Застава Србије

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Ово је чланак о застави Републике Србије. Погледајте чланке о српској застави и застави Републике Српске.
Застава Србије

Flag of Serbia.svg
Државна застава Републике Србије

Civil Flag of Serbia.svg
Народна застава Републике Србије
Надимак Тробојка
Употреба Државна застава и барјак, ратна застава Normal or de jure version of flag, or obverse side
Пропорције 2:3
Усвојена 2004.
Изглед Хоризонтална тробојка црвене, плаве и беле боје

Застава Републике Србије постоји и користи се као Државна застава и као Народна застава, са размерама 3:2 (дужина према висини).[1]

Народна застава је тробојка хоризонтално поређаних поља истих висина црвене, плаве и беле боје.

Државна застава је тробојка хоризонтално поређаних поља истих висина црвене, плаве и беле боје, а преко свега, центра помереног ка јарболу за једну седмину укупне дужине заставе Мали грб Србије.

Тренутни изглед заставе је званично усвојен 11. новембра 2010.[2]

Изглед[уреди]

Застава Републике Србије користи се, са размерама 3:2 (дужина према висини).

Застава је хоризонтална тробојка са пољима истих висина, одозго на доле: црвена, плава и бела, а преко свега, центра помереног ка јарболу за 1/7 укупне дужине заставе, Мали грб Србије.

Састав и мере Државне заставе

Боје[3][уреди]

Систем боја Црвена
Плава
Жута
Црна
Pantone 192C 280C 123C 0
CMYK 0-90-70-10 100-72-0-19 4-24-95-0 0-0-0-100
RGB 198-54-60 12-64-118 237-185-46 33-35-30
HEX #C6363C #0C4076 #EDB92E #21231E

Историја[уреди]

Описи средњовековних застава[уреди]

Застава Средњовековне Краљевине Србије[уреди]

Најстарији познати опис заставе Србије је опис заставе у ризници Стефана Владислава из 1281, која се чувала у Дубровачкој републици. Опис садржи „vexillum unum de zendato rubeo et blavo” - застава од платна црвеног и плавог (zendato је ченда, врста лаганог, свиластог платна).[4]. Данас је непознато како су ове боје биле распоређене. Застава која се виђа у обележавању средњовековних догађаја у Србији је хоризонтална двобојка.[5] Може се приметити да је застава, пошто је Владислав владао од 1233. до 1243. а умро после 1264, старија од овог описа. На копији ратне заставе из Вујкове задужбине налази се црвено-плави крст и на њему златни круг. У златном кругу налази се златни крст, а међу његовим краковима Христов монограм ИС ХС и грчка реч НИКА (што у преводу значи Исус Христ побеђује). Из златног круга извиру четири већа крста на белим пољима, који представљају апостоле – јеванђелисте (Јован, Лука, Марко и Матеја). На застави, на црвеном и на плавом пољу налазе се по осам мања крста, који представљају осам апостола (Петар, Андреј, Филип, Симон-Кананит, Вартоломеј, Јаков, Tома, Левеј-Јуда).[6]

  • Застава Средњовековне Краљевине Србије (1234 – 1243)

  • Војна застава српског средњовековног краљевства

  • Копија заставе из „Вујкове задужбине“ у Габрићу (Биково)

Заставе Српског царства[уреди]

Најстарији познати цртеж неке заставе Србије је на мапи из 1339. године коју је направио Анђелино Дулцерт. На мапи се налази велики број застава а Србију представља застава постављена изнад Скопља (Skopi) уз име Србија (Seruja) близу копља, што је било карактеристично за престонице у време цртања мапе. Застава је представљала царство цара Душана, који се 1345. крунисао за цара Срба и Грка. Застава је црвени двоглави орао на жутом.[7]

Још једна Душанова застава је застава царске коњице која се чува у Хиландару: троугласта црвено-жута двобојка.[8]

  • Застава Српског царства 1339

  • Застава Српског царства (1345 – 1355)

  • Застава Душанове коњице

  • Душанова застава

Устаничке заставе[уреди]

Током Првог српског устанка, коришћене су веома разноврсне заставе. Међу раним заставама, једна коју је описао прота Матеја Ненадовић може се повезати са данашњом заставом: била је бело-црвено-плава са три крста.[9] Регуларне устаничке војске обично су имале светложуте заставе са разним симболима, док су војводске заставе често биле црвено-беле, са црним двоглавим орлом. Било је и застава других боја, укључујући црвено-жуте, црвено-бело-плаве и црвено-плаве. Ова разноликост боја била је праћена разноликошћу симбола̂ на заставама, често узетим из књиге Христофора Жефаровића Stemmatographia из 1741. Најчешћи симболи на заставама били су крст са четири оцила, затим грб Трибалије и разни други крстови.[10] Већина застава израдили су у Сремским Карловцима, сликари Стефан Гавриловић, Илија Гавриловић и Никола Апостоловић.[10]

  • Застава Карађорђеве Србије

  • Застава Првог Српског Устанка 1807

  • Застава Другог Српског Устанка 1815

  • Застава Првог Српског Устанка (1804 – 1813)

Савремене заставе[уреди]

Сретењски устав из 1835. описао је боје српске заставе као отворено црвену, белу и челикасто-угаситу.[11] Устав је био критикован, посебно од стране Русије, а застава је посебно издвојена као слична револуционарној застави Француске.[12] Убрзо потом, Милош Обреновић је захтевао од Високе порте да нови устав садржи члан о застави и грбу,[4] и потоњи ферман из 1835. дозволио је Србима да користе сопствену поморску заставу (за трговину на рекама), која ће имати горњи део црвени, средњи плави, а доњи бели,[13] што је прво појављивање боја које су остале и до данас.

Црвено-плави редослед боја је коришћен и на застави Средњовековне Краљевине Србије по дубровачком документу из 1281. године.

Србија је користила црвено-плаво-белу тробојку непрекидно од 1835. до 1918. када се придружила Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца, каснијој Југославији.

У окупираној Недићевој Србији (1941—1944), употребљавана је застава Србије коју је чинила српска тробојка, у чијем се средишту налазио тадашњи грб Србије - двоглави бели орао без круне.

После Другог светског рата, Југославија је била реформисана у социјалистчку федеративну републику, састављену од шест република, једна од којих је била и Србија. Свака република је имала право на сопствену заставу под условом да ова има петокраку.[14]

После распада Југославије, Србија је испрва наставила да користи исту заставу; Устав Србије из 1990. године каже да застава и грб Србије могу да се замене само истом процедуром коришћеној у мењању устава Србије,[15] која је захтевала подршку апсолутне већине гласача.[16] Српски уставни референдум 1992. тражио је од бирача да изаберу између застава са и без петокраке, при чему је петокрака добила већину гласова, мада ипак не и апсолутну већину гласача.

Петокрака је ипак уклоњена са заставе 1992. препоруком српске скупштине;[14][17], при чему грб није промењен. 2003. Влада Србије издала је препоруку о употреби грба и заставе која је поново променила изглед заставе и грба на данашње.

Устав Србије из 2006. године је прописао да ће државни симболи бити регулисани законом;[18] Препорука је остала у употреби све до 11. маја 2009, када је најзад изгласан прави закон о застави.[19] У новембру 2010. урађен је визуелни редизајн грба, који се тренутно користи на државној застави.[2]

  • Застава Србије по Сретењском уставу

  • Застава Кнежевине Србије, 1835-1882.

  • Застава Краљевине Србије, 1882-1918.

  • Застава Србије, 1941-1944.

  • Застава НР Србије (1945—1963), СР Србије (1963—1990) и Р. Србије (1990—1992)

  • Застава Републике Србије 1992–2004.

  • Застава Републике Србије 2004–2010.

  • Застава Републике Србије 2010–тренутно

Други званични симболи Републике Србије[уреди]

Стандарте[уреди]

Заставе Војске Србије[уреди]

  • Пример војне заставе Републике Србије

  • Лента - Финијал - Тоболац

  • Изглед пламенца војске Србије

  • Изглед стега војске Србије

  • FIAV 000001.svg FIAV normal.svg Застава Речне флотиле, мера: 2:3.

Исправна употреба заставе[уреди]

Државна застава[уреди]

Државна застава стално се истиче на главном улазу у зграде државних органа, изузев Народне скупштине, и у њиховим службеним просторијама. Народна скупштина истиче државну заставу у време заседања и на државни празник а органи покрајинске аутономије, локалне самоуправе и јавних служби на државни празник.[20]

Такође се може истицати на прославама и другим свечаним манифестацијама којима се званично обележавају догађаји значајни за Србију, на међународним сусретима, такмичењима и другим скуповима на којима Србија учествује, и у другим случајевима.[21] У дане жалости државни органи, органи покрајинске аутономије и локалне самоуправе и јавне службе истиче се на пола копља.[22] Застава мора бити истакнута на бирачким местима на дан избора за државне органе.[23] и у просторији предвиђеној за склапање брака (матичар преко груди мора носити и ленту у бојама заставе).[24]

Народна застава[уреди]

Народна застава Србије стално се вије на главном улазу у зграду Народне скупштине, органа покрајинске аутономије и локалне самоуправе, и јавних служби. Народна застава мора се истаћи на бирачким местима на дан избора за органе покрајинске аутономије и локалне самоуправе.[25]

Такође се може истицати и приликом прослава, свечаности и других културних, спортских и сличних манифестација, и у другим случајевима.[26]

Друге заставе[уреди]

Председник Србије и председник Народне скупштине Србије користе своје стандарте, Државне заставе квадратног облика.[27]

Поштовање заставе[уреди]

Водоравно и усправно истицање заставе.

Ни државна ни народна застава не сме бити изложена тако да додирује тле, нити као подлога, подметач, простирка, завеса или драперија, нити се њоме смеју прекривати возила или други предмети, нити се могу украшавати конференцијски столови или говорнице, осим у облику стоне заставице.[28] Такође се не сме употребљавати ако је оштећена или својим изгледом неподобна за употребу.[29]

Застава се не истиче по ноћи и за време неповољних атмосферских прилика. Такође, истиче се само док траје обданица, осим ако је на одговарајући начин осветљена.[30]

Ако се застава истиче вертикално, на пример на столу, горње поље заставе јесте прво с леве стране, за гледаоца. Ако се истиче преко улице или трга у вертикалном положају, горње поље заставе треба да буде на северној страни ако је правац улице исток – запад, а источној страни ако је правац улице север – југ или на кружном тргу.[31]

Исправно истицање[уреди]

Закон дефинише како се застава Србије истиче са другим заставама, без прављења разлике између државних застава и других врста застава.

Ако се застава Републике Србије истиче поред неке друге заставе, она се увек налази с леве стране посматрача, осим приликом званичне посете овлашћеног представника стране државе или међународне организације када је застава посетиоца на левој страни. Ако се застава истича на са другом на укрштеним копљима, њено копље мора бити предње.[32]

Ако се застава Србије истиче заједно са две друге заставе, мора бити у средини.[32]

Ако се застава Србије истиче заједно са више застава, налази се:

  • у центру круга, тако да се јасно види – ако су друге заставе поређане у круг;
  • у темену полукруга – ако су заставе поређане у полукруг;
  • на челу колоне – ако су заставе поређане у колону;
  • на првом месту у врсти, односно с леве стране, спреда гледано – ако су заставе поређане у врсту;
  • на челу групе – ако су заставе распоређене у групу.[32]

Мини изглед српске заставе[уреди]

  • Србија

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Закон о изгледу и употреби грба, заставе и химне Републике Србије, члан 17
  2. ↑ 2,0 2,1 Grb Srbije: Dvoglavi orao menja perje (in Serbian)
  3. ^ Уредба о утврђивању изворника Великог и Малог грба, изворника заставе и нотног записа химне Републике Србије - Уредба Владе Републике Србије, објављено у Службеном гласнику РС 15. новембра 2011. године
  4. ↑ 4,0 4,1 Samardžić 1983.
  5. ^ Flag of the Serbian Kingdom, 13th century на Flags of the World
  6. ^ „Србска ратна застава - Царса”. Царса (на језику: енглески). 2018-09-14. Приступљено 2018-10-22. 
  7. ^ Gordana Tomović. Monumenta Cartographica Jugoslaviae II, Beograd: Narodna Knjiga, 1979
  8. ^ Atlagić, M. 1997, "The cross with symbols S as heraldic symbols", Baština, no. 8, pp. 149–158 Архивирано на сајту Wayback Machine (мај 21, 2013) (на језику: енглески).
  9. ^ B. A: Principality of Serbia (1830-1882) FOTW
  10. ↑ 10,0 10,1 Dragana Samardžić: Старе заставе у Војном Музеју, Belgrade 1993
  11. ^ „Глава друга. Боя и Грбъ Сербіє” [Chapter two. Color and Coat of Arms of Serbia]. Уставъ Княжества Сербіє (на језику: Српски (стари правопис)). Крагујевац: Књажество Србија. 1835. COBISS.SR-ID 150291719. Архивирано из оригинала на датум 18. 02. 2012. Приступљено 18. 6. 2011. »3.) Боя народна Србска єстъ отворено-црвена, бѣла и челикасто-угасита.« 
  12. ^ Mih. Gavrilovic, Suspendovanje prvog srpskog ustava februar-mart 1835 god., Arhiv za pravne i drustvene nauke, I, 1906. pp. 410–412
  13. ^ D. Matic, Javno pravo Knjazevstva Srbije, Beograd, 1851, 33
  14. ↑ 14,0 14,1 Branislav Ž. Vešović: Yugoslavia during the Second World War Архивирано на сајту Wayback Machine (фебруар 17, 2012) (на језику: енглески)
  15. ^ Устав Републике Србије (1990), члан 5
  16. ^ Устав Републике Србије (1990), члан 133
  17. ^ Препорука о коришћењу заставе Србије (Службени гласник Републике Србије, 49/1992.)
  18. ^ Устав Републике Србије, члан 7
  19. ^ Закон о изгледу и употреби грба, заставе и химне Републике Србије, 2009-05-11
  20. ^ Закон о изгледу и употреби грба, заставе и химне Републике Србије, члан 20
  21. ^ Закон о изгледу и употреби грба, заставе и химне Републике Србије, члан 24
  22. ^ Закон о изгледу и употреби грба, заставе и химне Републике Србије, члан 23
  23. ^ Закон о изгледу и употреби грба, заставе и химне Републике Србије, члан 22
  24. ^ Породични закон, члан 299
  25. ^ Закон о изгледу и употреби грба, заставе и химне Републике Србије, члан 28
  26. ^ Закон о изгледу и употреби грба, заставе и химне Републике Србије, члан 29
  27. ^ Закон о изгледу и употреби грба, заставе и химне Републике Србије, члан 25
  28. ^ Закон о изгледу и употреби грба, заставе и химне Републике Србије, члан 33
  29. ^ Закон о изгледу и употреби грба, заставе и химне Републике Србије, члан 6
  30. ^ Закон о изгледу и употреби грба, заставе и химне Републике Србије, члан 32
  31. ^ Закон о изгледу и употреби грба, заставе и химне Републике Србије, члан 31
  32. ↑ 32,0 32,1 32,2 Закон о изгледу и употреби грба, заставе и химне Републике Србије, члан 30

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Застава_Србије&oldid=21043427”