Корисник:Petar Majer/песак

С Википедије, слободне енциклопедије
Марсел Безенцон 1980. године


Песма Евровизије је музичко такмичење које се одржава сваке године од 1956.[1] Током 20. века је Европа прошла кроз многе ратове, од којих је последњи био Други светски рат, и зато је Евровизија и осмишљена, да би се народ ујединио уз помоћ музике након тешких времена која је претрпео. Такмичење је требало да се организује по узору на италијански фестивал Санремо који се одржава од 1951. године. У јануару 1955. године, Марсел Безенцон је предложио своју идеју о креирању Евровизије за време конференције у Швајцарској. По узору на њега, сваке године се додељују Марсел Безенцон награде од 2002. године.[2]

Категорије додељивања Марсел Безенцон награда:[уреди | уреди извор]

  • Награда штампе - додељује се од стране медије и штампе за време такмичења
  • Уметничка награда - додељује се најбољим уметницима и то од 2010. године одређују коментатори такмичења, а до 2010. су то одређивали претходни победници
  • Награда композитора - жири сачињен од композитора једне године гласа за најоригиналнију и најбољу композицију

Евровизија кроз педесете[уреди | уреди извор]

Будући да је Марсел пореклом из Швајцарске, прва Евровизија се одржала 1956. године у Швајцарској. Дебитовало је 7 земаља и победила је представница Швајцарске, Лис Асија са песмом Refrain. Али ипак то није била прва песма са којом је учествовала будући да је правило било да свака држава пошаље две песме. Стога је учествовало 7 земаља, а било је 14 песама. Такође се знало само ко је победио, а остала места су остала тајна до данас. Оба правила су наредне године укинута и од тада до данас Евровизија функционише по једном принципу. Свака земља шаље искључиво једну нумеру и знају се места свих такмичара. Оно по чему се Евровизија 1956. разликује још од осталих верзија такмичења је то што је једино сачуван Лисин наступ након што је победила а копије свих осталих извођења су уништене. Слична ситуација се догодила и 1964. године само су тад копије нестале услед пожара.[3]

Лис, прва победница Евровизије


Иако је 1956. Швајцарска победила, 1957. се Евровизија одржала у Немачкој. Будући да је јако мало земаља учествовало првих година, донета је одлука да сваке наредне године нека нова држава одржи такмичење. Са константним повећањем земаља учесница је то било неизводљиво и већ од 1958. године се увело правило да наредну Евровизију организује победник из претходне године. Ово правило се током свих 65 година одржавања такмичења поштовало уз јако мало изузетака који су углавном били оправдани немањем новчаних средстава земаља које су претходно победиле. Иако је 1956. године победила, Лис је одлучила да се 1957. врати и опет пева за Швајцарску (то је после једино урадила немачка победница Лена Мајер када се 2011. године такмичила опет након победе 2010.).[4] На такмичењу 1957. године је победила Холандија и тиме одржала Евровизију 1958. године. По трећи пут је Лис одлучила да се такмичи и 1958. је заузела друго место а победила је Француска. Тиме је Лис једина певачица у историји такмичења која је представљала своју државу три године заредом. Холандска победница из 1957. године, Кори Брокен, се наредне године исто вратила да пева за Холандију али је завршила последња. Холандија је 1959. године опет победила уз Теди Шолтен и њену песму Een beetje, али 1960. није организовала такмичење јер је сматрала да је прерано да опет буде домаћин.

Евровизија кроз шездесете[уреди | уреди извор]

Евровизију је 1960. године организовала Велика Британија као другопласирана држава претходне године будући да је Холандија одбила да буде домаћин. Такође, Евровизија је 1960. године први пут приказана уживо на телевизији док је ранијих година била емитована преко радија. Гласање је исто први пут презентовано од стране особа које нису из жирија тј. нису имале везе са гласањем, али су на неки начин морале да буду везане за Евровизију и то су најчешће били новинари. Гласање је било на енглеском и француском језику и сваки коментатор је посебно наглашавао 12 поена своје државе, који су дужи временски период представљали максимум поена који нека држава може да добије од друге. Тек 2016. године је тај максимум подигнут на 24 поена јер је свака држава добила право да дели поене на оне од жирија и оне од гледалаца. Иако се сваке године додељивало много поена, 1962. године се први пут десило да нека држава заврши са 0 поена и 1962. године је то било у случају чак 4 државе. Једна од тих држава је била Холандија за време чијег наступа је нестало струје и цео екран је био црн, па се верује да су зато завршили на последњем месту.[5]

Оно што се још ново појавило током шездесетих је то што су се 1963. године користила два студија за одржавање Евровизије. Такође је први пут коришћен и бум микрофон због чега је звучало као да певачи не певају уживо. Исте године се десио и први скандал у гласању када је Норвешка погрешно прочитала своје гласове и одбила да их понови док не кажу остале државе своје поене. Тако су на крају променили своје гласове да би победила Данска уместо Швајцарске, што се и десило. Особа која је била задужена за презентовање норвешких поена је тек 2017. године испитана и рекла да је њихов програм био хакован и да се зато десило то што се десило.[6]

Упечатљиви догађаји који су обележили шездесете године:[уреди | уреди извор]

  • Поени нису додељени као претходних година (12,10,8-1) већ су давани системом 5-1 тј. само пет земаља је могло да добије бодове од једне државе
  • 1964. године је победу однела Ђиљола Чинквети која је имала само 16 година, али је имала више поена од другог, трећег и четвртог места заједно[7]
  • 1965. године је 4. пут заредом 4 држава освојило 0 поена[8]
  • 1966. су све државе биле приморане да певају искључиво на језицима који су се користили у држави
  • Државе које су 1966. биле на прва 4 места никад раније нису ушле у прве 4 и деценијама касније су имале ниске пласмане
  • Велика Британија је исте године остварила најгори пласман икада, 9. место, и наредних десет година је имала више пласмане
  • Укинут је оркестар који је уживо пратио песме
  • Холандска певачица Мили Скот је била прва тамнопута певачица на Евровизији и певала је за Холандију
  • 1967. је представница Велике Британије нила прва која је наступила боса и победила је (касније се наступање босоногих певача сматрало амајлијом због тога, а и наредних година се десило да они победе (2003, 2008, 2012, 2013)[9]
  • 1969. године је било 4 победника, јер су Шпанија, Велика Британија, Холандија и Француска имале исти број поена, 18, па су сви проглашени победницима (да је тад постојало правило о томе шта се ради када неке земље имају исти број поена, победник би била Француска)[10]
Хаљина једне од 4 победница 1969. године, Лени Кур из Холандије чувана у музеју у Холандији




Евровизија кроз седамдесете[уреди | уреди извор]

Након инцидента из 1969. године где су 4 земље проглашене победницама увело се правило о томе шта да се ради у случају када неке земље имају исти број поена. По правилу, ако се то опет деси, би требало да државе које се граниче са поенима за прво место наступе опет и онда све државе да гласају само за то која треба да победи (то се десило само још 1991. године али се правило до тада променило па је победник одлучен тиме ко је добио више максималних поена од неке државе).

Пет земаља је протествовало против Евровизије 1970. године због незадовољства резултатима из 1969. године те је 1970. учествовало само 12 земаља. То је била и прва година када није певао нико ко је претходних година већ наступао на Евровизији. Такође, због толико малог броја учесника, је донесена одлука да се свака држава и певач представе у кратком видео снимку да би се попунило време предвиђено за емитовање Евровизије и од тад се то практикује сваке године.[11] Наредне године су се све државе вратиле да учествују и Малта је дебитовала па је број учесника био 18, што је био највећи број учесника до тада. Те године је уведено и правило да на сцени може да се појави највише 6 особа и то правило се није променило.[12]

Популарни шведски бенд, АББА, након своје победе на Евровизији 1974. године

Интересантне чињенице о Евровизији током седамдесетих година:[уреди | уреди извор]

  • Монако је 1971. године победио али није нашао погодно место за организовање Евровизије 1972. па се она десила у Великој Британији
  • 1972. године је Немачка по трећи пут заредом завршила на трећем месту и то је било прво такмичење где је свака држава имала другачији број поена тј. није било изједначења ни за једно место[13]
  • 1973. године је Луксембург поново победио, будући да је и 1972. завршио на првом месту, и сматра се најбољим победником због остварених 81% могућих остваривих бодова
  • Укинуто је правило да свака држава мора да пева на свом националном језику па су државе углавном имале песме на енглеском језику
  • 1973. је Израел први пут учествовао на Евровизији и њихова представница је морала да носи заштитно одело јер су терористи били активни тада а публика није смела да устане и тапше да их обезбеђење не би грешком упуцало[14]
  • 1974. је Велика Британија опет била земља домаћин иако није претходне године победила, будући да Луксембург није хтео да опет троши новац на организовање Евровизије и тако је Велика Британија земља која је највише пута одржала Евровизију иако нема највише победа
  • 1974. године се италијанска победница из 1964. вратила и заузела друго место са песмом Si која је била забрањена да се пушта у Италији јер се у време Евровизије одржавало и гласање за референдум о браку па држава није хтела да народ помисли да је форсиран да гласа Да(Si)
  • 1976. године је одлучено да поени не треба да се презентују по величини већ по реду по коме су земље наступале
  • 1976. године се представница Норвешке, која је 1974. завршила последња, вратила да пева и поново завршила на последњем месту[15][16]
  • 1977. се Евровизија први пут одржала у мају и од тад се сваке године одржава у мају[17]
  • Вратило се правило о томе да свака држава мора да пева искључиво на језицима који се у њој говоре, али су Немачка и Белгија певале на енглеском јер су послале песме пре увођења тог правила
  • 1978. године се први пут појавила мушка особа као водитељ Евровизије и први пут је Евровизија имала више од једног водитеља[18]
  • Током гласања је постало очигледно да ће Израел победити па је пола држава прекинуло да емитује програм
  • Дански представник није био свестан да не сме да пева енглеском језику и у последњем моменту је променио стихове у данске што је резултирало тиме да их заборави на сцени
  • 1979. године су се гласови последњи пут презентовали по реду наступања држава[19]

Евровизија кроз осамдесете[уреди | уреди извор]

Евровизија је 1980. године први пут одржана без званичног водитеља. Свака земља је посебно преко своје делегације најављена. Израел је одбио да буде домаћин, иако је победио 1979. године, па је Евровизија 1980. одржана у Холандији. На крају Израел није ни учествовао јер се такмичење одржавало на дан њиховог државног празника. То је једини пут у историји да се земља након победе није вратила да учествује наредне године. Уместо Израела је Мароко одлучио да учествује и то је био први и једини пут да је Мароко био на Евровизији.[20] Исте године је гласање први пут било презентовано редом тј. од 1 поена до 12 поена сваке државе. Упечатљиво је било наступање немачке певачице Катје Ебштајн јер је 1980. године заузела 2. место за Немачку, а 1970. и 1971. треће.[21] Евровизија се 1981. одржала у Даблину због победе Ирске 1980. Кипар је 1981. први пут учествовао и држи рекорд за највећи број учествовања без победе. Велика Британија је те године однела победу уз специфичан наступ услед мењања одеће током наступа, што их поред победника из 2002., чини једином државом која је таквим наступом однела победу.[22]

Немачка је 1982. победила и та победа је заједно са 4 друга места чини најуспешнијом државом у такмичењу за време 80-их година. Грчка је одустала од такмичења те године само зато што је била извучена да наступа на другој позицији. Нико ко је наступао на другој позицији није победио и то место се сматра за најгоре место за наступање, а и резултати држава које су наступале друге то потврђују. Евровизија се 1983. године одржала у Немачкој[23] и имала је неколико занимљивих чињеница. Исто као и 1982. држава која је наступала је последња је победила а Израел је завршио на другом месту. Такође је била трећа година заредом да је више земаља завршило на последњем месту са 0 поена. Луксембург је победио по пети пут и имао је исти број победа као и Француска, а од тад ниједна од ове две државе није поново победила. Евровизија се 1983. године први пут емитовала у Аустралији, а представница Шпаније је завршила на последњем месту са 0 поена иако је била босонога. Шведски бенд је 1984. године победио и састојао се од три дечака од којих су два имала 18 и 19 година и они се сматрају најмлађим мушким победницима икад. Наступ Велике Британије се завршио звиждањем и узвицима од стране публике јер је исте године Велика Британија победила Луксембург на фудбалском првенству (Луксембург је био домаћин Евровизије те године). Југославија се 1985. године није такмичила јер је Евровизија била одржана на датум годишњице смрти бившег југославског председника, Јосипа Броза Тита.[24] [25] Победница прве Евровизије, Лис, је позвана да буде почасни гост и то је постала традиција која се одржавала сваке године до њене смрти 2018. На Евровизији 1986. је победила белгијска представница Сандра Ким која је имала тад само 13 година и то је чини најмлађом победницом икада.[26] Швајцарска је те године завршила на другом месту и тражила је да се Белгија дисквалификује јер је пре такмичења тврдила да Сандра има 15 година али се то није десило, па је Белгија ипак проглашена победником. Након њене победе је уведено правило да нико испод 16 година не сме да се такмичи, тако да ће она заувек бити најмлађи победник осим ако се правило не промени. На Евровизији 1987. године је победио Џони Логан за Ирску. Будући да је већ победио за исту државу 1980. године и компоновао ирску победничку песму 1992. године, проглашен је најуспешнијим победником Евровизије икада. Такође је 1987. године одлучено да највише 22 државе могу да учествују једне године што је касније представљало велики проблем, нарочито у деведесетима јер је интересовање за Евровизију постајало све веће и веће. Кипар је 1988. године био дисквалификован[27] јер је песма која је требало да га представља била објављена неколико година раније, а по правилу песме које се такмиче морају да потичу из године у којој се такмиче. Такође је првобитно био извучен да наступа на другој позицији, па су неки коментарисали да су се извукли од лошег пласмана. Иако је постојало правило о томе колико певач мора да има минимум година, 1989. су успели да наступају и певачи од 11 и 12 година.

Чувена Селин Дион, победница Евровизије 1988. године за Швајцарску

Евровизија кроз деведесете[уреди | уреди извор]

Будући да је Југославија победила 1989. године, морало је да се одлучи у којој од њених тадашњих 6 држава ће се Евровизија одржати и на крају се догодила у Хрватској у Загребу. Државе које су касније постале познате као "Велика петорка" (Шпанија, Велика Британија, Италија, Немачка, Француска)[28] због тога што сваке године највише финансијски обезбеде такмичење су 1990. године завршиле међу првих 10 места, што се касније више није поновило. Победник је био из Италије, па је 1991. био и водитељ такмичења, заједно са италијанском победницом из 1964. године. Те године се десило да су две државе, Шведска и Француска, имале исти број поена, а делиле су прво место. Да се ситуација из 1969. године не би поновила, гледало се која држава је добила више максималних 12 поена од свих држава. Обе државе су имале исти број максималних 12 поена, па је Шведска одлучена да буде победник јер је имала више пута добијених 10 поена од неке државе.[29] По каснијим правилима победник би требао да буде онај који је добио поене од вишег броја држава, небитно колико они износили, и да се тај принцип користио 1991. године, победник би била Француска јер је добила поене од 18 држава, а Шведска од 17. Победница из 1992. године, Линда Мартин, је, поред тога што је певала песму компоновану од стране победника Џонија Логана из 1980. и 1987. године, постала најстарија жена која је победила на Евровизији са 41 годином у време победе.[30] Ирска је такође победила и 1993. и 1994. године што их чини једином државом која је успела три пута заредом да победи и најуспешнијом државом током деведесетих година. За Евровизију 1993. године се први пут користило селектовање држава такмичара пре саме Евровизије јер је њих више од 22 хтело да учествује. Евровизија је 1994. године последњи пут одржана у априлу. Тада је и први пут коришћена нова метода током гласања где су људи који су читали гласове своје државе били приказивани на великом екрану за време гласања и та метода се након 1994. године користи сваке године. Такође се и лимит држава које су могле да се такмиче померио са 22 државе на 25.[31] Представница Пољске је за време проба певала на енглеском и многи су тражили да се због тога дисквалификује. То се није десило јер је требало да минимум 13 држава гласа за то а само 6 је гласало. На крају је Пољска 1994. године завршила на другом месту и то је њихов најбољи резултат икада.[32] То је био и њихов први пут да се такмиче, па су остварили рекорд и за највиши пласман државе дебутанта. Тај рекорд је 2007. године оборила Србија када је исте победила а и први пут учествовала.[33] Евровизија је 1995. године имала само једног водитеља што је издваја од осталих година у којима је било најмање два водитеља. Ирска је 1996. године поново победила и то их чини земљом са највише победа на Евровизији са 7 освојених титула. Исте године се чак 29 држава пријавило да се такмичи али их је 6 одбијено због лимита такмичара који је тада износио 23. Једна од тих 6 држава је била Немачка и то је њихов једини пут да нису учествовали на Евровизији.[34] Такође је и 1997. године хтело много држава да учествује па је одлучено да се избаце три државе које су током претходне 4 године имале најгоре резултате и уведу нове да се такмиче. Велика Британија је 1997. победила, а 1998. завршила на другом месту са којим има укупно 15 освојених других места што је чини државом која је највише пута завршила као другопласирана. После 1998. више није била никад друга.[35] Исте године је по истом принципу из 1997. елиминисано 5 држава а Италија је сама одлучила да не учествује и вратила се у такмичење тек 2011. године. Такође је те године први пут гледаоцима било дато 5 минута да након свих наступа гласају за своје фаворите. На такмичењу 1999. године није учествовало много балканских држава услед бомбардовања Балкана које се десило исте године и такмичари из 1999. године су се на крају наступа окупили да отпевају израелску победничку песму из 1979. године, Hallelujah, као песму спаса за Балкан. Данска је победила на Евровизији 2000. године са бендом Браћа Олсен и један од њих је имао 50 година за време такмичења што га је чинило најстаријим победником икада.[36] Државе које су 1999. године завршиле на последњих 5 позиција су биле дисквалификоване пред Евровизију 2000. године у којој су се вратиле државе које 1999. нису учествовале због лоших резултата 1998. године. Заправо су 2 од тих 5 држава завршиле јако високо рангиране, као друго и трећепласиране. По први пут је издат албум са свим песмама из 2000. године, а руска делегација, која је завршила на другом месту, се жалила на дански наступ јер су певачи користили вокодер да би им гласови звучали другачије али је руска жалба одбијена. Од те године је и одлучено да се Шпанија, Немачка, Велика Британија и Француска такмиче сваке године без обзира на резултате као "Велика четворка" због количине новца које дају да би се такмичење одржало. Уз то је одлучено и да победник претходне године увек учествује у наредној години без обзира на резултате претходних година. "Велика четворка" је касније постала "Велика петорка" уз Италију 2011. године.[37]

Евровизија у 21. веку[уреди | уреди извор]

Већ следеће године је дански рекорд оборен и носилац титуле најстаријег евровизијског победника је Дејв Бентон, победник Естоније 2001. године, који је оборио рекорд бивајући старији само 40 дана од претходног победника.[38] Иако победник Данске није више био најстарији победник икада, он и његов брат заједно носе титулу најстаријег победничког пара будући да су тад имали заједно преко 100 година. Дејв је поред тога што је био најстарији победник икада био и први црнац који је победио. Од 2001. до 2008. године је свим државама које су победиле на Евровизији то била прва победа а свима, осим Украјини, и једина.[39] Дошло је и до промене у гласању 2001. године и свака држава је могла да одлучи да ли жели да има и глас народа поред гласа стручног жирија. Само три државе су желеле тако да гласају јер је у свима другима био проблем да се скупе гласови преко порука. Правило о учествовању у зависности од резултата прошлих година је 2002. године избацило Летонију из такмичења, али се Португал у последњем моменту повукао из такмичења па се Летонија пријавила и победила. Од те године је сваке године осим 2009. употребљиван неки слоган који представља Евровизију за одређену годину.[40] Слоган 2002. године је био "Модерна бајка", јер су се 2002. године изводили делови бајки између наступа држава.[41] 26 држава је учествовало 2003. године на Евровизији[42], а 2004. је хтело да учествује чак њих 36 па се увела идеја о полуфиналу и прво је било одржано 2004. године. Од 2004. до 2007. године је постојало само једно полуфинале и једно финале.

Принцип полуфинала и финала у периоду од 2004. до 2007. године:[уреди | уреди извор]

  • Полуфинале је одржавано пар дана пре финала
  • У полуфиналу су учествовале државе које претходне године нису ушле у првих 10 места или нису биле део "Велике Четворке" (они су имали директно место у финалу)
  • Из полуфинала је у финале пролазило 10 држава[43]
  • Полуфинале је, исто као и финале, било емитовано од 21:00[44]
  • Редослед наступања држава које су прошле из полуфинала у финале је био утврђиван одмах након проглашења њиховог проласка у финале

Од 2008. године верзија само једног полуфинала више није била могућа, јер се 2008. пријавило 43 земље за учешће, па су уведена два полуфинала и једно финале сваке године.[45] Полуфинала су емитована уторком и четвртком од 21:00 а финале суботом од 21:00. У 2008. и 2009. години су из полуфинала пролазиле земље које су у полуфиналима завршиле у првих 9 позиција и једна која није и коју стручни жири одреди да треба да прође у финале. Од те године се сваке године држао специјални програм где се извлачењем утврђивало која држава ће да наступи у ком полуфиналу. Од 2010. пролазило је по 10 земаља из сваког полуфинала са победником претходне године и "Великом Четворком" ("Петорком") у финале.[46] Од 2010. су и показиване разгледнице сваке земље пре њеног наступа. Те разгледнице су се снимале на различитим локацијама државе домаћина месец дана пред Евровизију. Победници из 2011. године Ел&Ники су били први мушко-женски дует после 1963. који је победио. Будући да је 2010. године победила Немачка те је 2011. иста држава била и домаћин и члан "Велике Петорке", било је једно место мање у финалу, па је у финалу наступало 25 земаља, док је осталих година 26 земаља било у финалу. Гледаоци су 2010. и 2011. године могли да гласају све време током наступа, а од 2012. су имали само 15 минута након завршетка свих наступа да гласају. Од 2013. године је редослед наступања био одлучиван од стране продуцената Евровизије а пре 2013. је насумице извлачиван. Такође се и 2013. године први пут одржала парада застава. Пре почетка наступа сваки певач је пролазио по сцени уз заставу своје државе. Аустралија се 2015. године прикључила такмичењу јер је ЕБУ (European Broadcasting Union), одлучио да их позове као госте у финалу будући да већ преко 15 година преносе такмичење а изоловани су од осталих континената. Самим тиме је у финалу 2015. године наступало 27 земаља[47], а то финале је трајало дуже од других која су трајала углавном око 4 сата. Од 2015 се процењује да Евровизију годишње прати око 200 милиона гледалаца. Будући да је толико држава учествовало и делили су се поени и од жирија и гледалаца било је скоро немогуће остварити 0 поена, али су то ипак успеле Аустрија и Немачка 2015. године и Велика Британија 2021. године. Поени додељивани и од стране стручног жирија и гледалаца су распорђени у односу 50:50 и прво су приказивани поени стручног жирија па онда поени гледалаца. Тај систем се користи од 2016. године док су пре сви поени били заједно рачунати и свака држава је делила максимално 12 поена једној држави, а од 2016. су могле да деле максимално 24 поена једној држави. У стручном жирију су се углавном налазили новинари који су имали неке везе са Евровизијом или чак и певачи који су раније представљали своју државу и углавном их је било 5. Сваки од њих је и за полуфинале и финале рангирао све државе и на крају су се сабирала сва места свих чланова жирија и поени ишли по просечном најбољем месту 12 и тако наниже. Гледаоци су мало другачије делили поене и они су гласали на нивоу државе и давали поене тако што је држава са највише послатих смс порука добијала 12 поена, друга 10... Десио се један инцидент 2019. године, када је Литванија завршила на 11. месту у полуфиналу, и стога није прошла у финале.[48] Жена из стручног жирија једне државе је грешком предала ранг држава од, по њеном мишљењу, најгоре ка најбољој. Да то није урадила, Литванија би прошла у финале уместо Данске, али је грешка тек после финала увиђена па се ништа даље није догодило.[49] Током година се догодило и пар "упада" на сцену од стране људи који нису требали да буду на њој. Један од најпознатијих је из 2010. када је Џими Џамп улетео на сцену за време наступа Шпаније и један део песме плесао са осталим плесачима док није био уклоњен са сцене и кажњен са 12 месеци затвора уз кауцију од 1500$.[50] Пар година касније, 2018., се догодио мало бурнији инцидент када је за време наступа Велике Британије човек утрчао на сцену, зграбио певачици микрофон и вриснуо две реченице у њега док је њена музика још ишла. Певачица је завршила са пар модрица, али је свој наступ завршила и одбила да наступи после свих опет јер није видела потребу за тиме.[51] Оно што се једини пут у историји догодило је да је такмичење отказано и то се десило 2020. године услед пандемије корона вируса и недовољно времена да се Евровизија организује на други начин, будући да је пандемија проглашена у марту.[52] Већина певача који су требали те године да иду на Евровизију су се вратили наредне године, а два најскорија победника, Данкан Лоренс и бенд Манескин, су након своје победе имали огроман светски успех и прославили се нарочито у Америци након гостовања у Елен шоу-у.[53][54] Будући да је бенд Манескин из Италије, Евровизија 2022. ће се одржати у Италији, у Турину, а будући да је Италија члан "Велике Петорке", у финалу ће бити 25 држава уместо 26.[55]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Песма Евровизије (на језику: српски), 2021-12-18, Приступљено 2021-12-18 
  2. ^ Marcel Bezençon Awards (на језику: енглески), 2021-12-03, Приступљено 2021-12-05 
  3. ^ „Eurovision Song Contest 1964”. Lost Media Archive (на језику: енглески). Приступљено 2021-12-05. 
  4. ^ Лена Мајер Ландрут (на језику: српски), 2021-12-18, Приступљено 2021-12-18 
  5. ^ Results of the Final of Luxembourg 1962. Eurovision Song Contest. 
  6. ^ „Norway in the Eurovision Song Contest 1963”. yamm.finance. Приступљено 2021-12-17. 
  7. ^ Eurovision Song Contest 1964 (на језику: енглески), 2021-12-15, Приступљено 2021-12-18 
  8. ^ Eurovision Song Contest 1965 (на језику: енглески), 2021-12-12, Приступљено 2021-12-18 
  9. ^ „Eurovision Facts”. Eurovisionworld (на језику: енглески). Приступљено 2021-12-18. 
  10. ^ „Eurovision 1969: France’s Frida Boccara in focus”. EuroVisionary (на језику: енглески). 2020-10-07. Приступљено 2021-12-17. 
  11. ^ „Pre-Song Postcards”. Eurovision Song Contest Wiki (на језику: енглески). Приступљено 2021-12-18. 
  12. ^ Eurovision Song Contest 1970 (на језику: енглески), 2021-12-15, Приступљено 2021-12-18 
  13. ^ Eurovision Song Contest 1972 (на језику: енглески), 2021-12-15, Приступљено 2021-12-18 
  14. ^ Israel in the Eurovision Song Contest (на језику: енглески), 2021-12-17, Приступљено 2021-12-18 
  15. ^ Eurovision Song Contest 1974 (на језику: енглески), 2021-12-17, Приступљено 2021-12-18 
  16. ^ Eurovision Song Contest 1976 (на језику: енглески), 2021-12-17, Приступљено 2021-12-18 
  17. ^ Eurovision Song Contest 1977 (на језику: енглески), 2021-12-17, Приступљено 2021-12-18 
  18. ^ Eurovision Song Contest 1978 (на језику: енглески), 2021-12-15, Приступљено 2021-12-18 
  19. ^ Eurovision Song Contest 1979 (на језику: енглески), 2021-12-15, Приступљено 2021-12-18 
  20. ^ „Morocco in Eurovision Voting & Points”. Eurovisionworld (на језику: енглески). Приступљено 2021-12-18. 
  21. ^ Katja Ebstein (на језику: енглески), 2021-10-05, Приступљено 2021-12-18 
  22. ^ Eurovision Song Contest 1981 (на језику: енглески), 2021-12-17, Приступљено 2021-12-18 
  23. ^ Eurovision Song Contest 1983 (на језику: енглески), 2021-12-15, Приступљено 2021-12-18 
  24. ^ Josip Broz Tito (на језику: енглески), 2021-12-12, Приступљено 2021-12-18 
  25. ^ Eurovision Song Contest 1985 (на језику: енглески), 2021-12-15, Приступљено 2021-12-18 
  26. ^ „Eurovision Facts”. Eurovisionworld (на језику: енглески). Приступљено 2021-12-18. 
  27. ^ Cyprus in the Eurovision Song Contest (на језику: енглески), 2021-11-07, Приступљено 2021-12-18 
  28. ^ „Big Five”. Eurovision Song Contest Wiki (на језику: енглески). Приступљено 2021-12-18. 
  29. ^ „Tie Situation”. Eurovision Song Contest Wiki (на језику: енглески). Приступљено 2021-12-18. 
  30. ^ Beacom, Julian (2021-05-15). „Malta’s Eurovision ‘Almost Wins’ Make Us The Most Successful Non-Winning Country Ever”. Lovin Malta (на језику: енглески). Приступљено 2021-12-18. 
  31. ^ „Rules”. Eurovision.tv (на језику: енглески). 2017-01-12. Приступљено 2021-12-18. 
  32. ^ „Poland”. Eurovision.tv (на језику: енглески). Приступљено 2021-12-18. 
  33. ^ Eurovision Song Contest 2007 (на језику: енглески), 2021-12-15, Приступљено 2021-12-18 
  34. ^ Germany in the Eurovision Song Contest (на језику: енглески), 2021-12-18, Приступљено 2021-12-18 
  35. ^ United Kingdom in the Eurovision Song Contest (на језику: енглески), 2021-12-17, Приступљено 2021-12-18 
  36. ^ Eurovision Song Contest 2000 (на језику: енглески), 2021-12-17, Приступљено 2021-12-18 
  37. ^ „Big Five”. Eurovision Song Contest Wiki (на језику: енглески). Приступљено 2021-12-18. 
  38. ^ „Overall Records of the Eurovision Song Contest”. Eurovision Song Contest Wiki (на језику: енглески). Приступљено 2021-12-18. 
  39. ^ List of Eurovision Song Contest winners (на језику: енглески), 2021-12-03, Приступљено 2021-12-18 
  40. ^ „Slogan”. Eurovisionworld (на језику: енглески). Приступљено 2021-12-18. 
  41. ^ Eurovision Song Contest 2002 (на језику: енглески), 2021-12-17, Приступљено 2021-12-18 
  42. ^ Eurovision Song Contest 2003 (на језику: енглески), 2021-12-15, Приступљено 2021-12-18 
  43. ^ „How it works”. Eurovision.tv (на језику: енглески). 2017-01-15. Приступљено 2021-12-18. 
  44. ^ „Eurovision 2022: Calendar”. Eurovisionworld (на језику: енглески). Приступљено 2021-12-18. 
  45. ^ Eurovision Song Contest 2008 (на језику: енглески), 2021-12-15, Приступљено 2021-12-18 
  46. ^ „Voting”. Eurovision.tv (на језику: енглески). 2017-05-03. Приступљено 2021-12-18. 
  47. ^ Eurovision Song Contest 2015 (на језику: енглески), 2021-12-17, Приступљено 2021-12-18 
  48. ^ Eurovision Song Contest 2019 (на језику: енглески), 2021-12-13, Приступљено 2021-12-18 
  49. ^ „Italian televoting mistake may have cost Lithuania's Veklenko a spot in Eurovision final”. lrt.lt (на језику: енглески). 2019-05-27. Приступљено 2021-12-18. 
  50. ^ „Jimmy Jump”. The Formula 1 Wiki (на језику: енглески). Приступљено 2021-12-18. 
  51. ^ „SuRie praised over handling of Eurovision stage invader shouting 'Nazis!' - despite UK's poor result”. The Independent (на језику: енглески). 2018-05-13. Приступљено 2021-12-18. 
  52. ^ „Eurovision 2020 in Rotterdam is cancelled”. Eurovision.tv (на језику: енглески). 2020-03-18. Приступљено 2021-12-18. 
  53. ^ „From The Netherlands to Hollywood: Duncan Laurence to perform "Arcade" on The Ellen DeGeneres Show”. wiwibloggs (на језику: енглески). 2021-03-30. Приступљено 2021-12-18. 
  54. ^ News, Eurovision; News, Participants; Participants, Eurovision; Fans (2021-11-09). „Italy: Måneskin rock the house at the Ellen Show in USA”. Eurovision News, Polls and Information by ESCToday (на језику: енглески). Приступљено 2021-12-18. 
  55. ^ „Turin 2022”. Eurovision.tv (на језику: енглески). Приступљено 2021-12-18. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Корисник:Petar_Majer/песак&oldid=24243330”