Korisnik:Natalija Jeremic/pesak

Dragojlo Milić Cojle (1926.) je pravnik i publicista.

Biografija

Rođen je 4. avgusta 1926. godine u Donjem Zuniču, selu kod Knjaževca. Majka mu se zvala Kruna, a otac Tihomir. Završio je osnovnu školu u Donjem Zuniču, a gimnaziju u Knjaževcu. Godine 1941, postao je član SKOJ-a i bio je u rukovodstvu skojevske organizacije u školi. Bio je učesnik NOB-a od 1941. kao član SKOJ-a.

Posle oslobođenja Knjaževca je bio prvi predsednik Sreskog odbora, završio vojnu akademiju, studirao prava; radni vek proveo najviše u privredi, u firmi “Timoflore” i PKK “Džervin”).

Bio urednik ilegalnog omladinskog lista “Reč omladine”. Napisao je značajna dela: “Hronika Gornjeg Zuniča” (1966), “Za slobodu - za socijalizam” (1975).

Literalno stvaralaštvo

U junu 1942. godine stupio je u kontakt sa Ljubomirom Ljubinovićem Pavlom (Pajom), sekretarom srpskog rukovodstva KPJ za Zaglavski srez. U dogovoru sa njim i uz pomoć svojih roditelja, radio je na geštetnerskom umnožavanju ilegalnog lista “Nedeljni pregled vesti” koji je izlazio od septembra 1942. godine do marta 1943. Istovremeno je radio i na uređivanju još jednog ilegalnog lista, “Reč omladine”, organ Sreskog NO odbora Omladinskog saveza Srbije. Izašla su samo 2 broja u po 100 primeraka. Urednike lista su uhapsili tako da nije došlo do drugog tiraža.

Njegova značajna dela su: “Hronika Gornjeg Zuniča” iz 1966. godine i “Za slobodu" - za socijalizam” iz 1975. godine.

Hapšenja

U martu 1943. godine, agenti Specijalne policije iz Niša su iznenada upali u Dragojlovu kuću u Donjem Zuniču usled nečije provale i tukli su njegovu majku do smrti. Prisiljavali su je da kaže gde joj je sin i šta radi, ona je izdahnula pod udarcima ne rekavši ništa. Takođe, pretukli su i Dragojlovog oca i nosilima ga prebacili u Specijalnu policiju u Nišu.

Sutradan, Dragojlo Milić je bio uhapšen od strane agenata. Nemilosrdno su ga tukli i saslušavali, zatim odveli su ga u niški logor smrti, gde je svakog dana očekivao da će završiti na Bubnju.

U junu 1943. je nekako uspeo da umakne otuda i vratio se kući. Po nalogu OK SKOJ-a, odmah je otputovao u Bor, sa zadatkom da se tamo poveže sa omladincima iz Timoka koji su se tamo sklonili od hapšenja. Ali, čuvši da ga četničke “crne trojke” i u Boru traže, izbegao je na Crni Vrh, na Staroj Planini i sklonio se kod svog prijatelja, dok nije našao utočište u Beogradu. Tamo je stupio u kontakt sa skojevcem iz Knjaževačke gimnazije, Nikolom Anđelkovićem, od koga je dobio vezu sa jednim skojavskim aktivom na Čukarici.

Dana 6. aprila 1944. godine uhapšen je od strane Gestapoa zbog falsifikovanja putne isprave (nije posedovao legalnu ispravu) i bio je sproveden u Birčaninovu ulicu, u središtu Gestapoa i to samo nekoliko trenutaka pre savezničkog bombardovanja Beograda. Zaurlale su sirene u blizini i nastala je opšta pometnja. Dragojlo je iskoristio ovu priliku da nestane u gužvi i uspešno je pobegao. Bežao je ka Topčideru zato što je glavna železnička stanica bila bombardovana. Vratio se prvim vozom za Niš i otišao u rodno selo gde se neko vreme krio kod rođaka, pokušavajući da dobije urednu putnu ispravu kako bi mogao da se vrati u Beograd, jer je smatrao da je tamo bezbednije.

Krajem aprila, po nalogu četnika, Dragojlo je bio uhapšen na Železničkoj stanici u Knjaževcu od strane nedićevaca koji su ga predali četničkom štabu u Valevcu. Tamo ga je preuzeo Ravnogorski sud koji ga je je predao Letećoj brigadi, a ona ga je sprovela u Sresku četničku komandu u Vini. Tamo je proveo mesec i po dana sa stalnim strahom od likvidacije, ali uspeo je da pobegne.

Karijera

Odmah po svom begstvu iz Vine uspostavio je vezu sa partizanima i pridružio se Terenskom odredu, koji je ubrzo prerastao u XX brigadu NOVJ. Tu je bio na poziciji omladinskog rukovodioca i učestvovao je svim borbama ove brigade u Istočnoj Srbiji sa Nemcima, ljotićevcima i četnicima Draže Mihailovića.

Dragojlo Milić je bio povučen iz operativne jedinice i bio prebačen u novoformiranu grupu za pozadinski rad u Timoku i bio je pridodat budućem omladinskom rukovodstvu USAOS-a.

Učestvovao je u konačnom oslobođenju Knjaževca 10. oktobra 1944. godine i po oslobođenju čitave Timočke krajine od okupatora, bio je izabran za predsednika Sreskog odbora USAOS-a u Knjaževcu.

Krajem 1944. godine, upisao se u Vojnu akademiju u Beogradu i završava je u roku. Bio je raspoređen za rad na poziciji oficira u Vazduhoplovnoj školi u Kraljevu i odatle 1949. godine prelazi u civilnu službu u organima državne uprave. Od 1958. on je svoju radnu karijeru nastavio u privredi. Bio je dobitnik Ordena zasluge za narod, kao i mnogih drugih značajnih društvenih priznanja, odlikovanja, diploma i medalja. Uz sve ostalo, on se bavio i spisateljskim radom, a ponajviše pisanjem istoriografije timočkog kraja.

Bibliografija

Milić je autor mnogih dela. Nalaze se u digitalnoj zbirci Narodne biblioteke Njegoš.