Mačke u starom Egiptu

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Bast, staroegipatska boginja-mačka

Mačke u starom Egiptu bile su zastupljene u društvenim i verskim praksama više od 3.000 godina. Nekoliko starih egipatskih božanstava bilo je prikazano i izvajano sa glavama poput mačaka poput Mafdet, Bast i Sekmet, predstavljajući pravdu, plodnost i moć.[1] Božanstvo Mut takođe je prikazano kao mačka i u društvu mačke.[2]

Mačke su bile hvaljene zbog ubijanja zmija otrovnica i zaštite faraona od Prve egipatske dinastije. Ostaci mačaka pronalaženi su među pogrebnim stvarima sve do 12. dinastije. Zaštitna funkcija mačaka naznačena je u Knjizi mrtvih, gde mačka predstavlja Ra i blagodati sunca za život na Zemlji. Dekoracije u obliku mačke korišćene tokom Novog egipatskog kraljevstva ukazuju na to da je kult mačaka postao popularan u svakodnevnom životu.[3]

Mačija groblja na arheološkim nalazištima Speos Artemidos, Bubastis i Sakara korišćena su nekoliko vekova. Sadržali su ogroman broj mačijih mumija i statua mačaka koje su izložene u muzejskim zbirkama širom sveta.[4] Među mumificiranim životinjama iskopanim u Gizi, najčešće je pronalažena afrička divlja mačka (Felis lybica), a zatim i močvarna mačka (Felis chaus).[5] S obzirom na ogroman broj mumija mačaka pronađenih u Egiptu, kult mačaka je svakako bio važan za ekonomiju zemlje, jer je zahtevao uzgoj mačaka i trgovinsku mrežu za snabdevanje hranom, uljima i smolama za njihovo balzamiranje.[6]

Istorija[uredi | uredi izvor]

Mafdet je bila prvo poznato božanstvo sa mačjom glavom u drevnom Egiptu. Tokom Prve dinastije (okvirno 3100-2900. p. n. e.), smatrana je zaštitnicom faraonovih odaja od zmija, škorpiona i zla. Često je bila prikazivana i sa glavom leoparda (Panthera pardus).[7][8] Bila je posebno istaknuta tokom vladavine faraona Den.[9]

Božanstvo Bast poznato je najmanje od Druge dinastije pa nadalje. U to vreme bila je prikazana sa lavljom glavom. U grobnicama faraona Kefrena i Niusera pronađeni su pečati i kamene posude sa njenim imenom, što ukazuje na to da se ona smatrala zaštitnicom od sredine 30. veka pre nove ere tokom Četvrte i Pete dinastije.[10] Zidna slika u groblju Pete dinastije u Sakari prikazuje malu mačku sa ogrlicom, što sugeriše da su ukroćene afričke divlje mačke držane u faraonskim četvrtima do 26. veka pre nove ere.[11]

Mačja amajlija

Amajlije sa mačjim glavama ušle su u modu u 21. veku pre nove ere tokom 11. dinastije.[12] Mural iz tog perioda u grobu Baketa III prikazuje mačku u sceni lova koja se suočava sa glodarom sličnim pacovu.[13]

U grobnici na nekropoli Um el-Ka'aba nalazilo se 17 mačjih kostura iz ranog 20. veka pre nove ere. Pored kostura stajali su mali lonci za koje se pretpostavlja da su sadržali mleko za mačke.[14] Nekoliko grobnih freski na tebanskoj nekropoli prikazuju mačke u domaćinstvima. Ove grobnice pripadale su plemićima i visokim zvaničnicima 18. dinastije i izgrađene su u 15. i 14. veku pre nove ere. Na muralima se vidi mačka kako sedi ispod stolice i jede meso ili ribu; neki je prikazuju u društvu guske ili majmuna. Mačka u scenama lova na živinu još je jedan motiv koji se ponavlja u freskama tebanskih grobnica.[15]

Prva poznata indikacija za mumifikaciju mačke pronađena je u složeno isklesanom krečnjačkom sarkofagu nastalom okvirno 1350. godine p. n. e. Pretpostavlja se da je ova mačka bila omiljeni ljubimac princa Tutmosa.[16]

Od 22. dinastije oko sredine 950-ih pre nove ere, boginja Bast i njen hram u gradu Bubastis rasli su u popularnosti. Sada je prikazana samo sa mačjom glavom.[17][18] Domaće mačke (Felis catus) sve su se više obožavale i smatrale su se svetim. Nakon smrti, bile bi balzamirane, postavljene u kovčeg i sahranjene na mačjem groblju.[19] Domaća mačka je smatrana živom inkarnacijom božanstva Bast koja štiti domaćinstvo od granivora, dok je božanstvo lavlje glave Sekmet obožavano kao zaštitnik faraona.[20] Tokom vladavine faraona Osorkona II, u 9. veku pre nove ere, hram boginje Bast uvećan je festivalskom salom.[21] Statue i statuete mačaka iz ovog perioda postoje u različitim veličinama i materijalima, uključujući čvrstu i šuplju livenu bronzu, alabaster i fajans.[22][23]

Popularnost mumificiranih životinja povećala se tokom kasnog perioda starog Egipta od 664. p. n. e. pa nadalje. Mumije su korišćene za zavetne darove pridruženom božanstvu, uglavnom tokom festivala ili od strane hodočasnika.[24] Katakombe iz perioda Novog Kraljevstva u nekropolima Bubastis, Sakara i Beni Hasan ponovo su korišćene kao groblja za mumije ponuđene boginji Bast.[25]

Sredinom 5. veka pre nove ere, Herodot je opisao godišnji festival u hramu Bubastis kao najveći u zemlji, kome je prisustvovalo nekoliko stotina hiljada hodočasnika.[26]

Tokom helenističkog perioda između 323. i 30. godine pre Hrista, boginja Izida se povezala sa boginjom Bast i mačkama, na šta ukazuje natpis u hramu u Edfuu: „Izida je duša boginje Bast“. U ovom periodu mačke su se sistematski uzgajale da bi se ubijale i mumificirale kao žrtve bogovima.[27]

Kako je opisao Diodor sa Sicilije, ubijanje mačke smatrano je ozbiljnim zločinom. U godinama između 60. i 56. p. n. e., ogorčeni ljudi linčovali su Rimljana zbog ubijanja mačke, iako je faraon Ptolomej XII Aulet pokušao da interveniše.[28]

Mačke i religija počeli su da se razdvajaju nakon što je Egipat postao rimska provincija 30. p. n. e.[17] Niz dekreta i ukaza izdatih od rimskih careva u 4. i 5. veku nove ere postepeno je umanjilo praksu paganstva i paganskih rituala u Egiptu. Paganski hramovi su zaplenjeni, a žrtve zabranjene 380. godine nove ere. Tri edikta izdata između 391. i 392. zabranjivala su paganske rituale i ceremonije sahranjivanja na svim kultnim mestima. Smrtna kazna za prestupnike uvedena je 395. godine, a uništavanje paganskih hramova određeno je 399. godine. Do 415. godine hrišćanska crkva je dobila svu imovinu koja je ranije bila posvećena paganstvu. Pagani su prognani do 423. godine, a krstovi su zamenili paganske simbole nakon dekreta iz 435.[29]

U Egiptu je od tada zabeležen pad poštovanja prema mačkama.[27] Još uvek su bili poštovani u 15. veku, kada je Arnold von Harf putovao u Egipat i posmatrao mameluke koji su se časno i empatično odnosili prema mačkama.[30] Nežni odnos prema mačkama deo je islamske tradicije.[31]

Ekspedicije i iskopavanja[uredi | uredi izvor]

Pripadnici francuske Komisije nauke i umetnosti ispitivali su stari grad Likopolis blizu Asjuta po prvi put 1799. godine i pronašli mumificirane mačke i ostatke drugih životinja.[32] Takođe su pronašli mumificirane mačke i mačji skelet u tebanskoj nekropoli.[33][34] Muzej Luvr je 1820. godine izložio statue mačaka izrađenih od drveta, bronze i emajlirane keramike koje su uglavnom nastale u Bubastisu.[35]

Kristijan Gotfrid Erenberg je 1830. godine zabeležio da je u Egiptu primetio tri različita oblika mačaka: močvarnu mačku, afričku divlju mačku i svetu mačku koja je bila srednje veličine između močvarne i domaće mačke. Ovu mačku nazvao je Felis bubastis.[36]

Društvo za istraživanje Egipta finansiralo je iskopavanja u Bubastisu krajem 1880-ih. Edvard Navil je opisao brojne statue mačaka koje su u to vreme bile dostupne u prodavnicama u Kairu. Na gradskom groblju mačaka, on i kolege ispraznili su nekoliko velikih jama zapremine 20 m³ ispunjene kostima mačke i egipatskih mungosa (Herpestes ichneumon).[37] Među kostima su pronađeni i neki materijali za balzamovanje, predmeti od porcelana i bronze, perle i ukrasi, kao i statue boginje Bast i bogaNefertema. Do 1889. godine groblje se smatralo iscrpljenim.[38]

Mumija mačke iz Beni Hasana u Muzeju umetnosti u Fičburgu

Krajem 1880-ih na groblju Beni Hasan u centralnom Egiptu pronađeno je više od 200 000 mumificiranih životinja, od kojih su većina mačke.[39] 1890. godine Vilijam Martin Konvej pisao je o iskopavanjima u Speos Artemidosu blizu Beni Hasana: „Pljačka groblja bila je prizor za videti, ali trebalo je stajati dobro u zavetrini. Seoska deca su dolazila iz dana u dan i obezbeđivala sebi najatraktivnije mumije koje su mogla da pronađu. Ove su odneli niz obalu reke da bi putnicima u prolazu prodali najmanji novčić. Staza je postala posuta mumijskom krpom i komadićima mačjih lobanja i kostiju i krzna u užasnim položajima, a vetar je odnosio fragmente i smrad.“[40][41] Pošiljka sa hiljadama mumija životinja stigla je 1890. godine do Liverpula. Većina njih su bile mumije mačaka. Veliki deo je prodat kao đubrivo, mali deo je kupio zoološki muzej gradskog univerzitetskog koledža.[39]

Muzej likovnih umetnosti u Lionu primio je stotine mumija mačaka koje je iskopao Gaston Maspero u Beni Hasanu, Sakari i Tebi. Mačke su bile svih uzrasta, od odraslih do mačića sa mlečnim zubima. Neki od njih bili su u statuama i sarkofazima. Veći su bili previjeni u tkaninu različitih boja sa ukrašenim glavama i ušima formiranim od gumiranog tkiva.[42]

Francuski institut za orijentalnu arheologiju finansirao je iskopavanja u blizini Fajuma, gde je Pjer Žage 1901. pronašao grobnicu punu mačjih mumija. Nalazila se usred grobnica sa krokodilovim mumijama.[43]

Britanski muzej je 1907. godine dobio kolekciju od 192 mumificirane mačke i 11 malih mesojeda koje je u Gizi iskopao Flinders Pitri. Mumije verovatno datiraju iz perioda između 600. i 200. godine pre nove ere.[44] Dve od ovih mumija mačaka snimljene su rendgenom 1980. godine. Analiza je otkrila da su namerno zadavljeni pre nego što su napunili dve godine. Verovatno su korišćeni za snabdevanje mumificiranim mačkama kao zavetna ponuda.[45]

Ostaci 23 mačke pronađeni su početkom 1980-ih u maloj mastabe grobnici na arheološkom nalazištu Balat u oazi Dahla. Grobnica je osnovana tokom Starog egipatskog kraljevstva u 25. veku pre nove ere i kasnije ponovo upotrebljena. Mačke su verovatno bile mumificirane jer su im komadići tkiva još uvek zaglavljeni u kostima.[46]

Iskopavanja na području Bubasteuma u Sakari ranih 1980-ih dala su 200 mumija mačaka u grobnici džatija Aperela.[47] Još 184 mumije mačaka pronađene su u drugom delu ove grobnice tokom devedesetih godina, sastojeći se od 11 paketa sa nekoliko mačjih kostiju i 84 paketa koji sadrže blato, glinu i kamenčiće. Radiografski pregled pokazao je da su mumificirane uglavnom mlade mačke. Većina mačaka je umrla od fraktura lobanje i imala je iščašene kičmene kosti, što ukazuje da su pretučene do smrti. Na ovom mestu je 1996. godine otkrivena grobnica Tutankamonove dojilje Maje u kojoj su se nalazile mumije mačaka pored ljudskih mumija.[25] U ovoj grobnici je 2001. godine pronađen kostur muškog lava koji je takođe pokazivao znake mumifikacije.[48] Bio je star oko devet godina, verovatno živeo u zatočeništvu mnogo godina i pokazivao znake neuhranjenosti. Verovatno je živeo i umro u periodu Ptolemejskog kraljevstva.[49] Mumificirani ostaci 335 domaćih mačaka i 29 močvarnih mačaka iskopani su u katakombama Anubisa u Sakari tokom radova započetih 2009. godiene.[50]

Legende[uredi | uredi izvor]

U 2. veku, Polijen je zabeležio ratnu strategiju persijskog kralj Kambiza II tokom bitke kod Peluzija: Kambiz II je naredio smeštanje mačaka i drugih životinja koje Egipćani poštuju ispred persijskih linija fronta. Egipćani su navodno zaustavili svoje odbrambene operacije, a Persijanci su zatim osvojili Peluzijum.[51]

Galerija[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Malek, J. (1997). The Cat in Ancient Egypt (Revised izd.). Pennsylvania: University of Pennsylvania Press. ISBN 9780812216325. 
  2. ^ Te Velde, H. (1982). „The cat as sacred animal of the goddess Mut” (PDF). Ur.: Van Voss, H.; Hoens, D. J.; Van de Plas, A.; Mussies, G.; Te Velde, H. Studies in Egyptian Religion dedicated to Professor Jan Zandee. Leiden: Brill. str. 127−137. ISBN 978-90-04-37862-9. 
  3. ^ Langton, N.; Langton, M. B. (1940). The cat in ancient Egypt, illustrated from the collection of cat and other Egyptian figures formed. Cambridge: Cambridge University Press. 
  4. ^ Zivie, A.; Lichtenberg, R. (2005). „The Cats of the Goddess Bastet”. Ur.: Ikram, S. Divine Creatures: Animal Mummies in Ancient Egypt. Cairo: American University in Cairo Press. str. 106−119. ISBN 9789774248580. 
  5. ^ Morrison-Scott, T. C. S. (1952). „The mummified cats of ancient Egypt” (PDF). Proceedings of the Zoological Society of London. 121 (4): 861—867. doi:10.1111/j.1096-3642.1952.tb00788.x. 
  6. ^ Ikram, S. (2015). „Speculations on the role of animal cults in the economy of Ancient Egypt” (PDF). Ur.: Massiera, M.; Mathieu, B.; Rouffet, F. Apprivoiser le sauvage / Taming the Wild. Montpellier: Cahiers de l’Égypte Nilotique et Méditerranéenne 11. str. 211—228. [mrtva veza]
  7. ^ Hornblower, G. D. (1943). „The Divine Cat and the Snake in Egypt”. Man (43): 85−87. JSTOR 2792847. doi:10.2307/2792847. 
  8. ^ Westendorf, W. (1968). „Die Pantherkatze Mafdet”. Zeitschrift der Deutschen Morgenländischen Gesellschaft. 118 (2): 248−256. 
  9. ^ Reader, C. (2014). „The Netjerikhet Stela and the Early Dynastic Cult of Ra”. The Journal of Egyptian Archaeology. 100 (1): 421−435. doi:10.1177/030751331410000122. 
  10. ^ Raffaele, F. (2005). „An unpublished Early Dynastic stone vessel fragment with incised inscription naming the goddess Bastet”. Cahiers Caribéens d'Égyptologie (7e8): 27e60. 
  11. ^ Boettger, C. R. (1958). Die Haustiere Afrikas: ihre Herkunft, Bedeutung und Aussichten bei der weiteren wirtschaftlichen Erschliessung des Kontinents. Jena: VEB Gustav Fischer Verlag. 
  12. ^ Langton, N.; Langton, M. B. (1940). The cat in ancient Egypt, illustrated from the collection of cat and other Egyptian figures formed. Cambridge: Cambridge University Press. 
  13. ^ Newberry, P. E.; Griffith, F. L. (1893). „Tomb No. 15”. Beni Hasan. Volume 2. London: Egypt Exploration Fund. str. 41—50. 
  14. ^ Petrie, W. M. F.; Gardiner, A.; Petrie, H.; Murray, M. A. (1925). „Cats' tomb”. Tombs of the Courtiers and Oxyrhynkhos. 37. London: British School of Archaeology in Egypt. str. 11. 
  15. ^ Porter, B.; Moss, R. L. B.; Burney, E. W. (1960). „Numbered tombs”. Topographical Bibliography of Ancient Egyptian Hieroglyphic Texts, Reliefs and Paintings. Volume I: The Theban Necropolis, Part 1: Private Tombs (Second, revised and augmented izd.). Oxford: Griffith Institute, Ashmolean Museum. str. 1—446. 
  16. ^ Ikram, S.; Iskander, N. Majlis al-A’la l-A, Mathaf a-M (2002). „Non-human mummies”. Ur.: Ikram, S.; Iskander, N.; Al-Thaqāfah, W.; Al-Aʻlá lil-Āthār, M. Catalogue General of Egyptian Antiquities in the Cairo Museum. Cairo: Supreme Council of Antiquities Press. str. 24048—24056; 29504—29903; 51084—51101; 61089. ISBN 9773052753. 
  17. ^ a b Malek, J. (1997). The Cat in Ancient Egypt (Revised izd.). Pennsylvania: University of Pennsylvania Press. ISBN 9780812216325. 
  18. ^ Raffaele, F. (2005). „An unpublished Early Dynastic stone vessel fragment with incised inscription naming the goddess Bastet”. Cahiers Caribéens d'Égyptologie (7e8): 27e60. 
  19. ^ Baldwin, J. A. (1975). „Notes and speculations on the domestication of the cat in Egypt”. Anthropos. 70 (3/4): 428−448. JSTOR 40458771. 
  20. ^ Engels, D. W. (1999). „Egypt”. Classical Cats. The Rise and Fall of the Sacred Cat. London, New York: Routledge. str. 18−47. ISBN 0415212510. 
  21. ^ Bakr, M. I.; Brandl, H. (2010). „Bubastis and the Temple of Bastet”. Ur.: Bakr, M. I.; Brandl, H.; Kalloniatis, F. Egyptian Antiquities from Kufur Nigm and Bubastis. 1. Cairo, Berlin: Museums in the Nile Delta. str. 27—36. ISBN 9783000335099. 
  22. ^ Schorsch, D. (1988). „Technological Examinations of Ancient Egyptian Theriomorphic Hollow Cast Bronzes – Some Case Studies”. Ur.: Watkins, S. C.; Brown, C. E. Conservation of Ancient Egyptian Materials, preprints of the conference organised by the United Kingdom Institute for Conservation, Archaeology Section, held at Bristol, December 15–16. London: UKIC Archaeology Section. str. 41−50. 
  23. ^ Hassaan, G. A. (2017). „Mechanical Engineering in Ancient Egypt, Part XXXIX: Statues of Cats, Dogs and Lions” (PDF). International Journal of Emerging Engineering Research and Technology. 5 (2): 36−48. doi:10.22259/ijeert.0502005 Slobodan pristup. 
  24. ^ Ikram, S. (2015). „Speculations on the role of animal cults in the economy of Ancient Egypt” (PDF). Ur.: Massiera, M.; Mathieu, B.; Rouffet, F. Apprivoiser le sauvage / Taming the Wild. Montpellier: Cahiers de l’Égypte Nilotique et Méditerranéenne 11. str. 211—228. [mrtva veza]
  25. ^ a b Zivie, A.; Lichtenberg, R. (2005). „The Cats of the Goddess Bastet”. Ur.: Ikram, S. Divine Creatures: Animal Mummies in Ancient Egypt. Cairo: American University in Cairo Press. str. 106−119. ISBN 9789774248580. 
  26. ^ Rutherford, I. (2007). „Down-Stream to the Cat-Goddess: Herodotus on Egyptian Pilgrimage”. Ur.: Elsner, J.; Rutherford, I. Pilgrimage in Graeco-Roman and early Christian antiquity. Seeing the Gods. Oxford: Oxford University Press. str. 131—149. ISBN 9780191566752. 
  27. ^ a b Engels, D. W. (1999). „Egypt”. Classical Cats. The Rise and Fall of the Sacred Cat. London, New York: Routledge. str. 18−47. ISBN 0415212510. 
  28. ^ Burton, A. (1973). „Chapter 4”. Diodorus Siculus, Book 1: A Commentary. Leiden: Brill. str. 38−42. ISBN 978-9004035140. 
  29. ^ Tomorad, M. (2015). „The end of Ancient Egyptian religion: The prohibition of paganism in Egypt from the middle of the 4th to the middle of the 6th century A.D.” (PDF). The Journal of Egyptological Studies. IV: 147−167. 
  30. ^ Letts, M. (1946). „Turks, Jews and Christians”. The Pilgrimage Of Arnold Von Harff, Knight (Translated from the German and edited with notes and an introduction izd.). London: Hakluyt Society. str. 113−119. 
  31. ^ Shehada, H. A. (2012). „Animals in Mamluk Society: Stray Cats”. Mamluks and Animals: Veterinary Medicine in Medieval Islam. Brill. str. 77−79. ISBN 9789004234222. 
  32. ^ Jollois, J. B. P.; Devilliers, R. E. (1821). „Descriptions de Syout, et des antiquitiés qui paraissent avoir appartenu à l’ancienne ville de Lycopolis”. Ur.: Jomard, E. Description de l'Égypte, ou, Recueil des observations et des recherches qui ont été faites en Égypte pendant l'expédition de l'armée française. Tome 4: Antiquitiés, descriptions (Second izd.). Paris: C. L. F. Panckoucke. str. 125−157. 
  33. ^ Savigny, J. C. (1826). „Planche 51”. Ur.: Jomard, E. Description de l'Égypte, ou, Recueil des observations et des recherches qui ont été faites en Égypte pendant l'expédition de l'armée française. Tome 10: Explications des planches (Second izd.). Paris: C. L. F. Panckoucke. str. 174−175. 
  34. ^ Geoffroy Saint-Hilaire, E. (1826). „Planche 54”. Ur.: Jomard, E. Description de l'Égypte, ou, Recueil des observations et des recherches qui ont été faites en Égypte pendant l'expédition de l'armée française. Tome 10: Explications des planches (Second izd.). Paris: C. L. F. Panckoucke. str. 177−184. 
  35. ^ Lenoir, A. (1828). „Le Chat et la Chatte, emblême du Soleil et de la Lune, ou d’Osiris et d’Isis”. Examen des nouvelles salles du Louvre: contenant les Antiquités égyptiennes, grecques et romaines. Paris: C. Farcy. str. 75−76. 
  36. ^ Hemprich, W.; Ehrenberg, C. G. (1830). „De Africae orientalis et Asiae occidentalis Felibus in genere, appendix”. Ur.: Dr. C. G. Ehrenberg. Symbolae Physicae, seu Icones et Descriptiones Mammalium quae ex Itinere per Africam Borealem et Asiam Occidentalem Friderici Guilelmi Hemprich et Christiani Godofredi Ehrenberg. Decas Secunda. Zoologica I. Mammalia II. Berolini: Officina Academica. str. 65. 
  37. ^ Naville, E. (1891). „The Cemetery of Cats”. Bubastis (1887-1889). London: Kegan Paul, Trench, Trübner & Co. str. 52−54. 
  38. ^ Goddard, F. B. (1889). „Report on Recent Excavations and Explorations in Egypt during the Season of 1888-89”. The American Journal of Archaeology and of the History of the Fine Arts. 5 (1): 68−77. JSTOR 495960. doi:10.2307/495960. 
  39. ^ a b Herdman, W. A. (1890). „Notes on some mummy cats, &co., from Egypt”. Proceedings and Transactions of the Liverpool Biological Society. 4: 95—96. 
  40. ^ Conway, M. (1890). „The Cats of Ancient Egypt”. English Illustrated Magazine. 7: 251−254. 
  41. ^ Conway, M. (1891). „Chapter VII. The Cats of Ancient Egypt”. The Dawn of Art in the Ancient World: An Archaeological Sketch. New York: Macmillan and Co. str. 172−185. 
  42. ^ Lortet, L. C. E.; Gaillard, C. (1903). „Chats”. La faune momifiée de l'Ancienne Égypte. 8. Lyon: Archives du Muséum d'histoire naturelle de Lyon. str. 19−31. 
  43. ^ Jouguet, P. (1902). „Rapport sur deux missions au Fayôum”. Comptes rendus des séances de l'Académie des Inscriptions et Belles-Lettres. 46 (3): 346−359. doi:10.3406/crai.1902.17177. 
  44. ^ Morrison-Scott, T. C. S. (1952). „The mummified cats of ancient Egypt” (PDF). Proceedings of the Zoological Society of London. 121 (4): 861—867. doi:10.1111/j.1096-3642.1952.tb00788.x. 
  45. ^ Armitage, P. L.; Clutton-Brock, J. (1981). „A radiological and histological investigation into the mummification of cats from Ancient Egypt”. Journal of Archaeological Science. 8 (2): 185−196. doi:10.1016/0305-4403(81)90023-6. 
  46. ^ Minaut-Gout, A. (1983). „Rapport préliminaire sur la quatrième campagne de fouilles du Mastaba II à Balat (Oasis de Dakhleh). Neuf tombes du secteur nord”. Annales du Service des Antiquités de l'Égypte (69): 113−119. 
  47. ^ Zivie, A. (1982). „Tombes rupestres de la falaise du Bubasteion à Saqqarah. Campagne 1980-1981. Mission archéologique française à Saqqarah”. Annales du Service des Antiquités de l'Égypte (68): 63−69. 
  48. ^ Callou, C.; Samzun, A.; Zivie, A. (2004). „A lion found in the Egyptian tomb of Maïa”. Nature. 427 (6971): 211—212. PMID 14724625. doi:10.1038/427211a. 
  49. ^ Samzun, A.; Hennet, P.; Lichtenberg, R.; Callou, C.; Zivie, A. (2011). „Le lion du Bubasteion à Saqqara (Égypte)”. Anthropozoologica. 46 (2): 63—84. doi:10.5252/az2011n2a4. 
  50. ^ Nicholson, P. T.; Ikram, S.; Mills, S. F. (2015). „The Catacombs of Anubis at North Saqqara” (PDF). Antiquity. 89 (345): 645—661. doi:10.15184/aqy.2014.53. 
  51. ^ Shepherd, R. (1793). „Book VII: IX. Cambyses”. Polyænus's Stratagems of War. London: George Nicol. str. 268−269. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Мачке_у_старом_Египту&oldid=26931996”