Leonid Bajdak
Leonid Bajdak | |
|---|---|
 Leonid Bajdak | |
| Puno ime | Leonid Ivanovič Bajdak |
| Datum rođenja | 23. februar 1894. |
| Mesto rođenja | Odesa, Ruska Imperija |
| Datum smrti | 16. septembar 1970. (76 god.) |
| Mesto smrti | San Francisko, SAD |
Leonid Ivanovič Bajdak (rus. Леонид Иванович Байдак; Odesa, Ruska Imperija, 1894 — San Francisko, 16. septembar 1970) je bio oficir ruske carske armije, a potom i vojni pilot.
Biografija[uredi | uredi izvor]
Završio je školu u Čugujevu (Harkovska gubernija). Po završetku vojne škole stupio je u Carsku školu vojnog vazduhoplovstva u Gatčini kod Petrograda, koju je završio marta 1917. godine. Bajdak je bio u poslednjoj carskoj klasi ove vojne vazduhoplovne škole, jer je nedugo zatim car Nikolaj sklonjen s prestola. U Rusiji je potom izbio građanski rat. Bajdak je ostao veran datoj vojničkoj zakletvi, bio je pripadnik Ruske vojske u Severnoj armiji pod komandom generala Jevgenija Milera, koja je vodila ogorčene borbe sa boljševicima. Zbog dobrog držanja i pokazanog junaštva u tim borbama, Vrhovni komandant Ruske vojske admiral Kolčak ga je nagradio ordenom Svetog Đorđa — jednim od poslednjih carskih vojnih odlikovanja.
Nakon poraza, ostaci Ruske (bele) armije krenuli su na mukotrpno povlačenje ka jugu zemlje. Poručnik Bajdak se nalazio u koloni koja se pod borbom povlačila u južnu Rusiju sa ciljem da se pridruži snagama Ruske vojske pod komandom generala Vrangela. Na južnom frontu poručnik Bajdak je izvodio uspešno borbene letove tokom 1920. godine, zbog čega je nagrađen ordenom Svetog Nikole Čudotvorca 2. reda — belogardijskim odlikovanjem. Crvena armija je nizala pobede, a snage generala Vrangela koje su ostale bez resursa trpele su snažne udare. Tokom novembra 1920. belogardejci su se evakuisali sa Krima na obalu Turske. Posle provedenih godinu dana u izbegličkom logoru na poluostrvu Galipolju, gde su bili lišeni svega, ruski izgnanici su dobili azil u druge zemlje.
Kralj Aleksandar Karađorđević je 1921. pozvao ruske vojne i civilne izbeglice da se nasele u Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca. Brojne ruske izbeglice su bile kvalifikovana radna snaga, inženjeri, lekari, profesori i dr. Po dolasku u Jugoslaviju, zaposlili su se u struci, jer je u zemlji u koju su došli bilo dosta deficitarnih zanimanja. Poručnik Bajdak je stupio u Vojno vazduhoplovstvo, prvo kao mehaničar, a potom i kao vojni pilot.
Zaslužan je i za razvoj civilnog vazduhoplovstva. Na inicijativu Aerokluba, 6. februara 1926. godine je održana konferencija na kojoj su usvojena pravila za osnivanje Društva za vazdušni saobraćaj, a svi učesnici su postali osnivači. Pravila su upućena u Ministarstvo trgovine i industrije, koje ih je odobrilo 13. marta. Posle toga se pristupilo upisivanju akcija. do kraja marta 1927. godine bilo je upisano i uplaćeno tek oko 10%, zbog čega je, u skladu s važećim zakonom o akcionarskim društvima, zapretila opasnost da Aeroput bude ukinut. Rešenje za ubrzavanje upisa akcija našao je inženjer Tadija Sondermajer, član uprave Društva, rezervni kapetan i pilot sa Solunskog fronta. On je predložio da zajedno s pilotom Leonidom Bajdakom obavi etapni let avionom od Pariza do Bombaja i da na taj način dokažu vrednost i sposobnost jugoslovenskih pilota. Nakon kratkih priprema, Sondermajer i Bajdak su poleteli iz Pariza 20. aprila 1927. godine. Konačno, posle 14.800 preletenih kilometara, 14 etapa i 11 dana putovanja, 2. maja 1927. godine sletali su u Beograd. Preko 30.000 Beograđana dočekalo je svoje heroje na aerodromu ispod Bežanijske kose. Zbog ovog leta je kompanija Aeroput (kanije JAT) dobila mogućnost da prodajom akcija postane avio-kompanija.
Radio je na Zemunskom aerodromu na projektu aviona Ikarus IK-1. Tokom drugog leta, avion je počeo da gubi visinu i Bajdak je iskočio, a avion je udario u zemlju.
Od jeseni 1940. bio je komandant 5. puka stacioniranog na niškom aerodromu. Nakon okupacije Jugoslavije pridružio se redovima Ruskog zaštitnog korpusa. Nakon rata, pobegao je u SAD, gde je i umro 16. septembra 1970.
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
