Korisnik:Uroš Košević/pesak

Zamiranje srednjovekovnog rudarstva

Uvod

U prvoj polovini XVI veka javlja se polet koji se najbolje sagledava u krupnom planu kad ce y vidnom polju imaju mere centralne vlasti i aktivnost najvećih rudnika i kada se suoče sa stanjem u decenijama posle turskog osvajanja. Razvoj rudarstva nije zavisio isključivo od intervencija centralne vlasti, niti se iscrpljivao delatnošću nekoliko centara s najvećom proizvodnjom. Traganje za nepoznatim ležištima predstavljalo je deo rudarskih zanimanja.

Istorija

Istraživanje ležišta, pronalaženje i početak rudarskih radova na novootkrivenom mestu, ima veliki značaj u privrednom i ekonomskom pogledu. Ukoliko se zabrani trgovina metalima od kojih se kuje novac, kao što se to desilo posle osmanlijskog osvajanja, izmenjeni su bitno uslovi u kojima deluju preduzetnici i rudari, ali rudarstvo nije onemogućeno niti sprečeno. Novi gospodari su nastojali da se radovi u rudarskim mestima nastave i proizvodnja poveća. Takve promene režima menjaju kriterijume profitabilnosti .Jedno od najbogatijih arheološko-rudarskih područja  Evrope  je teritorija Srbije  sa  nalazištima najstarijih rudarskih radova: Rudna glava kod Majdanpeka, Belovode u blizini Petrovca na Mlavi, Pločnik kod Prokuplja, Mali Šturac (Prlovi) na Rudniku, Stojnik na Kosmaju, Jarmovac kod Priboja, itd.Ova  nalazišta predstavljaju  izuzetne  spomenike kulture  početaka  rudarstva, geologije  i metalurgije u neolitu i ranom eneolitu. Arheološko nalazište Rudna glava otkriveno je tek pošto je savremenom površinskom eksploatacijom magnetita na ovom lokalitetu oštećen središnji najvažniji deo nalazišta.Pronađena keramika i oruđa kojima su se služili izrađeni su od lokalnih materijala, uz činjenicu da nema tragova drugih uticaja, jasan su dokaz autohtonosti znanja, rada i iskustava rudara Rudne glave.

Ostaci topionica gvožđa u kopaoničkoj oblasti

Realistička slika razvoja rudarstva uključuje individualne istorije pojedinačnih radnika. Podaci o manjim rudnicima su retki i često bez sadržaja, nekad samo otkrivaju postojanje rudnika, bez ikakvih pojedinosti. U turskom sistemu se dešavalo da se manji rudnik uključi u „mukatu“, jedinicu vladarskih prihoda koja se daje u zakup, pa da se više individualno i ne spominje.Sa razvojem rudarstva i metalurgije jača trgovina i zanatstvo, podižu se novi gradovi. Brojni su centri srednjovekovnog rudarstva sa razvijenim gradskim životom i kolonijama trgovaca.Rudnička mehanizacija i oprema funkcionalno je znatno unapređena ili je osmišljena, napravljena i uvedena u  upotrebu  nova. Radi  bezbednosti  uvedeno je  podgrađivanje  podzemnih prostorija  drvenom podgradom, za uklanjanje vode iz jame koriste se klipne pumpe napravljene od izdubljenih stabala, za izvlačenje rude upotrebljavaju se drveni izvozni strojevi koje pokreće voda, čovek ili domaća životinja.

Zahvaljujući rudnom bogatstvu srednjovekovne Srbije, vladari su ulagali velike sume novca u duhovno i kulturno uzdizanje, u izgradnju velelepnih manastira i crkava, njihovo uređenje i bogato opremanje. Da nije bilo srednjovekovnog rudnog bogatstva, Srbija danas ne bi imala toliko manastira i manastirskih riznica. U darovima je prednjačio rudnik Novo Brdo koji je velikim količinama srebra pomagao manastire. U Novom Brdu je kopano takozvano glamsko srebro, koje sadrži znatnu količinu zlata, zbog čega je vrednost srebra mnogo veća.

Rudnik Plana

Rudnik Plana predstavlja jedan takav primer. Naglašen raskorak između veoma brojnih terenskih ostataka i neznatnog broja dokumenata u kojima se rudnik spominje u srednjovekovnom periodu. U ispitivanju iz 1488. u izveštaju u kome su obuhvaćeni Plana i Zaplaninje, koje se u turskim dokumentima često naziva Zaplana, pa je pod ovim imenom obuhvaćena i u pregledima sultanovih prihoda u kasnijim vremenima.Šumadijski Rudnik u ovom periodu ne igra znatnu ulogu.

Među važnijim rudnicima je spomenut u jednom od kanuna iz 1536. Nekada poznati rudnik srebra sa kovnicom srebrnog novca ograničen je vremenom na proizvodnju bakra, a zatim je, pred sredinu XVI veku, prešao na proizvodnju gvožđa. Na terenima koji nisu ranije bili kopani otkrivena je ruda. U jednom fermanu iz 1559. spominje se na Rudniku „kuća crne rude“, što se povezuje sa topionicom gvožđa

Rudnik i Bah

Pored Rudnika i rudnik Bah je predstavljao snabdevanje drvenim ugljem, pa su turske vlasti bile prisiljene da na rad na seči drva i na proizvodnji drvenog uglja pokreću stanovništvo iz susednih kadiluka (Kruševac, Novi Pazar, Užice i Čačak). Za Rudnik su bila službom vezani, 31 selo sa preko 520 domaćinstava u Rudničkoj i Lepeničkoj nahiji. Dovođeni su sa strane Juruci i Tatari, dok su, s druge strane, iz Rudnika i Baha slani stručni radnici da razviju rudarsku proizvodnju u Kamengradu (Bosanska krajina), na zapadnim granicama Carstva. U dubrovačkim spomenicima zabeležen je samo Železnik u Kučevu. Godine 1488. vršeno je veliko ispitivanje stanja rudnika i njihovih prihoda. Veličina prihoda u 1486. godini iznosi 31.996 akči, a godine 1487. iznosi 28.756 akči. U predelu Crne reke, kod Lukova, nalazilo se selo Sasi, obavezno da snabdeva vidinsku tvrđavu gvozdenim oružjem i priborom. Informacije o rudnicima amo što o njima nema podataka iz ranijih perioda. Kad je 1488. vršeno veliko ispitivanje stanja rudnika i njihovih prihoda, kadija Berkovice u Bugarskoj dobio je nalog koji se ticao rudnika čije je ime pročitano kao Trebuć, a nalazio se u predelu Crne reke. Sudeći po veličini prihoda bio je to rudnik skromnijih razmera. Kako se u dokumentu traži da se srebro odnosi u kovnicu Novog Brda, jasno je da se dobijalo srebro iz rude u kojoj je bilo i drugog metala. U istom predelu Crne reke, kod Lukova, nalazilo se selo Sasi, obavezno da snabdeva vidinsku tvrđavu gvozdenim oružjem i priborom.

Rudnici Kučajna i Majdanpek

Rudnici Kučajna i Majdanpek su pokazali spremnost države na ulaganje u rudarstvo. Rudnik Kučajna ime je dobio po planini, dok je Majdanpek dobio ime spajanjem turske reči majdan - rudnik i imena župe Pek. Godine 1550-1552, vršena su ispitivanja i probna iskopavanja za kojima su sledila ulaganja. Podignuto je utvrđenje sa posadom od 41 vojnika. Sama Kučajna je postala sedište kadiluka, a rudniku je dodeljeno 48 sela da bi se snabdevao ćumurom, drvetom i kako bi se obavljali transportni poslovi. Stanovnici tih sela bili su oslobođeni drugih davanja osim dukata. Godine 1560. u četiri muslimanske mahale bilo 140 domaćinstava, dok je hrišćanska zajednica imala 161 domaćinstvo grupisano u pet mahala. Rudnik je ubrzo počeo sa proizvodnjom.

Godine 1555. kroz Srbiju je prolazio, nemački putnik Hans Dernšvam, koji je bio službenik porodice Fuger, velikih nemačkih preduzetnika u rudarstvu i poznatih finansijera. Dernšvam karakteriše tvrdo olovo, naziva ga rackim (srpskim) olovom i upoređuje sa olovom Fugera. Dernšvam procenjuje olovo i karakteriše ga kao spremnog za proces redukcije prilikom topljenja i prečišćavanja srebra.

Dernšvam za poreklo olova spominje „oko Smedereva“ drugi rudnik gvožđa Kučajne. U to vreme Kučajna nije bila samo rudnik gvožđa, u njoj se proizvodilo srebro, bakar i olovo, čak su i manje količine zlata iskivane u sultanove zlatnike. Kao i drugi rudnici i Kučajna, a zatim i Majdanpek, ustupani su na licitaciji zakupcima. Otkrića turskih dokumenata pokazala su da u radu Kučajn-a u drugoj polovini XVI veka značajnu ulogu preuzeli Jevreji. U Kučajni nisu svi Jevreji bili finansijeri, bilo je među njima i zanatlija. U ulozi zakupnika Jevreji su se smenjivali sa Turcima, među kojima je istaknut bio spahija Behram, aktivan u oba rudnika. Zakup za tri godine za oba rudnika ustupljen je 1567. godine za 1.300.000 akči, što znači nešto preko 400.000 godišnje. Sam Majdanpek je ranije donosio 250.000 akči godišnje. Od 1572. Jevreji su sa zakupom preuzeli i sve važne funkcije u upravi rudnikom. Oni su uspešno vodili proizvodnju. U Majdanpeku godine 1573. proizvedeno je 162.080 oka (oko 208 tona) bakra.

Spoljašnje veze

Istorija srpskog rudarstava

Rudarstvo Srbije u prošlosti

Literatura

• Sima Ćirković, Desanka Kovačević-Kojić , Ruža Ćuk (2002). „Staro srpsko rudarstvo ”