Mohamed Reza Pahlavi

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Mohamed Reza Pahlavi
Zvanični portret iz 1973. godine
Lični podaci
Datum rođenja(1919-10-26)26. oktobar 1919.
Mesto rođenjaTeheran, Persija
Datum smrti27. jul 1980.(1980-07-27) (60 god.)
Mesto smrtiKairo, Egipat
Porodica
SupružnikFawzia Fuad of Egypt, Soraya Esfandiary-Bakhtiari, Farah Pahlavi
PotomstvoŠahnaz, Reza, Farahnaz Pahlavi, Ali-Reza Pahlavi, Leila Pahlavi
RoditeljiReza Pahlavi
Tadj ol-Molouk of Iran
DinastijaPahlavi
Šah Irana
Period16. septembar 1941 — 11. februar 1979.
PrethodnikReza Šah Pahlavi
Naslednikfunkcija ukinuta
Ruholah Homeini kao Vrhovni vođa
Potpis

Mohamed Reza Pahlavi (persijski: محمد رضا پهلوی; Teheran, 26. oktobar 1919 — Kairo, 27. jul 1980)[1] poznat i kao Mohamed Reza Šah, je bio poslednji iranski šah.[2] Na vlast je došao nakon abdikacije oca Reze Pahlavija pod sovjetsko-britanskim pritiskom zbog njegove simpatije prema Nemačkoj u Drugom svetskom ratu. U ustavnoj krizi 1953. došao je u sukob s predsednikom vlade i vođom Nacionalne stranke Irana Mohamedom Mosadikom, koji se protivio velikim ovlašćenjima šaha i učestvovanju stranoga kapitala u iranskoj naftnoj industriji. Mohamed Reza Pahlavi se sklonio u Italiju, ali se posle intervencije vojske, koja mu je pružila podršku, vratio u zemlju i oborio Mosadika s vlasti. Reformama 1963. pokušao je da modernizuje državu. Povezanost s američkim kapitalom, preterano bogaćenje i odvlačenje bogatstva iz zemlje, nedemokratski režim vlasti s osloncem na vojsku i nasilno gušenje opozicije, izazvali su otpor naroda, na koji su počeli najviše uticati verski vođe muslimana šiita. Nezadovoljne mase, predvođene ajatolahom Ruholahom Homeinijem, sprovele su revoluciju protiv šaha i dinastije Pahlavi, pa je Mohamed Reza pod sveopštim pritiskom 1979. napustio zemlju. Kada je u martu 1979. referendumom izglasana Islamska nacionalna republika Iran, vlast dinastije Pahlavi formalno je prestala.

Sa jugoslovenskim liderom Titom u poseti Beogradu, 1973.
Šah sa suprugom Farom posećuje indijsku premijerku Indiru Gandi. Slika je iz 1970. godine

Mohamed Reza Šah uzeo je titulu Šahanšah („Kralj kraljeva“)[3] 26. oktobra 1967. On je bio je drugi i poslednji monarh Pahlavijeve kuće. Mohamed Reza Šah Pahlavi je imao nekoliko drugih titula, uključujući naslov Arijamer („Svetlost Arijaca“) i Bozorg Arteštaran („Vrhovni komandant“). Njegov san o onome što je nazivao „velikom civilizacijom“ (pers. تمدن بزرگ) u Iranu doveo je do brze industrijske i vojne modernizacije, kao i do ekonomskih i socijalnih reformi.[4][5]

Mohamed Reza je došao na vlast tokom Drugog svetskog rata nakon što je Anglo-sovjetska invazija prisilila abdikaciju njegovog oca, Reza Šah Pahlavija. Tokom vladavine Mohameda Reze, naftnu industriju u britanskom vlasništvu nakratko je nacionalizovao iranski premijer Mohamed Mosadik sve dok državni udar podržan od Velike Britanije i SAD-a nije svrgnuo Mosadika i vratio strane naftne kompanije prema Sporazumu o konzorcijumu iz 1954. godine.[6]

U oktobru 1971. Iran je obeležio godišnjicu od 2.500 godina neprekidne persijske monarhije od osnivanja Ahemenidskog carstva od strane Kira Velikog. Paralelno sa ovom proslavom, Mohamed Reza je promenio merilo iranskog kalendara iz hedžre na početak Prvog persijskog carstva, mereno od krunisanja Kira Velikog.[7] Mohamed Reza je takođe uveo Belu revoluciju, seriju ekonomskih, socijalnih i političkih reformi sa proklamovanom namerom transformisanja Irana u globalnu silu i modernizacije nacije nacionalizacijom određenih industrija i davanjem biračkog prava ženama. Tokom njegove 38-godišnje vladavine, Iran je potrošio milijarde na industriju, obrazovanje, zdravstvo i oružane snage i uživao je stope ekonomskog rasta veće od Sjedinjenih Država, Engleske i Francuske. Nacionalni dohodak takođe je porastao 423 puta. Do 1977, iranski izdaci za oružane usluge učinili su ga petom najjačom vojnom silom na svetu.[8]

Mohamed Reza izgubio je podršku šiitskog sveštenstva Irana i radničke klase zbog navodne korupcije povezane sa njim i kraljevskom porodicom, ugušivanja političkih disidenata putem iranske obaveštajne agencije SAVAK (uključujući hapšenje do 3.200 političkih zatvorenika), široko rasprostranjeno mučenje i zatvaranje političkih neistomišljenika,[9] proterivanje stranke Tudeh, podrške SAD-a i Velike Britanije njegovom režimu, njegove politika modernizacije, sekularizma, sukob sa bogatim trgovcima poznatim pod imenom bazari, odnosa sa Izraelom i sukoba sa levičarima i islamistima.

Do 1978. godine, ovaj politički nemir postao je narodna revolucija koja je dovela do svrgavanja monarhije.[10] Masakr na trgu Jaleh, gde je njegova vojska pokosila stotine do hiljade demonstranata;[11] požar Bioskopa Reks, podmetnuti požar za koji je uglavnom ali pogrešno okrivljivan na SAVAK u Abadanu; prebezi i pobune u oružanim snagama,[12] Muharem protesti preko 5 miliona Iranaca; i sastanak zapadnih lidera koji je šah smatrao povlačenjem njihove podrške, učinili je njegovu poziciju u Iranu neodrživom. On je otišao iz Irana u egzil[13] 17. januara 1979. Mada je šak govorio na Zapadu da on preferira da napusti zemlju, nego da puca na svoj narod,[14] broj ljudi koje su šah i njegova vojska ubili tokom revolucije kreću se od 2000 (zapadne procene) do 60000 (tvrdnje Islamske Republike Iran).[15] Ubrzo nakon toga, Iranska monarhija je formalno ukinuta, a Iran je proglašen islamskom republikom koju je vodio Ruholah Homeini (na zapadu poznat kao Ajatolah Homeini). Šah je umro u egzilu u Egiptu, čiji mu je predsednik Anvar Sadat odobrio azil.

Detinjstvo i mladost[uredi | uredi izvor]

Mohamed Reza 1930. godine

Rođen u Teheranu, od oca Reze Kana (kasnije Reza Šah Pahlavi) i njegove druge supruge, Tadž ol-Moluk,Mohamed Reza je bio najstariji sin Reze Kana, koji je kasnije postao prvi Šah dinastije Pahlavi, i treće od njegovih jedanaestoro dece. Njegov otac, bivši brigadni general Perzijske kozačke brigade, bio je Mazandaranskog porekla.[16] Otac mu je rođen u Alaštu, okrug Savaduh, provincija Mazandaran. Deda po ocu Mohameda Reze, Abas-Ali, bio je Mazandaran,[17][18][19][20] angažovan u 7. Savadškom puku, i služio je u Anglo-persijskom ratu 1856.[21] Baka po ocu Mohameda Reze, Nouš-Afarin, bila je muslimanska imigrantkinja iz Gruzije (tada deo Ruskog carstva),[22][23] čija je porodica emigrirala u Iran nakon što je Iran bio primoran da ustupi sve svoje teritorije na Kavkazu nakon Rusko-persijskih ratova nekoliko decenija pre rođenja Reza Kana.[24] Majka Mohameda Reze, Tadž ol-Moluk, bila je poreklom iz Azerbejdžana, rođena u Baku, Rusko carstvo (danas Azerbejdžan).

Bibliografija[uredi | uredi izvor]

Mohamed Reza je objavio nekoliko knjiga tokom svog perioda na prestolu i dva kasnija dela nakon pada. Između ostalih, tu spadaju:

  • Mission for My Country (1960)
  • The White Revolution (1967)
  • Toward the Great Civilisation (Persian version: Imperial 2536 = 1977 CE; English version: 1994)
  • Answer to History (1980)
  • The Shah's Story (1980)

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Historic Personalities of Iran: Mohammad Reza Shah Pahlavi”. www.iranchamber.com. Pristupljeno 19. 2. 2017. 
  2. ^ „Poslednji šah”. Iransko Kamerno veće -. Pristupljeno 22. 06. 2014. 
  3. ^ D. N. MacKenzie. A Concise Pahlavi Dictionary. Routledge Curzon, 2005.
  4. ^ Reza Gholami (2016). Secularism and Identity: Non-Islamiosity in the Iranian Diaspora. Routledge. str. 80. ISBN 9781317058274. 
  5. ^ Leila Alikarami (2019). Women and Equality in Iran: Law, Society and Activism. Bloomsbury. str. 54. ISBN 9781788318877. 
  6. ^ Kinzer, Stephen (2003). All the Shah's Men: An American Coup and the Roots of Middle East Terror. New York: John Wiley & Sons. str. 195 f. ISBN 0-471-26517-9. 
  7. ^ „March, 15, 1976 A.D.: Iran Switches To Imperial Calendar”. The Iranian History Chronicle. Arhivirano iz originala 22. 12. 2016. g. Pristupljeno 16. 7. 2015. 
  8. ^ Cooper, Andrew. The Fall of Heaven. str. 21,22. 
  9. ^ „Torture still scars Iranians 40 years after revolution”. AP NEWS. 6. 2. 2019. Pristupljeno 26. 1. 2020. 
  10. ^ Razipour, Suzanne Maloney and Keian (2019-01-24). „The Iranian revolution—A timeline of events”. Brookings (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-02-10. 
  11. ^ Staff, IFP Editorial (2016-09-07). „Iran's Black Friday: Massacre of Thousands in 1978”. Iran Front Page (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-02-10. 
  12. ^ „Military Defection” (PDF). 
  13. ^ Kabalan, Marwan J. (2020). „Iran-Iraq-Syria”. Ur.: Mansour, Imad; Thompson, William R. Shocks and Rivalries in the Middle East and North Africa. Georgetown University Press. str. 113. „After more than a year of civil strife and street protests, Shah Mohammad Reza Pahlavi left Iran for exile in January 1979.” 
  14. ^ Cooper, Andrew. The Fall of Heaven. str. 10,36. 
  15. ^ „Constitution of the Islamic Republic of Iran” (PDF). 
  16. ^ Gholam Reza Afkhami (27 October 2008). The Life and Times of the Shah. University of California Press. p. 4. ISBN 978-0-520-25328-5.
  17. ^ „سندی نویافته از نیای رضاشاه” (PDF). پرتال جامع علوم انسانی. 
  18. ^ معتضد, خسرو (1387). تاج های زنانه (چاپ اول izd.). تهران: نشر البرز. str. 46 47 48 49 50 51 جلد اول. ISBN 9789644425974. 
  19. ^ نیازمند, رضا (1387). رضاشاه از تولد تا سلطنت (چاپ ششم izd.). تهران: حکایت قلم نوین. str. 15 16 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 39 40 43 44 45. ISBN 9645925460. 
  20. ^ زیباکلام, صادق (1398). رضاشاه (اول izd.). تهران: روزنه،لندن:اچ انداس. str. 61,62. ISBN 9781780837628. 
  21. ^ Nahai, Gina B. (2000). Cry of the Peacock. New York: Simon and Schuster. str. 180—181. ISBN 0-7434-0337-1. Pristupljeno 31. 10. 2010. 
  22. ^ Afkhami, Gholam Reza (2009). The Life and Times of the Shah. University of California Press. str. 4. „"His mother, who was of Georgian origin, died not long after, leaving Reza in her brother's care in Tehran."” 
  23. ^ Haddad-Adel, Gholam-Ali; et al. (2012). The Pahlavi Dynasty: An Entry from Encyclopaedia of the World of Islam. EWI Press. стр. 3. „His mother, Nush Afarin, was a Georgian Muslim immigrant […]” 
  24. ^ Homa Katouzian. State and Society in Iran: The Eclipse of the Qajars and the Emergence of the Pahlavis. I. B. Tauris, 2006. p. 269. ISBN 978-1845112721.

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Мохамед_Реза_Пахлави&oldid=27557220”