Lična karta Srbije

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Lična karta Srbije
Prednja strana lične karte
Zadnja strana kartice bez čipa
Zadnja strana kartice sa čipom
IzdajeMinistarstvo unutrašnjih poslova Republike Srbije
Tip dokumentaLična karta
Svrhaidentifikacija
Datum isticanja10 godina za punoletne
5 godina za maloletne
70 godina za starije od 65 godina

Lična karta Srbije je lična karta koja se izdaje državljanima Srbije u Srbiji. Lična karta se može iskoristiti za ulazak u države sa kojima je postignut takav dogovor, umesto pasoša. Izdaje se svim državljanima Srbije sa prijavljenim prebivalištem u Srbiji i obavezna je za osobe starije od 16 godina.[1]

Obrazac lične karte SFR Jugoslavije izdavan do 2006. godine u SR Jugoslaviji i Srbiji i Crnoj Gori, samo sa grbom SRJ nakon raspada SFRJ.

Izgled[uredi | uredi izvor]

Lična karta ima isti oblik i veličinu kao i mnoge druge lične karte, prema standardima ISO/IEC 7816-1, ISO/IEC 7816-2, ISO/IEC 7816-3 i ISO/IEC 7816-4. Ima svetlocrvenu i plavu pozadinu, boje srpske zastave. Na pozadini na aversu je slika statue Majke Srbije sa vrha zgrade Vlade Srbije u Beogradu, dok je na reversu mali srpski grb.[2]

Na čipovanoj karti, jezik koji se koristi na obrascu je srpski (ćiriličnim pismom) i engleski, međutim, lični podaci se štampaju samo na ćirilici. Ovo je izazvalo određene kontroverze, jer će nacionalnu ličnu kartu biti teško koristiti kao važeći lični dokument u inostranstvu, osim u onim zemljama koje takođe koriste ćirilično pismo. Bez obzira na to, verzija lične karte bez čipa koristi latinično i ćirilično pismo i ima štampano ime vlasnika latiničnim pismom. Ovo je učinjeno verovatno zbog činjenice da je ime nosioca lične karte upisano latiničnim pismom unutar čipa čipovane kartice.

Državljani Srbije koji su pripadnici nacionalne manjine imaju mogućnost da obrazac lične karte odštampaju na srpskom, engleskom i maternjem jeziku (ili srpskoj latinici), dok će lični podaci biti upisani na maternjem jeziku (npr. Mađare u Srbiji, latiničnim mađarskim pismom, umesto srpske ćirilice). Građani kojima je srpski maternji jezik mogu da izaberu da se ime i prezime upisuju srpskom latinicom, umesto ćiriličnim pismom; međutim, obrazac lične karte će i dalje biti samo na srpskoj ćirilici i na engleskom, pošto se srpska latinica i srpska ćirilica ne smatraju različitim jezicima.

Lična karta sadrži sledeće podatke:

  • Prezime
  • Ime
  • Datum rođenja
  • Pol
  • Reg. br.
  • Datum izdavanja
  • Važi do
  • Dokument izdaje
  • JMBG
  • Država rođenja
  • Mesto i opština rođenja
  • Prebivalište i adresa stana

Na ličnoj karti odštampani su i potpis nosioca i otisak desnog kažiprsta, a u slučaju da lice nema prste upisuje se oznaka ND - nije dostupno. Ako nema kažiprst, otiskuju se neki od sledećih otisaka: palac, srednji prst, domali, mali (tim redom, koji dotična osoba poseduje).

Dokument važi 10 godina (5 za maloletna lica) od dana predaje zahteva, dok je rok za obradu do 15 dana. U većini slučajeva, lična karta se preuzima 7 dana nakon validnog podnetog zahteva.

Čip[uredi | uredi izvor]

Posle duge javne rasprave odlučeno je da će građani imati mogućnost da biraju da li će imati ličnu kartu sa ili bez čipa, sa podacima koji su već odštampani na ličnoj karti. Oni koji se odluče za čip karticu nemaju odštampano mesto stanovanja, već se ona čuva u čipu. Policija je javnosti obezbedila besplatni softver za preuzimanje podataka sa bilo koje lične karte na računar (osim skeniranog potpisa i otiska prsta) pomoću standardnog čitača pametnih kartica. Srpska lična karta ne sadrži beskontaktni RFID čip, tako da nije u potpunosti usaglašena sa biometrijskom putnom ispravom ICAO9303. Oko dve trećine građana koji se prijavljuju za ličnu kartu odlučuje se za čipovanu verziju. [3]

Zahtevi[uredi | uredi izvor]

Da bi prvi put nabavio biometrijsku ličnu kartu, građanin mora da priloži izvod iz matične knjige rođenih i dokaz o državljanstvu, kao i staru ličnu kartu koja je istekla. U slučaju obnove, plaća se samo taksa i nova fotografija će biti napravljena u policijskoj stanici.

Međunarodno putovanje[uredi | uredi izvor]

Srpske lične karte mogu se koristiti umesto pasoša za putovanje u neke zemlje regiona koje su potpisale posebne sporazume sa Vladom Srbije. Nemaju sve srpske lične karte beskontaktne RFID čipove, tako da neke nisu u potpunosti usaglašene sa biometrijskim putnim ispravama.

Država Dogovor / boravak
 Bosna i Hercegovina [4] 90 dana
 Crna Gora [5] 30 dana
 Albanija [6] 90 dana
 Severna Makedonija [7] 90 dana
 Turska [8] 90 dana
Država ili teritorija Dogovor / boravak
Republika Kosovo Kosovo [9] 90 dana

Specijalne verzije lične karte[uredi | uredi izvor]

Postoje lična karta za strance, privremena lična karta za strance i posebne lične karte, koje se izdavaju u skladu sa Zakonom o strancima.

Lična karta za strance se izdaje stalno nastanjenom strancu i predstavlja dozvolu za stalno nastanjenje stranca u Srbiji. Izdaje se na rok važenja od 5 godina, dok se maloletnicima izdaje na 2 godine.[10] Privremena lična karta se izdavaje strancima kojima je odloženo prinudno udaljavanje, određen obavezni boravak, nemaju putnu ispravu, kao i licima sa odobrenim privremenim boravkom.[11] Izgledi lične karte za strance i privremene lične karte za strance su defenisani Pravilnikom o izgledu obrasca i postupku izdavanja lične karte za stranca i privremene lične karte za stranca.[12]

Posebna lična karta se izdaje strancima koji su članovi diplomatsko-konzularnih predstavništva strane države ili misija koje imaju diplomatski status. Izdaju se kao diplomatske (za diplomatske agente i za članove njegove porodice), službene (za članove administrativno-tehničkog osoblja), konzularne (za konzularne funkcionere) i servisne lične karte (za strance koji uživaju određeni obim privilegija u skladu sa međunarodnim ugovorima).[13] Izgledi posebnih lični karti su defenisani Pravilnikom o izgledu obrasca zahteva za izdavanje posebne lične karte, izgledu obrasca posebne lične karte i postupku izdavanja posebne lične karte.[14]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Zakon o ličnoj karti
  2. ^ Pravilnik o ličnoj karti
  3. ^ Galović, Milan. „Nove lične karte nečitljive”. Politika Online. Pristupljeno 2023-08-11. 
  4. ^ „Vize”. Arhivirano iz originala 2012-08-06. g. Pristupljeno 2012-08-06. 
  5. ^ „Serbia”. Arhivirano iz originala 2017-06-01. g. Pristupljeno 2015-11-30. 
  6. ^ „RTS :: Politika :: Mini-Šengen – preko granice Srbije i Albanije samo sa ličnom kartom”. www.rts.rs. 
  7. ^ „Ministerstvo za nadvorešni raboti”. Ministry of Foreign Affairs. 
  8. ^ „Archived copy”. Arhivirano iz originala 2022-04-13. g. Pristupljeno 2022-06-09. 
  9. ^ „Ministria e Punëve të Jashtme dhe Diasporës”. MPJD | MFAD. 
  10. ^ Članovi 3 i 106 Zakona o strancima: 24/2018-3, 31/2019-7, 62/2023-56
  11. ^ Članovi 84, 93 i 106 Zakona o strancima
  12. ^ Pravilnik o izgledu obrasca i postupku izdavanja lične karte za stranca i privremene lične karte za stranca: 20/2019-185, 47/2019-55, 76/2019-35
  13. ^ Član 102 Zakona o strancima
  14. ^ Pravilnik o izgledu obrasca zahteva za izdavanje posebne lične karte, izgledu obrasca posebne lične karte i postupku izdavanja posebne lične karte: 54/2019-115

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Лична_карта_Србије&oldid=27618609”