Marta Vašington

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Marta Vašington
Supruga predsednika SAD, Džordža Vašingtona
Lični podaci
Datum rođenja(1731-06-13)13. jun 1731.
Mesto rođenjaČestnut Grov, Virdžinija
Datum smrti22. maj 1802.(1802-05-22) (70 god.)
Mesto smrtiMaunt Vernon, Sjedinjene Američke Države
Državljanstvo SAD
ReligijaKatolicizam
Porodica
SupružnikDžordž Vašington
Decačetvoro dece (vidi dole)
30. april 1789 — 4. mart 1797.
PredsednikDžordž Vašington
Prethodniknema
NaslednikAbigejl Adams

Marta Vašington (rođena Dendridž; 13. jun 1731 – 22. maj 1802) je bila supruga Džordža Vašingtona, prvog predsednika Sjedinjenih Američkih Država. Iako na kraju 18. veka ta titula nije postojala, Marta Vašington je bila prva "Prva dama" Sjedinjenih Američkih Država. Tokom života često su je zvali "Ledi Vašington".

Rođena je 1731. godine u porodici plantažera Džona Dendridža. Najpre se 1750. godine udala za Danijela Parkea Kustisa, sa kojim je imala četvoro dece. Ostala je udovica sa 25 godina. Dvoje dece Kustisa nije umrlo u mladosti. Iz prvog braka Marta je nasledila veliko bogatstvo, koje je kasnije njen drugi suprug Džordž Vašington koristio radi proširenja svog ličnog imanja. Marta i Džordž nisu imali dece, te su vodili brigu o Martinoj deci iz prvog braka. Umrla je 1802. godine.

Porodica, detinjstvo i mladost[uredi | uredi izvor]

Marta Dendridž, kada je imala osam godina, 1739. godina.

Marta Dendridž je rođena 13. juna 1731. godine na plantaži svojih roditelja Čestnut Grov, tada britanska kolonija, provincija Virdžinija.[1] Bila je najstarija ćerka Džona Dendridža (1700-1756), plantaženja iz Virdžinije i doseljenika iz Engleske, i njegove supruge Francis Džons (1710-1785), rodom iz Amerike, engleskog, velškog i francuskog porekla.[2] Marta je imala tri brata i četiri sestre: Džon (1733—1749), Vilijam (1734—1776), Bartolomej (1737—1785), Ana Marija Baset (1739—1777), Francis Dendridž (1744-1757), Elizabet Henli (1749—1800) i Meri Dendridž (1756-1763).[3] Marta je možda imala i nelegitimnu polusestru, Anu Dendridž Kostin (godina rođenja i smrti nepoznata), koja se rodila kao robinja.[4] Kostinova porobljena majka bila je afričkog i čirokijskog porekla, a verovalo se da je njen otac bio Džon Dendridž. Martin otac je takođe mogao biti otac vanbračnog polubrata Marte, po imenu Ralf Dendridž (godina rođenja i smrti nepoznate), koji je najverovatnije bio belac.[5]

Prvi brak[uredi | uredi izvor]

Danijel Parke Kertis
Marta Dendridž Kertis 1757. godine u mecotinti, Džon Volvel

Marta se 15. maja 1750. godine, u životnoj dobi od 18 godina, udala za Danijela Parkea Kustisa, bogatog plantažera, dve decenije starijeg. Tada se preselila u svoju rezidenciju, plantaža Bela Kuća, koja se nalazila na južnoj obali reke Pamunkei, nekoliko kilometara uzbrdo od Čestnut Grova. Marta i Danijel imali su četvoro dece: Danijel, Francis, Džon i Marta. Danijel (19. novembar 1751. - 19. februar 1754.) i Francis (12. april 1753. - 1. april 1757.) su umrli u detinjstvu. Ostalih dvoje dece, Džon (Džeki) Parke Kustis (27. novembar 1754. - 5. novembar 1781.) i Marta Parke Kustis (1756—19. jun 1773), doživeli su punoletstvo. Smrt njenog supruga 1757. godine ostavila je Martu kao bogatu mladu udovicu, u životnoj dobi od 25 godina, sa nezavisnom kontrolom nad nasleđem svoje maloletne dece. Sve u svemu, u nasledstvo joj je prvi muž ostavio oko 17.500 hektara zemlje i 300 robova, kao i velike količine novca i ulaganja.[6] Prema njenom biografu, Marta je bila "sposobna upravljati nad pet plantaža koje su joj ostale kada joj je umro prvi suprug, pregovarajući sa londonskim trgovcima o najpovoljnijim cenama duvana".[7]

Drugi brak[uredi | uredi izvor]

Marta Vašington, Rembrandt Pil, 1856. godina.

Marta Kertis i Džordž Vašington venčali su se 6. januara 1759. godine na plantaži Bela Kuća. Oboje su tada imali oko 27 godina. Kao čovek koji je posedovao imanje u ovoj oblasti, Vašington je verovatno poznavao i Martu i Danijela Kustisa neko vreme pre Danijelove smrti. Tokom marta 1758. godine dvaput je posetio Belu kuću. Drugi put je došao sa predlozima o braku ili obećanjem da će razmisliti o Martinom predlogu. U to vreme je sa Martom o braku pregovarao i plantažer Čarls Karter, koji je bio i bogatiji od Vašingtona. [7]

Venčanje je bilo grandiozno. Odelo Džordža Vašingtona bilo je od plave i srebrne tkanine, sa crvenim ukrasima i zlatnim kopčama na kolenu.[8] Nevesta je nosila ljubičaste svilene cipele sa šiljastim kopčama, koje su izložene na Mount Vernonu. Par se venčao na plantaži Bela kuća, koja je pripadala porodici Kustos, nekoliko nedelja pre nego što je postavljena kuća na vašingtonovom imanju u Mount Vernonu. Marta i Vašington su izgleda imali dobar brak. Nisu imali dece zajedno, ali su odgajali dvoje dece, koje je Marta rodila u prethodnom braku. Ćerka Marta "Petsi" umrla je 1773. godine, kada je imala 16 godina. Umrla je od epileptičnog napada.[9] Džon Parke Kustis napustio je "Kraljevski koledž", jer je bio loš student. Oženio se Eleonorom Kalvert februara 1774. godine. [9]

Džon je služio kao civilni pomoćnik Džordžu Vašingtonu prilikom opsade Jorktauna 1781. godine, za vreme Američkog rata za nezavisnost. Tada je umro od "logorske groznice" (verovatno od epidemije tifusa). Nakon njegove smrti, Vašingtonovi su odgajali dvoje Martinih unuka, decu Džona Kustisa: Eleonor Parke Kustis (31. mart 1779. - 15. jul 1852.) i Džordž Vašington Parke Kustis (30. april 1781. - 10. oktobar 1857.). Dve starije devojke ostale su sa majkom. Vašingtonovi su takođe pružili ličnu finansijsku podršku nećakama, nećacima i drugim članovima porodice Dendridž i Vašington. [9]

Zadovoljna privatnim životom u Mount Vernonu i u svom domu na Kustisovom imanju, Marta Vašington je pravila svog supruga u njegovim zimskim logorima tokom svake od osam godina rata. Pomagala je u održavanju morala među oficirima.[10]

U kampu Vali Fordž[uredi | uredi izvor]

Po tradiciji, Džordž Vašington je provodio zimske dane u logorima, tokom Američkog rata za nezavisnost, posećujući vojnike u svojim kolibama. Gospođa Vašington pridruživala se svom suprugu u zimskim logorima kontinentalne vojske.[11] Pre početku revolucije, ona se držala blizu kuće. Potom je putovala hiljadama kilometara da bi bila sa suprugom.[12] Francuski general Markiz de Lafajet je primetio da Marta "ludo voli svog supruga".[13] Kontinentalna vojska nastanila se u Vali Fordžu, trećem od osam zimskih logora Revolucije, 19. decembra 1777. godine. Marta Vašington je deset dana putovala i prešla stotine kilometara, da bi se pridružila svome suprugu u Pensilvaniji.[14] Primarni izvori revolucionarnog perioda govore o njenoj aktivnosti u logoru.

Marta Vašington je preuzela svoju dobro poznatu ulogu domaćice u kampu. Elizabet Drinker je 6. aprila sa tri prijateljice stigla u Vali Fordž kako bi od Vašingtona tražila da oslobodi njihove muževe iz zatvora. Oni su bili kvekeri i odbili su da polože zakletvu na vernost SAD. Budući da zapovednik nije bio dostupan, žene su posetile Martu Vašington. Marta je večerala sa Elizabet Drinker.[15][16] Marta Vašington se takođe družila sa suprugama visokih oficira u Vali Fordžu. Godinama kasnije, Pjer D’Ponke, pomoćnik barona fon Stejbena, govorio je da bi se u večernjim časovima supruge oficira sastajale u sobi za razgovor. Tokom ovakvih večeri, svaka prisutna dama i gospodin bili su pozvani da otpevaju pesmu, dok su pili čaj ili kafu.[17] Tokom ovih druženja u Vali Fordžu, nije bilo igranja karata, a igre na sreću bile su zabranjene od samog Vašingtona.[18]

Portret Džordža Vašingtona od Džona Trumbula

Čarls Vilson Pil je naslikao minijaturu Vašingtona, za koju je naplatio uobičajenih 56 dolara, i poklonio ju je Marti.[19] Takođe je te zime naslikao portrete 50 vojnih oficira i njihovih supruga.[20] Marta Vašington je učestvovala u proslavi od 6. maja u Vali Fordžu, povodom svečane objave francusko-američke alijanse.[21] Pet dana kasnije, 11. maja 1778. godine, Marta i Džordž su prisustvovali izvođenju drame Džozefa Adisona "Katon", koja je bila omiljena predstava budućeg prvog američkog predsednika.[22] Predstava je bila izvedena "za veoma brojnu i sjajnu publiku", koju su činili mnogi oficiri i njihove žene.[22]

Prva dama[uredi | uredi izvor]

Nakon rata, Marta je podržala odluku svoga muža da postane prvi predsednik novoformiranih Sjedinjenih Američkih Država.[23] Jednom kada je Džordž Vašington preuzeo tu funkciju, Marta je postala "Prva dama". Termin je ušao u upotrebu kasnije, te Marta tokom svog života nije nosila nikakvu funkciju. Ona je bila domaćin mnogih državnih poslova u Njujorku i Filadelfiji, kada su one bile privremene prestonice.[24][25] Umetnik Džon Trumbul poklonio joj je jula 1790. godine portret generala Džordža Vašingtona. Portret je bio izložen u njihovoj kući na planini Vernon u Novoj sobi.[26]

Kasniji život[uredi | uredi izvor]

Martin otac nije bio siromašan. Posedovao je 15 do 20 robova. Međutim, Martin prvi suprug Danijel Parke Kustis posedovao je gotovo tri stotine robova, što ga je činilo jednim od najvećih robovlasnika i najbogatijih ljudi u koloniji Virdžiniji.[27] Kompletno imanje Kustisa obuhvatalo je plantaže i farme, ukupne površine od oko 27 km² i 285 porobljenih muškaraca, zajedno sa ženama i decom vezanih za ta imanja. Nakon smrti Danijela Kustisa, koji nije ostavio testament, zakon je određivao da imanje nasledi njegov najstariji muški sin, Džon (Džeki) Parke Kustis, koji je u to vreme bio maloletan. Marta je dobila udeo koji je pripadao udovici i koristila ga je tokom čitavog života. Ovaj udeo obuhvatao je trećinu imanja. Nakon njene smrti, posedi su trebali biti raspoređeni među preživelim naslednicima Kustisa. [27]

Nakon braka sa Martom (1759), Vašington je postao upravitelj imanja Kustisa, pod sudskim nadzorom. U vreme svog drugog braka, Marta je posedovala preko 80 robova.[28] Takođe je kontrolisala imanje svoje maloletne dece.[27] Evidencija o nekretninama ovog imanja pokazuje da je Marta Vašington nastavila da upravlja plaćenim osobljem, da nabavlja zalihe i donosi brojne druge odluke. Iako su Vašingtonovi imali menadžersku kontrolu nad čitavim imanjem, njima je po zakonu pripadala samo trećina imanja, koja je sledila Marti kao udovici. Ostatak prihoda trebao se čuvati za Džekija Kustisa, kada napuni 21 godinu.[27]

Marta Vašington kao Prva dama.[29]

Vašington je koristio bogatstvo svoje supruge za kupovinu zemlje i robova. On je 1757. godine više nego udvostručio veličinu Mount Vernona (sa 10,7 km2 (2.600 acres) na 33,39 km2 (8.250 acres).[30][27] Po zakonu, Marta i Džordž nisu imali pravo da prodaju zemlju ili robove koji su pripadali Martinom sinu. Nakon što je Džeki umro u vreme Američke revolucije, robovi su prešli pod vlast njegovog sina, Džordža Vašingtona Kustisa, koji je u to vreme bio maloletan. Često su bili sklapani i brakovi između robova sa Martinog i robova sa Džordžovog imanja. Tako su stvarane porodice robova.

Sedam od devet robova koje je predsednk Vašington doveo u Filadelfiju (nacionalna prestonica od 1790. do 1800. godine), za rad u Predsedničkom domu, bili su Martini robovi. Pensilvanija je 1780. godine usvojila zakon o postepenom ukidanju ropstva, prema kome je ne-zvaničnicima bilo dozvoljeno da drže robove samo šest meseci. Posle tog datuma morali su im dati slobodu. Budući da je Vašington bio odgovoran za upravu nad Kustisovim imanjem, on je prikrivao robove preko roka od šest meseci, kako bi izbegao da ih oslobodi.[31][32]

Vašingtonov rob Herkules, koji je radio kao glavni kuvar u Predsedničkoj kući (Filadelfija), pre nego što je 1796. godine vraćen u Mount Vernon, pobegao je odatle 22. februara 1797. godine. Znalo se da je putovao u Filadelfiju, a do decembra 1801. godine je živeo u Njujorku.[33][34] Njegova šestogodišnja ćerka, koja je i dalje ostala kao robinja na planini Vernon, rekla je jednom posetiocu da joj je drago što joj je otac slobodan.[35] U svom testamentu, od jula 1790. godine, napisanom godinu dana nakon što je postao predsednik SAD (april 1789) i devet godina pre smrti decembra 1799. godine, Džordž Vašington je ostavio uputstva za oslobađanje svih robova koje je posedovao, nakon smrti Marte Vašington. Oko 318 robova na planini Vernon je 1799. godine pripadalo Džordžu Vašingtonu.[28]

U skladu sa državnim zakonom, Vašington je u svojoj poslednjoj volji odredio da će stariji robovi ili oni koji su previše bolesni da bi radili dobiti novčanu podršku. Deca bez roditelja ili ona čija je porodica bila previše siromašna, trebala su dobiti obrazovanje, naučiti čitanje, pisanje i osnovama trgovine, nakon čega bi, u životnoj dobi od 25 godina, bili oslobođeni. Robovi su, po Martinoj želji, dobili slobodu nešto više od godinu dana nakon Džordžove smrti, 1. januara 1801. godine.[28] [36] Samo nekoliko nedelja ranije, u decembru 1800. godine, Abigejl Adams, supruga drugog predsednika, posetila je planinu Vernon i zabeležila sledeće: "Mnogi od oslobođenih robova venčali su se sa onima koji su i dalje živeli na Martinom imanju, tako da su svi napustili svoje porodice".[37]

Martino zdravlje propadalo je postepeno nakon smrti njenog supruga.[38] Dve i po godine nakon smrti Džordža Vašingtona, Marta je umrla 22. maja 1802. godine, u dobi od 70 godina.[38] Njeno telo preneto je u grobnicu Džordža Vašingtona na Mount Vernonu.[39] Tela bračnog para preneta su 1831. godine iz stare grobnice u sličnu grobnicu unutar sadašnjeg poseda Mount Vernon. Marta tokom svog života nije oslobodila nijednog svog roba.[40] Robovi su nakon njene smrti podeljeni između njenih četvoro unučadi.[41] [31][27][28]

Marta Vašington
  • Marta Vašington kao mlada.
    Marta Vašington kao mlada.
  • Elizabet Frazer Endru, portret iz 1878.
    Elizabet Frazer Endru, portret iz 1878.
  • Martin sarkofag (levo) na groblju u Mount Vernonu.
    Martin sarkofag (levo) na groblju u Mount Vernonu.
  • Porodica Marta Vašington, Edvard Sevidž, naslikana između 1789. i 1796. godine. Prikazuje (s leva na desno): Džordž Vašington Kustis, Džordž Vašington, Eleonor Parke Kustis, Marta i sluge robovi.
    Porodica Marta Vašington, Edvard Sevidž, naslikana između 1789. i 1796. godine. Prikazuje (s leva na desno): Džordž Vašington Kustis, Džordž Vašington, Eleonor Parke Kustis, Marta i sluge robovi.
  • Danijel Hungtington, Ledi Vašington.
    Danijel Hungtington, Ledi Vašington.

Posvete[uredi | uredi izvor]

U čast Marte Vašington nazvan je ratni brod USS Ledi Vašington. Bio je to prvi američki brod nazvan u čast žene i prvi brod nazvan po osobi koja je još uvek bila živa. Bojni brod USS Marta Vašington bio je jedan od ratnih brodova SAD tokom Prvog svetskog rata. Prvobitno je služio kao prekookeanski brod na relaciji Amerika-Austrija. Prva poštanska marka posvećena Amerikanki odavala je počast upravo Marti Vašington. Izdata je kao serija marki 1902. godine. Koštala je 8 centi, a štampana je crnim mastilom. Druga marka posvećena Marti Vašington objavljena je 1923. godine, a treća 1938. godine. Marta Vašington je jedina žena (pored personifikacija Pravde, Slobode i dr.) koja je prikazana na novčanicama SAD. Njen portret oslikavan je na Srebrnoj potvrdi između 1886. i 1891. godine. Marta i Džordž Vašington prikazani su zajedno na poleđini Srebrne potvrde iz 1896. godine.

Koledž za žene "Marta Vašington" osnovan je u Abingtonu u Virdžiniji 1860. godine.<refTennis, Joe (2004). Southwest Virginia Crossroads: An Almanac of Place Names and Places to See. Overmountain Press. str. 76. ISBN 9781570722561. </ref> On je 1918. godine spojen sa Koledžom "Emori i Henri"[42], a 1931. godine je Koledž Marta Vašington prestao da funkcioniše kao zasebna celina, potpuno se spojivši sa Koledžom Emori i Henri. Danas glavna zgrada Koledža služi kao hotel.[43] Takođe je postojao i "Marta Vašington seminar", viša škola za žene u Vašingtonu.[44] Osnovana je 1905. godine,[45] a prestala je sa radom 1949. godine.[46]

Marke[uredi | uredi izvor]

Marta Vašington
Serija 1902.
Marta Vašington
Serija 1923.
Marta Vašington
Serija 1938.

Papirni novac[uredi | uredi izvor]

  • Martha Washington on U.S. paper currency
  • Srebrna potvrda iz 1886.
    Srebrna potvrda iz 1886.
  • Srebrna potvrda iz 1896.
    Srebrna potvrda iz 1896.

Kovani novac[uredi | uredi izvor]

  • Martha Washington on U.S. coin currency
  • Revers
    Revers
  • Avers (bronzani primerak)
    Avers (bronzani primerak)

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ "Martha Washington – Early Life: Birth and Family of Origin Arhivirano na sajtu Wayback Machine (21. mart 2019)". MarthaWashington.US(Center for History and New Media/The Mount Vernon Ladies' Association). Pristupljeno 2. 6. 2012.
  2. ^ "Martha Washington Biography :: National First Ladies' Library Arhivirano 2012-06-30 na sajtu Archive.today".
  3. ^ Cary, Wilson Miles (1896). „The Dandridges of Virginia”. The William and Mary Quarterly. 5 (1): 30—39. JSTOR 1921234. doi:10.2307/1921234. .(subscription required)
  4. ^ Wiencek, Henry (12. 11. 2013). An Imperfect God: George Washington, His Slaves, and the Creation of America. Farrar, Straus and Giroux. str. 286. ISBN 9781466856592. 
  5. ^ Bryan, Helen (31. 7. 2002). Martha Washington: First Lady of Liberty. Wiley. str. 26—27. ISBN 978-0-471-15892-9. 
  6. ^ "Martha Dandridge Custis Washington." Gale Biography in Context. Detroit: Gale, 2002. Biography in Context. Web. 15 Oct. 2015.
  7. ^ a b Brigid Schulte, "Fresh Look at Martha Washington: Less First Frump, More Foxy Lady", The Washington Post, 1 February 2009. Pristupljeno 1. 4. 2012.
  8. ^ The Complete Book of U. S. Presidents. ISBN 0-517-18353-6.
  9. ^ a b v Yates, Bernice-Marie (2003). The Perfect Gentleman: The Life and Letters of George Washington Custis Lee. The Perfect Gentleman: The Life and Letters of George Washington Custis Lee. Fairfax, Virginia: Xulon Press. 2003. str. 34—39. ISBN 1-59160-451-6. . OCLC 54805966. Pristupljeno 25. 5. 2019.
  10. ^ "Martha at the Front". George Washington's Mount Vernon. Pristupljeno 21. 2. 2019.
  11. ^ Loane, Nancy K. . Following the Drum: Women at the Valley Forge Encampment. Potomac Books, Inc., Washington, D.C. 2009. ISBN 978-1-59797-385-4. 
  12. ^ Thompson, Mary. "Martha Washington". www.mountvernon.org. Mount Vernon Ladies' Association. Pristupljeno 17. 2. 2015.
  13. ^ "Lafayette to Adrienne de Noailles de Lafayette, January 6, 1778," in Lafayette in the Age of the American Revolution, ed. Stanley J. Idzerda. . Ithaca: Cornell University Press. 1977. pp. 1. : 225.
  14. ^ "Nathanael Greene to Gen. Alexander McDougall, February 5, 1778", in The Papers of General Nathanael Greene, ed. Richard K. Showman. . Chapel Hill: University of North Carolina Press. 1980. pp. 2. :276.
  15. ^ "Martha Washington." Encyclopedia of World Biography. Vol. 32. Detroit: Gale, 2012. Biography in Context. Web. 15 Oct. 2015.
  16. ^ Elizabeth Sandwith Drinker, The Diary of Elizabeth Drinker, ed. Elaine Foreman Crane. . Boston: Northeastern University press. 1991. , p. 297
  17. ^ "Autobiographical Letters of Peter S. DuPonceau," The Pennsylvania Magazine of History and Biography XL (1916): 181.
  18. ^ Trevelyan, Sir George Otto (1922). The American Revolution, Volume 4. Longmans, Green. p. 337. Pristupljeno 17. 2. 2015.
  19. ^ Charles Willson Peale, The Selected Papers of Charles Willson Peale and His Family, ed. Lillian B. Miller. . New Haven, CT: Yale University Press. 1983. pp. 1. : 266.
  20. ^ "John Laurens to Henry Laurens, March 9, 1778", in The Army Correspondence of Colonel John Laurens in the Years 1777–1778. . New York: The New York Times and the Arno Press. 1969. pp. 139. .
  21. ^ Mark E. Lender; James Kirby Martin, Citizen Soldier (1982). The Revolutionary War Journal of Joseph Bloomfield. Newark: New Jersey Historical Society. , p. 134.
  22. ^ a b "William Bradford, Jr. to Rachel Bradford, May 14, 1778", in Joseph Lee Boyle, Writings from the Valley Forge Encampment. . Bowie, MD: Heritage Books. 2001. pp. 2. :125.
  23. ^ "The First First Lady". mountvernon.org. Mount Vernon Ladies' Association. Retrieved May 25, 2019.
  24. ^ Griswold, Rufus W. (1854). The Republican court : or, American society in the days of Washington. B. Appleton & Co. p. 163. and from this time the drawing-rooms of the presidential residence were opened from eight till ten o'clock every Friday evening for visits to Mrs. Washington
  25. ^ David S. Shields and Fredrika J. Teute. "The Republican Court and the Historiography of a Women's Domain in the Public Sphere." Journal of the Early Republic 35#2 (2015): 169–183. online summary abstract(subscription required)
  26. ^ "Painting by Washington's Aide de Camp Now on View at Mount Vernon". Mount Vernon Ladies' Association. December 9, 2014.
  27. ^ a b v g d đ "Martha Washington & Slavery". George Washington's Mount Vernon: Digital Encyclopedia. Mount Vernon Ladies' Association. 2015. Archived from the original on 2015-09-05. Retrieved 2015-12-04.
  28. ^ a b v g "George Washington and Slavery". George Washington's Mount Vernon: Digital Encyclopedia. Mount Vernon Ladies' Association. 2015. Archived from the original on 5. 9. 2015. Pristupljeno 30 11. 2015.
  29. ^ https://www.c-span.org/video/?310724-1/ladies-series
  30. ^ „George Washington and Slavery”. Arhivirano iz originala 2015-09-05. g. 
  31. ^ a b Dunbar, Erica Armstrong (February 16, 2015). "George Washington, Slave Catcher". The New York Times. Retrieved February 16, 2015.
  32. ^ Wiencek, Henry (2003). An Imperfect God: George Washington, His Slaves, and the Creation of America. New York, New York: Farrar, Straus and Giroux. str. 315. ISBN 978-0-374-17526-9. 
  33. ^ "Frederick Kitt to George Washington, 15 January 1798", The Papers of George Washington, Retirement Series, vol. 2, p. 25.
  34. ^ "Martha Washington to Col. Richard Varick, 15 December 1801", "Worthy Partner:" The Papers of Martha Washington, Joseph E. Fields, ed. . Westport, CT: Greenwood Press. 1994. , p. 398–399.
  35. ^ Louis-Philippe, Diary of My Travels in America, translation by Stephen Becker. . New York: Delacorte Press. 1977. , p. 32.
  36. ^ Chadwick, Bruce (2007). General and Mrs. Washington: The Untold Story of a Marriage and a Revolution. Sourcebooks, Inc. ISBN 9781402274954. str. 331.
  37. ^ Hirschfeld, Fritz (1997). George Washington and Slavery: A Documentary Portrayal. University of Missouri Press. ISBN 9780826211354. str. 214.
  38. ^ a b "The Twilight Years: The Deaths of George and Martha Washington". Martha's biography. Martha Washington – A Life. Archived from the original on 8. 9. 2015. Retrieved 4. 10. 2015.
  39. ^ "The Tomb". George Washington's Mount Vernon: Digital Encyclopedia. Mount Vernon Ladies' Association. 2015. Archived from the original on 17. 11. 2015. Retrieved 2. 12. 2015.
  40. ^ "Martha Washington & Slavery". George Washington's Mount Vernon: Digital Encyclopedia. Mount Vernon Ladies' Association. 2015. Archived from the original on 5. 9. 2015. Pristupljeno 4. 12. 2015.
  41. ^ (1) Washington, Martha (1803-03-04). "The will of Martha Washington of Mount Vernon" (PDF). Fairfax County government. Archived from the original (PDF) on 16. 10. 2012. Pristupljeno 4. 12. 2015.) "Transcript of Martha Washington's will" (PDF). Fairfax County government. Archived from the original (PDF) on 16. 10. 2012. Pristupljeno 4. 12. 2015. I give to my grandson George Washington Parke Custis my mulato man Elish – that I bought of Mr Butler Washington to him and his heir for ever
  42. ^ "A Brief History of Emory & Henry College". Emory & Henry College. Archived from the original on 17. 5. 2012. Pristupljeno 31. 7. 2012.
  43. ^ "Martha Washington College". Waymarking.Com. Pristupljeno 31. 7. 2012.
  44. ^ "Martha Washington Seminary". The Independent. Jul 6, 1914. Pristupljeno 28. 7. 2012.
  45. ^ Washington, City and Capital. United States Government Printing Office. 1937. p. 673.
  46. ^ Cherkasky, Mara (2007). Mount Pleasant. Arcadia. str. 62. ISBN 9780738544069. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Počasne titule
Pozicija uspostavljena Prva dama Sjedinjenih Američkih Država
1789–1797
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Марта_Вашингтон&oldid=27676674”