Komodski zmaj

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Komodski zmaj
Vremenski raspon: Pliocen - holocen,[1] 3.8–0 Ma
Varanus komodoensis1.jpg
Komodo dragon with tongue.jpg
Naučna klasifikacija
Carstvo:
Tip:
Klasa:
Red:
Podred:
Porodica:
Rod:
Binomno ime
Varanus komodoensis
Ouwens, 1912.
[3]
Komodo dragon distribution.gif
Mapa rasprostranjenosti komodskog zmaja

Komodski zmaj[4] (ili komodo zmaj, komodski varan, komodo varan, varan sa Komoda; lat. Varanus komodoensis) je najveći živi gmizavac iz reda guštera koji potiče sa Indonezijskih ostrva Komodo, Rinka, Flores, i Gili Motang.[5] Može narasti do 3 metra i dostignuti masu od 80 do 140 kg.[5] Član je porodice varana (Varanidae).

Njihova neuobičajeno velika veličina se pripisuje ostrvskom gigantizmu, pošto ni jedan drugi mesožder ne ispuljava nišu na ostrvima gde žive.[6][7] Međutim, nedavna istraživanja sugerišu da se velika veličina Komodskih zmajeva može bolje razumeti imajući u vidu da su oni predstavnici reliktne populacije veoma velikih varanidnih guštera koji su nekad živeli širom Indonezije i Australije, većina kojih je, zajedno sa drugom megafaunom, izumrla nakon pleistocena (usled ljudske aktivnosti).[1] Fosili koji su veoma slični sa V. komodoensis su nađeni u Australiji, a datiraju od pre više od 3,8 miliona godina. Njihova telesna veličina je ostala stabilna na Floresu, jednom od šačice indonežanskih ostrva gde oni žive u današnje vreme, tokom zadnjih 900.000 godina, „vremenskog perioda obeleženog velikim preokretima faune, izumiranjem ostrvske megafaune i dolaskom ranih hominida do 880 ka”.[1]

Ishrana[уреди]

Mesožderi su i love živi plen šunjajući se. Kad se dovoljno približe, potrče prema plenu. Komodo zmaj može dostići brzinu od 20 кm/h. Ima dugačak jezik koji stalno uvlači i izvlači, kako bi „osetio“ vazduh ili tlo i prikupio informacije o okolini. Imaju snažan ugriz. Zmajevi nemaju otrov, kao recimo zmije, ali je njihov ugriz uprkos tome skoro po pravilu smrtonosan. Razlog tome je u vrlo velikom broju bakterija u njihovoj pljuvački, od kojih su neke smrtonosne jer uzrokuju infekciju rana. Komodo zmaj najčešće odmah ubije plen, no ako ne uspe da ga ubije, ima neobičnu taktiku; uporno sledi svoju žrtvu, i kada je puno brža od njega. Uporno, ponekad danima, ide tragom svoje žrtve u očekivanju, da će žrtva stradati od infekcije. To se, gotovo po pravilu, i dogodi. Ako i nije još uginula od bakteremije, u međuvremenu je dovoljno oslabila da je varan bez problema savlada i pojede. Komodo zmajevi se međusobno bore za plen, ali za razliku od drugih životinja imuni su na vlastite bakterije.

Komodski zmajevi jedu bilo koju životinju koju pronađu i mogu savladati, od veličine divlje svinje, jelena, do nekad čak i bizona, a napadaju i ljude i jedu ljudska trupla ako ih se domognu. Kako napadaju sve što su u stanju savladati, i mlade komodo varane doživljavaju kao plen.

Tokom prošlog veka je stradalo dosta ljudi od ugriza zmajeva. Deo ljudi koji su preživeli njihov ugriz po pravilu su preboleli vrlo teške oblike sepse kao posledicu varanove „otrovne“ pljuvačke.

Parenje je između maja i avgusta, a jaja polažu u septembru. Ženka leže jaja u zemlji ili brlozima. Jaja su zaštićena, ali mladunčad (100 g/40 cm) su ugrožena od trenutka kad se izlegu iz jaja, neretko i od vlastite majke. Instinktivno se odmah pokušavaju popeti na najbliže stablo, jer su tamo relativno sigurni od svojih velikih srodnika, jer kad dosegnu određenu veličinu i težinu, više se ne mogu penjati, što omogućava mladuncima relativnu sigurnost. Za to vreme se hrane insektima i manjim gmizavcima. Komodo zmajevima treba oko 5 godina da narastu do dužine od 2 m, a mogu živeti do 30 godina.

Danas živi oko 6.000 komodo zmajeva koji nastanjuju ostrva Malih Sunda, u Indoneziji, uključujući i ostrvo Komodo (1.700), Rinka (1.300), Gili Montag (100) i Flores (možda 2.000).

Evropljani su se prvi put sreli s komodo zmajevima 1910, a svetu ga je predstavio Piter Ovens 1912, direktor zoološkog muzeja u mestu Bogor, u Indoneziji.

U cilju zaštite Komodo varana, 1980. godine je osnovan Nacionalni park Komodo.

Zbog njihove veličine i zaista zastrašujućeg izgleda, Englezi su im dali naziv „dragon“, što znači „zmaj“. Međutim, neki stručnjaci koji se bave mitologijom smatraju da je moguće da srednjevekovne priče o zmajevima zapravo potiču s ostrva Komodo. Smatraju da su još u davna vremena kineski mornari, sa svojih krstarenja vodama današnje Indonezije, doneli priče o komodo zmajevima do arapskih trgovaca, i da su oni poslužili kao podloga pričama o zmajevima.

Vidi još[уреди]

Reference[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 Hocknull SA, Piper PJ, van den Bergh GD, Due RA, Morwood MJ, Kurniawan I (2009). „Dragon's Paradise Lost: Palaeobiogeography, Evolution and Extinction of the Largest-Ever Terrestrial Lizards (Varanidae)”. PLoS ONE. 4 (9): e7241. Bibcode:2009PLoSO...4.7241H. PMC 2748693Слободан приступ. PMID 19789642. doi:10.1371/journal.pone.0007241. 
  2. ^ World Conservation Monitoring Centre (1996). Varanus komodoensis. The IUCN Red List of Threatened Species. 1996: e.T22884A9396736. doi:10.2305/IUCN.UK.1996.RLTS.T22884A9396736.en. Архивирано из оригинала на датум 30. 11. 2018. Приступљено 5. 12. 2017. 
  3. ^ Ouwens, Pieter Antonie (1912). „On a large Varanus species from the island of Komodo”. Bulletin de l'Institut Botanique de Buitenzorg. 2. 6: 1—3. Приступљено 6. 3. 2017. 
  4. ^ „Varanus komodoensis”. Integrated Taxonomic Information System. Приступљено 19. 6. 2007. 
  5. 5,0 5,1 Ciofi, Claudio (2004). Varanus komodoensis. Varanoid Lizards of the World. Bloomington & Indianapolis: Indiana University Press. стр. 197—204. ISBN 978-0-253-34366-6. 
  6. ^ Mattison, Chris (1992) [1989]. Lizards of the World. New York: Facts on File. стр. 16, 57, 99, 175. ISBN 978-0-8160-5716-0. 
  7. ^ Burness G, Diamond J, Flannery T (2001). „Dinosaurs, dragons, and dwarfs: The evolution of maximal body size” (Free full text). Proceedings of the National Academy of Sciences of the United States of America. 98 (25): 14518—23. Bibcode:2001PNAS...9814518B. ISSN 0027-8424. PMC 64714Слободан приступ. PMID 11724953. doi:10.1073/pnas.251548698. 

Literatura[уреди]

  • Mattison, Chris (1992) [1989]. Lizards of the World. New York: Facts on File. стр. 16, 57, 99, 175. ISBN 978-0-8160-5716-0. 
  • Ciofi, Claudio (2004). Varanus komodoensis. Varanoid Lizards of the World. Bloomington & Indianapolis: Indiana University Press. стр. 197—204. ISBN 978-0-253-34366-6. 
  • Attenborough, David (1957). Zoo Quest for a Dragon. London: Lutterworth Press. 
  • Auffenberg, Walter (1981). The Behavioral Ecology of the Komodo Monitor. Gainesville: University Presses of Florida. ISBN 978-0-8130-0621-5. 
  • Burden, W. Douglas (1927). Dragon Lizards of Komodo: An Expedition to the Lost World of the Dutch East Indies. Kessinger Publishing. ISBN 978-0-7661-6579-3. 
  • Eberhard, Jo; King, Dennis; Green, Brian; Knight, Frank; Newgrain, Keith (1999). Monitors: The Biology of Varanid Lizards. Malabar, Fla: Krieger Publishing Company. ISBN 978-1-57524-112-8. 
  • Lutz, Richard L; Lutz, Judy Marie (1997). Komodo: The Living Dragon. Salem, Or: DiMI Press. ISBN 978-0-931625-27-5. 

Spoljašnje veze[уреди]