Mesečarenje
| Mesečarenje | |
|---|---|
 | |
| Džon Everet Mile, Somnambulizam, 1871 | |
| Klasifikacija i spoljašnji resursi | |
| Specijalnost | Psihijatrija, medicina sna |
| MKB-10 | F51.3[1] |
| DiseasesDB | 36323 |
| MedlinePlus | 000808 |
| eMedicine | article/1188854 |
| MeSH | D013009 |
Mesečarenje ili somnambulizam (od latinskih reči somnium - san, i ambulare - hodati, šetati) je hodanje u snu. To je pojava pri kojoj osoba (najčešće dete) ustaje noću u snu, hoda, govori ili obavlja složene radnje, pri čemu motorika biva očuvana. Somnambul se u budnom stanju obično ne seća onog što je činio tokom sna. Pojava somnambulizma objašnjava se na različite načine, ali još uvek ne postoji opšte prihvaćena teorija osim one kojom se ukazuje na duboko nesvesne razloge koji su kod svake osobe specifični. Oči osobe koja mesečari su otvorene, ali je njen pogled dalek, zamišljen i izgleda kao da ona gleda kroz vas.[2][3][4]
Somnabul ne posmatra stvari oko sebe adekvatno, pa se može ponašati kao da je drugo doba dana: sprema se za posao, doziva nekog, podgreva ručak, pali i gasi svetlo, rade stvari koje za posmatrača nemaju smisla. Međutim, koliko god vam izgledalo da osoba svesno radi stvari, razgovetno govori, ima koordinirane pokrete, ona vam neće odgovarati na postavljena pitanja, čak vas neće ni primećivati.[5]
Kada se somnabulizam javlja[uredi | uredi izvor]
Somnabulizam se najčešće javlja u detinjstvu. Povremeno se javlja kod dece od 4-12 godina, a u periodu adolescencije se češće javlja kod dečaka nego kod devojčica. Upravo u tom periodu adolescencije, somnabulne aktivnosti mogu nestati same od sebe, ali se mogu javljati i kod odraslih osoba.
Kako spavamo[uredi | uredi izvor]
Tokom spavanja, ljudski mozak prolazi kroz prvu, drugu, treću, četvrtu i REM fazu sna. Te faze zajedno čine jedan ciklus spavanja, koji obično traje 90-100 minuta, a jedno celokupno ljudsko spavanje se sastoji od 4-5 takvih ciklusa. Osoba najčešće mesečari sat ili dva nakon što je zaspala, a može da mesečari do 20 minuta.
Uzroci somnabulizma[uredi | uredi izvor]
Somnabulizam je pojava koja se može prenositi i genetski, javlja se i kod identičnih blizanaca i deset puta je učestalija kod najbližih srodnika osoba koje su imale ili još uvek imaju somnabulne aktivnosti.
Kod dece je teško ustanoviti uzrok somnabulnih aktivnosti. Međutim, uzrok vrlo retko mogu biti neki emocionalni ili psihološki problemi. Ti uzroci su najčešće: - nesanica, - umor, - prekinut san, - bolest ili temperatura, - neki lekovi. Tokom somnabulnih aktivnosti se mogu javiti i neka od sledećih stanja: - apnea, - enuresis nocturna, - noćne more.
Mitovi i zablude o mesečarenju[uredi | uredi izvor]
Jedan od najstarijih mitova jeste da mesečara ne treba buditi dok mesečari, kako ne bi izazvali šok, srčani udar, uplašili ga i ugrozili njegovo zdravlje. Naprotiv, treba ga probuditi. To buđenje nikom neće škoditi osim osobi koja ga budi, jer prilikom buđenja mesečar može imati refleksne reakcije pa može i da udari.
Postoje i verovanja o tome da se somnabul, prilikom izvođenja somnabulnih aktivnosti, ne može povrediti i zamišlja se kao osoba koja u snu hoda sa podignutim rukama ispred sebe, kao zombi. Naravno da se somnabul može povrediti, jer on stvari oko sebe ne vidi onakve kakve jesu i onakve kakve ih vidi kad je budan, pa neke predmete može primeniti na pogrešan način i tome slično. Što se tiče podignutih ruku - one se postavljaju u zavisnosti od toga koju radnju somnabul vrši.
Nekada se takođe verovalo da osobu, dok mesečari, vode duhovi, demoni i duhovi njihovih predaka.
Prevencija[uredi | uredi izvor]
Osobu koja mesečari treba zaštititi. To se može uraditi tako što bi joj se kratko i razgovetno reklo da se vrati u krevet, a ukoliko se somnabul ne obazire na naredbu treba ga probuditi. Treba, takođe, obratiti pažnju na pravilnu ishranu, fizičke aktivnosti, odmor, pravilno spavanje i, naravno, osoba se može obratiti stručnjaku.
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ World Health Organization. (1992). The ICD-10 classification of mental and behavioural disorders: Clinical descriptions and diagnostic guidelines. Version 2016. Geneva: World Health Organization.
- ^ „Sleepwalk to Murder”. 10. 10. 2008. Arhivirano iz originala 10. 10. 2008. g. Pristupljeno 20. 06. 2017.
- ^ „Sleepwalking, sleep murder, sleep walking, automatism, sleep apnea, insanity defense, obstructive sleep apnea, narcolepsy, insomnia, cataplexy, sleepiness, sleep walking, daytime sleepiness, upper airway, CPAP, hypoxemia, UVVP, uvula, Somnoplasty, obesity, airway obstruction, EEG, electroencephalogram, EMG, Epworth Sleepiness Scale, BiPAP, REM behavior disorder, murder, crime, sleep apnea surgery, morbidity, sleep apnea, Scott Falater, Steven Steinberg, Ken Parks, Burgess, sleepiness, journal Sleep, respiratory failure, breathing disorders, daytime sleepiness, upper airway, CPAP, hypoxemia, palate, throat, obesity, airway obstruction, EEG, electroencephalogram, sleep specialists, night terrors, psychiatrists, bruxism, parasomnias, EMG, Epworth Sleepiness Scale, Lawrence Martin, M.D.”.
- ^ „CNN - 'Sleepwalker' convicted of murder”. 25. 6. 1999. Pristupljeno 13. 1. 2015.
- ^ Rachel Nowak (2004-10-15). „Sleepwalking woman had sex with strangers”. New Scientist. Arhivirano iz originala 15. 09. 2008. g. Pristupljeno 2007-04-30.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Ovaj članak ili njegov deo izvorno je preuzet iz Rečnika socijalnog rada Ivana Vidanovića uz odobrenje autora.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- SleepChannel:sleepwalking
- O somnabulizmu Arhivirano na sajtu Wayback Machine (11. mart 2007)
- Mesečarenje dece
 | Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja). |
