Mihail Kornijenko
| Mihail Kornijenko | |
|---|---|
 | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 15. april 1960. |
| Mesto rođenja | Sizranj, Sovjetski Savez |
| Državljanstvo | Rusko |
| Zanimanje | Inženjer |
| Karijera | |
| Tip | Kosmonaut Roskosmosa  |
| Status | aktivan |
| Vreme u svemiru | 516 dana 10 sati 1 minut |
| Svemirske šetnje | 2 (12 sati 13 minuta) |
| Selekcija | kosmonautska grupa 1998. |
| Misije | Sojuz TMA-18, Ekspedicija 23/24, Ekspedicija 43/44/45/46 (Sojuz TMA-18M) |
| Logo misija |        |
| Odlikovanja |  |
Mihail Borisovič Kornijenko (rus. Михаил Борисович Корниенко) je ruski kosmonaut. U braku je sa Irinom Kornijenko, koja je po zanimanju fizičar, i sa njom ima jednu ćerku. Njegov otac, Boris G. Kornijenko, po zanimanju je bio vojni pilot i tragično je nastradao u padu vojnog aviona 1965. godine.[1]
Obrazovanje[uredi | uredi izvor]
Kornijenko je završio srednju školu br. 15 u Čeljabinsku 1977. godine. Proveo je šest godina (1981–1987) studirajući na moskovskom institutu za avijaciju.
Vojna karijera i radno iskustvo[uredi | uredi izvor]
Po završetku srednje škole, Kornijenko je radio u fabrici za proizvodnju radio–opreme, u Čeljabinsku. U novembru 1978. godine pozvan je u službu sovjetske armije. Služio je kao padobranac u mestu Kirovobad, u današnjem Azerbejdžanu. Završio je vojnu službu u maju 1980. godine sa činom mlađeg vodnika. Radio je u moskovskoj policiji u periodu 1980–1986. g. U istom periodu pohađao je nastavu na moskovskom institutu za avijaciju. Nakon diplomiranja na ovom institutu imao je zvanje mašinskog inženjera za rukovanje tečnim gorivima raketnih motora. Napustio je službu u moskovskoj policiji i počeo da radi kao mašinski inžnjenjer. Od 1986. do 1991. godine radio je u kosmičkom centru u Bajkonuru kao specijalista za rukovanje opremom.
Radio je za razne kompanije između 1991. i 1995. godine. U oktobru 1995. g. počeo je da radi kao inženjer u raketno-kosmičkoj korporaciji Energija.
Kosmonautska karijera[uredi | uredi izvor]
Kornijenko je 24. februara 1998. godine postao kandidat za test-kosmonauta[2], a 1999. godine, nakon osnovne obuke u Centru za obuku kosmonauta Jurij Gagarin, postao je kvalifikovani test-kosmonaut. Od 1999. trenirao je sa grupom kosmonauta koji će leteti na MSS, tzv. MSS grupom. Bio je član rezervne posade Ekspedicije 8, kao letački inženjer.
Zatim je 2005. bio rezervni letački inženjer za posadu Ekspedicije 15, koja je lansirana letelicom Sojuz TMA-10.
Ekspedicija 23/24[uredi | uredi izvor]
Kornijenko je boravio na Međunarodnoj svemirskoj stanici kao letački inženjer Ekspedicije 23 i Ekspedicije 24. Poleteo je 2. aprila 2010. godine letelicom Sojuz TMA-18 sa kosmodroma Bajkonur. Zajedno sa njim u svemirskom brodu su bili kosmonaut Roskosmosa Aleksandar Skvorcov i astronaut Nase Trejsi Koldvel-Dajson.[3]
Po završetku Ekspedicije 24, letelica Sojuz TMA-18 sa tročlanom posadom odvojila se od MSS u 03.00 UTC, 24. septembra 2010. godine. Nakon uspešnog odvajanja orbitalnog i pogonskog modula, komandni modul letelice Sojuz uspešno se prizemljio 25. septembra nedaleko od grada Arkalika u Kazahstanu, u 05.23 UTC.
Po povratku na Zemlju, u intervjuu je izjavio: „Kada ste u svemiru, najviše vam nedostaje sama Zemlja, njeni mirisi. Nedostajalo mi je i drveće, sanjao sam ga. Čak sam počeo i da haluciniram. Ponekad mi se činilo da osećam dim, vatru i roštilj! Na kraju sam postavio slike drveća na zid svoje kabine kako bi se oraspoložio. Zemlja vam zaista nedostaje tamo gore.“[4]
Svemirske šetnje[uredi | uredi izvor]
Kornijenko i njegov kolega, ruski kosmonaut Fjodor Jurčihin, su 27. jula 2010. godine učestvovali u svemirskoj šetnji izvan MSS. Dvojica kosmonauta su 23. jula ušli u svoja svemirska odela i sproveli simulaciju aktivnosti koje ih čekaju tokom šetnje. Unutar modula Pirs izvršili su proveru svih sistema odela, vežbali kretanje i orijentisanje u prostoru, kao i pokretljivost ruku i šaka unutar nezgrapnih rukavica na svemirskim odelima. Tokom svemirske šetnje, Kornijenko i Jurčihin su instalirali automatski sistem za pristajanje KURS na modul Rasvjet (MRM1), zatim su instalirali kablove i zamenili staru video kameru novom.[5] Šetnja je počela u 04.11 UTC, nakon što su kosmonauti obukli svoja Orlan svemirska odela, izvršili dekompresiju unutrašnjosti modula Pirs i izašli napolje u svemir. Ovo je bila 25. po redu ruska svemirska šetnja na MSS.[6]
Tokom radova na eksterijeru stanice, oko 06.45 UTC, kosmonauti su slučajno izgubili jedan predmet koji je lagano odleteo sa mesta na kome su radili.[7] Nakon kraćeg razmatranja šta bi taj objekat mogao da bude, došli su do zaključka da je verovatno u pitanju spojnica kojom se kablovi drže na okupu nakon instalacije. Približno sat vremena kasnije, još jedan manji objekat je odleteo u svemir. Ova šetnja svemirom je ukupno trajala šest sati i 42 minuta.
Jednogodišnja misija na MSS[uredi | uredi izvor]
U novembru 2012. godine, Nasa, Roskosmos i ostali međunarodni partneri izabrali su dva iskusna kosmonauta za misiju na MSS u trajanju od jedne godine. Primarni cilj ove misije, zakazane za 2015. godinu, je prikupljanje naučnih podataka koji su od suštinskog značaja za istraživanje sunčevog sistema u budućnosti. Nasa je izabrala Skota Kelija, a Roskosmos je izabrao Mihaila Kornijenka. Keli i Kornijenko će poleteti ruskom letelicom Sojuz sa kosmodroma Bajkonur u proleće 2015. godine, a sleteti na području oko Bajkonura u Kazahstanu u proleće 2016. godine. Keli i Kornijenko se znaju od ranije; Keli je bio član rezervne posade za Ekspediciju 23/24 u kojoj je Kornijenko bio letački inženjer. Tokom ove jednogodišnje misije naučnici se nadaju da steknu bolji uvid u način na koji se ljudsko telo prilagođava uslovima koji vladaju u svemiru. Prikupljeni podaci iz dvanaestomesečne ekspedicije će upotpuniti dosadašnje podatke o zdravlju i efikasnosti u radu članova posade, i pomoći u određivanju protivmera kojima bi se umanjio rizik tokom letova u duboki svemir koje Nasa ima u planu (na Mesec, asteroid i kasnije Mars).[8]
Po okončanju ove misije magazin Fortune je Kornijenka i Kelija uvrstio na listu 50 svetskih lidera, na kojoj su zauzeli 22. mesto.[9][10]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ NASA (novembar 2006). „Biographical Data:Mikhail Borisovich Kornienko”. Pristupljeno 19. 3. 2010.
- ^ RSC, ENERGIA (mart 2007). „Mikhail B. Kornienko”. Arhivirano iz originala 22. 05. 2010. g. Pristupljeno 19. 3. 2010.
- ^ Harwood, William (2. 4. 2010). „Soyuz crew transport capsule heads for space station”. Spaceflight Now. Pristupljeno 3. 6. 2010.
- ^ Russian Federal Space Agency (28. 9. 2010). „Soyuz TMA-18 Cosmonauts Share Some Experiences from Space”. Arhivirano iz originala 05. 03. 2012. g. Pristupljeno 17. 10. 2010.
- ^ NASA (21. 7. 2010). „Expedition 24 Spacewalk Briefing”. Arhivirano iz originala 23. 07. 2010. g. Pristupljeno 24. 7. 2010.
- ^ Moskowitz, Clara (27. 7. 2010). „Despite Losing Tools, Cosmonauts Complete Spacewalk”. SPACE.com. Pristupljeno 28. 7. 2010.
- ^ Ray, Justin (27. 7. 2010). „Spacewalkers complete overnight excursion”. Spaceflight Now. Pristupljeno 28. 7. 2010.
- ^ „NASA, Roscosmos Assign Veteran Crew to Yearlong Space Station Mission”. NASA. 26. 11. 2012. Pristupljeno 26. 11. 2012.
- ^ Džaparidze, Mihail (24. 3. 2016). „Žurnal Fortune vklюčil rossiйskogo kosmonavta Kornienko v spisok veličaйših liderov mira”. TASS. Pristupljeno 25. 3. 2016.
- ^ „Scott Kelly and Mikhail Kornienko”. Fortune. Arhivirano iz originala 27. 3. 2016. g. Pristupljeno 25. 3. 2016.
