Kurcio Malaparte

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu
Kurcio Malaparte
Curzio Malaparte.jpg
Kurcio Malaparte
Puno ime Kurt Erih Zukert
Datum rođenja (1898-06-09)9. jun 1898.
Mesto rođenja Prato
Datum smrti 19. jul 1957.(1957-07-19) (59 god.)
Mesto smrti Rim

Kurcio Malaparte (ital. Curzio Malaparte; Prato, 9. jun 1898Rim, 19. jul 1957), čije je pravo ime bilo Kurt Erih Zukert (nem. Kurt Erich Suckert), je bio italijanski književnik.

Biografija[uredi]

Rodio se u malom toskanskom mestu Pratu.[1] Majka mu je bila Italijanka, a otac Nemac. Odrastao je u jednoj seoskoj porodici kao posvojče. Za vreme Prvog svetskog rata, iako je tada imao samo šesnaest godina, pobegao je iz klasične gimnazije i prijavio se kao dobrovoljac u francusku vojsku, pošto je Italija tada još bila neutralna. Kad su 1915. Italija i Francuska postale sveznice mladi Malaparte je dobio čin narednika. Posle rata jedno vreme radi u diplomatskoj službi a od 1922. do 1930. uglavnom kao novinar. U tom periodu objavio je nekoliko knjiga. Esejom Kameleon zamerio se Musoliniju koji ga je zbog toga iz Rima oterao u Torino. Učinio mu je, u neku ruku, uslugu, jer se tako Malaparte približio Francuskoj, gde je 1931. objavio Tehniku državnog udara, prvo delo u Evropi protiv Hitlera. Pošto je ubrzo štampao i Dobričinu Lenjina Musolini ga je proterao iz Italije pa se Malaparte nastanio u Londonu. Tokom većeg dela Drugog svetkog rata bio je ratni dopisnik sa reznih frontova. U Italiju se vratio 1943, a 1944. je objavio roman Kaputt, delo koje ga je učinilo slavnim. U tom delu opisuje strahote rata. Delo je autobiografskog karaktera i predstavlja ono što je on video tokom rata. Jedna od epizoda opisuje kako mu Pavelić ponosno pokazuje kotaricu punu ljudskih očiju od srpkih devojaka, koju su donele njegove verne ustaše ubivši mnogo Srba u okolini Drine.

Naredni roman Koža (1949) još više će učvrstiti njegovu reputaciju velikog pisca, a u istoriji književnosti biće zapamćen po još nekoliko zanimljivih publicističkih, pesničkih, esejističkih, romanesknih i dramskih dela: Sodoma i Gomora (1931), Volga se rađa u Evropi (1943), Prokleti Toskanci (1956) itd.

Reference[uredi]

  1. Onlajn izdanje Britanike pristupano dana 15. 11. 2012.


Spoljašnje veze[uredi]