Mustafa Pašić (pravnik)
Mustafa (Mujo) Pašić je bio srpski pravnik, sudija i član Izvršnog odbora Muslimanske nacionalne vojne organizacije.
Biografija[uredi | uredi izvor]
Uoči Drugog svetskog rata bio je sudija Okružnog suda u Mostaru. Javlja se aprila 1941. godine u ustašku komandu u Mostaru po njihovom naređenju da svi Srbi, Jevreji i Romi moraju predati oružje, radio aparate, bicikle i slično. Na pitanje zbog čega je došao, on je odgovorio:
| „ | Ja sam Srbin, naređenje se odnosi i na mene. | ” |
Odmah je bio uhapšen, ali je uskoro pušten zalaganjem rodbine i prijatelja. Tokom 1942. godine priključio se četničkom pokretu. Bio jedan od potpisnika Rezolucije muslimanske nacionalne vojne organizacije donete 31. decembra 1942. godine. Rezolucija je doneta na sastanku u Kalinoviku uz zaključak:
| „ | ..ovaka jedna rezolucija pada u dobar čas, tj. baš u vremenu kada se je ova saradnja između jednokrvne braće obe vere i tražila, pošto je zaista krajnji momenat da se spase ono što se može spasti. Mi ovu rezoluciju primamo isto tako kao što u našu organizaciju primamo sve rodoljubive i poštene građane Kraljevine Jugoslavije, a koji nisu u Pavelićevoj Hrvatskoj ili u partizanskim redovima, bilo lično ili posredno, uprljali svoje ruke Srpskom krvlju. Neka bude sretan početak ovaj kako bi se jednom za svagda sprečilo uzaludno prolivanje krvi, koja je Srpskom narodu tako dragocena. Muslimanska nacionalna vojna organizacija radiće u sastavu i okviru Četničke komande i izvršavaće sve one zadatke koje budu zahtevali od nje Kralj i Otadžbina.[1] | ” |
Pored njega potpisnici su bili Ismet Popovac i Fehim Musakadić. U januaru 1943. godine, zajedno sa Popovcem i Musakadićem, šalje proglas (otvoreno pismo) Muslimanima Bosne i Hercegovine i Sandžaka u kojem su istakli da je njihova organizacija osnovana i da radi na organizovanju i naoružavanju muslimana u srezovima Mostar, Tuzla, Gračanica, Konjic, Stolac. Nevesinje, Trebinje, Gacko, Čapljina i Kalinovik.[2] Bio je jedan od organizatora muslimanskih četničkih jedinica u Hercegovini.
Nemci su ga 1943. godine zarobili i predali Hrvatima. Kasnije je odveden u logor Jasenovac gde je ubijen.[3]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Žutić 2013, str. 244.
- ^ Žutić 2013, str. 245.
- ^ Samardžić, Miloslav. „Muslimani u četnicima”. pogledi.rs. Arhivirano iz originala 26. 02. 2020. g. Pristupljeno 04. 11. 2019.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Žutić, Nikola (2013). „Muslimani srpski nacionalisti 1918—1945”. Glasnik Udruženja arhivskih radnika Republike Srpske. 5: 231—251.