Застава Србије

С Википедије, слободне енциклопедије
Ово је чланак о застави Републике Србије. Погледајте чланке о српској застави и застави Републике Српске.
Застава Србије
Flag of Serbia.svg
Државна застава Републике Србије
Civil flag of Serbia.svg
Народна застава Републике Србије
НадимакТробојка
УпотребаДржавна застава и барјак, ратна застава Normal or de jure version of flag, or obverse side
Пропорције2:3
Усвојена1835. (кнежевина)
1882. (краљевина)
2004. (република)
2010. (прерађена)
ИзгледХоризонтална тробојка црвене, плаве и беле боје
Стваратељ(и)Љубодраг Грујић и Драгомир Ацовић 2004. / 2010. године

Застава Републике Србије постоји и користи се као Државна застава и као Народна застава, са размерама 3:2 (дужина према висини).[1]

Народна застава је тробојка хоризонтално поређаних поља истих висина црвене, плаве и беле бојe.

Државна застава је тробојка хоризонтално поређаних поља истих висина црвене, плаве и беле боје, а преко свега, центра помереног ка јарболу за једну седмину укупне дужине заставе Мали грб Србије.

Тренутни изглед заставе је званично усвојен 11. новембра 2010.[2]

Изглед[уреди | уреди извор]

  • Изглед Државне заставе Србије

Застава Републике Србије користи се, са размерама 3:2 (дужина према висини).

Државна застава је хоризонтална тробојка са пољима истих висина, одозго надоле: црвена, плава и бела, а преко свега, центра помереног ка јарболу за 1/7 укупне дужине заставе, Мали грб Србије.

Боје (Државна застава)[3][уреди | уреди извор]

Систем боја Црвена (основна)
Црвена (тамна)
Плава
Жута
Црна
Pantone 192C 704C 280C 123C 0
CMYK 0-90-70-10 0-90-70-30 100-72-0-19 4-24-95-0 0-0-0-100
RGB 198-54-60 161-45-46 12-64-118 237-185-46 33-35-30
HEX #C6363C #A12D2E #0C4076 #EDB92E #21231E

Историја[уреди | уреди извор]

Детаљније: Средњовековне заставе Немањића
Једна од неколико могућих реконструкција стега (заставе) краља Владислава I

Најстарији сачувани подаци о бојама српске заставе односе се на стег (заставу) краља Владислава I (1232 – 1243) сина Стефана Првовенчаног, унука Немањиног. Према једном дубровачком документу из 1281. године - који садржи опис драгоцености и предмета, који су у трезору у Дубровнику оставли на чување син краља Владислава жупан Деса и удовица, краљица Белослава, застава је била "vexillum unum de zendato rubeo et blavo" - застава од платна црвеног и плавог (zendato је ченда, врста лаганог, свиластог платна).[4]

Кнез Милан укрцава се на пароброд 1876. Олеографија бечког сликара српског порекла Еугена Ладислава Петровића (1837-1907)

Све до појаве првих националних револуција у Европи, заставе и грбови били су привилегија углавном владарских и великашких, односно племићких породица, витешких редова и сл. Историјски гледано застава, барјак или стег потиче као војно обележје које је служило за распознавање на бојном пољу. Употреба заставе на јарболу која асоцира на одређену земљу порекла први пут се јавља почетком 17. века као поморска застава у Доба једрењака и великих открића.

Заставе Балканског полуострва 1896. године.

Једна од првих националних застава у свету сматра се јунион Џек застава Уједињеног Краљевства из 1606. године. Са порастом националних сентимената од краја 18. века националне заставе почињу да се носе и добијају на значају у друштвено цивилном контексту. Један од првих примера представља застава Сједињених Држава, која се прво користила као поморска застава 1777. године али је постала генерички симбол Сједињених Држава након Америчке револуције, као и француска триколора, која је постала симбол Републике 1790-е.

Народна застава вијори се на јарболу над главним улазом у Народну скупштину у Београду 1906. године. Пошто се увидело да зграда није функционална за 20. векa већ наредне године положен је камен темељац за нови парламент.

Већина европских земаља усвојила је националне заставе током 19. и почетком 20. века. Застава Османског царства (сада застава Турске) усвојена је 1844. године. Застава Србије одобрена је султановим ферманом 1835. године. Није искључено да су и српски захтеви делимично утицали на усвајање османске заставе, јер је Србија била део тог царства. Током националног буђења, романтизма и револуционарних превирања у Аустријском царству одржан је Свесловенски конгрес у Прагу 1848. године. На овом конгресу усвојена је застава с пансловенским бојама. Исте године усвојена је застава Мађарске током револуције 1848. Осим тога, на Мајској скупштини у Сремским Карловцима вијорила се српска тробојка, која је свакако утицала на настанак и других тробојки током револуционарних дешавања. Након увођења Баховог апсолутизма забрањене су све националне и тробојне заставе у Хабзбуршкој монархији, док је у употреби била дозвољена само двобојна црно-жута застава империјалне породице Хабзбург, која је уједно била и државна. Ова застава била је у употреби све до Аустро-Угарске нагодбе након које је усвојена нова застава новоуспостављеног Аустроугарског царства.

Устаничке заставе[уреди | уреди извор]

Детаљније: Устаничке заставе

Почетком 19. века током Српског устаничког рата за ослобођење од Османског царства није коришћена једна унифицирана стандардна застава која би била генеричко национално обележје, већ су коришћене веома разноврсне старешинске или војводске заставе које су биле базиране више на средњовековном наслеђу. У прве бојеве ишло се са црквеним барјацима који се и спомињу у народним песмама као „крсташ барјак". Главно обележје ових застава је знак крста. Религиозни мотиви били су заступљени код обе зараћене стране. Међу раним заставама, једна коју је описао прота Матеја Ненадовић може се повезати са данашњом заставом: била је бело-црвено-плава са три крста.[5]

Како је рат одмицао у корист устаника тако су народне старешине поручивале војводске заставе које су биле уникатне, уметнички вредне и ликовно изражајне. Ова разноликост боја била је праћена разноликошћу симбола̂ на заставама, често узетим из књиге Христофора Жефаровића Stemmatographia из 1741. Најчешћи симболи на заставама били су крст са четири оцила, затим грб Трибалије и разни други крстови.[6] Већина застава израдили су у Сремским Карловцима, сликари Стефан Гавриловић, Илија Гавриловић и Никола Апостоловић.[6]

Прве једнообразне заставе настале су са формирањем регулашких јединица 1809. године. Регуларне устаничке војске обично су имале светложуте заставе са разним симболима, док су војводске заставе често биле црвено-беле, са црним двоглавим орлом. Било је и застава других боја, укључујући црвено-жуте, црвено-бело-плаве и црвено-плаве. Прва промишљања о јединственој националној застави почела су након стицања аутономије и Хатишерифа из 1830.

  • Застава Првог српског устанка из 1804. године

  • Изглед коришћен у прошлости, али сад напуштен Obverse side meant to be hoisted with pole to the observer's right Једна од застава из Првог српског устанка.

  • Карађорђева застава из 1804 (рад Стевана Гавриловића).

  • Детаљ друге Карађорђеве заставе са Светим Ђорђем.

Рађање тробојке[уреди | уреди извор]

Прва народна застава[уреди | уреди извор]

Слобода предводи народ, уље на платно 260 x 325cm, дело Ежена Делакроеа из 1830. године, Лувр, Париз. Алегорија Јулске револуције из исте године. Највероватније је ова револуционарна застава била главни узор застави која се вијорила у Крагујевцу 1835. године
Највероватнији изглед народне заставе из фебруара 1835.

У модерно доба, у време настанка нација и борбе против феудализма, прву народну заставу прописао је Сретењски устав из фебруара 1835. године. Устав је био подељен на 14 глава и 142 члана. У другој глави, 3. и 4. чланом, били су одређени грб и застава Србије, што једна вазална земља не би смела да има. Застава је била „отворено-црвена, бјела и челикасто-угасита". [7] Врло је могуће да је био израђен одређен број ових застава, које до данас нису сачуване, а уочи одржавања саме Велике народне скупштине у Крагујевцу на којој је донет нови устав. Остало је забележено да је устав прочитан и објављен на свечан начин, уз заставе и свечану музику, кнежеву коњичку и пешачку гарду и уз присуство државног врха и посланика, а увече је приређен ватромет и одржана позоришна представа. Остали су нејасни поједини детаљи а који се тичу самог изгледа заставе, а то је да ли су поља на застави била хоризонтална или вертикална, као и да ли се на застави налазио грб који је прописао члан 4. у другој глави овог устава. Међутим, овај либералан устав је убрзо изазвао протесте у Русији и Османској царевини, које нису ни имале своје уставе. Највеће европске империје Русија, Турска, Аустрија, Пруска, као и многе мање земље, у то доба, још немају уставе, нити их у догледно време доносе. У Аустријском царству је убрзо завладао страх да и њени поданици не затраже устав по угледу на њене суседе. Један од главних проблема је представљала и застава која је имала исте боје као и француска. Застава је посебно издвојена као слична револуционарној застави Француске.[8] Устав је био на снази дефакто 14, а дејуре 55 дана.

Српска тробојка[уреди | уреди извор]

Убрзо потом, Милош Обреновић је захтевао од Високе порте да нови устав садржи члан о застави и грбу,[4] и потоњи ферман из 1835. дозволио је Србима да користе сопствену поморску заставу (за трговину на рекама), која ће имати горњи део црвени, средњи плави, а доњи бели,[9] што је прво појављивање боја које су остале и до данас.

Ове боје су обрнуте од оних на застави Русије, и у Србији постоје разне приче које покушавају да објасне зашто. Пример:[10]

Србија је користила црвено-плаво-белу тробојку непрекидно од 1835. до 1918. када се придружила Краљевству Срба, Хрвата и Словенаца, каснијој Југославији.

У окупираној Недићевој Србији (1941—1944), употребљавана је застава Србије коју је чинила српска тробојка, у чијем се средишту налазио тадашњи грб Србије - двоглави бели орао без круне.

После Другог светског рата, Југославија је била реформисана у социјалистчку федеративну републику, састављену од шест република, једна од којих је била и Србија. Свака република је имала право на сопствену заставу под условом да ова има петокраку.[11]

После распада Југославије, Србија је испрва наставила да користи исту заставу; Устав Србије из 1990. године каже да застава и грб Србије могу да се замене само истом процедуром коришћеној у мењању устава Србије,[12] која је захтевала подршку апсолутне већине гласача.[13] Српски уставни референдум 1992. тражио је од бирача да изаберу између застава са и без петокраке, при чему је петокрака добила већину гласова, мада ипак не и апсолутну већину гласача.

Петокрака је ипак уклоњена са заставе 1992. препоруком српске скупштине;[11][14], при чему грб није промењен. 2003. Влада Србије издала је препоруку о употреби грба и заставе која је поново променила изглед заставе и грба на данашње.

Устав Србије из 2006. године је прописао да ће државни симболи бити регулисани законом;[15] Препорука је остала у употреби све до 11. маја 2009, када је најзад изгласан прави закон о застави.[16] У новембру 2010. урађен је визуелни редизајн грба, који се тренутно користи на државној застави.[2]

  • Застава Србије по Сретењском уставу

  • Застава Кнежевине Србије (1835—1882)

  • Застава Кнежевине Србије (1838)

  • Застава Србије (1941—1944)

  • Застава НР Србије (1945–1963), СР Србије (1963—1990) и Р. Србије (1990—1992)

  • Застава Републике Србије (1992—2004)

  • Застава Републике Србије (2004—2010)

  • Застава Републике Србије (2010—тренутно)

Други званични симболи Републике Србије[уреди | уреди извор]

Стандарте[уреди | уреди извор]

Заставе Војске Србије[уреди | уреди извор]

Исправна употреба заставе[уреди | уреди извор]

Државна застава[уреди | уреди извор]

Државна застава стално се истиче на главном улазу у зграде државних органа, изузев Народне скупштине, и у њиховим службеним просторијама. Народна скупштина истиче државну заставу у време заседања и на државни празник а органи покрајинске аутономије, локалне самоуправе и јавних служби на државни празник.[17]

Такође се може истицати на прославама и другим свечаним манифестацијама којима се званично обележавају догађаји значајни за Србију, на међународним сусретима, такмичењима и другим скуповима на којима Србија учествује, и у другим случајевима.[18] У дане жалости државни органи, органи покрајинске аутономије и локалне самоуправе и јавне службе истиче се на пола копља.[19] Застава мора бити истакнута на бирачким местима на дан избора за државне органе.[20] и у просторији предвиђеној за склапање брака (матичар преко груди мора носити и ленту у бојама заставе).[21]

Злоупотреба државне заставе се кажњава у распону од пет хиљада до 500 хиљада динара. То значи да се ова застава не сме употребљавати за „цивилну” употребу.[17]

Народна застава[уреди | уреди извор]

Народна застава Србије стално се вије на главном улазу у зграду Народне скупштине, органа покрајинске аутономије и локалне самоуправе, и јавних служби. Народна застава мора се истаћи на бирачким местима на дан избора за органе покрајинске аутономије и локалне самоуправе.[22]

Такође се може истицати и приликом прослава, свечаности и других културних, спортских и сличних манифестација, и у другим случајевима.[23]

За разлику од државне заставе, народна застава се може користити у „цивилне” сврхе.[17]

Друге заставе[уреди | уреди извор]

Председник Србије и председник Народне скупштине Србије користе своје стандарте, Државне заставе квадратног облика.[24]

Поштовање заставе[уреди | уреди извор]

Водоравно и усправно истицање заставе.

Ни државна ни народна застава не сме бити изложена тако да додирује тле, нити као подлога, подметач, простирка, завеса или драперија, нити се њоме смеју прекривати возила или други предмети, нити се могу украшавати конференцијски столови или говорнице, осим у облику стоне заставице.[25] Такође се не сме употребљавати ако је оштећена или својим изгледом неподобна за употребу.[26]

Застава се не истиче по ноћи и за време неповољних атмосферских прилика. Такође, истиче се само док траје обданица, осим ако је на одговарајући начин осветљена.[27]

Ако се застава истиче вертикално, горње поље заставе јесте прво с леве стране, за гледаоца. Ако се истиче преко улице или трга у вертикалном положају, горње поље заставе треба да буде на северној страни ако је правац улице исток – запад, а источној страни ако је правац улице север – југ или на кружном тргу.[28]

Исправно истицање[уреди | уреди извор]

Закон дефинише како се застава Србије истиче са другим заставама, без прављења разлике између државних застава и других врста застава.

Ако се застава Републике Србије истиче поред неке друге заставе, она се увек налази с леве стране посматрача, осим приликом званичне посете овлашћеног представника стране државе или међународне организације када је застава посетиоца на левој страни. Ако се застава истича на са другом на укрштеним копљима, њено копље мора бити предње.[29]

Ако се застава Србије истиче заједно са две друге заставе, мора бити у средини.[29]

Ако се застава Србије истиче заједно са више застава, налази се:

  • у центру круга, тако да се јасно види – ако су друге заставе поређане у круг;
  • у темену полукруга – ако су заставе поређане у полукруг;
  • на челу колоне – ако су заставе поређане у колону;
  • на првом месту у врсти, односно с леве стране, спреда гледано – ако су заставе поређане у врсту;
  • на челу групе – ако су заставе распоређене у групу.[29]

Контрола правилног истицања заставе[уреди | уреди извор]

Контролу над применом закона којим се регулише употреба државних симбола, између осталог и заставе Републике Србије, у односу на државне органе, органе јединица територијалне аутономије и локалне самоуправе, као и ималаца јавних овлашћења (јавних служби) врши Управна инспекција.[30]

Комунална милиција надлежна је за вршење контроле над применом важећег закона у односу на правна и физичка лица, осим у односу на она лица за која је надлежна Управна инспекција.[31]

Мини изглед српске заставе[уреди | уреди извор]

  • Србија

Народна застава Републике Србије А4 формат[уреди | уреди извор]

Народна застава Републике Србије А4 формат за урамљивање.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Закон о изгледу и употреби грба, заставе и химне Републике Србије, члан 17
  2. ^ а б Grb Srbije: Dvoglavi orao menja perje (in Serbian)
  3. ^ Уредба о утврђивању изворника Великог и Малог грба, изворника заставе и нотног записа химне Републике Србије - Уредба Владе Републике Србије, објављено у Службеном гласнику РС 15. новембра 2011. године
  4. ^ а б Samardžić 1983.
  5. ^ B. A: Principality of Serbia (1830-1882) FOTW
  6. ^ а б Dragana Samardžić: Старе заставе у Војном Музеју, Belgrade 1993
  7. ^ „Глава друга. Боя и Грбъ Сербіє” [Chapter two. Color and Coat of Arms of Serbia]. Уставъ Княжества Сербіє (на језику: Српски (стари правопис)). Крагујевац: Књажество Србија. 1835. COBISS.SR-ID 150291719. Архивирано из оригинала на датум 31. 03. 2012. Приступљено 18. 6. 2011. »3.) Боя народна Србска єстъ отворено-црвена, бѣла и челикасто-угасита.« 
  8. ^ Mih. Gavrilovic, Suspendovanje prvog srpskog ustava februar-mart 1835 god., Arhiv za pravne i drustvene nauke, I, 1906, 410-412
  9. ^ D. Matic, Javno pravo Knjazevstva Srbije, Beograd, 1851, 33
  10. ^ LJ. M. V. - J. Ž. S. (1. 8. 2006). „Hej, Bože pravde!”. Vecernje novosti. Приступљено 17. 4. 2007. 
  11. ^ а б Branislav Ž. Vešović: Yugoslavia during the Second World War Архивирано на сајту Wayback Machine (17. фебруар 2012)
  12. ^ Устав Републике Србије (1990), члан 5
  13. ^ Устав Републике Србије (1990), члан 133
  14. ^ Препорука о коришћењу заставе Србије (Службени гласник Републике Србије, 49/1992.)
  15. ^ Устав Републике Србије, члан 7
  16. ^ Закон о изгледу и употреби грба, заставе и химне Републике Србије, 2009-05-11
  17. ^ а б в Закон о изгледу и употреби грба, заставе и химне Републике Србије, члан 20
  18. ^ Закон о изгледу и употреби грба, заставе и химне Републике Србије, члан 24
  19. ^ Закон о изгледу и употреби грба, заставе и химне Републике Србије, члан 23
  20. ^ Закон о изгледу и употреби грба, заставе и химне Републике Србије, члан 22
  21. ^ Породични закон, члан 299
  22. ^ Закон о изгледу и употреби грба, заставе и химне Републике Србије, члан 28
  23. ^ Закон о изгледу и употреби грба, заставе и химне Републике Србије, члан 29
  24. ^ Закон о изгледу и употреби грба, заставе и химне Републике Србије, члан 25
  25. ^ Закон о изгледу и употреби грба, заставе и химне Републике Србије, члан 33
  26. ^ Закон о изгледу и употреби грба, заставе и химне Републике Србије, члан 6
  27. ^ Закон о изгледу и употреби грба, заставе и химне Републике Србије, члан 32
  28. ^ Закон о изгледу и употреби грба, заставе и химне Републике Србије, члан 31
  29. ^ а б в Закон о изгледу и употреби грба, заставе и химне Републике Србије, члан 30
  30. ^ „Zakon o upravnoj inspekciji: 87/2011-6”. www.pravno-informacioni-sistem.rs. Приступљено 2020-09-12. 
  31. ^ „Zakon o komunalnoj miliciji: 49/2019-23”. www.pravno-informacioni-sistem.rs. Приступљено 2020-09-12. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Застава_Србије&oldid=23748860”