Застава Србије

Ово је чланак о застави Републике Србије. Погледајте чланке о српској застави и застави Републике Српске.

Застава Србије
Детаљи
Надимак	Тробојка
Употреба	народна застава
МФВУ симбол
Пропорције	2:3
Усвојена	2004.
Опис	Хоризонтална тробојка црвене, плаве и беле боје

Застава Републике Србије постоји и користи се као Државна застава и као Народна застава, са размерама 3:2 (дужина према висини).

Народна застава је тробојка хоризонтално поређаних поља истих висина црвене, плаве и беле бојe.

Државна застава је тробојка хоризонтално поређаних поља истих висина црвене, плаве и беле боје, а преко свега, центра помереног ка јарболу за једну седмину укупне дужине заставе Мали грб Србије.

Тренутни изглед заставе је званично усвојен 11. новембра 2010.

Изглед

• 

  Изглед заставе Србије

Застава Републике Србије користи се, са размерама 3:2 (дужина према висини).

Застава је хоризонтална тробојка са пољима истих висина, одозго на доле: црвена, плава и бела, а преко свега, центра помереног ка јарболу за 1/7 укупне дужине заставе, Мали грб Србије.

Боје

Систем боја	Црвена (основна)	Црвена (тамна)	Плава	Жута	Црна
Pantone	192C	704C	280C	123C	0
CMYK	0-90-70-10	0-90-70-30	100-72-0-19	4-24-95-0	0-0-0-100
RGB	198-54-60	161-45-46	12-64-118	237-185-46	33-35-30
HEX	#C6363C	#A12D2E	#0C4076	#EDB92E	#21231E

Предложени дизајн за заставу

Дизајнер Владан Павловић објавио је предлог редизајна државних симбола наше републике Србије. Нови симбол Србије представља бела розета, са осам латица, постављена симетрично на плавој позадини заставе, која је симбол мирног неба. Розета својим изгледом и положајем симболише јединство, мир и стабилност, а различитим латицама динамичност мултикултуралног и толерантног друштва. Својом древном симболиком представља сунце, звезду, живот, и својом цветном орнаментиком природу. Србија има дугу традицију у орнаментици, која се највише може видети у архитектури и сликарству, као и у одевним и употребним предметима, украшеним књигама. Чести су орнаменти цвећа и биљних увоја и преплета, међу којима је овај симбол розете најкоришћенији у својим различитим стиловима. Све три пансловенске боје су задржане са тренутне заставе Србије. Плава површина на застави је повећана, јер је тешко запамтити којим редоследом иду боје на тренутној застави, пошто има пуно сличних застава. Плавом бојом се ставља акценат на застави, и тако лакше памти. Овом променом застава постаје и јединствена у свету. Због веће плаве површине, симбол се боље истиче.

• 

  Предлог заставе.

Историја

Застава Стефана Владислава

Најстарији познати опис неке заставе Србије је опис заставе у ризници Стефана Владислава из 1281, која се чувала у Дубровачкој републици. Опис садржи "vexillum unum de zendato rubeo et blavo" - застава од платна црвеног и плавог (zendato је ченда, врста лаганог, свиластог платна).. Данас је непознато како су ове боје биле распоређене. Застава која се виђа у обележавању средњовековних догађаја у Србији је хоризонтална двобојка. Може се приметити да је застава, пошто је Владислав владао од 1233. до 1243. а умро после 1264, старија од овог описа.

• 

  Реконструкција заставе Стефана Владислава (вл. 1233–1243), описана 1281.

Заставе Цара Душана

Најстарији познати цртеж неке заставе Србије је на мапи из 1399. године коју је направио Анђелино Дулцерт. На мапи се налази велики број застава а Србију представља застава постављена изнад Скопља (Skopi) уз име Србија (Seruja) близу копља, што је било карактеристично за престонице у време цртања мапе. Застава је представљала царство Цара Душана, који се 1345. крунисао за цара Срба и Грка. Застава је црвени двоглави орао на жутом.

Још једна Душанова застава је застава царске коњице која се чува у Хиландару: троугласта црвено-жута двобојка.

• 

  Застава Српског царства

• 

  Реконструкција заставе Цара Душана

Устаничке заставе

Током Првог српског устанка, коришћене су веома разноврсне заставе. Међу раним заставама, једна коју је описао прота Матеја Ненадовић може се повезати са данашњом заставом: била је бело-црвено-плава са три крста. Регуларне устаничке војске обично су имале светложуте заставе са разним симболима, док су војводске заставе често биле црвено-беле, са црним двоглавим орлом. Било је и застава других боја, укључујући црвено-жуте, црвено-бело-плаве и црвено-плаве. Ова разноликост боја била је праћена разноликошћу симбола̂ на заставама, често узетим из књиге Христофора Жефаровића Stemmatographia из 1741. Најчешћи симболи на заставама били су крст са четири оцила, затим грб Трибалије и разни други крстови. Већина застава израдили су у Сремским Карловцима, сликари Стефан Гавриловић, Илија Гавриловић и Никола Апостоловић.

• 

  Застава Првог српског устанка из 1804. године

• 

  Једна од застава из Првог српског устанка.

Савремене заставе

Сретењски устав из 1835. описао је боје српске заставе као отворено црвену, белу и челикасто-угаситу. Устав је био критикован, посебно од стране Русије, а застава је посебно издвојена као слична револуционарној застави Француске. Убрзо потом, Милош Обреновић је захтевао од Високе порте да нови устав садржи члан о застави и грбу, и потоњи ферман из 1835. дозволио је Србима да користе сопствену поморску заставу (за трговину на рекама), која ће имати горњи део црвени, средњи плави, а доњи бели, што је прво појављивање боја које су остале и до данас.

Ове боје су обрнуте од оних на застави Русије, и у Србији постоје разне приче које покушавају да објасне зашто. Пример:

„ [У] време Карађорђа, [једна делегација је] отишла у Русију по помоћ, а тада се тамо одигравала нека свечаност. Када су присутни питали зашто и Срби не иду у свечану поворку, они су у брзини ушли и окренули заставу наопако. Окупљени грађани су „приметили“ да и Срби имају своје обележје. ”

Србија је користила црвено-плаво-белу тробојку непрекидно од 1835. до 1918. када се придружила Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца, каснијој Југославији.

У окупираној Недићевој Србији (1941—1944), употребљавана је застава Србије коју је чинила српска тробојка, у чијем се средишту налазио тадашњи грб Србије - двоглави бели орао без круне.

После Другог светског рата, Југославија је била реформисана у социјалистчку федеративну републику, састављену од шест република, једна од којих је била и Србија. Свака република је имала право на сопствену заставу под условом да ова има петокраку.

После распада Југославије, Србија је испрва наставила да користи исту заставу; Устав Србије из 1990. године каже да застава и грб Србије могу да се замене само истом процедуром коришћеној у мењању устава Србије, која је захтевала подршку апсолутне већине гласача. Српски уставни референдум 1992. тражио је од бирача да изаберу између застава са и без петокраке, при чему је петокрака добила већину гласова, мада ипак не и апсолутну већину гласача.

Петокрака је ипак уклоњена са заставе 1992. препоруком српске скупштине;, при чему грб није промењен. 2003. Влада Србије издала је препоруку о употреби грба и заставе која је поново променила изглед заставе и грба на данашње.

Устав Србије из 2006. године је прописао да ће државни симболи бити регулисани законом; Препорука је остала у употреби све до 11. маја 2009, када је најзад изгласан прави закон о застави. У новембру 2010. урађен је визуелни редизајн грба, који се тренутно користи на државној застави.

• 

  Застава Србије по Сретењском уставу

• 

  Застава Кнежевине Србије из 1839.

• 

  Застава Краљевине Србије, 1882-1918.

• 

  Застава Србије, 1941-1944.

• 

  Застава НР Србије (1945—1963), СР Србије (1963—1990) и Србије (1990—1992)

• 

  Застава Републике Србије 1992–2004.

• 

  Застава Републике Србије 2004–2010.

• 

  Застава Републике Србије 2010–тренутно

Други званични симболи Републике Србије

Стандарте

• 

  Стандарта председника Републике Србије

• 

  Стандарта председника Народне скупштине Републике Србије

Заставе Војске Србије

• 

  Застава 1. Бригаде Копнене Војске - КоВ, мера: 1:1.

• 

  Застава Ваздухопловства и противваздухопловне одбране - В И ПВО.

• 

  Застава Војне Полиције - ВП

• 

  Застава Гарде.

• 

  Застава Речне флотиле, мера: 2:3.

Исправна употреба заставе

Државна застава

Државна застава стално се истиче на главном улазу у зграде државних органа, изузев Народне скупштине, и у њиховим службеним просторијама. Народна скупштина истиче државну заставу у време заседања и на државни празник а органи покрајинске аутономије, локалне самоуправе и јавних служби на државни празник.

Такође се може истицати на прославама и другим свечаним манифестацијама којима се званично обележавају догађаји значајни за Србију, на међународним сусретима, такмичењима и другим скуповима на којима Србија учествује, и у другим случајевима. У дане жалости државни органи, органи покрајинске аутономије и локалне самоуправе и јавне службе истиче се на пола копља. Застава мора бити истакнута на бирачким местима на дан избора за државне органе. и у просторији предвиђеној за склапање брака (матичар преко груди мора носити и ленту у бојама заставе).

Народна застава

Народна застава Србије стално се вије на главном улазу у зграду Народне скупштине, органа покрајинске аутономије и локалне самоуправе, и јавних служби. Народна застава мора се истаћи на бирачким местима на дан избора за органе покрајинске аутономије и локалне самоуправе.

Такође се може истицати и приликом прослава, свечаности и других културних, спортских и сличних манифестација, и у другим случајевима.

Друге заставе

Председник Србије и председник Народне скупштине Србије користе своје стандарте, Државне заставе квадратног облика.

Поштовање заставе

Водоравно и усправно истицање заставе.

Ни државна ни народна застава не сме бити изложена тако да додирује тле, нити као подлога, подметач, простирка, завеса или драперија, нити се њоме смеју прекривати возила или други предмети, нити се могу украшавати конференцијски столови или говорнице, осим у облику стоне заставице. Такође се не сме употребљавати ако је оштећена или својим изгледом неподобна за употребу.

Застава се не истиче по ноћи и за време неповољних атмосферских прилика. Такође, истиче се само док траје обданица, осим ако је на одговарајући начин осветљена.

Ако се застава истиче вертикално, на пример на столу, горње поље заставе јесте прво с леве стране, за гледаоца. Ако се истиче преко улице или трга у вертикалном положају, горње поље заставе треба да буде на северној страни ако је правац улице исток – запад, а источној страни ако је правац улице север – југ или на кружном тргу.

Исправно истицање

Закон дефинише како се застава Србије истиче са другим заставама, без прављења разлике између државних застава и других врста застава.

Ако се застава Републике Србије истиче поред неке друге заставе, она се увек налази с леве стране посматрача, осим приликом званичне посете овлашћеног представника стране државе или међународне организације када је застава посетиоца на левој страни. Ако се застава истича на са другом на укрштеним копљима, њено копље мора бити предње.

Ако се застава Србије истиче заједно са две друге заставе, мора бити у средини.

Ако се застава Србије истиче заједно са више застава, налази се:

• у центру круга, тако да се јасно види – ако су друге заставе поређане у круг;
• у темену полукруга – ако су заставе поређане у полукруг;
• на челу колоне – ако су заставе поређане у колону;
• на првом месту у врсти, односно с леве стране, спреда гледано – ако су заставе поређане у врсту;
• на челу групе – ако су заставе распоређене у групу.

Види још

• Грб Србије
• Српска застава
• Застава Републике Српске
• Застава Војводине
• Средњовековне заставе Немањића
• Амблем Републике Српске
• Пансловенске боје

Литература

• „Глава друга. Боя и Грбъ Сербіє” [Chapter two. Color and Coat of Arms of Serbia]. Уставъ Княжества Сербіє (на језику: Српски (стари правопис)). Крагујевац: Књажество Србија. 1835. COBISS.SR-ID 150291719. Приступљено 18. 6. 2011. CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
• Samardžić, Dragana (1983). Vojne zastave Srba do 1918. Vojni muzej. 

Спољашње везе

• Застава Србије на Flags of the World