Lebenj
| Lebenj mađ. Lébény | |
|---|---|
 Ime mesta napisano rovaškim pismom | |
 Zastava
 Grb
| |
| Administrativni podaci | |
| Država |  Mađarska |
| Region | Zapadna prekodunavska regija |
| Županija | Đer-Mošon-Šopron |
| Srez | Mošonmađarovar |
| Stanovništvo | |
| Stanovništvo | |
| — | 3.232[1] |
| — gustina | 39,67 st./km2 |
| Geografske karakteristike | |
| Koordinate | 47° 44′ 10″ S; 17° 23′ 25″ I / 47.73600° S; 17.39036° I |
| Vremenska zona | UTC+1 (CET), leti UTC+2 (CEST) |
| Površina | 81,36 km2 |
  Lebenj Lebenj na karti Mađarske | |
| Poštanski broj | 9155 |
| Pozivni broj | (+36) 96 |
| Veb-sajt | |
| https://lebeny.hu/ | |
Lebenj (mađ. Lébény, lat. Quadrata и Stailuco) je grad u severnoj Mađarskoj, u županiji Đer-Mošon-Šopron (Győr-Moson-Sopron megye). Nalazi se na pola puta između Mošonmađarovara i Đera, Mađarska. Ima romaničku monašku crkvu koja je počela sa radom 1208. godine. Slične srednjovekovne mađarske monaške crkve koje finansiraju porodice ili klanovi mogu se naći u Jaku, Oči, Njirbatoru, Harini i Malankravu.
Istorija[uredi | uredi izvor]
Područje Lebenja je naseljeno još od neolita. Znaci ljudske okupacije pronađeni su od neolita, preko bronzanog i gvozdenog doba, uključujući iskopane ostatke keltskog bitisanja. Kada je Tiberije, kasnije rimski car, prešaoo Transdanubiju 9. godine nove ere, osnovao je vojni logor i civilno naselje u oblasti današnjeg Lebenja.
U kasnijim vekovima region su naseljavali Huni, zatim Langobardi, a zatim Avari, koji su prešli u hrišćanstvo. Iskopavanja su potvrdila da je u Lebenju već postojala značajna zajednica u vreme mađarskog osvajanja Karpatskog basena u 9. i 10. veku, uključujući slovenske grupe.
Prvi pisani pomen mesta je pod imenom Libin 1208. godine.[2][3]
Stanovništvo[uredi | uredi izvor]
Tokom popisa iz 2011. godine, 85,6% stanovnika se izjasnilo kao Mađari, a 4,3% kao Nemci (14% se nije izjasnilo, zbog dvojnog državljanstva, ukupan broj može biti veći od 100%).
Verska distribucija je bila sledeća: rimokatolici 54,7%, reformisani 1%, luterani 15%, grkokatolici 0,1%, nedenominacioni 3,9% (25,1% se nije izjasnilo).[4]
Izvori[uredi | uredi izvor]
- Gerevich Tibor: Magyarország román kori emlékei. (Die romanischen Denkmäler Ungarns.) – Bp. (1938): Egyetemi nyomda
- Rados Jenő: Magyar építészettörténet (p. 86.) – Bp. 1961. Műszaki K – ETO 72(439)091
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Gazetteer of Hungary, 1st January 2015. Hungarian Central Statistical Office.
- ^ Odeljak rezimira članak na mađarskoj Vikipediji o Lebeniju. Retrieved 2 December 2017.
- ^ „A köztársasági elnök 325/2013. (VII. 10.) KE határozata városi cím adományozásáról” (pdf). Magyar Közlöny 2013. évi 118. szám, 64033. oldal. 2013-07-05. Pristupljeno 2013-07-13.
- ^ Lébény Helységnévtár
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- Zvanični veb-sajt
- Gömbpanorámák Lébényről a Kárpátmedence360.hu-n
- A Lébeny mezővárosában fennállott céhek helyébe alakult ipartársulat alapszabályai; Lébenyi ipartársulat, Lébeny, 1875
- Barcza Leánder: A lébényi középkori bencés templom és apátság; Egyházmegyei Ny., Győr, 1929
- Gimes Endre: Lébény. Útikalauz; 2. jav. kiad.; Panoráma, Bp., 1972
- Dercsényi Dezső: Lébény, Szent Jakab-templom; 4. átdolg. kiad.; TKM Egyesület, Bp., 1998 (Tájak, korok, múzeumok kiskönyvtára)
- A Szent Jakab zarándokút. Budapesttől Lébényen át Wolfsthalig. Zarándok útikönyv; szerk. Dukát Csilla, Sárosi Ervin; 3. jav., bőv. kiad.; Szent Jakab Baráti Kör Közhasznú Egyesület, Lébény, 2019
