Mala Sundska ostrva

Mala Sundska ostrva

Kepulauan Nusa Tenggara Kepulauan Sunda Kecil
Mala Sundska ostrva
Geografija
Lokacija	Jugoistočna Azija Jugozapadni Pacifik
Arhipelag	Sundska ostrva
Ukupno ostrva	975
Najvažnija ostrva	Bali, Lombok, Sumbava, Sumba, Flores, Timor
Najviši vrh	Planina Rindžani
Administracija

Mapa Malih Sundskih ostrva, istočno od Jave

Karta Malih Sundskih ostrva

Satelitski snimak Malih Sundskih ostrva

Mala Sundska ostrva, često nazvani i Mali Sundi su arhipelag u malajskom arhipelagu. Zajedno s Velikim Sundskim ostrvima čine Sundska ostrva.

To je grupa od šest većih i velikog broja manjih i veoma malih ostrva istočno od Jave. Ukupna površina im je oko 87.700 km², a broj stanovnika je oko 12 miliona. Najveća ostrva su (od zapada prema istoku): Bali, Lombok, Sumbava, Flores i Timor, a južno od Floresa je Sumba.

Na istočnom delu Timora nalazi se samostalna država Istočni Timor kojoj pripada još i zapadnotimorska enklava Okusi-Ambeno i mala ostrva Atauro i Jako. Ostatak ostrva pripada Indoneziji i deo je regije Nusa Tengara, što na indonežanskom jeziku znači „jugoistočna ostrva“, koja se deli na provincije Bali, Istočna Nusa Tengara i Zapadna Nusa Tengara.

Mala Sundska ostrva su vulkanskog porekla, pa su sva ostrva brdovita. Najviša tačka ove skupine je vrh Rindjani, 3.725 m, na Lomboku. Glavne poljoprivredne kulture su pirinač i kafa. Od prirodnih bogatstava na ostrvima ima nafte, gvožđa, mangana i bakra.

Geologija

Mala Sundska ostrva se sastoje od dva geološki različita arhipelaga. Severni arhipelag, koji uključuje Bali, Lombok, Sumbavu, Flores i Vetar, je vulkanskog porekla. Određeni broj ovih vulkana, poput planine Rindžani na Lomboku, još uvek je aktivan dok su drugi, kao što je Ilikedeka na Floresu, izumrli. Severni arhipelag je počeo da se formira tokom pliocena, pre oko 15 miliona godina, kao rezultat kolizije između Australijske i Evroazijske ploče. Ostrva južnog arhipelaga, među kojima su Sumba, Timor i Babar, nisu vulkanska i izgleda da pripadaju Australijskoj ploči. Geologija i ekologija severnog arhipelaga dele sličnu istoriju, karakteristike i procese sa južnim Malučkim ostrvima Maluku, koja nastavljaju isti ostrvski luk na istoku.

Postoji duga istorija geološkog proučavanja ovih regiona još od indonežanskih kolonijalnih vremena; međutim, geološka formacija i progresija nisu u potpunosti shvaćeni, a teorije o geološkoj evoluciji ostrva su se u velikoj meri promenile tokom poslednjih decenija 20. veka.

Ležeći na sudaru dve tektonske ploče, Mala Sundska ostrva čine neke od geološki najsloženijih i najaktivnijih regiona na svetu. Provincija Bali je jedina provincija koja se nalazi na Sundskoj ploči i koja se ne nalazi u regionu Valasija i koja je zapadno od Volasove linije.

Postoji veliki broj vulkana koji se nalaze na Malim Sundskim ostrvima.

Ekoregije

Mala Sundska ostrva su podeljena na šest ekoregija:

• Prašume istočne Jave-Balija i planinske kišne šume istočne Jave-Balija pokrivaju Bali, koje je jedino od manjih Sundskih ostrva u Indomalajskom carstvu, a nije deo Valasije. Bali je nekada bio vezan za Azijski kontinent (vidi Sundaland), i dom je velikih azijskih sisara kao što su azijski slonovi i izumrli balijski tigar.
• Listopadne šume Malog Sunda obuhvataju severni lanac ostrva, od Lomboka i Sumbave na istoku do Floresa i Alora. Na višim padinama ostrva nalaze se šume visokih četinara Podocarpus i Engelhardia sa podrastom lijana, epifita i orhideja kao što su Corybas, Corymborkis, i Malaxis (ušće guje), dok su obalske ravnice prvobitno bile obrasle savanskim travama kao što je savana sa Borassus flabellifer palminim stablima na obalama Komoda, Rinka i Floresa. Iako je većina vegetacije na ovim ostrvima suva šuma, a postoje i predeli prašume, posebno u ravničarskim predelima i obalama reka na Komodu, i na jugoistočnoj obali Lomboka postoji posebna oblast suve trnovite šume. Drveće trnja je bilo češće u priobalskim područjima ostrva, ali je uglavnom očišćeno. Ova ostrva su dom jedinstvenih vrsta uključujući sedamnaest endemskih ptica (od 273 vrste ptica koje se nalaze na ostrvima). Endemični sisari su ugrožena Flores rovka (Suncus mertensi), ranjivi komodo pacov (Komodomys rintjanus), i lombočka leteća lisica (Pteropus lombocensis), sundski dugouvi slepi miš (Nyctophilus heran), dok mesožderni komodski zmaj, koji je sa tri metra dužine i devedeset kilograma težine najveći gušter na svetu. On obitava na Komodu, Rinki, Gili Motangu i obali severozapadnog Floresa.
• Ekoregion sumbskih listopadnih šuma obuhvata Sumba.
• Ekoregion timorskih i vetarskih listopadnih šuma obuhvata Timor, Vetar, Rote i Savu.
• Ekoregija vlažnijih listopadnih šuma ostrva Banda mora uključuje ostrva Barat Daja (osim Vetra), ostrva Tanimbar i ostrva Kaj.

Pretnje i očuvanje

Više od polovine prvobitne vegetacije ostrva je očišćeno za sadnju pirinča i drugih useva, za naseljavanje i posledičnim šumskim požarima. Samo Sumbava sada sadrži veliku površinu netaknute prirodne šume, dok su Komodo, Rinka i Padar sada zaštićeni kao Nacionalni park Komodo.

Dok mnogi ekološki problemi pogađaju mala ostrva i velike kopnene mase, mala ostrva imaju svoje posebne probleme i veoma su izložena spoljnim silama. Razvojni pritisci na mala ostrva su sve veći, iako se njihovi efekti ne predviđaju uvek. Iako je Indonezija bogato obdarena prirodnim resursima, resursi malih ostrva Nusa Tengara su ograničeni i specijalizovani; štaviše, ljudski resursi su posebno ograničeni.

Opšta zapažanja o malim ostrvima koja se mogu primeniti na Nusa Tengaru uključuju:

• Veći deo kopnene mase biće pogođen vulkanskom aktivnošću, zemljotresima, odronima i oštećenjem ciklona;
• Veća je verovatnoća da će klima uticati na more;
• Slivovi su manji, a stepen erozije veći;
• Veći deo kopnene mase čine priobalna područja;
• Viši stepen ekološke specijalizacije, uključujući veći udeo endemskih vrsta u celokupnoj zajednici depauperata;
• Društva mogu zadržati snažan osećaj kulture koja se razvila u relativnoj izolaciji;
• Veća je verovatnoća da će stanovništvo malih ostrva biti pogođeno ekonomskim migracijama.

• 
  Ostrvo Banta na Malim Sundskim ostrvima
• 
  Ostrvo Rinka
• 
  Pretnje i očuvanje u nacionalnom parku Komodo

Literatura

• Monk, K.A.; Fretes, Y.; Reksodiharjo-Lilley, G. (1996). The Ecology of Nusa Tenggara and Maluku. Hong Kong: Periplus Editions Ltd. str. 9. ISBN 962-593-076-0. 
• Monk, K.A.; Fretes, Y.; Reksodiharjo-Lilley, G. (1996). The Ecology of Nusa Tenggara and Maluku. Hong Kong: Periplus Editions Ltd. ISBN 962-593-076-0. 
• Allwrardt, Allan O. (1993). „Evolution of the tectogene concept, 1930-1965” (PDF). Proceedings of the Fifth International Congress on the History of Oceanography. Pristupljeno 29. 9. 2021. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Amos, Jonathan (11. 5. 2021). „Oceans' extreme depths measured in precise detail”. News. BBC. Pristupljeno 2. 10. 2021. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Bangs, N. L.; Morgan, J. K.; Tréhu, A. M.; Contreras‐Reyes, E.; Arnulf, A. F.; Han, S.; Olsen, K. M.; Zhang, E. (novembar 2020). „Basal Accretion Along the South Central Chilean Margin and Its Relationship to Great Earthquakes”. Journal of Geophysical Research: Solid Earth. 125 (11). Bibcode:2020JGRB..12519861B. S2CID 225154312. doi:10.1029/2020JB019861. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Bodine, J.H.; Watts, A.B> (1979). „On lithospheric flexure seaward of the Bonin and Mariana trenches”. Earth and Planetary Science Letters. 43 (1): 132-148. Bibcode:1979E&PSL..43..132B. doi:10.1016/0012-821X(79)90162-6. 
• Christensen, UR (1996). „The Influence of Trench Migration on Slab Penetration into the Lower Mantle.”. Earth and Planetary Science Letters. 140 (1–4): 27—39. Bibcode:1996E&PSL.140...27C. doi:10.1016/0012-821x(96)00023-4 . 
• Dastanpour, Mohammad (mart 1996). „The Devonian System in Iran: a review”. Geological Magazine. 133 (2): 159—170. Bibcode:1996GeoM..133..159D. S2CID 129199671. doi:10.1017/S0016756800008670. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Dvorkin, Jack; Nur, Amos; Mavko, Gary; Ben-Avraham, Zvi (1993). „Narrow subducting slabs and the origin of backarc basins”. Tectonophysics. 227 (1–4): 63—79. Bibcode:1993Tectp.227...63D. doi:10.1016/0040-1951(93)90087-Z. 
• Einsele, Gerhard (2000). Sedimentary Basins: Evolution, Facies, and Sediment Budget (2nd izd.). Springer. str. 630. ISBN 978-3-540-66193-1. 
• Eiseley, Loren (1946). „The Great Deeps”. The Immense Journey (1959 izd.). United States: Vintage Books. str. 38-41. ISBN 0394701577. 
• Ellouz-Zimmermann, N.; Deville, E.; Müller, C.; Lallemant, S.; Subhani, A. B.; Tabreez, A. R. (2007). „Impact of Sedimentation on Convergent Margin Tectonics: Example of the Makran Accretionary Prism (Pakistan)”. Thrust Belts and Foreland Basins. Frontiers in Earth Sciences: 327—350. ISBN 978-3-540-69425-0. doi:10.1007/978-3-540-69426-7_17. 
• Fujikura, K.; Lindsay, D.; Kitazato, H.; Nishida, S.; Shirayama, Y. (2010). „Marine Biodiversity in Japanese Waters”. PLoS ONE. 5 (8): e11836. Bibcode:2010PLoSO...511836F. PMC 2914005 . PMID 20689840. doi:10.1371/journal.pone.0011836 . 
• „Deep-sea trench”. McGraw-Hill Encyclopedia of Science & Technology (8th izd.). 1997. 
• Flower, MFJ; Dilek, Y (2003). „Arc–trench Rollback and Forearc Accretion: 1. A Collision–Induced Mantle Flow Model for Tethyan Ophiolites”. Pub. Geol. Soc. Lond. 218 (1): 21—41. Bibcode:2003GSLSP.218...21F. S2CID 128899276. doi:10.1144/gsl.sp.2003.218.01.03. 
• Gallo, N.D.; Cameron, J; Hardy, K.; Fryer, P.; Bartlett, D.H.; Levin, L.A. (2015). „Submersible- and lander-observed community patterns in the Mariana and New Britain trenches: Influence of productivity and depth on epibenthic and scavenging communities”. Deep Sea Research Part I: Oceanographic Research Papers. 99: 119—133. Bibcode:2015DSRI...99..119G. doi:10.1016/j.dsr.2014.12.012 . 
• Garfunkel, Z; Anderson, C. A.; Schubert, G (10. 6. 1986). „Mantle circulation and the lateral migration of subducted slabs”. Journal of Geophysical Research: Solid Earth. 91 (B7): 7205—7223. Bibcode:1986JGR....91.7205G. doi:10.1029/JB091iB07p07205. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Geersen, Jacob; Voelker, David; Behrmann, Jan H. (2018). „Oceanic Trenches”. Submarine Geomorphology. Springer Geology: 409—424. ISBN 978-3-319-57851-4. doi:10.1007/978-3-319-57852-1_21. 
• Goldfinger, Chris; Nelson, C. Hans; Morey, Ann E.; Johnson, Joel E.; Patton, Jason R.; Karabanov, Eugene B.; Gutierrez-Pastor, Julia; Eriksson, Andrew T.; Gracia, Eulalia; Dunhill, Gita; Enkin, Randolph J.; Dallimore, Audrey; Vallier, Tracy (2012). Kayen, Robert, ur. „Turbidite event history—Methods and implications for Holocene paleoseismicity of the Cascadia subduction zone”. U.S. Geological Survey Professional Paper. Professional Paper. 1661-E. doi:10.3133/pp1661F . 
• Hackney, Ron; Sutherland, Rupert; Collot, Julien (jun 2012). „Rifting and subduction initiation history of the New Caledonia Trough, southwest Pacific, constrained by process-oriented gravity models: Gravity modelling of the New Caledonia Trough”. Geophysical Journal International. 189 (3): 1293—1305. doi:10.1111/j.1365-246X.2012.05441.x . CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Hall, R; Spakman, W (2002). „Subducted Slabs Beneath the Eastern Indonesia–Tonga Region: Insights from Tomography”. Earth and Planetary Science Letters. 201 (2): 321—336. Bibcode:2002E&PSL.201..321H. CiteSeerX 10.1.1.511.9094 . S2CID 129884170. doi:10.1016/s0012-821x(02)00705-7. 
• Hamilton, W. B. (1988). „Plate tectonics and island arcs”. Geological Society of America Bulletin. 100 (10). str. 1503—1527. 
• Harris, P.T.; MacMillan-Lawler, M.; Rupp, J.; Baker, E.K. (2014). „Geomorphology of the oceans”. Marine Geology. 352: 4—24. Bibcode:2014MGeol.352....4H. doi:10.1016/j.margeo.2014.01.011. 
• Hawkins, J. W.; Bloomer, S. H.; Evans, C. A.; Melchior, J. T. (1984). „Evolution of Intra-Oceanic Arc-Trench Systems”. Tectonophysics. 102 (1–4): 175—205. Bibcode:1984Tectp.102..175H. doi:10.1016/0040-1951(84)90013-1. 
• Jamieson, A.J.; Fujii, T.; Mayor, D.J.; Solan`, M.; Priede, I.G. (2010). „Hadal trenches: the ecology of the deepest places on Earth”. Trends in Ecology & Evolution. 25 (3): 190—197. PMID 19846236. doi:10.1016/j.tree.2009.09.009. 
• Jarrard, R. D. (1986). „Relations among subduction parameters”. Reviews of Geophysics. 24 (2): 217—284. Bibcode:1986RvGeo..24..217J. doi:10.1029/RG024i002p00217. 
• Johnstone, James (1923). An Introduction to Oceanography, With Special Reference to Geography and Geophysics. ISBN 978-1340399580. 
• Kearey, P.; Klepeis, K.A.; Vine, F.J. (2009). Global tectonics. (3rd izd.). Oxford: Wiley-Blackwell. str. 184—188. ISBN 9781405107778. 
• Ladd, J.W.; Holcombe, T. L.; Westbrook, G. K.; Edgar, N. T. (1990). Dengo, G.; Case, J., ur. „Caribbean Marine Geology: Active margins of the plate boundary”. The Geology of North America, Vol. H, The Caribbean Region. Geological Society of America. str. 261—290. 
• Lemenkova, Paulina (2021). „Topography of the Aleutian Trench south-east off Bowers Ridge, Bering Sea, in the context of the geological development of North Pacific Ocean”. Baltica. 34 (1): 27—46. doi:10.5200/baltica.2021.1.3 . Pristupljeno 30. 9. 2021. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• McConnell, A. (1990). „The art of submarine cable- laying: its contribution to physical oceanography”. Deutsche hydrographische Zeitschrift, Erganzungs-heft, (B). 22: 467—473. 
• Nakakuki, T; Mura, E (2013). „Dynamics of Slab Rollback and Induced Back-Arc Basin Formation”. Earth and Planetary Science Letters. 361 (B11): 287—297. Bibcode:2013E&PSL.361..287N. doi:10.1016/j.epsl.2012.10.031. 
• Peng, Guyu; Bellerby, Richard; Zhang, Feng; Sun, Xuerong; Li, Daoji (januar 2020). „The ocean's ultimate trashcan: Hadal trenches as major depositories for plastic pollution”. Water Research. 168: 115121. PMID 31605833. S2CID 204122125. doi:10.1016/j.watres.2019.115121. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Rowley, David B. (2002). „Rate of plate creation and destruction: 180 Ma to present”. Geological Society of America Bulletin. 114 (8): 927—933. Bibcode:2002GSAB..114..927R. doi:10.1130/0016-7606(2002)114<0927:ROPCAD>2.0.CO;2. 
• Schellart, WP; Lister, GS (2004). „Orogenic Curvature: Paleomagnetic and Structural Analyses”. Geological Society of America: 237—254. 
• Schellart, WP; Lister, GS; Toy, VG (2006). „A Late Cretaceous and Cenozoic Reconstruction of the Southwest Pacific Region: Tectonics Controlled by Subduction and Slab Rollback Processes”. Earth-Science Reviews. 76 (3–4): 191—233. Bibcode:2006ESRv...76..191S. doi:10.1016/j.earscirev.2006.01.002. 
• Schellart, WP; Moresi, L (2013). „A New Driving Mechanism for Backarc Extension and Backarc Shortening Through Slab Sinking Induced Toroidal and Poloidal Mantle Flow: Results from dynamic subduction models with an overriding plate”. Journal of Geophysical Research. 118 (6): 3221—3248. Bibcode:2013JGRB..118.3221S. doi:10.1002/jgrb.50173 . 
• Scholl, D. W.; Scholl, D (1993). „The return of sialic material to the mantle indicated by terrigeneous material subducted at convergent margins”. Tectonophysics. 219 (1–3): 163—175. Bibcode:1993Tectp.219..163V. doi:10.1016/0040-1951(93)90294-T. 
• Sibuet, M.; Olu, K. (1998). „Biogeography, biodiversity and fluid dependence of deep-sea cold-seep communities at active and passive margins”. Deep-Sea Research. II (45): 517—567. Bibcode:1998DSRII..45..517S. doi:10.1016/S0967-0645(97)00074-X. 
• Smith, W. H. F.; Sandwell, D. T. (1997). „Global sea floor topography from satellite altimetry and ship depth soundings”. Science. 277 (5334): 1956—1962. doi:10.1126/science.277.5334.1956. 
• Stern, R. J. (2002). „Subduction Zones”. Reviews of Geophysics. 40 (4): 1012—1049. Bibcode:2002RvGeo..40.1012S. doi:10.1029/2001RG000108. 
• Stern, R.J. (2005). „TECTONICS | Ocean Trenches”. Encyclopedia of Geology: 428—437. ISBN 9780123693969. doi:10.1016/B0-12-369396-9/00141-6. 
• Thomas, C.; Burbidge, D.; Cummins, P. (2007). A preliminary study into the tsunami hazard faced by southwest Pacific nations. Risk and Impact Analysis Group, Geoscience Australia. Pristupljeno 26. 9. 2021. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Thomson, C.W.; Murray, J. (1895). „Report on the scientific results of the voyage of H.M.S. Challenger during the years of 1872–76 (page 877)”. 19thcenturyscience.org. Arhivirano iz originala 17. 4. 2012. g. Pristupljeno 26. 3. 2012. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Völker, David; Geersen, Jacob; Contreras-Reyes, Eduardo; Sellanes, Javier; Pantoja, Silvio; Rabbel, Wolfgang; Thorwart, Martin; Reichert, Christian; Block, Martin; Weinrebe, Wilhelm Reimer (oktobar 2014). „Morphology and geology of the continental shelf and upper slope of southern Central Chile (33°S–43°S)” (PDF). International Journal of Earth Sciences. 103 (7): 1765—1787. Bibcode:2014IJEaS.103.1765V. S2CID 129460412. doi:10.1007/s00531-012-0795-y. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Völker, D.; Weinrebe, W.; Behrmann, J. H.; Bialas, J.; Klaeschen, D. (2009). „Mass wasting at the base of the south central Chilean continental margin: The Reloca Slide”. Advances in Geosciences. 22: 155—167. Bibcode:2009AdG....22..155V. doi:10.5194/adgeo-22-155-2009 . 
• Völker, David; Geersen, Jacob; Contreras-Reyes, Eduardo; Reichert, Christian (2013). „Sedimentary fill of the Chile Trench (32–46°S): Volumetric distribution and causal factors”. Journal of the Geological Society. 170 (5): 723—736. Bibcode:2013JGSoc.170..723V. S2CID 128432525. doi:10.1144/jgs2012-119. 
• Watts, A.B. (2001). Isostasy and Flexure of the Lithosphere. Cambridge University Press.  458p.
• Weyl, Peter K. (1969). Oceanography: an introduction to the marine environment. New York: Wiley. ISBN 978-0471937449. </ref>
• Westbrook, G.K.; Mascle, A.; Biju-Duval, B. (1984). „Geophysics and the structure of the Lesser Antilles forearc” (PDF). Initial Reports of the Deep Sea Drilling Project. 78: 23—38. Pristupljeno 26. 9. 2021. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Wright, D. J.; Bloomer, S. H.; MacLeod, C. J.; Taylor, B.; Goodlife, A. M. (2000). „Bathymetry of the Tonga Trench and Forearc: a map series”. Marine Geophysical Researches. 21 (489–511): 2000. Bibcode:2000MarGR..21..489W. S2CID 6072675. doi:10.1023/A:1026514914220. 
• Zhang, Ru-Yi; Huang, Ying; Qin, Wen-Jing; Quan, Zhe-Xue (jun 2021). „The complete genome of extracellular protease-producing Deinococcus sp. D7000 isolated from the hadal region of Mariana Trench Challenger Deep”. Marine Genomics. 57: 100832. S2CID 229392459. doi:10.1016/j.margen.2020.100832. CS1 održavanje: Format datuma (veza)

Spoljašnje veze

• LexiRumah (part of the Lesser Sunda linguistic databases)
• Reconstructing the past through languages of the present: the Lesser Sunda Islands