Medlin Žilije

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Medlin M. Žilije
Medlin M. Žilije
Lični podaci
Datum rođenja(1927-03-29)29. mart 1927. (97 god.)
Mesto rođenjaPariz, Francuska
Državljanstvobrazilsko, američko
ObrazovanjeUniverzitet u Pensilvaniji
Porodica
SupružnikRičard E. Prange
Decanema
Naučni rad
Poljehemija, organska hemija
InstitucijaUniverzitet u Pensilvaniji
UčeniciOlga Petrovskaja
Dijana Hauze
MentoriAlan D. Rej
NagradeMedalja Garvan-Olin (1978)
Nagrada Edvard Lit (2009)

Medlin M. Žilije (franc. Madeleine M. Joullié, Pariz, 29. mart 1927) je američka hemičarka francuskog porekla. Jedna je od prvih naučnica i prva profesorka organske hemije na Univerzitetu Pensilvanija, jednom od vodećih američkih univerziteta. Postigla je zapažene rezultate kao profesor na osnovnim i postdiplomskim studijama, a takođe i kao mentor studentima. Tečno govori tri jezika – engleski, francuski i portugalski.

Medlin Žilije je takođe još uvek aktivan istraživač u oblasti organske hemije, a objavila je tri udžbenika, više od 18 recenzija članaka i više od 300 naučnih radova. Njen rad u oblasti sinteze organskih jedinjenja poput tilorona, furanomicina i većeg broja ciklopeptida potpomogli su razvoj antibiotika i antivirusnih lekova. Medlin Žilije je dobitnica brojnih nagrada, između ostalog uključujući Medalju Garvan-Olin 1978. godine, koju dodeljuje Američko hemijsko društvo hemičarkama za istaknuta naučna dostignuća, liderstvo i zasluge.

Medlin Žilije je 1953. godine, kada je došla na postdiplomske studije na Univerzitet Pensilvanije, bila prva i jedina ženska studentkinja na celom univerzitetu. Svojim primerom i radom, zalagala se i izvršila je značajan uticaj na jednak položaj žena i muškaraca na svom fakultetu.[1][2]

Biografija[uredi | uredi izvor]

Medlin M. Žilije je rođena u Parizu, u glavnom gradu Francuske. Usled posla njenog oca, preselili su se u Rio de Žaneiro, u Brazilu,[2] gde je pohađala Francuski licej (franc. Lycée Français). Jedno kraće vreme su živeli i u Sao Paolu. Godine 1946. Žilije se preselila u SAD, radi studija, gde je 1949. završila osnovne studije na Sajmons Koledžu, ženskom koledžu u Bostonu.[3] Nakon toga, preselila se u Filadelfiju, gde je bila jedina postdiplomska studentkinja hemije na Univerzitetu Pensilvanija. U to vreme, u celoj zgradi nije bilo čak ni ženskog toaleta. Godinu dana nakon toga, stekla je magistarsko zvanje (1950) i zatim vrlo uskoro, doktorsko (1953) na istom univerzitetu. Njen mentor bio je Alan D. Rej, koji je izvršio snažan uticaj na Medlin Žilije kako bi se kasnije bavila istraživačkim i profesorskim radom.

U tom periodu, takođe na fakultetu, samo na odeljenju za fiziku, upoznala je i svog budućeg supruga Ričarda E. Pranga (1932–2008). Venčali su se 1959. godine, kada je Medlin imala 32 godine i ostali su u braku gotovo 50 godina, sve do njegove smrti. Nisu imali dece.

Nakon doktorskih studija, Medlin Žilije je dobila posao na Hemijskom fakultetu Univerziteta Pensilvanije, kao prva žena na toj poziciji. Predavala je organsku hemiju studentima osnovnih studija pet dana u nedelji i takođe, vodila je laboratoriju. U prvih pet godina, nijedan diplomirani student nije se javio kako bi radio sa njom, stoga je za saradnike uzela još nesvršene studente. Ipak, vremenom, kako je broj žena na fakultetu rastao, tako je počela da prima i diplomirane studentkinje, kasnije i studente da rade sa njom.

Godine 1974. je postala redovan profesor na tom univerzitetu, gde je i provela najveći deo svoje karijere. Ipak, jedno vreme je zahvaljujući sveobuhvatnoj stipendiji predavala i na Univerzitetu u Brazilu (1965), kada je napisala i jedan udžbenik iz hemije heterocikličnih jedinjenja na portugalskom. Bila je gostujući profesor Univerziteta Kolumbija (1968), gostujući profesor u Nacionalnom istraživačkom centru u Grenoblu, Francuska (1987), zatim Univerziteta Kalifornija u Santa Barbari (1989) i gostujući profesor na Kembridžu (1997).

Naučni rad[uredi | uredi izvor]

U svojoj ranoj fazi karijere, Medlin Žilije se zainteresovala za heterociklična jedinjenja, pod uticajem svog mentora na doktorskim studijama Alana D. Reja. Njeni prvi radovi su vezani za aromatične i heterociklične strukture, kao i heterociklična jedinjenja sa fluorom. U saradnji sa Piterom Jejtsom (engl. Peter Yates) sa Univerziteta u Torontu, 1972. godine je dobila jednu od svojih prvih nagrada od strane Američkog hemijskog društva.[2] U tom periodu, bavila se sintezom tilorona, koji štiti ćelije, što je kasnije bilo iskorišćeno za razvoj antibiotika i antivirotika.

S obzirom na taj uspeh, Medlin Žilije je nastavila organskom sintezom prirodnih proizvoda, tako je 1980. godine pbjavila prvu asimetričnu kompletnu sintezu antibiotika furanomicina. Medlin je prva upotrebila izraz „transfer hiralnosti”. Oslanjajući se na njen rad, otkrivena je kompletna sinteza više drugih prirodnih proizvoda, poput muskarina, geiparvarina, askofuranona i drugih.

Radila je i sa istaknutim naučnicima, poput Džude Folkmana, Pola B. Veiza na sintezi beta-ciklodektrin sulfata, cikličnog šećera koji se vezuje za zidove rastućih krvih sudova i svojim vezivanjem smanjuje rast novih kapilara. Ovo ima primenu u hemoterapiji, konkretno vezano za angiogenezu i angiogenezu u tumorima, kao i restenozu.

Medlin M. Žilije se duže vreme bavila i dideminima, klasom makrocikličnih depsipeptida, kao i jedinjenjima analognim ninhidrinu. Iz njene laboratorije su potekla jedinjenja sa pojačanim hromogenim i fluorogenim svojstvima, korisnim u forenzici i u otkrivanju otisku prsta sa neke podloge. Konkretno, radila je za Tajnu službu Sjedinjenih država u oblasti razvoja reagenasa za otisak prsta. Takve supstance ne smeju biti toksične u prvom redu, a isto tako ne smeju oštetiti dokaz otiska sa mesta istrage i ispuniti niz drugih kriterijuma. U tu svrhu, Žilije je radila na upotrebi indandionskih supstanci koje reaguju sa aminokiselinama iz ulja koje se nalaze na vrhovima prstiju čoveka. Prednost im je što su jeftinije za proizvodnju, lakše za upotrebu, a osetljivije su, tj. daju jasniji i oštriji kontrast u dodiru sa podlogom. Upravo ta supstanca i danas koristi u obliku spreja u prvoj fazi forenzičkim ispitivanjima latentnim otiscima prsta.[4]

Spisak nagrada[uredi | uredi izvor]

  • Nagrada Edvard Lit (engl. Edward Leete Award), 2009.
  • Artur C. Koup nagrada za akademike, (engl. Arthur C. Cope Senior Scholar Award) – dodeljuje Američko hemijsko društvo, 2002.
  • Nagrada za istaknuta dostignuća Univerziteta Pensilvanija, Asocijacija diplomiranih studenata i Fi Lambda Ipsilon, 1999.
  • Nagrada Američkog hemijskog društva za podsticaj naučnica u hemijskim naukama, 1998.
  • Nagrada H. Martina Fridmana, Ratgerz Univerzitet (engl. H. Martin Friedmann Lectureship, Rutgers University), 1995.
  • Henri Hil nagrada (engl. Henry Hill Award), 1994.
  • Nagrada Kluba organskih hemičara Filadelfije (engl. Philadelphia Organic Chemist's Club Award), 1994.
  • Glavna nagrada Univerziteta Filadelfija (engl. Philadelphia Chapter Award) – dodeljena na Drugoj godišnjoj asocijaciji američkih žena u nauci, 1991.
  • Lindbek nagrada (engl. Lindback Award) za istaknuto podučavanje, 1991.
  • 34. godišnja nagrada (engl. 34th Annual Scroll Award) – dodeljuje Američki institut hemičara, 1988.
  • Nagrada fakulteta u vlasništvu kompanije American Cyanamid, 1984.
  • Medalja Garvan-Olin (engl. Garvan–Olin Medal), 1978.

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Madeleine M. Joullié”. Institut istorije nauke. Pristupljeno 7. mart 2021. 
  2. ^ a b v Semple, J. Edward (14. jul 2006). „A Tribute to Prof. Madeleine Joullie”. ARKIVOC (Archive for Organic Chemistry). Pristupljeno 7. mart 2021. 
  3. ^ Roehrich, Adrienne M. (14. april 2014). „Notable Scientists: Modern Chemists”. geekgirlcon.com. Pristupljeno 7. mart 2021. 
  4. ^ „How A Chemist Found Prints Charming”. May/June Gazette: Profiles: Dr. Madeleine M. Joullié. Pristupljeno 7. mart 2021. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Medlin Žilije na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Медлин_Жилије&oldid=26206314”