Корисник:Uroš Košević/песак

Замирање средњовековног рударства

Увод

У првој половини XVI века јавља се полет који се најбоље сагледава у крупном плану кад ce y видном пољу имају мере централне власти и активност највећих рудника и када се суоче са стањем у деценијама после турског освајања. Развој рударства није зависио искључиво од интервенција централне власти, нити се исцрпљивао делатношћу неколико центара с највећом производњом. Трагање за непознатим лежиштима представљало је део рударских занимања.

Историја

Истраживање лежишта, проналажење и почетак рударских радова на новооткривеном месту, има велики значај у привредном и економском погледу. Уколико се забрани трговина металима од којих се кује новац, као што се то десило после османлијског освајања, измењени су битно услови у којима делују предузетници и рудари, али рударство није онемогућено нити спречено. Нови господари су настојали да се радови у рударским местима наставе и производња повећа. Такве промене режима мењају критеријуме профитабилности .Једно од најбогатијих археолошко-рударских подручја  Европе  је територија Србије  са  налазиштима најстаријих рударских радова: Рудна глава код Мајданпека, Беловоде у близини Петровца на Млави, Плочник код Прокупља, Мали Штурац (Прлови) на Руднику, Стојник на Космају, Јармовац код Прибојa, итд.Ова  налазишта представљају  изузетне  споменике културе  почетака  рударства, геологије  и металургије у неолиту и раном енеолиту. Археолошко налазиште Рудна глава откривено је тек пошто је савременом површинском експлоатацијом магнетита на овом локалитету оштећен средишњи најважнији део налазишта.Пронађена керамика и оруђа којима су се служили израђени су од локалних материјала, уз чињеницу да нема трагова других утицаја, јасан су доказ аутохтоности знања, рада и искустава рудара Рудне главе.

Остаци топионица гвожђа у копаоничкој области

Реалистичка слика развоја рударства укључује индивидуалне историје појединачних радника. Подаци о мањим рудницима су ретки и често без садржаја, некад само откривају постојање рудника, без икаквих појединости. У турском систему се дешавало да се мањи рудник укључи у „мукату“, јединицу владарских прихода која се даје у закуп, па да се више индивидуално и не спомиње.Са развојем рударства и металургије јача трговина и занатство, подижу се нови градови. Бројни су центри средњовековног рударства са развијеним градским животом и колонијама трговаца.Рудничка механизација и опрема функционално је знатно унапређена или је осмишљена, направљена и уведена у  употребу  нова. Ради  безбедности  уведено је  подграђивање  подземних просторија  дрвеном подградом, за уклањање воде из јаме користе се клипне пумпе направљене од издубљених стабала, за извлачење руде употребљавају се дрвени извозни стројеви које покреће вода, човек или домаћа животиња.

Захваљујући рудном богатству средњовековне Србије, владари су улагали велике суме новца у духовно и културно уздизање, у изградњу велелепних манастира и цркава, њихово уређење и богато опремање. Да није било средњовековног рудног богатства, Србија данас не би имала толико манастира и манастирских ризница. У даровима је предњачио рудник Ново Брдо који је великим количинама сребра помагао манастире. У Новом Брду је копано такозвано гламско сребро, које садржи знатну количину злата, због чега је вредност сребра много већа.

Рудник Плана

Рудник Плана представља један такав пример. Наглашен раскорак између веома бројних теренских остатака и незнатног броја докумената у којима се рудник спомиње у средњовековном периоду. У испитивању из 1488. у извештају у коме су обухваћени Плана и Запланиње, које се у турским документима често назива Заплана, па је под овим именом обухваћена и у прегледима султанових прихода у каснијим временима.Шумадијски Рудник у овом периоду не игра знатну улогу.

Међу важнијим рудницима је споменут у једном од кануна из 1536. Некада познати рудник сребра са ковницом сребрног новца ограничен је временом на производњу бакра, а затим је, пред средину XVI веку, прешао на производњу гвожђа. На теренима који нису раније били копани откривена је руда. У једном ферману из 1559. спомиње се на Руднику „кућа црне руде“, што се повезује са топионицом гвожђа

Рудник и Бах

Поред Рудника и рудник Бах је представљао снабдевање дрвеним угљем, па су турске власти биле присиљене да на рад на сечи дрва и на производњи дрвеног угља покрећу становништво из суседних кадилука (Крушевац, Нови Пазар, Ужице и Чачак). За Рудник су била службом везани, 31 село са преко 520 домаћинстава у Рудничкој и Лепеничкој нахији. Довођени су са стране Јуруци и Татари, док су, с друге стране, из Рудника и Баха слани стручни радници да развију рударску производњу у Каменграду (Босанска крајина), на западним границама Царства. У дубровачким споменицима забележен је само Железник у Кучеву. Године 1488. вршено је велико испитивање стања рудника и њихових прихода. Величина прихода у 1486. години износи 31.996 акчи, а године 1487. износи 28.756 акчи. У пределу Црне реке, код Лукова, налазило се село Саси, обавезно да снабдева видинску тврђаву гвозденим оружјем и прибором. Информације о рудницима амо што о њима нема података из ранијих периода. Кад је 1488. вршено велико испитивање стања рудника и њихових прихода, кадија Берковице у Бугарској добио је налог који се тицао рудника чије је име прочитано као Требућ, а налазио се у пределу Црне реке. Судећи по величини прихода био је то рудник скромнијих размера. Како се у документу тражи да се сребро односи у ковницу Новог Брда, јасно је да се добијало сребро из руде у којој је било и другог метала. У истом пределу Црне реке, код Лукова, налазило се село Саси, обавезно да снабдева видинску тврђаву гвозденим оружјем и прибором.

Рудници Кучајна и Мајданпек

Рудници Кучајна и Мајданпек су показали спремност државе на улагање у рударство. Рудник Кучајна име је добио по планини, док је Мајданпек добио име спајањем турске речи мајдан - рудник и имена жупе Пек. Године 1550-1552, вршена су испитивања и пробна ископавања за којима су следила улагања. Подигнуто је утврђење са посадом од 41 војника. Сама Кучајна је постала седиште кадилука, а руднику је додељено 48 села да би се снабдевао ћумуром, дрветом и како би се обављали транспортни послови. Становници тих села били су ослобођени других давања осим дуката. Године 1560. у четири муслиманске махале било 140 домаћинстава, док је хришћанска заједница имала 161 домаћинство груписано у пет махала. Рудник је убрзо почео са производњом.

Године 1555. кроз Србију је пролазио, немачки путник Ханс Дерншвам, који је био службеник породице Фугер, великих немачких предузетника у рударству и познатих финансијера. Дерншвам карактерише тврдо олово, назива га рацким (српским) оловом и упоређује са оловом Фугера. Дерншвам процењује олово и карактерише га као спремног за процес редукције приликом топљења и пречишћавања сребра.

Дерншвам за порекло олова спомиње „око Смедерева“ други рудник гвожђа Кучајне. У то време Кучајна није била само рудник гвожђа, у њој се производило сребро, бакар и олово, чак су и мање количине злата искиване у султанове златнике. Као и други рудници и Кучајна, а затим и Мајданпек, уступани су на лицитацији закупцима. Открића турских докумената показала су да у раду Кучајн-а у другој половини XVI века значајну улогу преузели Јевреји. У Кучајни нису сви Јевреји били финансијери, било је међу њима и занатлија. У улози закупника Јевреји су се смењивали са Турцима, међу којима је истакнут био спахија Бехрам, активан у оба рудника. Закуп за три године за оба рудника уступљен је 1567. године за 1.300.000 акчи, што значи нешто преко 400.000 годишње. Сам Мајданпек је раније доносио 250.000 акчи годишње. Од 1572. Јевреји су са закупом преузели и све важне функције у управи рудником. Они су успешно водили производњу. У Мајданпеку године 1573. произведено је 162.080 ока (око 208 тона) бакра.

Спољашње везе

Историја српског рударстава

Рударство Србије у прошлости

Литература

• Сима Ћирковић, Десанка Ковачевић-Којић , Ружа Ћук (2002). „Старо српско рударство ”