Kristofer od Grčke i Danske
| Kristofer od Grčke i Danske | |
|---|---|
 Princ Kristofer | |
| Lični podaci | |
| Puno ime | Princ Kristofer od Grčke i Danske |
| Datum rođenja | 10. avgust 1888. |
| Mesto rođenja | Pavlovsk, Ruska Imperija |
| Datum smrti | 21. januar 1940. (51 god.) |
| Mesto smrti | Atina, Kraljevina Grčka |
| Grob | Tatoi palata |
| Porodica | |
| Supružnik | Nensi Stjuart (kasnije Anastasija od Grčke i Danske) 1920—1923. Fransoa Orleanska 1929. |
| Potomstvo | Mišel od Grčke i Danske |
| Roditelji | Đorđe I Grčki Olga Konstantinovna |
| Dinastija | Gliksburg |
Princ Kristofer od Grčke i Danske (grč. Χριστοφορος; 10. avgust 1888 — 21. januar 1940) bio je peti i najmlađi sin i najmlađe dete grčkog kralja Đorđa Grčkog, pripadao je dinastiji koja je za vreme vladavine Grčke nekoliko puta zasedala i izgubila tron tokom njegovog života. Veći deo svog života proveo je živeći u inostranstvu.
Biografija[uredi | uredi izvor]
Kristofer je rođen u Pavlovsku, carska Rusija, kao sin grčkog kralja Đorđa i kraljice Olge, ruske velike kneginje po rođenju.[1] Bio je najmlađi od njihovo osmoro dece, dvadeset godina mlađi od njihovog najstarijeg deteta, Konstantina. U porodici su ga zvali "Hristo". Njegova starija braća bili su budući kralj Konstantin I, Đorđe, Nikola i Andrej.[2]
Kristofer je, kao i njegova braća i sestre, bio poliglota, govorio je grčki, engleski, danski, ruski, francuski i italijanski. Braća i sestre su međusobno govorili grčki, a sa roditeljima su koristili engleski. Roditelji su, međutim, međusobno govorili nemački. Grčka kraljevska porodica je održavala bliske odnose sa danskom kraljevskom porodicom kojoj su i oni zvanično pripadali. Grčka kraljevska loza je bila kadetska grana dinastije Šlezvig-Holštajn-Sonderburg-Gliksburg koja je sela na presto Grčke 1863. godine.
Princ Kristofer je zabeležio svoja razmišljanja o monarhiji i onima koji joj teže: „Ništa pod suncem me ne bi nateralo da prihvatim Kraljevstvo. Kruna je preteška stvar da bi se olako stavljala. Moraju da je nose oni koji su rođeni takvoj sudbini. , ali da bilo koji čovek treba dobrovoljno da preuzme odgovornost, a da nije sputan dužnošću da to učini, prelazi moje shvatanje."
Kada je Kristofer postao punoletan, pridružio se Helenskoj mornarici, iako bi radije učio klavir. Dok je bio mladić, ponuđena su mu tri različita prestola – portugalski, litvanski i albanski – ali ih je sve odbio, jer nije želeo stres zbog kraljevskih dužnosti. Nakratko je bio veren sa princezom Aleksandrom, vojvotkinjom od Fajfa, oko 1910. Veridba je prekinuta kada su roditelji sa neodobravanjem saznali za vezu.
Kristofer se 1. januara 1920. oženio veoma bogatom američkom udovicom, Noni Mej „Nensi“ Stjuart Vortington Lids, u Veveju, Švajcarska. Kasnije je promenila ime u Anastasija od Grčke i Danske zbog kraljevske porodice. Njegovu nevestu, nekada razvedenu i udovicu, ženu koja je najmanje deceniju stariju od princa, njegova porodica je ipak priznala kao Kristoferovu dinastičku suprug (u vreme veridbi i venčanja, grčka kraljevska porodica je živela u egzilu, a pošto je Kristofer bio poslednji u redosledu nasleđivanja dinastije i rađanje njegove dece neće uticati na nasledna prava drugih grčkih dinasta). Njeno bogatstvo, procenjeno na desetine miliona dolara, nasleđeno je od svog drugog muža, milionera i značajno je olakšalo egzil grčke kraljevske porodice tokom 1920-ih.[3] Venčanje je usledilo nakon šestogodišnje veridbe, dok je kraljevski sud u egzilu pregovarao o uslovima i aranžmanima braka.
Ubrzo nakon njihovog braka, princeza Anastasija je dobila rak i umrla je u Londonu 29. avgusta 1923. godine, ne ostavivši decu iz ovog braka.[1] Princ Kristofer je, međutim, imao posinka, Vilijama Bejtmana Lidsa mlađeg (1902–1971), koji se 1921. oženio ruskom princezom Ksenijom Georgijevnom, ćerkom Marije od Grčke i Danske. Bila je Kristoferova sestričina preko njegove starije sestre Marije.
Princ Kristofer se kasnije ponovo oženio; njegova druga žena bila je princeza Fransoa od Orleana (25. decembar 1902 – 25. februar 1953). Fransoa je bila ćerka Žana Orleanskog, vojvode de Giza, orleanskog pretendenta na presto Francuske, od njegove žene/prve rođake Izabel Orleanske. Izabel je bila ćerka Filipa, grofa de Parisa. Par se venčao 1929. u Palermu, Italija; građanska ceremonija bila je 10. februara, a verska 11. februara. Deceniju su bili bez dece, a onda je Fransoa rodila sina: grčki i danski princ Mišel rođen je u Rimu 1939. godine, neposredno pre smrti princa Kristofera.[1] Princ Kristofer od Grčke umro je u Atini 21. januara 1940. godine u 51. godini.
Ana Anderson[uredi | uredi izvor]
Godine 1927, princ Kristofer je posetio dom Vilijama i Ksenije Lids na Long Ajlendu, odnosno njegovog posinka i sestričine. Ksenija se zainteresovala za čudan slučaj žene, Ane Anderson, koja je tvrdila da je velika kneginja Rusije Anastasija Nikolajevna, najmlađa ćerka poslednjeg ruskog cara Nikolaja II.
Kako je princ Kristofer objasnio: „To je bila njena priča, i, koliko god da je bila fantastična, bilo je mnogo onih koji su tada verovali – i još uvek veruju – u nju, među njima i jedan ili dva člana carske porodice.“ On je nastavio dalje. , „Desetine ljudi koji su poznavali veliku kneginju Anastasiju dovedeni su da vide devojku u nadi da će moći da je identifikuju, ali niko od njih nije mogao da dođe do bilo kakvog definitivnog zaključka.“ Princ Kristofer ju je opisao: „Pre svega, nije mogla da govori ruski, koji je velika kneginja Anastasija, kao i sva careva deca, tečno govorila – i razgovarala je samo na nemačkom.“ Sumirajući, rekao je o njoj: „Siromašna devojka je bila patetična figura u svojoj usamljenosti i lošem zdravlju, i bilo je dovoljno razumljivo da su mnogi od onih oko nje dopustili da njihova saosećanja nadvlada njihovu logiku... Nije bila u stanju da prepozna ljude koje je velika kneginja Anastasija blisko poznavala, a njeni opisi soba u različitim palatama i drugih scena poznatih bilo kome iz Carske porodice često su bili netačni."[4]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b v Genealogisches Handbuch des Adels. 149, Fürstliche Häuser ; Bd. 19. Glücksburg/Ostsee: Starke. 2011. str. 19. ISBN 978-3-7980-0849-6.
- ^ Greece, Christopher, Prince (1938). Memoirs of HRH Prince Christopher of Greece. London: The Right Book Club., str. 15
- ^ L' Allemagne dynastique T. 7. Oldenbourg. Familles alliées H - L. LePerreux-sur-Marne. 1994. str. 287, 295. ISBN 2-901138-07-1.
- ^ Greece, Christopher, Prince (1938). Memoirs of HRH Prince Christopher of Greece. London: The Right Book Club., str. 217
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Greece, Christopher, Prince (1938). Memoirs of HRH Prince Christopher of Greece. London: The Right Book Club.
- Curley, Walter (1975). Monarchs In Waiting. London: Hutchinson & Co (Publishers) Ltd. ISBN 0-09-122310-5.
- Louda, Jiri; Michael Maclagan (1981). Lines of Succession. London: Orbis Publishing. ISBN 0-85613-276-4.
