Pređi na sadržaj

Min Aung Hlajng

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Min Aung Hlajng
Min Aung Hlajng
Lični podaci
Datum rođenja(1956-07-03)3. jul 1956. (67 god.)
Mesto rođenjaTavej (sada Davej), Burma
UniverzitetUniverzitet u Jangonu
Akademija odbrambenog servisa
Porodica
SupružnikKju Kju Hla
Deca>2
Predsednik Saveta državne uprave Mjanmara
Trenutna funkcija
Funkciju obavlja od 2. februara 2021.
PrethodnikAung San Su Ći
12. premijer Mjanmara
Trenutna funkcija
Funkciju obavlja od 1. avgusta 2021.
PredsednikMint Šve (v.d)
PrethodnikTein Sein
Zajednički šef osoblja Oružanih snaga
Trenutna funkcija
Funkciju obavlja od 30. marta 2011.
PredsednikTein Sein
Htin Kav
Vin Mint
Mjing Šve (v.d)
PrethodnikTan Šve

Min Aung Hlajng (burmanski: မငးအောငလင; rođen 3. jula 1956) je burmanski general koji vlada Mjanmarom kao predsedavajući Saveta državne uprave (SAC) od zauzimanja vlast u februarskom državnom udaru 2021. Dodatno je sebe imenovao za premijera Mjanmara u avgustu 2021. On je predvodio Tatmadav (oružane snage Mjanmara), nezavisnu granu vlade, kao vrhovnog komandanta službi odbrane od marta 2011, kada je izabran da uspe dugogodišnji vojni vladar, viši general Tan Šve, koji je preneo vođstvo nad zemljom na civilnu vladu nakon penzionisanja.[1][2][3] Pre nego što je preuzeo vođstvo nad Tatmadavom, Min Aung Hlajng je služio kao zajednički načelnik štaba od 2010. do 2011. godine.

Rođen u Daveju (ranije Tavej), Minbu, Burma (sada Mjanmar), Min Aung Hlajng je studirao pravo na Univerzitetu umetnosti i nauke u Rangunu pre nego što se pridružio vojsci. Uzdigavši se kroz njene redove, postao je viši general (general sa pet zvezdica) do 2013. godine.[4] Tokom perioda civilne vladavine od 2011. do 2021. godine, Min Aung Hlajng je radio na tome da obezbedi stalnu ulogu vojske u politici i sprečio je funkcionisanje vojske. mirovni proces sa etničkim naoružanim grupama. Misija Ujedinjenih nacija za utvrđivanje činjenica otkrila je da je on namerno počinio genocid nad Rohinjama. Održavao je suprotstavljeni odnos sa demokratski izabranom državnom savetnicom Aung San Su Ći, iako ga je ona branila od optužbi za genocid.[5]

Min Aung Hlajng je neosnovano tvrdio o široko rasprostranjenim neregularnostima glasanja i izbornoj prevari na opštim izborima u Mjanmaru 2020. godine, na kojima je Nacionalna liga za demokratiju (NLD) Aung San Su Ći pobedila na ubedljivim reizborima. Zatim joj je oduzeo vlast u državnom udaru 2021.[6][7][8] Od njega se očekivalo da će se kandidovati za predsednika Mjanmara da je vojna stranka, Partija solidarnosti i razvoja (USDP), osvojila dovoljno mesta u parlamentu da ga izabere, i da bi morao da se povuče kao vrhovni komandant zbog zakonske starosne granice.[9] Sa izbijanjem masovnih protesta protiv njegove vladavine, Min Aung Hlajng je naredio suzbijanje i suzbijanje demonstracija,[10] što je izazvalo građanski rat koji je u toku.[11]

Snage Mina Aunga Hlajnga su koristile taktiku spaljene zemlje u građanskom ratu, uključujući vazdušne napade na civile.[12][13] On je naredio pogubljenje istaknutih prodemokratskih aktivista, što je prva primena smrtne kazne u poslednjih nekoliko decenija.[14][15] U februaru 2024. aktivirao je mjanmarski zakon o regrutaciji za regrutaciju 60.000 mladih ljudi u Tatmadav.[16] U spoljnoj politici se opirao uticaju Asocijacije nacija jugoistočne Azijae (ASEAN) i oslanjao se na veću saradnju sa Rusijom, Kinom i Indijom.[17][18] Kao odgovor na njegovo kršenje ljudskih prava i korupciju, Min Aung Hlajng i njegova vlada bili su podvrgnuti širokom nizu međunarodnih sankcija, vraćajući Mjanmaru njegov raniji status parije. Indeks demokratije za 2022. ocenio je Mjanmar pod Minom Aungom Hlajngom kao drugi najautoritativniji režim na svetu, dok je samo Avganistan ocenjen kao manje demokratski.[19]

Min Aung Hlajng sastanak sa indijskim premijerom Narendra Modi u Nju Delhiju 29. jula 2015. godine

Građanski rat u Mjanmaru[uredi | uredi izvor]

Min Aung Hlajng sastanak sa Filipinskim predsednikom Rodrigom Duterteom u Nejpjidu, Mjanmar 20. marta 2017.
Min Aung Hlajng sastanak sa ruskim ministrom odbrane Sergejom Šojguom 20. januara 2018. godine

Nakon četvorici aktivista proekmokratskog odstupanja 24. jula 2022. godine, ASEAN-a, Hun Sen, predstavnika UN-a i zapadnih lidera osudio je pogubljenja.[20][21] 7. septembra 2022. godine, Min Aung Hlajng sastao se sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom na margini ekonomskog sastanka na istočnom ekonomskom forumu (EEF), u Vladivostoku, istočnoj Rusiji, kada su se sastali prvi put od državnog udara.[22]

U januaru 2023. godine, Min Aung Hlajng je usvojilo novi izborni zakon koji je imao za cilj da postave sledeće opšte izbore u korist vojne proksi stranke, Partije solidarnosti i razvoja unije (USDP).[23][24] On je smatran kandiidatom za predsednika Mjanmara na narednim predsedničkim izborima.[25]

Min Aung Hlajng je odbio da se odrekne svojih hitnih ovlasti kada su ustavno postali da ističu 1. februara 2023. godine, dodatno odgađajući nove izbore.[26][27]

U martu 2023. godine, Min Aung Hlajng je napravio retki javni nastup na parandici o oružanim snagama navodeći da će njegova vlada nastaviti da se bori protiv grupa otpora u zemlji i njihova "dela terora". General Hlajng nazvao je njegove kritike pristalice terorizma.[28]

Počevši od 20. januara, više pro-vojnih figura osudilo je Mina Aunga Hlajnga za nesposobnost i prekomerno samo-interesovanje nakon što je Tatmadav pretrpeo neviđeni niz poraza tokom rada 1027.[29] U februaru 2024, da se pozabavi pitanjima kašnjenja Tatmadav, Min Aung Hlajng aktivirao je zakon o regrutovanju Mjanmara prvi put, sa planovima za izradu 60.000 mladih muškaraca i žena.[16][30] Za muškarci starosti 18-35 i žene starosti od 18 do 27 godina biće obavezno da služe do pet godina pod vanrednošću ili suočanim pet godina zatvora.[31]

U martu 2024. Min Aung Hlajng je tvrdio da je u dan oružanih snaga parade mlade ljude prevare da podržavaju otpor protiv vojske i optuženih "nekih moćnih nacija" pokušavajući da ometaju u unutrašnju poslove Mjanmara.[32]

Dok je posećivao Akademiju odbrambene usluge tokom Tinjana, tradicionalnog mjanmarskog novogodišnjog festivala vode, Min Aung Hlajng, vođa vojnog državnog udara, našao se u prekrivačima opasnosti. 14. aprila 2024. godine u 21:00, Mandalaj Narodna odbrambena snaga pokrenula je raketni napad koristeći rakete od 107 mm. Napad, koji je ciljao Vojno univerzitet Pin O Lin i vojnog tehnološkog univerziteta, bio je pokušaj hramara da ga eliminiše. Preko 20 raketa je otpušteno, a 17 njih eksplodira, usko propuštaju svoju metu. Ovaj mučni incident ne samo da je naglasio ozbiljne bezbednosne pretnje koje su se suočavali savojnim osobljem, već je i naglasio isparljiva i napeta atmosfera koja je prevladala u Mjanmaru u tom periodu, dodajući u toku.[33]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Myanmar army ruler takes prime minister role, again pledges elections”. Reuters. 1. 8. 2021. Arhivirano iz originala 1. 8. 2021. g. Pristupljeno 10. 8. 2021. 
  2. ^ "Who is Myanmar junta chief Min Aung Hlaing? 5 things to know," Arhivirano 19 decembar 2021 na sajtu Wayback Machine 6 February 2021, Nikkei Asia, retrieved 28 December 2021
  3. ^ „Myanmar coup: Aung San Suu Kyi detained as military seizes control”. BBC News. 1. 2. 2021. Arhivirano iz originala 31. 1. 2021. g. 
  4. ^ „Myanmar coup: Who is army Chief Min Aung Hlaing?”. The Business Standard. 1. 2. 2021. Arhivirano iz originala 13. 8. 2021. g. Pristupljeno 27. 3. 2021. 
  5. ^ Faulder, Dominic (1. 2. 2023). „Myanmar's iron-fisted ruler Min Aung Hlaing fights to stay on his throne”. Nikkei Asia. Bangkok, Thailand. Arhivirano iz originala 7. 2. 2023. g. Pristupljeno 7. 2. 2023. 
  6. ^ „အရေးပေါ်ကာလ ဆောင်ရွက်ပြီးစီးပါက ရွေးကောက်ပွဲ ပြန်လည်ကျင်းပ၍ အနိုင်ရပါတီအား နိုင်ငံတော်တာဝန်ကို လွှဲအပ်ပေးနိုင်ရေး ဆောင်ရွက်မည်ဖြစ်ကြောင်း တပ်မတော်ထုတ်ပြန်”. 7 Day Daily (na jeziku: burmanski). 1. 2. 2021. Arhivirano iz originala 6. 2. 2021. g. 
  7. ^ „Myanmar military seizes power, detains elected leader Aung San Suu Kyi”. Reuters. Arhivirano iz originala 1. 2. 2021. g. Pristupljeno 1. 2. 2021. 
  8. ^ Goodman, Jack (5. 2. 2021). „Myanmar coup: Does the army have evidence of voter fraud?”. BBC News. Pristupljeno 7. 2. 2023. 
  9. ^ Rasheed, Zaheena (1. 2. 2021). „Why Myanmar's military seized power in a coup”. Al Jazeera. Arhivirano iz originala 7. 2. 2023. g. Pristupljeno 7. 2. 2023. 
  10. ^ „Two people in critical condition after police shoot peaceful protesters with live bullets in Naypyitaw – doctor”. Myanmar NOW (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 5. 12. 2021. g. Pristupljeno 9. 2. 2021. 
  11. ^ Tharoor, Ishaan (21. 7. 2022). „Myanmar's junta can't win the civil war it started”. The Washington Post. Arhivirano iz originala 16. 8. 2022. g. Pristupljeno 7. 2. 2023. 
  12. ^ Ratcliffe, Rebecca (31. 1. 2023). „'Monster from the sky': two years on from coup, Myanmar junta increases airstrikes on civilians”. The Guardian. Arhivirano iz originala 6. 2. 2023. g. Pristupljeno 7. 2. 2023. 
  13. ^ Sidhu, Sandi; Yeung, Jessie; TZ, Salai; Watson, Ivan (1. 2. 2023). „'Mom, please just kill me': A world looks away from Myanmar's descent into horror”. CNN. Arhivirano iz originala 7. 2. 2023. g. Pristupljeno 7. 2. 2023. 
  14. ^ „Myanmar: Who are the rulers who have executed democracy campaigners?”. BBC News. 25. 7. 2022. Arhivirano iz originala 5. 1. 2022. g. Pristupljeno 7. 2. 2023. 
  15. ^ „World condemns Myanmar junta for 'cruel' execution of activists”. Reuters. 25. 7. 2022. Arhivirano iz originala 14. 2. 2023. g. Pristupljeno 7. 2. 2023. 
  16. ^ a b Peck, Grant (14. 2. 2024). „Myanmar says newly activated conscription law will draft 5,000 people a month. Some think of fleeing”. Associated Press. Bangkok, Thailand. Pristupljeno 14. 2. 2024. 
  17. ^ „China, Russia, India enabling Myanmar's military rule: Report”. Al Jazeera. 2. 11. 2022. Arhivirano iz originala 7. 2. 2023. g. Pristupljeno 7. 2. 2023. 
  18. ^ „Myanmar warns ASEAN that pressure would be counterproductive”. Al Jazeera. 28. 10. 2022. Arhivirano iz originala 7. 2. 2023. g. Pristupljeno 7. 2. 2023. 
  19. ^ Campbell, Joshua (13. 4. 2023). „Min Aung Hlaing”. The 100 Most Influential People of 2023. TIME. Arhivirano iz originala 16. 4. 2023. g. Pristupljeno 16. 4. 2023. „Min Aung Hlaing has returned Myanmar to a pariah state and made it the world’s second most authoritarian regime, per the Economist Intelligence Unit’s 2022 Democracy Index. Only Taliban-ruled Afghanistan ranked worse.” 
  20. ^ „La ASEAN dice que podría repensar el acuerdo de paz con Birmania si la junta militar sigue ejecutando prisioneros”. Europa Press. 2022-08-03. Arhivirano iz originala 4. 8. 2022. g. Pristupljeno 2022-08-04. 
  21. ^ Paddock, Richard (25. 7. 2022). „Myanmar Executes Four Pro-Democracy Activists, Defying Foreign Leaders”. The New York Times. Arhivirano iz originala 16. 11. 2022. g. Pristupljeno 16. 11. 2022. 
  22. ^ „Myanmar's Min Aung Hlaing meets Putin for first time since coup”. www.aljazeera.com (na jeziku: engleski). 7. 9. 2022. Arhivirano iz originala 29. 9. 2022. g. Pristupljeno 29. 9. 2022. 
  23. ^ „Myanmar military announces strict new election law ahead of polls”. Al Jazeera. 27. 1. 2023. Arhivirano iz originala 28. 1. 2023. g. Pristupljeno 28. 1. 2023. 
  24. ^ „Myanmar army set to cement rule with tough new election criteria”. Reuters. 27. 1. 2022. Arhivirano iz originala 28. 1. 2023. g. Pristupljeno 28. 1. 2023. 
  25. ^ „Min Aung Hlaing's Mania for the Presidency Is Alive and Well—and May Soon Bear Fruit”. The Irrawaddy. 6. 1. 2023. Arhivirano iz originala 2. 2. 2023. g. Pristupljeno 28. 1. 2023. 
  26. ^ „Myanmar military rulers extend state of emergency by six months”. Al Jazeera. 1. 2. 2023. Pristupljeno 1. 2. 2023. 
  27. ^ „Myanmar junta extends state of emergency, effectively delaying polls”. Agence France-Presse. Yangon: France24. 1. 2. 2023. Pristupljeno 1. 2. 2023. 
  28. ^ „Myanmar army chief vows to crush resistance in rare speech”. BBC News. 27. 3. 2023. Pristupljeno 27. 3. 2023. 
  29. ^ ‘Worst leader’: Military’s winter of discontent January 19, 2024. Frontier Myanmar. Arhivirano januar 20, 2024 na sajtu Wayback Machine
  30. ^ Paddock, Richard (13. 2. 2024). „Its Forces Depleted, Myanmar Junta Says It Will Enforce a Military Draft”. The New York Times. Pristupljeno 14. 2. 2024. 
  31. ^ „Myanmar’s junta declares it will enforce military service laws for young people”. The Guardian. 10. 2. 2024. Pristupljeno 14. 2. 2024. 
  32. ^ „Min Aung Hlaing talks tough as Myanmar’s armed forces face growing pressure”. Al Jazeera. 2024-03-28. 
  33. ^ „How did the shock missile attack at Pyin U Lwin, the military base, happen?”. BBC News Myanmar. 2024-04-15. Pristupljeno 2024-04-16. 

Spoljašne veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Мин_Аунг_Хлајнг&oldid=27760597”