Pređi na sadržaj

Majkl Bond

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Majkl Bond
Majkl Bond, Trg Sv. Marije, Padington
Lični podaci
Puno imeTomas Majkl Bond
Datum rođenja(1926-01-13)13. januar 1926.
Mesto rođenjaNjubari, Berkšir, Engleska, Ujedinjeno Kraljevstvo
Datum smrti27. jun 2017.(2017-06-27) (91 god.)
Mesto smrtiLondon, Engleska, Ujedinjeno Kraljevstvo
Nacionalnostbritanska
UniverzitetUniverzitet St. Endrjus
Zanimanjepisac
Porodica
SupružnikBrenda Meri Džonson
Suzan Marfri Rodžers
Deca2
Književni rad
Najvažnija delaMeda Padington

Tomas Majkl Bond (13. januar 1926 − 27. jun 2017) bio je britanski autor. Najpoznatiji je po seriji priča za decu, u kojima se pojavljuje lik medveda Padingtona. Više od 35 miliona knjiga o Padingtonu prodato je širom sveta, a likovi su predstavljeni i na filmu i na televiziji. Njegova prva knjiga objavljena je 1958. godine, a poslednja 2017. godine, u rasponu od 59 godina.

Mladost[uredi | uredi izvor]

Tomas Majkl Bond rođen je 13. januara 1926. u Njubariju, Berkšir.[1] Odgojen je u Redingu, gde su njegove posete železničkoj stanici Reding kako bi gledao kako prolazi voz Cornish Riviera Express pokrenula ljubav prema vozovima. Njegov otac je bio upravnik pošte. Školovao se na Prezentejšn Koledžu u Redingu. Tamo je bio nesrećan. U novembru 2014. je za The Guardian rekao da su njegovi roditelji izabrali školu „iz prostog razloga što se njegovoj majci svidela boja blejzera ... nije mnogo grešila u životu, ali to je bila jedna od njebih grešaka“. Zbog toga je napustio obrazovanje sa 14 godina, uprkos željama roditelja da ide na univerzitet. [2] Drugi svetski rat je bio u toku i on je godinu dana radio u advokatskoj kancelariji, a zatim kao asistent inženjera za VVS.[3]

Dana 10. februara 1943.[4] Bond je preživeo vazdušni napad na Reding. Zgrada u kojoj je radio srušila se pod njim, ubivši 41 osobu i ranivši još mnogo ljudi.[5] [6] Ubrzo nakon toga on se dobrovoljno prijavio za posadu službe u Kraljevskom vazduhoplovstvu, kao 17-godišnjak, ali je otpušten zbog akutne bolesti putovanja vazduhom.[7] Potom je služio u Midlesks puku britanske vojske do 1947.[8]

Meda Padington

Autor[uredi | uredi izvor]

Bond je počeo da piše 1945. dok je bio stacioniran u vojsci u Kairu, a svoju prvu kratku priču prodao je časopisu London Opinion. Plaćen je sedam gvineja i mislio je da „ne bi imao ništa protiv da bude pisac“. [9] 1958. godine, nakon produkcije nekoliko predstava i kratkih priča i dok je radio kao televizijski snimatelj VVS-a (gde je jedno vreme radio na Plavom Petru), njegovu prvu knjigu, Medved zvani Padington, objavio je Kolins. Novinarka Barbara Ker Vilson je pročitala njegov nacrt, a zatim je nazvala Bonda na dati broj. Bond joj je morao reći da on ne bi trebalo da prima pozive na poslu. [10]

Ovo je bio početak Bondove serije knjiga u kojima se prepričavaju priče o medi Padingtonu, medvedu iz „najmračnijeg Perua“, čija ga je tetka Lusi poslala u Ujedinjeno Kraljevstvo sa teglom marmelade. U prvoj knjizi porodica Braun pronašla je medveda na stanici Padington i usvojila ga, nazvavši medveda po stanici. [11] Do 1965. Bond je mogao da napusti svoj posao u VVS-u da bi radio kao pisac puno radno vreme.[12]

Padingtonove avanture prodale su preko 35 miliona knjiga, objavljene su u skoro dvadeset zemalja, na preko četrdeset jezika, i inspirisale su pop bendove, trkačke konje, predstave, balone na vrući vazduh, film i televizijske serije.[11] [13] Bond je u decembru 2007. izjavio da ne planira da nastavi avanture Padingtona u daljim sveskama.[14] Međutim, u aprilu 2014. objavljeno je da će te jeseni biti objavljena nova knjiga pod nazivom Ljubav iz Padingtona. U Padingtonu, filmu iz 2014. koji je zasnovan na knjigama, Bond je zaslužan za svoju ulogu Ljubaznog Džentlmena.[15]

Bond je takođe napisao još jednu seriju knjiga za decu, avanture morskog praseta po imenu Olga da Polga, nazvanog po ljubimcu porodice Bond,[9] kao i animiranu BBC-jevu televizijsku seriju Bilje (1968).[16] Bond je napisao kulinarske misteriozne priče za odrasle, sa gospodinom Pamplemousse i njegovim vernim psom, Pommes Frites-om (pomfrit).[17]

Bond je napisao Razmišljanje o prolasku godina ubrzo nakon svog 90. rođendana. Komad je pročitao ser Dejvid Atenboro, koji je takođe napunio 90 godina 2016. godine, na nacionalnoj službi zahvalnosti u znak sećanja na 90. rođendan kraljice Elizabete II u katedrali Svetog Pavla u junu 2016.[18] 20. juna 2016. StudioKanal je direktno stekao franšizu Padington. Bondu je bilo dozvoljeno da zadrži izdavačka prava na svoju seriju, [19] koju je aprila 2017. godine licencirao kompaniji HarperCollins za narednih šest godina.[20]

Televizijsko pisanje[uredi | uredi izvor]

Bond je za VVS napisao dva kratka filma: Simonovo dobro delo, prikazano 11. oktobra 1955,[21] i Napoleonov dan izlaska, prikazano 9. aprila 1957.[22] Takođe je napisao jednu epizodu serije The World Our Stage, adaptaciju pripovetke Gi de Mopasana "Dekoracija" koja je emitovana 4. januara 1958.[23]

Njegovo najpoznatije televizijsko delo je to što je bio tvorac i pisac dečje televizijske serije Bilje i avanture peršuna, opet za VVS.[24] [25]

Nagrade[uredi | uredi izvor]

Za zasluge za književnost za decu, Bond je imenovan za oficira reda Britanskog carstva (OBE) u čast rođendana 1997. godine[26] i za komandanta reda Britanskog carstva(CBE) u čast rođendana 2015. godine.[27] [28] 6. jula 2007. Univerzitet u Redingu dodelio mu je titulu počasnog doktora filozofije.[29]

Dana 10. januara 2018. godine, Great Western Railway je jedan od njihovih vozova klase 800 nazvao „Majkl Bond“ „Meda Padington “.

Lični život[uredi | uredi izvor]

Kip medveda Padingtona na stanici Padington nakon smrti Majkla Bonda.

Bond je bio oženjen dva puta - sa Brendom Meri Džonson 1950. godine, od koje se odvojio 1970-ih; i Suzan Marfri Rodžers 1981. godine. Imao je dvoje dece.[30] Živeo je u Londonu, nedaleko od stanice Padington, mesta koje je inspirisalo mnoge njegove knjige.[31]

Bond je umro u Londonu 27. juna 2017. u 91. godini. Nije naveden uzrok. Film Padington 2 (2017) bio je posvećen sećanju na njega.[1] Sahranjen je na groblju Padington blizu mesta gde je živeo; natpis na njemu glasi „Molim vas, pazite na ovog medveda, hvala vam“.

Bibliografija[uredi | uredi izvor]

Serija Meda Padington obuhvata 29 naslova - knjiga za decu, izdatih od 1958. do 2018. godine.

Serija Olga da Polga obuhvata 19 knjiga, izdatih od 1971. do 2002. godine.

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b Michael Bond, Paddington Bear Creator, Is Dead at 91 The New York Times, 28 June 2017
  2. ^ Pauli, Michelle (28. 11. 2014). „Michael Bond: 'Paddington stands up for things, he's not afraid of going to the top and giving them a hard stare'”. The Guardian. London. Pristupljeno 3. 12. 2014. 
  3. ^ „Obituary: Michael Bond”. BBC News (na jeziku: engleski). 28. 6. 2017. Pristupljeno 28. 6. 2017. 
  4. ^ „Air Raid, February 1943”. Reading Museum. Reading Borough Council. Arhivirano iz originala 3. 10. 2013. g. Pristupljeno 13. 2. 2012. 
  5. ^ Midgley, Emma (13. 2. 2012). „Paddington Bear 'inspired by evacuees' says author Bond”. BBC. Pristupljeno 13. 2. 2012. 
  6. ^ „Paddington Bear writer's wartime Reading Podcast now online”. Reading Borough Council. Arhivirano iz originala 12. 2. 2012. g. Pristupljeno 13. 2. 2012. 
  7. ^ Michael Bond at jrank. Retrieved 2 November 2014
  8. ^ „Paddington Bear author Michael Bond writes new book”. BBC News. 9. 4. 2014. Pristupljeno 8. 4. 2014. 
  9. ^ a b Pauli, Michelle (28. 11. 2014). „Michael Bond: 'Paddington stands up for things, he's not afraid of going to the top and giving them a hard stare'”. The Guardian. London. Pristupljeno 3. 12. 2014. 
  10. ^ „Barbara Ker Wilson obituary” (na jeziku: engleski). ISSN 0140-0460. Pristupljeno 2020-12-03. 
  11. ^ a b „Paddington Bear author Michael Bond writes new book”. BBC News. 9. 4. 2014. Pristupljeno 8. 4. 2014. 
  12. ^ „Michael Bond, the creator of Paddington”. paddington.com. Pristupljeno 28. 6. 2017. 
  13. ^ John Plunkett (22. 1. 2008). „BBC celebrates 50 years of Paddington”. The Guardian. London. Pristupljeno 15. 10. 2008. 
  14. ^ Richard Lea (11. 12. 2007). „Paddington Bear faces questions on asylum status”. The Guardian. London. Pristupljeno 15. 10. 2008. 
  15. ^ Lang, Kirsty (31. 10. 2014). „Paddington creator Michael Bond makes cameo in new film”. BBC. 
  16. ^ „Michael Bond obituary”. The Guardian. 28. 6. 2017. 
  17. ^ „Obituary: Michael Bond”. BBC News (na jeziku: engleski). 28. 6. 2017. Pristupljeno 28. 6. 2017. 
  18. ^ „Attenborough to read Bond's tribute at Queen's birthday service”. BBC News. 8. 6. 2016. 
  19. ^ Keslassy, John Hopewell,Elsa (20. 6. 2016). „Studiocanal Acquires Paddington Bear Brand, Plans Third Paddington Movie”. Pristupljeno 29. 6. 2017. 
  20. ^ „HarperCollins secures six-year publishing partnership for Paddington”. Arhivirano iz originala 11. 07. 2017. g. Pristupljeno 29. 6. 2017. 
  21. ^ „Listings: 11 October 1955”. BBC Radio Times. 
  22. ^ „Listings: 9 April 1957”. BBC Radio Times. 
  23. ^ „Listings: 4 January 1958”. BBC Radio Times. 
  24. ^ „Michael Bond obituary”. The Guardian. 28. 6. 2017. 
  25. ^ Adrian Gaster (1977). The International Authors and Writers Who's who. International Biographical Centre. str. 107. ISBN 9780900332456. 
  26. ^ Archipelago, World. „Michael Bond”. HarperCollins UK. Arhivirano iz originala 02. 07. 2017. g. Pristupljeno 28. 6. 2017. 
  27. ^ „The Queen's Birthday Honours 2015”. Government of the United Kingdom. Pristupljeno 28. 6. 2017. 
  28. ^ „Birthday Honours 2015: Van Morrison and Kevin Spacey head list”. BBC News. 13. 6. 2015. 
  29. ^ Malvern, David (6. 7. 2007). „Oration presenting Michael Bond, OBE for the Honorary Degree of Doctor of Letters at a Degree Congregation, 6th July 2007” (PDF). University of Reading. Pristupljeno 28. 6. 2017. 
  30. ^ Lambert, Victoria (31. 8. 2016). „Paddington Bear creator Michael Bond: 'I could have pasted my room with rejection slips. But I never gave up'”. The Telegraph (na jeziku: engleski). Pristupljeno 28. 6. 2017. 
  31. ^ „Michael Bond, the creator of Paddington”. paddington.com. Arhivirano iz originala 28. 06. 2017. g. Pristupljeno 28. 6. 2017. 

 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Мајкл_Бонд&oldid=27839246”