Međunarodne sankcije protiv Rusije 2014. godine

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Države koje su uvele sankcije građanima ili korporacijama Rusije ili Krima
  Rusija
  Države koje su uvele sankcije Rusiji
  Države, članice EU, koje su uvele sankcije Rusiji

Godine 2014. nakon krize na Krimu i oružane eskalacije koja je dovela do rata u istočnoj Ukrajini, brojne države i vlade uvele su sankcije pojedincima i preduzećima u Rusiji ili na Krimu. To su bile SAD, EU, Kanada, Japan, Norveška, Crna Gora, Albanija, Švajcarska, Moldavija, Island, Novi Zeland i Australija, kao i sama Ukrajina. Rusija je uzvratila zabranom uvoza hrane iz tih zemalja i organizacija.

Hronologija sankcija[uredi | uredi izvor]

Prvi krug sankcija SAD i EU uveden je 17. marta. 2014. godine, zbog ruske aneksije Krima: uvedena je zabrana putovanja i zamrznuta imovina protiv 21 zvaničnika Rusije ili Krima. [1]

U aprilu dogodila se druga runda sankcija: SAD su uvele zabranu poslovnih transakcija za 7 ruskih državljana i sedamnaest ruskih kompanija. Istog dana, EU je uvela zabranu putovanja za dodatnih 15 ruskih pojedinaca. [2]

Treći krug sankcija dogodio se 17. jula, kada su SAD uvele zabranu poslovanja dvema velikim ruskim energetskim kompanijama, Rosnjeftu i Novateku, dok je EU savetovala Evropsku investicionu banku da više ne ulaže u ruske projekte. [3] Ruska berza RTS je tada zabeležila pad vrednosti akcija od četiri odsto, dok su akcije Rosnjefta pale za pet, a Novateka za 11 odsto. [4] EU je 29. jula prvi put uvela sankcije ruskim naftnim kompanijama, bankama i vojnim kompanijama: zabrana pristupa finansijskim tržištima EU, zabrana prodaje oružja, osetljivih energetskih tehnologija i proizvoda dvostruke namene, kao i civilnih i ratnih. Zamrznuta je i imovina četvorice ruskih biznismena bliskih Vladimiru Putinu, koji su bili optuženi da imaju koristi od aneksije Krima ili da aktivno podržavaju destabilizaciju istočne Ukrajine. [5]

Četvrtu rundu još gorih sankcija EU je uvela 18. decembra. Prema novim merama, zabranjeno je bilo kakvo ulaganje ili finansiranje na Krimu od strane evropskih kompanija i kompanija i time postalo nelegalno, a evropskim turističkim agencijama i jahtama takođe je zabranjen ulazak u bilo koju luku na poluostrvu. Takođe je zabranjen izvoz određenih dobara i tehnologija na Krim, posebno onih vezanih za transport, telekomunikacije, energetski sektor ili industriju proizvodnje nafte, gasa i minerala. [6] Sjedinjene Države su 9. decembra uvele još novih sankcija, uključujući najveću rusku banku Sberbank, dok su zamrzle imovinu pet ruskih odbrambenih tehnoloških kompanija i zabranile izvoz robe, usluga ili tehnologija koje podržavaju istraživanje ili proizvodnju za rusko duboko more, arktičku obalu ili projekte koji imaju potencijal za proizvodnju nafte, a to najviše pogađa pet kompanija – Gasprom, Gasprom njeft, Lukoil, Surgutneftegas i Rosnjeft. [7]

Australija je 3. septembra odlučila da ukine prodaju uranijuma Rusiji u znak protesta zbog politike Moskve prema Ukrajini. [8]

Pored tih mera, Rusija je isključena iz G-8 [9] i Saveta Evrope kao članica. [10]

Ekonomski gubici[uredi | uredi izvor]

Ruski ministar finansija Anton Siluanov rekao je da su 2014. godine sankcije i pad cene nafte za preko 30 odsto koštali Rusiju 140 milijardi dolara. [11] Do kraja 2014. godine ruska rublja je pala za 50 % prema dolaru, te je 16.12. Ruska centralna banka je 2014. godine odlučila da poveća ključnu kamatnu stopu u Rusiji sa 10,5 na 17 %, što je običnom stanovniku Rusije bio veliki teret. [12]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ BBC News (17. 3. 2014). „Ukraine crisis: EU and US impose sanctions over Crimea”. bbc.co.uk. 
  2. ^ BBC News (28. 4. 2014). „Ukraine crisis: US and EU to intensify Russia sanctions”. bbc.co.uk. 
  3. ^ BBC News (17. 7. 2014). „Ukraine crisis: US and EU boost sanctions on Russia”. bbc.co.uk. 
  4. ^ BBC News. „Russian shares fall on Ukraine sanctions boost”. bbc.co.uk. 
  5. ^ „EU i SAD uveli nove sankcije Rusiji; Merkel: To je bilo neizbježno”. Slobodna Dalmacija. 29. 7. 2014. 
  6. ^ „Crimea and Sevastopol: Further EU sanctions approved” (PDF). Vijeće Europe. 18. 12. 2014. 
  7. ^ „Announcement of Expanded Treasury Sanctions within the Russian Financial Services, Energy and Defense or Related Materiel Sectors”. US Department of the Treasury. 9. 12. 2014. 
  8. ^ „Australija prestaje prodavati uran Moskvi”. Slobodna Dalmacija. 3. 9. 2014. 
  9. ^ Abby Ohlheiser (24. 3. 2014). „After Kicking Out Russia, the G8 Is Now The G7”. Wire. Arhivirano iz originala 2015-01-10. g. Pristupljeno 2014-09-08. 
  10. ^ Luka Harding (10. 4. 2014). „Russia delegation suspended from Council of Europe over Crimea”. Guardian. 
  11. ^ Olga Tanas (24. 11. 2014). „Russia Sees $140 Billion Annual Loss From Oil, Sanctions”. Bloomberg. 
  12. ^ BBC News (16. 12. 2014). „Russia makes drastic rate rise to 17% to stem rouble decline”. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Међународне_санкције_против_Русије_2014._године&oldid=27822186”