Pređi na sadržaj

Melilja

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Autonomni grad Melilja
Ciudad Autónoma de Melilla
Položaj Melilje
Država Španija
Službeni jezikšpanski
Površina20 km2
Stanovništvo2005.
 — broj st.66.871
 — gustina st.3.343,55 st./km2
 — ISO 3166-2ES-ML
Broj poslanika
(kongres/senat)		1/2
Zvanični veb-sajt Izmenite ovo na Vikipodacima
Luka u Melilji
Mapa Melilje, Španija

Melilja (šp. Melilla) je španski autonomni grad i eksklava na mediteranskoj obali severne Afrike. Španiji pripada od 1497. Tradicionalno se smatrala delom Andaluzije, a pre 1995. bila je deo provincije Malaga. Područje Melilje ima 20 km². Od 14. marta 1995. je autonomni grad. Prema statističkim podacima iz 2006. ima 63.670 stanovnika.

Politički status

[uredi | uredi izvor]

Maroko polaže pravo na Melilju i Seutu i mala španska ostrva duž obale Afrike. Poziva se na sličan teritorijalni zahtev Španije da dobije britansku koloniju Gibraltar. Španska vlada i stanovništvo Seute i Melilje odbijaju marokanski zahtev. Navode da poređenje sa Gibraltarom nije odgovarajuće. Seuta i Melilja su po njima integralni delovi Španije, što nije slučaj sa Gibraltarom, koji je krunska kolonija i nikad nije bio deo teritorije Ujedinjenog Kraljevstva sem kao kolonija.

Ekonomija

[uredi | uredi izvor]

Glavni izvor prihoda su ribolov i industrija prerade ribe i morskih plodova. Prekogranična trgovina, legalna i ilegalna predstavljaju drugi značajan izvor prihoda. Melilja je povezana sa Španijom brodovima i avionima, a ekonomski je povezana i sa Marokom. Većinu voća i povrća uvozi iz Maroka.

Istorija

[uredi | uredi izvor]

Melilja je najpre bila feničansko naselje, a kasnije od Kartagine. U doba Kartagine, Melilja je poznata pod imenom Rusadir. Kasnije je postala deo rimske provincije Mavretanija Tingitana. Melilja je kasnije bila pod vlašću Vandala, Vizantije, Vizigota i Mavara. Postala je španska 1497. godine.

Španska teritorija oko Melilje određivala se nekoliko puta ugovorima sa Marokom — 1859, 1860. i 1861. i 1894. U kasnom 19. veku, kako se širio španski uticaj, tako je Melilja bila jedini ovlašteni centar za trgovinu na obali Rifa. Značaj trgovine je rastao. Najviše se uvozila kozja koža, jaja i vosak, a izvozio se čaj, šećer, sveće i pamučni proizvodi. Španci su imali mnogo problema sa okolnim plemenima, posebno sa nezavisnim berberskim plemenima, koja jedva da su priznavala vlast sultana od Maroka. Učestali su bili i piratski napadi na španske brodove.

Rifski Berberi su 1893. napali Melilju i opsedali su je. Time je započeo Prvi rifski rat, koji je trajao do aprila 1894. godine. Španija je morala da angažuje 25.000 vojnika. U rat se uključio i sultan od Maroka. Španija je pobedila, pa je dobila i zaleđe Melilje, a Maroko je morao da plaća ratnu odštetu i imao je obavezu da pacificira plemena oko Melilje.

Drugi rifski rat izbio je 1909. godine. Dve kompanije pod zaštitom poglavara Rifa su 1908. započele rad na rudnicima olova i gvožđa na oko 20 km od Melilje. Gradila se pruga prema tim rudnicima. Izbila je pobuna protiv poglavara Rifa i tada su napadnuti rudnici, koji su ostali zatvoreni do juna 1909. godine. U julu 1909. je ubijeno nekoliko pružnih radnika iz Evrope. Zbog toga je izbio Drugi Rifski rat između Španije i Berbera. Španci su sa 22.000 vojnika 1910. ponovo pokorili plemena Rifa i otvorili rudnike. Neprijateljstva su ponovo izbila 1911. godine. Abd-el-Krim je Špancima naneo težak poraz. Rif nije bio pokoren sve do 1927. Fransisko Franko je Melilju koristio kao odskočnu dasku odakle je započeo pobunu 1936. godine.

Stanovništvo

[uredi | uredi izvor]

Prema proceni, u gradu je 2008. živelo 71.448 stanovnika. [1]

Demografija
2001.2002.
56.600[2]66.411[2]

Društvo

[uredi | uredi izvor]

Melilja je važila za multikulturno društvo. Hrišćanska većina od 65% se stalno smanjuje, a broj muslimana se povećava i sad iznosi oko 30%. Broj Jevreja se takođe stalno smanjuje. Pred Drugi svetski rat bilo je 20% Jevreja, a sad ih ima samo 2%.

Imigracija

[uredi | uredi izvor]

Postoji značajan pritisak afričkih ilegalnih imigranata, koji pokušavaju da uđu u Melilju, koja je deo Evropske unije na tlu Afrike, što predstavlja poseban i veoma ozbiljan problem kako za Španiju, tako i za Evropsku uniju, kako u pravnom, tako i u humanitarnom smislu, jer imigranti koji uspeju da stignu do granice su iscrpljeni, izgladneli, dehidrirani i zabrinjavajućeg zdravstvenog stanja koji je posledica iscrpljujućeg višednevnog puta preko Sahare.

Na granici se nalazi šest metara visoka dupla ograda sa osmatračkim tornjevima[3]. Posebna granična policija čuva granicu. Ipak imigranti uspevaju da ilegalno uđu u Melilju. Planira se ojačanje granice detekcionim spravama, raspršivačima suzavca, radarima, noćnim video-kamerama. Oktobra 2005. oko 700 migranata iz subsaharske Afrike pokušalo je da uđe u Melilju. Na mnoge od njih je pucala u leđa marokanska žandarmerija. Amnesti internašonal (engl. Amnesty international) je optužio marokansku vladu da je 500 ilegalnih imigranata poslala u pustinju bez hrane i vode.

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ „Stanovništvo po opštinama”. Državni zavod za statistiku. Arhivirano iz originala 08. 12. 2013. g. Pristupljeno 3. 10. 2012. 
  2. ^ a b „Gradovi u Španiji”. City Population. Pristupljeno 3. 10. 2012. 
  3. ^ Dojče vele-svet, Španci dižu novu ogradu u enklavi Meija, 4. oktobar 2005.

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Мелиља&oldid=27978487”