Korisnik:Petar Majer/pesak

Marsel Bezencon 1980. godine

Pesma Evrovizije je muzičko takmičenje koje se održava svake godine od 1956. Tokom 20. veka je Evropa prošla kroz mnoge ratove, od kojih je poslednji bio Drugi svetski rat, i zato je Evrovizija i osmišljena, da bi se narod ujedinio uz pomoć muzike nakon teških vremena koja je pretrpeo. Takmičenje je trebalo da se organizuje po uzoru na italijanski festival Sanremo koji se održava od 1951. godine. U januaru 1955. godine, Marsel Bezencon je predložio svoju ideju o kreiranju Evrovizije za vreme konferencije u Švajcarskoj. Po uzoru na njega, svake godine se dodeljuju Marsel Bezencon nagrade od 2002. godine.

Kategorije dodeljivanja Marsel Bezencon nagrada:

• Nagrada štampe - dodeljuje se od strane medije i štampe za vreme takmičenja
• Umetnička nagrada - dodeljuje se najboljim umetnicima i to od 2010. godine određuju komentatori takmičenja, a do 2010. su to određivali prethodni pobednici
• Nagrada kompozitora - žiri sačinjen od kompozitora jedne godine glasa za najoriginalniju i najbolju kompoziciju

Evrovizija kroz pedesete

Budući da je Marsel poreklom iz Švajcarske, prva Evrovizija se održala 1956. godine u Švajcarskoj. Debitovalo je 7 zemalja i pobedila je predstavnica Švajcarske, Lis Asija sa pesmom Refrain. Ali ipak to nije bila prva pesma sa kojom je učestvovala budući da je pravilo bilo da svaka država pošalje dve pesme. Stoga je učestvovalo 7 zemalja, a bilo je 14 pesama. Takođe se znalo samo ko je pobedio, a ostala mesta su ostala tajna do danas. Oba pravila su naredne godine ukinuta i od tada do danas Evrovizija funkcioniše po jednom principu. Svaka zemlja šalje isključivo jednu numeru i znaju se mesta svih takmičara. Ono po čemu se Evrovizija 1956. razlikuje još od ostalih verzija takmičenja je to što je jedino sačuvan Lisin nastup nakon što je pobedila a kopije svih ostalih izvođenja su uništene. Slična situacija se dogodila i 1964. godine samo su tad kopije nestale usled požara.

Lis, prva pobednica Evrovizije

Iako je 1956. Švajcarska pobedila, 1957. se Evrovizija održala u Nemačkoj. Budući da je jako malo zemalja učestvovalo prvih godina, doneta je odluka da svake naredne godine neka nova država održi takmičenje. Sa konstantnim povećanjem zemalja učesnica je to bilo neizvodljivo i već od 1958. godine se uvelo pravilo da narednu Evroviziju organizuje pobednik iz prethodne godine. Ovo pravilo se tokom svih 65 godina održavanja takmičenja poštovalo uz jako malo izuzetaka koji su uglavnom bili opravdani nemanjem novčanih sredstava zemalja koje su prethodno pobedile. Iako je 1956. godine pobedila, Lis je odlučila da se 1957. vrati i opet peva za Švajcarsku (to je posle jedino uradila nemačka pobednica Lena Majer kada se 2011. godine takmičila opet nakon pobede 2010.). Na takmičenju 1957. godine je pobedila Holandija i time održala Evroviziju 1958. godine. Po treći put je Lis odlučila da se takmiči i 1958. je zauzela drugo mesto a pobedila je Francuska. Time je Lis jedina pevačica u istoriji takmičenja koja je predstavljala svoju državu tri godine zaredom. Holandska pobednica iz 1957. godine, Kori Broken, se naredne godine isto vratila da peva za Holandiju ali je završila poslednja. Holandija je 1959. godine opet pobedila uz Tedi Šolten i njenu pesmu Een beetje, ali 1960. nije organizovala takmičenje jer je smatrala da je prerano da opet bude domaćin.

Evrovizija kroz šezdesete

Evroviziju je 1960. godine organizovala Velika Britanija kao drugoplasirana država prethodne godine budući da je Holandija odbila da bude domaćin. Takođe, Evrovizija je 1960. godine prvi put prikazana uživo na televiziji dok je ranijih godina bila emitovana preko radija. Glasanje je isto prvi put prezentovano od strane osoba koje nisu iz žirija tj. nisu imale veze sa glasanjem, ali su na neki način morale da budu vezane za Evroviziju i to su najčešće bili novinari. Glasanje je bilo na engleskom i francuskom jeziku i svaki komentator je posebno naglašavao 12 poena svoje države, koji su duži vremenski period predstavljali maksimum poena koji neka država može da dobije od druge. Tek 2016. godine je taj maksimum podignut na 24 poena jer je svaka država dobila pravo da deli poene na one od žirija i one od gledalaca. Iako se svake godine dodeljivalo mnogo poena, 1962. godine se prvi put desilo da neka država završi sa 0 poena i 1962. godine je to bilo u slučaju čak 4 države. Jedna od tih država je bila Holandija za vreme čijeg nastupa je nestalo struje i ceo ekran je bio crn, pa se veruje da su zato završili na poslednjem mestu.

Ono što se još novo pojavilo tokom šezdesetih je to što su se 1963. godine koristila dva studija za održavanje Evrovizije. Takođe je prvi put korišćen i bum mikrofon zbog čega je zvučalo kao da pevači ne pevaju uživo. Iste godine se desio i prvi skandal u glasanju kada je Norveška pogrešno pročitala svoje glasove i odbila da ih ponovi dok ne kažu ostale države svoje poene. Tako su na kraju promenili svoje glasove da bi pobedila Danska umesto Švajcarske, što se i desilo. Osoba koja je bila zadužena za prezentovanje norveških poena je tek 2017. godine ispitana i rekla da je njihov program bio hakovan i da se zato desilo to što se desilo.

Upečatljivi događaji koji su obeležili šezdesete godine:

• Poeni nisu dodeljeni kao prethodnih godina (12,10,8-1) već su davani sistemom 5-1 tj. samo pet zemalja je moglo da dobije bodove od jedne države
• 1964. godine je pobedu odnela Điljola Činkveti koja je imala samo 16 godina, ali je imala više poena od drugog, trećeg i četvrtog mesta zajedno
• 1965. godine je 4. put zaredom 4 država osvojilo 0 poena
• 1966. su sve države bile primorane da pevaju isključivo na jezicima koji su se koristili u državi
• Države koje su 1966. bile na prva 4 mesta nikad ranije nisu ušle u prve 4 i decenijama kasnije su imale niske plasmane
• Velika Britanija je iste godine ostvarila najgori plasman ikada, 9. mesto, i narednih deset godina je imala više plasmane
• Ukinut je orkestar koji je uživo pratio pesme
• Holandska pevačica Mili Skot je bila prva tamnoputa pevačica na Evroviziji i pevala je za Holandiju
• 1967. je predstavnica Velike Britanije nila prva koja je nastupila bosa i pobedila je (kasnije se nastupanje bosonogih pevača smatralo amajlijom zbog toga, a i narednih godina se desilo da oni pobede (2003, 2008, 2012, 2013)
• 1969. godine je bilo 4 pobednika, jer su Španija, Velika Britanija, Holandija i Francuska imale isti broj poena, 18, pa su svi proglašeni pobednicima (da je tad postojalo pravilo o tome šta se radi kada neke zemlje imaju isti broj poena, pobednik bi bila Francuska)

Haljina jedne od 4 pobednica 1969. godine, Leni Kur iz Holandije čuvana u muzeju u Holandiji

Evrovizija kroz sedamdesete

Nakon incidenta iz 1969. godine gde su 4 zemlje proglašene pobednicama uvelo se pravilo o tome šta da se radi u slučaju kada neke zemlje imaju isti broj poena. Po pravilu, ako se to opet desi, bi trebalo da države koje se graniče sa poenima za prvo mesto nastupe opet i onda sve države da glasaju samo za to koja treba da pobedi (to se desilo samo još 1991. godine ali se pravilo do tada promenilo pa je pobednik odlučen time ko je dobio više maksimalnih poena od neke države).

Pet zemalja je protestvovalo protiv Evrovizije 1970. godine zbog nezadovoljstva rezultatima iz 1969. godine te je 1970. učestvovalo samo 12 zemalja. To je bila i prva godina kada nije pevao niko ko je prethodnih godina već nastupao na Evroviziji. Takođe, zbog toliko malog broja učesnika, je donesena odluka da se svaka država i pevač predstave u kratkom video snimku da bi se popunilo vreme predviđeno za emitovanje Evrovizije i od tad se to praktikuje svake godine. Naredne godine su se sve države vratile da učestvuju i Malta je debitovala pa je broj učesnika bio 18, što je bio najveći broj učesnika do tada. Te godine je uvedeno i pravilo da na sceni može da se pojavi najviše 6 osoba i to pravilo se nije promenilo.

Popularni švedski bend, ABBA, nakon svoje pobede na Evroviziji 1974. godine

Interesantne činjenice o Evroviziji tokom sedamdesetih godina:

• Monako je 1971. godine pobedio ali nije našao pogodno mesto za organizovanje Evrovizije 1972. pa se ona desila u Velikoj Britaniji
• 1972. godine je Nemačka po treći put zaredom završila na trećem mestu i to je bilo prvo takmičenje gde je svaka država imala drugačiji broj poena tj. nije bilo izjednačenja ni za jedno mesto
• 1973. godine je Luksemburg ponovo pobedio, budući da je i 1972. završio na prvom mestu, i smatra se najboljim pobednikom zbog ostvarenih 81% mogućih ostvarivih bodova
• Ukinuto je pravilo da svaka država mora da peva na svom nacionalnom jeziku pa su države uglavnom imale pesme na engleskom jeziku
• 1973. je Izrael prvi put učestvovao na Evroviziji i njihova predstavnica je morala da nosi zaštitno odelo jer su teroristi bili aktivni tada a publika nije smela da ustane i tapše da ih obezbeđenje ne bi greškom upucalo
• 1974. je Velika Britanija opet bila zemlja domaćin iako nije prethodne godine pobedila, budući da Luksemburg nije hteo da opet troši novac na organizovanje Evrovizije i tako je Velika Britanija zemlja koja je najviše puta održala Evroviziju iako nema najviše pobeda
• 1974. godine se italijanska pobednica iz 1964. vratila i zauzela drugo mesto sa pesmom Si koja je bila zabranjena da se pušta u Italiji jer se u vreme Evrovizije održavalo i glasanje za referendum o braku pa država nije htela da narod pomisli da je forsiran da glasa Da(Si)
• 1976. godine je odlučeno da poeni ne treba da se prezentuju po veličini već po redu po kome su zemlje nastupale
• 1976. godine se predstavnica Norveške, koja je 1974. završila poslednja, vratila da peva i ponovo završila na poslednjem mestu
• 1977. se Evrovizija prvi put održala u maju i od tad se svake godine održava u maju
• Vratilo se pravilo o tome da svaka država mora da peva isključivo na jezicima koji se u njoj govore, ali su Nemačka i Belgija pevale na engleskom jer su poslale pesme pre uvođenja tog pravila
• 1978. godine se prvi put pojavila muška osoba kao voditelj Evrovizije i prvi put je Evrovizija imala više od jednog voditelja
• Tokom glasanja je postalo očigledno da će Izrael pobediti pa je pola država prekinulo da emituje program
• Danski predstavnik nije bio svestan da ne sme da peva engleskom jeziku i u poslednjem momentu je promenio stihove u danske što je rezultiralo time da ih zaboravi na sceni
• 1979. godine su se glasovi poslednji put prezentovali po redu nastupanja država

Evrovizija kroz osamdesete

Evrovizija je 1980. godine prvi put održana bez zvaničnog voditelja. Svaka zemlja je posebno preko svoje delegacije najavljena. Izrael je odbio da bude domaćin, iako je pobedio 1979. godine, pa je Evrovizija 1980. održana u Holandiji. Na kraju Izrael nije ni učestvovao jer se takmičenje održavalo na dan njihovog državnog praznika. To je jedini put u istoriji da se zemlja nakon pobede nije vratila da učestvuje naredne godine. Umesto Izraela je Maroko odlučio da učestvuje i to je bio prvi i jedini put da je Maroko bio na Evroviziji. Iste godine je glasanje prvi put bilo prezentovano redom tj. od 1 poena do 12 poena svake države. Upečatljivo je bilo nastupanje nemačke pevačice Katje Ebštajn jer je 1980. godine zauzela 2. mesto za Nemačku, a 1970. i 1971. treće. Evrovizija se 1981. održala u Dablinu zbog pobede Irske 1980. Kipar je 1981. prvi put učestvovao i drži rekord za najveći broj učestvovanja bez pobede. Velika Britanija je te godine odnela pobedu uz specifičan nastup usled menjanja odeće tokom nastupa, što ih pored pobednika iz 2002., čini jedinom državom koja je takvim nastupom odnela pobedu.

Nemačka je 1982. pobedila i ta pobeda je zajedno sa 4 druga mesta čini najuspešnijom državom u takmičenju za vreme 80-ih godina. Grčka je odustala od takmičenja te godine samo zato što je bila izvučena da nastupa na drugoj poziciji. Niko ko je nastupao na drugoj poziciji nije pobedio i to mesto se smatra za najgore mesto za nastupanje, a i rezultati država koje su nastupale druge to potvrđuju. Evrovizija se 1983. godine održala u Nemačkoj i imala je nekoliko zanimljivih činjenica. Isto kao i 1982. država koja je nastupala je poslednja je pobedila a Izrael je završio na drugom mestu. Takođe je bila treća godina zaredom da je više zemalja završilo na poslednjem mestu sa 0 poena. Luksemburg je pobedio po peti put i imao je isti broj pobeda kao i Francuska, a od tad nijedna od ove dve države nije ponovo pobedila. Evrovizija se 1983. godine prvi put emitovala u Australiji, a predstavnica Španije je završila na poslednjem mestu sa 0 poena iako je bila bosonoga. Švedski bend je 1984. godine pobedio i sastojao se od tri dečaka od kojih su dva imala 18 i 19 godina i oni se smatraju najmlađim muškim pobednicima ikad. Nastup Velike Britanije se završio zviždanjem i uzvicima od strane publike jer je iste godine Velika Britanija pobedila Luksemburg na fudbalskom prvenstvu (Luksemburg je bio domaćin Evrovizije te godine). Jugoslavija se 1985. godine nije takmičila jer je Evrovizija bila održana na datum godišnjice smrti bivšeg jugoslavskog predsednika, Josipa Broza Tita. Pobednica prve Evrovizije, Lis, je pozvana da bude počasni gost i to je postala tradicija koja se održavala svake godine do njene smrti 2018. Na Evroviziji 1986. je pobedila belgijska predstavnica Sandra Kim koja je imala tad samo 13 godina i to je čini najmlađom pobednicom ikada. Švajcarska je te godine završila na drugom mestu i tražila je da se Belgija diskvalifikuje jer je pre takmičenja tvrdila da Sandra ima 15 godina ali se to nije desilo, pa je Belgija ipak proglašena pobednikom. Nakon njene pobede je uvedeno pravilo da niko ispod 16 godina ne sme da se takmiči, tako da će ona zauvek biti najmlađi pobednik osim ako se pravilo ne promeni. Na Evroviziji 1987. godine je pobedio Džoni Logan za Irsku. Budući da je već pobedio za istu državu 1980. godine i komponovao irsku pobedničku pesmu 1992. godine, proglašen je najuspešnijim pobednikom Evrovizije ikada. Takođe je 1987. godine odlučeno da najviše 22 države mogu da učestvuju jedne godine što je kasnije predstavljalo veliki problem, naročito u devedesetima jer je interesovanje za Evroviziju postajalo sve veće i veće. Kipar je 1988. godine bio diskvalifikovan jer je pesma koja je trebalo da ga predstavlja bila objavljena nekoliko godina ranije, a po pravilu pesme koje se takmiče moraju da potiču iz godine u kojoj se takmiče. Takođe je prvobitno bio izvučen da nastupa na drugoj poziciji, pa su neki komentarisali da su se izvukli od lošeg plasmana. Iako je postojalo pravilo o tome koliko pevač mora da ima minimum godina, 1989. su uspeli da nastupaju i pevači od 11 i 12 godina.

Čuvena Selin Dion, pobednica Evrovizije 1988. godine za Švajcarsku

Evrovizija kroz devedesete

Budući da je Jugoslavija pobedila 1989. godine, moralo je da se odluči u kojoj od njenih tadašnjih 6 država će se Evrovizija održati i na kraju se dogodila u Hrvatskoj u Zagrebu. Države koje su kasnije postale poznate kao "Velika petorka" (Španija, Velika Britanija, Italija, Nemačka, Francuska) zbog toga što svake godine najviše finansijski obezbede takmičenje su 1990. godine završile među prvih 10 mesta, što se kasnije više nije ponovilo. Pobednik je bio iz Italije, pa je 1991. bio i voditelj takmičenja, zajedno sa italijanskom pobednicom iz 1964. godine. Te godine se desilo da su dve države, Švedska i Francuska, imale isti broj poena, a delile su prvo mesto. Da se situacija iz 1969. godine ne bi ponovila, gledalo se koja država je dobila više maksimalnih 12 poena od svih država. Obe države su imale isti broj maksimalnih 12 poena, pa je Švedska odlučena da bude pobednik jer je imala više puta dobijenih 10 poena od neke države. Po kasnijim pravilima pobednik bi trebao da bude onaj koji je dobio poene od višeg broja država, nebitno koliko oni iznosili, i da se taj princip koristio 1991. godine, pobednik bi bila Francuska jer je dobila poene od 18 država, a Švedska od 17. Pobednica iz 1992. godine, Linda Martin, je, pored toga što je pevala pesmu komponovanu od strane pobednika Džonija Logana iz 1980. i 1987. godine, postala najstarija žena koja je pobedila na Evroviziji sa 41 godinom u vreme pobede. Irska je takođe pobedila i 1993. i 1994. godine što ih čini jedinom državom koja je uspela tri puta zaredom da pobedi i najuspešnijom državom tokom devedesetih godina. Za Evroviziju 1993. godine se prvi put koristilo selektovanje država takmičara pre same Evrovizije jer je njih više od 22 htelo da učestvuje. Evrovizija je 1994. godine poslednji put održana u aprilu. Tada je i prvi put korišćena nova metoda tokom glasanja gde su ljudi koji su čitali glasove svoje države bili prikazivani na velikom ekranu za vreme glasanja i ta metoda se nakon 1994. godine koristi svake godine. Takođe se i limit država koje su mogle da se takmiče pomerio sa 22 države na 25. Predstavnica Poljske je za vreme proba pevala na engleskom i mnogi su tražili da se zbog toga diskvalifikuje. To se nije desilo jer je trebalo da minimum 13 država glasa za to a samo 6 je glasalo. Na kraju je Poljska 1994. godine završila na drugom mestu i to je njihov najbolji rezultat ikada. To je bio i njihov prvi put da se takmiče, pa su ostvarili rekord i za najviši plasman države debutanta. Taj rekord je 2007. godine oborila Srbija kada je iste pobedila a i prvi put učestvovala. Evrovizija je 1995. godine imala samo jednog voditelja što je izdvaja od ostalih godina u kojima je bilo najmanje dva voditelja. Irska je 1996. godine ponovo pobedila i to ih čini zemljom sa najviše pobeda na Evroviziji sa 7 osvojenih titula. Iste godine se čak 29 država prijavilo da se takmiči ali ih je 6 odbijeno zbog limita takmičara koji je tada iznosio 23. Jedna od tih 6 država je bila Nemačka i to je njihov jedini put da nisu učestvovali na Evroviziji. Takođe je i 1997. godine htelo mnogo država da učestvuje pa je odlučeno da se izbace tri države koje su tokom prethodne 4 godine imale najgore rezultate i uvedu nove da se takmiče. Velika Britanija je 1997. pobedila, a 1998. završila na drugom mestu sa kojim ima ukupno 15 osvojenih drugih mesta što je čini državom koja je najviše puta završila kao drugoplasirana. Posle 1998. više nije bila nikad druga. Iste godine je po istom principu iz 1997. eliminisano 5 država a Italija je sama odlučila da ne učestvuje i vratila se u takmičenje tek 2011. godine. Takođe je te godine prvi put gledaocima bilo dato 5 minuta da nakon svih nastupa glasaju za svoje favorite. Na takmičenju 1999. godine nije učestvovalo mnogo balkanskih država usled bombardovanja Balkana koje se desilo iste godine i takmičari iz 1999. godine su se na kraju nastupa okupili da otpevaju izraelsku pobedničku pesmu iz 1979. godine, Hallelujah, kao pesmu spasa za Balkan. Danska je pobedila na Evroviziji 2000. godine sa bendom Braća Olsen i jedan od njih je imao 50 godina za vreme takmičenja što ga je činilo najstarijim pobednikom ikada. Države koje su 1999. godine završile na poslednjih 5 pozicija su bile diskvalifikovane pred Evroviziju 2000. godine u kojoj su se vratile države koje 1999. nisu učestvovale zbog loših rezultata 1998. godine. Zapravo su 2 od tih 5 država završile jako visoko rangirane, kao drugo i trećeplasirane. Po prvi put je izdat album sa svim pesmama iz 2000. godine, a ruska delegacija, koja je završila na drugom mestu, se žalila na danski nastup jer su pevači koristili vokoder da bi im glasovi zvučali drugačije ali je ruska žalba odbijena. Od te godine je i odlučeno da se Španija, Nemačka, Velika Britanija i Francuska takmiče svake godine bez obzira na rezultate kao "Velika četvorka" zbog količine novca koje daju da bi se takmičenje održalo. Uz to je odlučeno i da pobednik prethodne godine uvek učestvuje u narednoj godini bez obzira na rezultate prethodnih godina. "Velika četvorka" je kasnije postala "Velika petorka" uz Italiju 2011. godine.

Evrovizija u 21. veku

Već sledeće godine je danski rekord oboren i nosilac titule najstarijeg evrovizijskog pobednika je Dejv Benton, pobednik Estonije 2001. godine, koji je oborio rekord bivajući stariji samo 40 dana od prethodnog pobednika. Iako pobednik Danske nije više bio najstariji pobednik ikada, on i njegov brat zajedno nose titulu najstarijeg pobedničkog para budući da su tad imali zajedno preko 100 godina. Dejv je pored toga što je bio najstariji pobednik ikada bio i prvi crnac koji je pobedio. Od 2001. do 2008. godine je svim državama koje su pobedile na Evroviziji to bila prva pobeda a svima, osim Ukrajini, i jedina. Došlo je i do promene u glasanju 2001. godine i svaka država je mogla da odluči da li želi da ima i glas naroda pored glasa stručnog žirija. Samo tri države su želele tako da glasaju jer je u svima drugima bio problem da se skupe glasovi preko poruka. Pravilo o učestvovanju u zavisnosti od rezultata prošlih godina je 2002. godine izbacilo Letoniju iz takmičenja, ali se Portugal u poslednjem momentu povukao iz takmičenja pa se Letonija prijavila i pobedila. Od te godine je svake godine osim 2009. upotrebljivan neki slogan koji predstavlja Evroviziju za određenu godinu. Slogan 2002. godine je bio "Moderna bajka", jer su se 2002. godine izvodili delovi bajki između nastupa država. 26 država je učestvovalo 2003. godine na Evroviziji, a 2004. je htelo da učestvuje čak njih 36 pa se uvela ideja o polufinalu i prvo je bilo održano 2004. godine. Od 2004. do 2007. godine je postojalo samo jedno polufinale i jedno finale.

Princip polufinala i finala u periodu od 2004. do 2007. godine:

• Polufinale je održavano par dana pre finala
• U polufinalu su učestvovale države koje prethodne godine nisu ušle u prvih 10 mesta ili nisu bile deo "Velike Četvorke" (oni su imali direktno mesto u finalu)
• Iz polufinala je u finale prolazilo 10 država
• Polufinale je, isto kao i finale, bilo emitovano od 21:00
• Redosled nastupanja država koje su prošle iz polufinala u finale je bio utvrđivan odmah nakon proglašenja njihovog prolaska u finale

Od 2008. godine verzija samo jednog polufinala više nije bila moguća, jer se 2008. prijavilo 43 zemlje za učešće, pa su uvedena dva polufinala i jedno finale svake godine. Polufinala su emitovana utorkom i četvrtkom od 21:00 a finale subotom od 21:00. U 2008. i 2009. godini su iz polufinala prolazile zemlje koje su u polufinalima završile u prvih 9 pozicija i jedna koja nije i koju stručni žiri odredi da treba da prođe u finale. Od te godine se svake godine držao specijalni program gde se izvlačenjem utvrđivalo koja država će da nastupi u kom polufinalu. Od 2010. prolazilo je po 10 zemalja iz svakog polufinala sa pobednikom prethodne godine i "Velikom Četvorkom" ("Petorkom") u finale. Od 2010. su i pokazivane razglednice svake zemlje pre njenog nastupa. Te razglednice su se snimale na različitim lokacijama države domaćina mesec dana pred Evroviziju. Pobednici iz 2011. godine El&Niki su bili prvi muško-ženski duet posle 1963. koji je pobedio. Budući da je 2010. godine pobedila Nemačka te je 2011. ista država bila i domaćin i član "Velike Petorke", bilo je jedno mesto manje u finalu, pa je u finalu nastupalo 25 zemalja, dok je ostalih godina 26 zemalja bilo u finalu. Gledaoci su 2010. i 2011. godine mogli da glasaju sve vreme tokom nastupa, a od 2012. su imali samo 15 minuta nakon završetka svih nastupa da glasaju. Od 2013. godine je redosled nastupanja bio odlučivan od strane producenata Evrovizije a pre 2013. je nasumice izvlačivan. Takođe se i 2013. godine prvi put održala parada zastava. Pre početka nastupa svaki pevač je prolazio po sceni uz zastavu svoje države. Australija se 2015. godine priključila takmičenju jer je EBU (European Broadcasting Union), odlučio da ih pozove kao goste u finalu budući da već preko 15 godina prenose takmičenje a izolovani su od ostalih kontinenata. Samim time je u finalu 2015. godine nastupalo 27 zemalja, a to finale je trajalo duže od drugih koja su trajala uglavnom oko 4 sata. Od 2015 se procenjuje da Evroviziju godišnje prati oko 200 miliona gledalaca. Budući da je toliko država učestvovalo i delili su se poeni i od žirija i gledalaca bilo je skoro nemoguće ostvariti 0 poena, ali su to ipak uspele Austrija i Nemačka 2015. godine i Velika Britanija 2021. godine. Poeni dodeljivani i od strane stručnog žirija i gledalaca su rasporđeni u odnosu 50:50 i prvo su prikazivani poeni stručnog žirija pa onda poeni gledalaca. Taj sistem se koristi od 2016. godine dok su pre svi poeni bili zajedno računati i svaka država je delila maksimalno 12 poena jednoj državi, a od 2016. su mogle da dele maksimalno 24 poena jednoj državi. U stručnom žiriju su se uglavnom nalazili novinari koji su imali neke veze sa Evrovizijom ili čak i pevači koji su ranije predstavljali svoju državu i uglavnom ih je bilo 5. Svaki od njih je i za polufinale i finale rangirao sve države i na kraju su se sabirala sva mesta svih članova žirija i poeni išli po prosečnom najboljem mestu 12 i tako naniže. Gledaoci su malo drugačije delili poene i oni su glasali na nivou države i davali poene tako što je država sa najviše poslatih sms poruka dobijala 12 poena, druga 10... Desio se jedan incident 2019. godine, kada je Litvanija završila na 11. mestu u polufinalu, i stoga nije prošla u finale. Žena iz stručnog žirija jedne države je greškom predala rang država od, po njenom mišljenju, najgore ka najboljoj. Da to nije uradila, Litvanija bi prošla u finale umesto Danske, ali je greška tek posle finala uviđena pa se ništa dalje nije dogodilo. Tokom godina se dogodilo i par "upada" na scenu od strane ljudi koji nisu trebali da budu na njoj. Jedan od najpoznatijih je iz 2010. kada je Džimi Džamp uleteo na scenu za vreme nastupa Španije i jedan deo pesme plesao sa ostalim plesačima dok nije bio uklonjen sa scene i kažnjen sa 12 meseci zatvora uz kauciju od 1500$. Par godina kasnije, 2018., se dogodio malo burniji incident kada je za vreme nastupa Velike Britanije čovek utrčao na scenu, zgrabio pevačici mikrofon i vrisnuo dve rečenice u njega dok je njena muzika još išla. Pevačica je završila sa par modrica, ali je svoj nastup završila i odbila da nastupi posle svih opet jer nije videla potrebu za time. Ono što se jedini put u istoriji dogodilo je da je takmičenje otkazano i to se desilo 2020. godine usled pandemije korona virusa i nedovoljno vremena da se Evrovizija organizuje na drugi način, budući da je pandemija proglašena u martu. Većina pevača koji su trebali te godine da idu na Evroviziju su se vratili naredne godine, a dva najskorija pobednika, Dankan Lorens i bend Maneskin, su nakon svoje pobede imali ogroman svetski uspeh i proslavili se naročito u Americi nakon gostovanja u Elen šou-u. Budući da je bend Maneskin iz Italije, Evrovizija 2022. će se održati u Italiji, u Turinu, a budući da je Italija član "Velike Petorke", u finalu će biti 25 država umesto 26.