ Evangelista, Benny (2011-03-17). „High price to be paid for controversial social-media mishaps”. SFGATE (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-21. 
  104. ^ lifestyle.etnet.com.hk http://lifestyle.etnet.com.hk/column/index.php/management/executive/10010?locdes=content. Pristupljeno 2023-05-21.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)
  105. ^ National, The (2018-07-26). „MAC Cosmetics releases statement denouncing Kuwaiti influencer Sondos Al Qattan”. The National (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-05-21. 
  106. ^ Yao, Becatien; Shanoyan, Aleksan; Peterson, Hikaru Hanawa; Boyer, Cheryl; Baker, Lauri (2019-04). „The use of new‐media marketing in the green industry: Analysis of social media use and impact on sales”. Agribusiness (na jeziku: engleski). 35 (2): 281—297. ISSN 0742-4477. doi:10.1002/agr.21581.  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
  107. ^ Ford, John B. (2019-12-01). „What Do We Know About Social-Media Marketing?”. Journal of Advertising Research (na jeziku: engleski). 59 (4): 383—384. ISSN 0021-8499. doi:10.2501/JAR-2019-041. 
  108. ^ „The Ethics of Social Media Marketing”. HuffPost (na jeziku: engleski). 2012-12-03. Pristupljeno 2023-05-21. 
  109. ^ Barker, Melissa; Barker, Donald I.; Bormann, Nicholas F.; Neher, Krista E. (2012-03-09). Social Media Marketing: A Strategic Approach (na jeziku: engleski). Cengage Learning. ISBN 978-1-285-40214-7. 
  110. ^ AIPMM (2008-04-09). „Ethics in Social Network Marketing”. Product Management Buzz (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-05-21. 
  111. ^ Social media marketing (na jeziku: engleski), 2023-04-22, Pristupljeno 2023-05-21 
  112. ^ Mangold, W. Glynn; Faulds, David J. (2009-07-01). „Social media: The new hybrid element of the promotion mix”. Business Horizons (na jeziku: engleski). 52 (4): 357—365. ISSN 0007-6813. doi:10.1016/j.bushor.2009.03.002. 
  113. ^ de Vries, Lisette; Gensler, Sonja; Leeflang, Peter S.H. (2012-05). „Popularity of Brand Posts on Brand Fan Pages: An Investigation of the Effects of Social Media Marketing”. Journal of Interactive Marketing (na jeziku: engleski). 26 (2): 83—91. doi:10.1016/j.intmar.2012.01.003.  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
  114. ^ a b http://jitpl.jmls.edu/2015/04/02/summary-of-data-mining-issues-and-regulations/#_ftnref3
  115. ^ Grinberg,BuzzFeed/CNN, Ryan Broderick,Emanuella (2013-06-13). „10 ways you give up data without knowing it”. CNN (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-21. 
  116. ^ „Social Media Statistics”. National Archives (на језику: енглески). 2016-08-09. Приступљено 2023-05-21. 
  117. ^ „Google Marketing Platform - Unified Advertising and Analytics”. Google Marketing Platform (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-21. 
  118. ^ „72% of People Who Complain on Twitter Expect a Response Within an Hour”. blog.hubspot.com (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-21. 
  119. ^ „Investing”. The Telegraph (на језику: енглески). 2016-02-14. ISSN 0307-1235. Приступљено 2023-05-21. 
  120. ^ Badenhausen, Kurt. „Cristiano Ronaldo Is First Athlete With 200 Million Social Media Followers”. Forbes (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-21. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Корисник:Kejt2003/песак&oldid=25748472”