Pređi na sadržaj

Mašta

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Olin Levi Vorner, Imaginacija (1896). Zgrada Kongresne biblioteke Tomas Xeferson, Vašington.

Mašta je misaoni proces zamišljanja budućih događaja, kao i sposobnost stvaranja novih celina kombinovanjem različitih predstava, ideja i pojmova koji u takvom obliku ne postoje u ranijem iskustvu. Mašta kao stvaralačko, imaginativno mišljenje, predstavlja osnov umetničke, naučne i tehničke kreativnosti, ali i stvaralaštva i raznovrsnih inovacija u svakodnevnom životu.[1] Proces maštanja je pod snažnim uticajem želja. Neki psiholozi i psihoanalitičari smatraju da mašta može biti i mehanizam odbrane, pa u tom smislu govore o „bežanju u maštu”. Tim putem se neprijatna realnost zamenjuje maštarijama u kojima su na imaginaran način zadovoljene mnoge snažne, a u stvarnosti nezadovoljene težnje. Imaginacija je uobrazilja, mašta, zamišljenost i slične mentalne predstave. Naročito karakteristična za izvesna psihološka stanja kada se pojmovi obogaćuju novim sadržajima često irealnim, sa eventualnom mogućnošću ostvarenja. Zato postoji podela imaginacije na nekoliko tipova kao što su: stvaralačka imaginacija, imaginacija fantazije, anticipatorna i imaginacija pamćenja. Mašta pomaže da znanje bude primenljivo u rešavanju problema i od suštinskog je značaja za integraciju iskustva i proces učenja.[2][3][4][5] Kao pristup teoriji izgradnje, naziva se „disciplinirana mašina”.[6] Osnovni trening za maštu je slušanje pripovedanja (narativa),[2][7] u kojoj je tačnost odabranih reči temeljni faktor za „prizivanje svetova”.[8]

Mašta je kognitivni proces koji se koristi u mentalnom funkcionisanju i ponekad se koristi zajedno sa psihološkim slikovnim doživljasima. Smatra se takvim jer uključuje razmišljanje o mogućnostima.[9] Srodni termin, „mentalna slika” može se koristiti u psihologiji za označavanje procesa oživljavanja u umu prisećanja na objekte koji su ranije bili dati u čulnoj percepciji. Budući da je ova upotreba termina u sukobu sa uobičajenim jezikom, neki psiholozi su radije opisali ovaj proces kao „slikanje” ili „slikovito izlaganje” ili govoriti o tome kao „reproduktivna” za razliku od "produktivne" ili „konstruktivne” imaginacije. Konstruktivna imaginacija se dalje deli na dobrovoljnu maštu koju pokreće lateralni prefrontalni korteks (LPFC) i nevoljnu maštu (nezavisnu od LPFC), kao što su REM-spavanje sanjanje sna, maštarenje, halucinacije i spontani uvidi.[10] Voljni tipovi mašte uključuju integraciju modifikatora i mentalne rotacije. Zamišljene slike, kako nove tako i prisećane, vide se „umnim okom”.

Mašta se, međutim, ne smatra isključivo kognitivnom aktivnošću, takođe je povezana s telom i mestom, posebno što uključuje i uspostavljanje odnosa sa materijalima i ljudima, isključujući osećaj da je mašta zaključana u glavi.[11] Mašta se može izraziti i kroz priče kao što su bajka ili fantazija. Deca često koriste takve narative i pretvaraju se da bi vežbala svoju maštu. Kada deca razviju fantaziju, oni se igraju na dva nivoa: prvo se koriste uloga da odglume ono što su razvili svojom maštom, a na drugom nivou se ponovo igraju sa svojom izmišljenom situacijom, ponašajući se kao da su se razvili. stvarna realnost.[12]

Za Ibn Arabija, uobrazilja je sposobnost da se u glavu dozovu predmeti kojih nema u spoljašnjem svetu, odnosno, nisu trenutno prisutni u čulima. Uobrazilja čini vidljivim, premda nejasno i zamagljeno, više prisutnosti bića. Uobrazilja predstavlja kariku između čulnog i duhovnog sveta.[13]

Istorija[uredi | uredi izvor]

Aristotel u O duši je smatrao maštu kao sposobnost stvaranja mentalnih slika i razlikovao je od percepcije i od mišljenja. Međutim, smatrao je da je misao uvek praćena slikom.[14]

Pojam „umnog oka” seže barem do Ciceronovog pozivanja na mentis oculi tokom njegove rasprave o govornikovoj prikladnoj upotrebi osmeha.[15]

U ovoj raspravi, Ciceron je primetio da aluzije na „Sirtis njegovog nasledstva” i „Haribdu njegovog imanja” uključuju poređenja koja su „previše nategnuta”; i savetovao je govornika da, umesto toga, govori samo o „steni” i „zalivu” (respektivno) – na osnovu toga da su „oči uma lakše usmerene na one predmete koje smo videli, nego na one koje smo samo čuli”.[16]

U srednjovekovnoj fakultetskoj psihologiji, mašta je bila jedna od unutrašnjih pameti zajedno sa pamćenjem i sensus communis. To je omogućilo rekombinaciju slike, na primer kombinacijom percepcije zlata i planine kako bi se dobila ideja o zlatnoj planini.[17][18] Koncept „umnog oka” pojavio se na engleskom govornom području u Čoserovom (oko 1387) Priča o čoveku od zakona u njegovim Kenterberijskim pričama, gde nam kaže da je jedan od trojice muškaraca koji su živeli u zamku bio slep i da je mogao da vidi samo „očima svog uma”; naime, one oči „kojima svi ljudi vide nakon što su oslepeli”.[19]

Galileo je koristio maštu kako bi proveo misaone eksperimentee, kao što je traženje od čitaoca da zamisle u kojem će smeru leteti kamen pušten iz praćke.[20]

Opis[uredi | uredi izvor]

Uobičajena upotreba pojma je za proces formiranja novih slika u umu koje nisu prethodno doživljene uz pomoć onoga što je već viđeno, čulo ili osetilo, ili barem samo delomično ili u različitim kombinacijama. To takođe može biti uključeno u smišljanje mogućih ili nemogućih išoda nečega ili nekoga u bogatim životnim situacijama i iskustvima. Slede neki tipični primeri:

Mašta, koja nije ograničena na sticanje tačnog znanja zahtevima praktične nužde, uglavnom je oslobođena objektivnih ograničenja. Sposobnost da se zamislite na mestu druge osobe vrlo je važna za društvene odnose i razumevanje. Albert Ajnštajn je rekao: „Mašta ... je važnija od znanja. Znanje je ograničeno. Mašta okružuje svet.”[21]

Ista ograničenja opsedaju maštu u polju naučnih hipoteza. Napredak u naučnim istraživanjima uglavnom je rezultat privremenih objašnjenja koja se razvijaju maštom, ali takve hipoteze moraju biti uokvirene u odnosu na prethodno utvrđene činjenice iu skladu sa principima određene nauke.

Mašta je eksperimentalna podela uma koja se koristi za razvoj teorija i ideja zasnovanih na funkcijama. Uzimajući objekte iz stvarnih percepcija, mašta koristi složene ako-funkcije koje uključuju i semantičko i epizodno pamćenje za razvoj novih ili revidiranih ideja.[22] Ovaj deo uma je od vitalnog značaja za razvoj boljih i lakših načina za izvršavanje starih i novih zadataka. U sociologiji, imaginacija se koristi za rastanak sa stvarnošću i razumevanje društvenih interakcija izvedenih iz perspektive izvan samog društva. To dovodi do razvoja teorija kroz pitanja koja se obično ne bi postavljala. Ove eksperimentalne ideje mogu se bezbedno sprovesti unutar virtuelnog sveta i onda, ako je ideja verovatna i funkcija istinita, ideja se može realizovati u stvarnosti. Mašta je ključ za novi razvoj uma i može se deliti s drugima, napredujući zajedno.

Što se tiče volonterskog rada, mašta se može klasifikovati na:

  • nevoljna (san iz sna, sanjarenje)
  • voljna (reproduktivna mašta, kreativna mašta, san o perspektivi)

Psihologija[uredi | uredi izvor]

Psiholozi su proučavali imaginativnu misao, ne samo u njenom egzotičnom obliku kreativnosti i umetničkog izražavanja, već iu njenom svetovnom obliku svakodnevne mašte.[23] Rut M. Dž. Bern je predložila da svakodnevne maštovite misli o protivčinjeničnim alternativama stvarnosti mogu biti zasnovane na istim kognitivnim procesima na kojima se zasnivaju i racionalne misli.[24] Deca se mogu uključiti u stvaranje maštovitih alternativa stvarnosti od najranijih godina.[25] Kulturna psihologija trenutno razrađuje pogled na maštu kao višu mentalnu funkciju uključenu u brojne svakodnevne aktivnosti, kako na individualnom tako i na kolektivnom nivou[26] koji omogućava ljudima da manipulišu složenim značenjima i jezičkih i ikoničkih oblika u procesu doživljavanja.

O fenomenologiji imaginacije govori se u knjizi Imaginarno: fenomenološka psihologija imaginacije (fr. L'Imaginaire: Psychologie phénoménologique de l'imagination), takođe objavljenoj pod naslovom The Psychology of the Imagination), knjiga Žan-Pol Sartra iz 1940. godine, u kojoj on iznosi svoj koncept imaginacije i raspravlja o tome šta postojanje imaginacije pokazuje o prirodi ljudske svesti.[27]

Mašta je takođe aktivna u našoj percepciji fotografskih slika kako bi one izgledale stvarne.[28]

Memorija[uredi | uredi izvor]

Pokazalo se da pamćenje i mentalne slike, koje se često posmatraju kao deo procesa mašte, utiču jedna na drugu.[29] „Slike napravljene funkcionalnom tehnologijom magnetne rezonancije pokazuju da pamćenje i zamišljanje šalju krv za identifikaciju delova mozga.”[29] Različiti psihološki faktori mogu uticati na mentalnu obradu mozga i povećati njegovu šansu da zadrži informacije kao dugoročna ili kratkoročna sjećanja. Džon Sveler je ukazao da se iskustva pohranjena kao dugoročna sećanja lakše prisećaju, jer su dublje ukorenjena u umu. Svaki od ovih oblika zahteva da se informacije predaju na specifičan način, kako bi se koristile različite regije mozga prilikom obrade.[30] Ove informacije potencijalno mogu pomoći u razvoju programa za mlade učenike kako bi kultivirali ili dodatno unapredili svoje kreativne sposobnosti od malih nogu. Neokorteks i talamus su odgovorni za kontrolu moždane mašte, zajedno sa mnogim drugim funkcijama mozga kao što su svest i apstraktna misao. Budući da mašta uključuje mnoge različite moždane funkcije, kao što su emocije, pamćenje, misli, itd., delovi mozga u kojima se javljaju višestruke funkcije – kao što su talamus i neokorteks – su glavne regije u kojima je dokumentirana maštovita obrada.[31] Razumevanje „kako” su pamćenje i mašta povezane u mozgu, otvara put ka boljem razumevanju nečije sposobnosti da poveže značajna prošla iskustva sa svojom maštom.

Percepcija[uredi | uredi izvor]

Pijaže je postavio da percepcija zavisi od pogleda na svet osobe. Pogled na svet rezultat je sređivanja percepcija u postojeće slike pomoću mašte. Pijaže navodi primer deteta koje kaže da je mesec prati kada noću šeta selom. Na taj način, percepcije su integrisane u pogled na svet da bi imale smisla. Mašta je potrebna da bi se percepcije švatile.[32]

Aktivacija mozga[uredi | uredi izvor]

Studija koja je koristila fMRI dok su ispitanici bili zamoljeni da zamisle precizne vizuelne figure, da ih mentalno rastave ili mentalno spoje, pokazala je aktivnost okcipitalnog, frontoparetalnog, posteriornog paretalnog, precuneusnog i dorzolateralnog prefrontalnog regiona mozga subjekta.[33]

Evolucija[uredi | uredi izvor]

Filogeneza i ontogeneza različitih komponenti imaginacije

Filogenetičko sticanje mašte bio je postepen proces. Najjednostavniji oblik mašte, REM spavajuće sanjanje, evoluirao je kod sisara sa sticanjem REM spavanja pre 140 miliona godina.[34] Spontani uvid poboljšan kod primata akvizicijom lateralnog prefrontalnog korteksa pre 70 miliona godina. Nakon što su se hominini odvojili od linije šimpanzi pre 6 miliona godina, dodatno su poboljšali svoju maštu. Prefrontalna analiza stečena je pre 3,3 miliona godina, kada su homini počeli da proizvode jedan način rada za kamene alate.[35] Napredak u kulturi kamenih oruđa do drugog načina proizvodnje kamenih alata, pre 2 miliona godina označava značajno poboljšanje prefrontalne analize. Najnapredniji mehanizam mašte, prefrontalnu sintezu, ljudi su verovatno stekli pre oko 70.000 godina i rezultiralo je modernošću ponašanja.[36] Ovaj skok ka modernoj mašti paleoantropolozi su okarakterisali kao „kognitivnu revoluciju”,[37] „Gornjepaleolitsku revoluciju",[38] i „Veliki skok napred”.[39]

Moralna imaginacija[uredi | uredi izvor]

Moralna imaginacija obično opisuje mentalnu sposobnost pronalaženja odgovora na etička pitanja i dileme kroz proces mentalne i intelektualne imaginacije i vizualizacije.

U literaturi se mogu naći različite definicije „moralne imaginacije”.[40]

Jednu od najistaknutijih definicija dao je filozof Mark Džonson: „Sposobnost da se maštovito razaznaju različite mogućnosti za delovanje u datoj situaciji i da se predvidi potencijalna pomoć i šteta koja je verovatno rezultat date akcije.”[41]

U članku nedavno objavljenom u Journal of Management History, autori su tvrdili da je Hitlerov atentator Klaus fon Štaufenberg odlučio da se usuđuje da svrgne nacistički režim posebno (između ostalih faktora) kao rezultat procesa „moralne mašte”. Njegova spremnost da ubije Hitlera bila je u manjoj meri zbog saosećanja za svoje drugove, njegovu porodicu ili prijatelje koji su živeli u to vreme (stvarni ljudi koji su živeli u to vreme), već je proizašla pre iz činjenice da je već razmišljao o potencijalnim problemima kasnijih generacija i ljudi koje nije poznavao. Drugim rečima, kroz proces „moralne imaginacije” razvio je empatiju prema „apstraktnim” ljudima (na primer, Nemcima kasnijih generacija, ljudima koji još nisu bili živi).[42]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Szczelkun, Stefan (3. 3. 2018). SENSE THINK ACT: a collection of exercises to experience total human ability. Stefan Szczelkun. ISBN 9781870736107. „To imagine is to form experiences in the mind. These can be recreations of past experiences as they happened such as vivid memories with imagined changes, or they can be completely invented and possibly fantastic scenes.” 
  2. ^ a b Norman 2000 pp. 1-2
  3. ^ Brian Sutton-Smith 1988, p. 22
  4. ^ Archibald MacLeish 1970, p. 887
  5. ^ Kieran Egan 1992, pp. 50
  6. ^ Gümüsay, Ali Aslan; Reinecke, Juliane (2022). „Researching for Desirable Futures: From Real Utopias to Imagining Alternatives”. Journal of Management Studies. 59: 236—242. S2CID 233645071. doi:10.1111/joms.12709. hdl:10419/241847. 
  7. ^ Northrop Frye 1963, str. 49
  8. ^ As noted by Giovanni Pascoli.
  9. ^ Byrne, Ruth (2007). The Rational Imagination: How People Create Alternatives to RealitySlobodan pristup ograničen dužinom probne verzije, inače neophodna pretplata. Cambridge, MA: MIT Press. str. 38. ISBN 978-0262025843. 
  10. ^ Vyshedskiy, Andrey (2020). „Voluntary and Involuntary Imagination: Neurological Mechanisms, Developmental Path, Clinical Implications, and Evolutionary Trajectory”. Evolutionary Studies in Imaginative Culture. 4 (2): 1—18. ISSN 2472-9884. JSTOR 10.26613/esic.4.2.186. S2CID 231912956. doi:10.26613/esic.4.2.186. 
  11. ^ Janowski, Dr Monica; Ingold, Professor Tim (1. 9. 2012). Imagining Landscapes: Past, Present and Future. Ashgate Publishing, Ltd. ISBN 9781409461449. 
  12. ^ Laurence Goldman (1998). Child's play: myth, mimesis and make-believe. Oxford New York: Berg Publishers. ISBN 978-1-85973-918-1. „Basically what this means is that the children use their make-believe situation and act as if what they are acting out is from a reality that already exists even though they have made it up.imagination comes after story created.” 
  13. ^ Tošiko Izucu, San i stvarnost kod Ibn Arabija, Zbornik radova „San, java i buđenje“ (priredio Dušan Pajin), Dečje novine, Gornji Milanovac, 1991.
  14. ^ Shields, Christopher (2020). „Supplement to Aristotle's Psychology: Imagination”. Stanford Encyclopedia of Philosophy. Pristupljeno 26. 10. 2021. 
  15. ^ Cicero, De Oratore, Liber III: XLI: 163.
  16. ^ J.S. (trans. and ed.), Cicero on Oratory and Orators, Harper & Brothers, (New York), 1875: Book III, C.XLI, p.239.
  17. ^ Harvey, E Ruth (1975). The Inward Wits: Psychological Theory in the Middle Ages and the Renaissance. London: Warburg Institute. ISBN 9780854810512. 
  18. ^ Mahoney, Edward P (1982). „Sense, intellect, and imagination in Albert, Thomas, and Siger”. Ur.: Kretzmann, N; Kenny, A; Pinborg, J; Stump, E. Cambridge History of Later Medieval Philosophy. Cambridge: Cambridge University Press. str. 602—622. ISBN 9781139055154. doi:10.1017/CHOL9780521226059.033. 
  19. ^ The Man of Laws Tale, lines 550-553.
  20. ^ Franklin, James (2000). „Diagrammatic reasoning and modelling in the imagination: the secret weapons of the Scientific Revolution” (PDF). Ur.: Freeland, G; Corones, A. 1543 and All That: Image and Word, Change and Continuity in the Proto-Scientific Revolution. Dordrecht: Kluwer. str. 53—115. ISBN 9780792359135. 
  21. ^ Viereck, George Sylvester (26. 10. 1929). „What life means to Einstein: an interview”. The Saturday Evening Post. 
  22. ^ Devitt, Aleea L.; Addis, Donna Rose; Schacter, Daniel L. (1. 10. 2017). „Episodic and semantic content of memory and imagination: A multilevel analysis”. Memory & Cognition (na jeziku: engleski). 45 (7): 1078—1094. ISSN 1532-5946. PMC 5702280 Slobodan pristup. PMID 28547677. doi:10.3758/s13421-017-0716-1. 
  23. ^ Ward, T.B., Smith, S.M, & Vaid, J. (1997). Creative thought. Washington DC: APA
  24. ^ Byrne, R.M.J. (2005). The Rational Imagination: How People Create Alternatives to Reality. Cambridge, MA: MIT Press.
  25. ^ Harris, P. (2000). The work of the imagination. London: Blackwell.
  26. ^ Tateo, L. (2015). Giambattista Vico and the psychological imagination. Culture and Psychology, vol. 21(2):145-161.
  27. ^ Sartre, Jean-Paul (1995). The psychology of imagination. London: Routledge. ISBN 9780415119542. OCLC 34102867. 
  28. ^ Wilson, John G. (1. 12. 2016). „Sartre and the Imagination: Top Shelf Magazines”. Sexuality & Culture. 20 (4): 775—784. ISSN 1095-5143. S2CID 148101276. doi:10.1007/s12119-016-9358-x. 
  29. ^ a b Long, Priscilla (2011). My Brain On My Mind. str. 27. ISBN 978-1612301365. 
  30. ^ Leahy, Wayne; Sweller, John (5. 6. 2007). „The Imagination Effect Increases with an Increased Intrinsic Cognitive Load”. Applied Cognitive Psychology. 22 (2): 273—283. doi:10.1002/acp.1373. 
  31. ^ „Welcome to ScienceForums.Net!”. 2. 12. 2008. 
  32. ^ Piaget, J. (1967). The child's conception of the world. (J. & A. Tomlinson, Trans.). London: Routledge & Kegan Paul. BF721 .P5 1967X
  33. ^ Alexander Schlegel, Peter J. Kohler, Sergey V. Fogelson, Prescott Alexander, Dedeepya Konuthula, and Peter Ulric Tse (Sep 16, 2013) Network structure and dynamics of the mental workspace PNAS early edition
  34. ^ Hobson, J. Allan (1. 10. 2009). „REM sleep and dreaming: towards a theory of protoconsciousness”. Nature Reviews Neuroscience. 10 (11): 803—813. PMID 19794431. S2CID 205505278. doi:10.1038/nrn2716. 
  35. ^ Harmand, Sonia; Lewis, Jason E.; Feibel, Craig S.; Lepre, Christopher J.; Prat, Sandrine; Lenoble, Arnaud; Boës, Xavier; Quinn, Rhonda L.; Brenet, Michel; Arroyo, Adrian; Taylor, Nicholas; Clément, Sophie; Daver, Guillaume; Brugal, Jean-Philip; Leakey, Louise; Mortlock, Richard A.; Wright, James D.; Lokorodi, Sammy; Kirwa, Christopher; Kent, Dennis V.; Roche, Hélène (20. 5. 2015). „3.3-million-year-old stone tools from Lomekwi 3, West Turkana, Kenya”. Nature. 521 (7552): 310—315. Bibcode:2015Natur.521..310H. PMID 25993961. S2CID 1207285. doi:10.1038/nature14464. 
  36. ^ Vyshedsky, Andrey (2019). „Neuroscience of Imagination and Implications for Human Evolution” (PDF). Curr Neurobiol. 10 (2): 89—109. 
  37. ^ Harari, Yuval N. (2014). Sapiens : a brief history of humankindNeophodna slobodna registracija. London. ISBN 9781846558245. OCLC 890244744. 
  38. ^ Bar-Yosef, Ofer (oktobar 2002). „The Upper Paleolithic Revolution”. Annual Review of Anthropology. 31 (1): 363—393. ISSN 0084-6570. doi:10.1146/annurev.anthro.31.040402.085416. 
  39. ^ Diamond, Jared M. (2006). The third chimpanzee : the evolution and future of the human animal. New York: HarperPerennial. ISBN 0060845503. OCLC 63839931. 
  40. ^ Freeman, R. E.; Dmytriyev, S.; Wicks, A. C. (2018). The moral imagination of Patricia werhane: A festschrift. Springer International Publishing. str. 97. 
  41. ^ Johnson, M. (1993). Moral imagination. Chicago: University of Chicago Press. str. 202. 
  42. ^ Langhof, J. G.; Gueldenberg, S. (2021). „Whom to serve? Exploring the moral dimension of servant leadership: Answers from operation Valkyrie”. Journal of Management History. 27 (4): 537—573. S2CID 238689370. doi:10.1108/jmh-09-2020-0056. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Mašta na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Машта&oldid=27855191”