Курцио Малапарте

Из Википедије, слободне енциклопедије
Курцио Малапарте
Curzio Malaparte.jpg
Курцио Малапарте
Пуно име Курт Ерих Зукерт
Датум рођења 9. јун 1898.
Место рођења Прато
Датум смрти 19. јул 1957.
Место смрти Рим

Курцио Малапарте (итал. Curzio Malaparte; Прато, 9. јун 1898Рим, 19. јул 1957), чије је право име било Курт Ерих Зукерт (нем. Kurt Erich Suckert), је био италијански књижевник.

Биографија[уреди]

Родио се у малом тосканском месту Прату.[1] Мајка му је била Италијанка, а отац Немац. Одрастао је у једној сеоској породици као посвојче. За време Првог светског рата, иако је тада имао само шеснаест година, побегао је из класичне гимназије и пријавио се као добровољац у француску војску, пошто је Италија тада још била неутрална. Кад су 1915. Италија и Француска постале свезнице млади Малапарте је добио чин наредника. После рата једно време ради у дипломатској служби а од 1922. до 1930. углавном као новинар. У том периоду објавио је неколико књига. Есејом Камелеон замерио се Мусолинију који га је због тога из Рима отерао у Торино. Учинио му је, у неку руку, услугу, јер се тако Малапарте приближио Француској, где је 1931. објавио Технику државног удара, прво дело у Европи против Хитлера. Пошто је убрзо штампао и Добричину Лењина Мусолини га је протерао из Италије па се Малапарте настанио у Лондону. Током већег дела Другог светког рата био је ратни дописник са резних фронтова. У Италију се вратио 1943, а 1944. је објавио роман Kaputt, дело које га је учинило славним. У том делу описује страхоте рата. Дело је аутобиографског карактера и представља оно што је он видео током рата. Једна од епизода описује како му Павелић поносно показује котарицу пуну људских очију, коју су донеле његове верне усташе убивши много Срба у околини Дрине.

Наредни роман Кожа (1949) још више ће учврстити његову репутацију великог писца, а у историји књижевности биће запамћен по још неколико занимљивих публицистичких, песничких, есејистичких, романескних и драмских дела: Содома и Гомора (1931), Волга се рађа у Европи (1943), Проклети Тосканци (1956) итд.

Референце[уреди]

  1. Онлајн издање Британике приступано дана 15. 11. 2012.


Спољашње везе[уреди]