Nauka i tehnologija u Kazahstanu

Nauka i tehnologija u Kazahstanu odnosi se na vladine politike za razvoj nauke, tehnologije i inovacije u Kazahstanu.

Strategije razvoja

Strategija Kazahstana 2030

BDP u Centralnoj Aziji po privrednim sektorima, 2005. i 2013. Industrija uključuje proizvodnju, rudarstvo, komunalne usluge i građevinarstvo

Strategija Kazahstana 2030 usvojena je predsedničkim dekretom 1997. godine. Pored nacionalne bezbednosti i političke stabilnosti, fokusira se na rast zasnovan na ekonomiji otvorenog tržišta sa visokim nivoom stranih investicija, kao i na zdravstvo, obrazovanje, energetiku, transport, komunikacije, infrastrukturu i stručno usavršavanje.

Nakon što je 2010. istekao prvi srednjoročni plan implementacije, Kazahstan je uveo drugi plan do 2020. godine. Fokusira se na ubrzanje diverzifikacije privrede kroz industrijalizaciju i razvoj infrastrukture; razvoj ljudskog kapitala; bolje socijalne usluge, uključujući stanovanje; stabilne međunarodne odnose i stabilne međunarodne odnose. Prema popisu iz 2009. Kazasi čine 63% stanovništva, a etnički Rusi 24%. Male manjine (manje od 3%) čine ostatak, uključujući Uzbeke, Ukrajince, Beloruse i Tatare.

Dva programa su u osnovi Strateškog plana do 2020. godine, Državni program za ubrzani industrijski i inovativni razvoj (2011–2020) i Državni program razvoja obrazovanja (2011–2014), oba usvojena uredbom 2010. godine. Ovo drugo je sačinjeno da obezbedi pristup kvalitetnom obrazovanju i postavlja niz ciljeva. Na primer, do 2020:

• 90% srednjih škola koristiće sistem onlajn-učenja;
• 52% nastavnika treba da ima diplomu ili master;
• standard svih srednjih škola treba da se podigne na nivo Nazarabajevih intelektualnih škola u zemlji, koje neguju kritičko mišljenje, autonomno istraživanje, duboku analizu informacija i znanje kazahstanskog, engleskog i ruskog jezika;
• Državne stipendije za studente povećaće se za 25% (do 2016. godine);
• 80% studenata koji dobiju svoju diplomu u okviru vladine šeme grantova biće zaposleno u svojoj oblasti specijalizacije godinu dana nakon diplomiranja.

Državni program za ubrzani industrijski i inovativni razvoj fokusira se na dvostruke ciljeve diverzifikacije privrede i poboljšanja konkurentnosti Kazahstana stvaranjem okruženja koje je pogodnije za industrijski razvoj i razvoj prioritetnih privrednih sektora, uz efikasnu interakciju između vlade i poslovnog sektora. Kazahstanski ekonomski prioriteti do 2020. godine su poljoprivreda, rudarski i metalurški kompleksi, energetski sektor, nafta i gas, inženjering, informacione i komunikacione tehnologije, hemija i petrohemija. Ciljevi uključuju:

• podizanje domaće potrošnje za istraživanje na 1% BDP-a do 2015. godine;
• povećanje broja međunarodno priznatih patenata na 30;
• otvaranje dva centra sa industrijskom ekspertizom, tri projektna biroa i četiri tehnološka parka;
• podizanje učešća neprimarnog izvoza na najmanje 40% izvoza do 2014. godine;
• povećanje produktivnosti rada u proizvodnji za faktor ne manji od 1,5 do 2020. godine; i
• podizanje doprinosa proizvodnog sektora na najmanje 12,5% BDP-a do 2020. godine.

Procenjuje se da je do 2006. godine dve trećine kazahstanskih firmi bilo u privatnom vlasništvu. Cene u Kazahstanu su skoro potpuno tržišne, a bankarske i druge finansijske institucije su mnogo bolje uspostavljene nego drugde u regionu. Vlada može da vodi dijalog sa privatnim preduzećima preko Atamekena, udruženja više od 1.000 preduzeća iz različitih sektora, a sa stranim investitorima preko Saveta stranih investitora, osnovanog 1998. godine. Kazahstan je ipak ostao privržen državnom kapitalizmu, pri čemu su kompanije u državnom vlasništvu i dalje dominantne u strateškim industrijama. Kada ih je globalna finansijska kriza pogodila 2008. godine, kazahstanska vlada je reagovala pojačavanjem svog učešća u ekonomiji, iako je iste godine stvorila fond Samruk-Kazina za nastavak privatizacije preduzeća pod kontrolom države.

Samruk-Kazina je rezultat spajanja dva akcionarska društva 2008. godine, Kazahstanskog holdinga za upravljanje državnom imovinom (Samruk) i Fonda za održivi razvoj (Kazina). Samruk-Kazina je zadužen za modernizaciju i diverzifikaciju kazahstanske privrede privlačenjem investicija u prioritetne ekonomske sektore, podsticanje regionalnog razvoja i jačanje međuindustrijskih i međuregionalnih veza. Nafta i gas predstavljaju 60−70% kazahstanskog izvoza. Smanjenje prihoda od nafte od 2% u 2013, nakon pada cena, koštalo je kazahstansku ekonomiju 1,2 milijarde dolara, rekao je Ruslan Sultanov, generalni direktor Centra za razvoj trgovinske politike, akcionarskog društva Ministarstva ekonomija i planiranja budžeta. Više od polovine (54%) prerađenih proizvoda je izvezeno u Belorusiju i Rusku Federaciju u 2013. godini, u poređenju sa 44% pre usvajanja Carinske unije.

Strategija Kazahstana 2050

U decembru 2012. godine, predsednik Nursultan Nazarbajev je najavio Strategiju Kazahstana 2050 sa sloganom "Jako poslovanje, jaka država". Ova pragmatična strategija predlaže sveobuhvatne društveno-ekonomske i političke reforme kako bi Kazahstan do 2050. godine bio među 30 najboljih ekonomija. U svom obraćanju o stanju nacije iz januara 2014, predsednik je primetio da su „članice OECD-a (Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj) prešle put duboke modernizacije. One imaju visok nivo ulaganja, istraživanja i razvoja, efikasnosti rada, poslovnih mogućnosti i životnog standarda. Ovo su standardi za naš ulazak u red 30 najrazvijenijih nacija."

Obećavajući da će stanovništvu objasniti ciljeve strategije kako bi se obezbedila podrška javnosti, predsednik je istakao da „dobrobit građana treba da bude najvažniji pokazatelj našeg napretka“. Na institucionalnom nivou, obećao je da će stvoriti atmosferu fer konkurencije, pravde i vladavine prava i da će „oblikovati i primeniti nove strategije za borbu protiv korupcije“. Obećavajući lokalnim samoupravama veću autonomiju, on je podsetio da „one moraju da budu odgovorne javnosti“. Založio se za uvođenje principa meritokratije u kadrovsku politiku za državna preduzeća i kompanije. Predsednik je prepoznao "potrebu ažuriranja odnosa između države i nevladinih organizacija i privatnog sektora" i najavio program privatizacije. Vlada i državni fond Samruk-Kazina trebalo je da sastave spisak državnih preduzeća za privatizaciju u prvoj polovini 2014.

Prva faza Strategije do 2050. fokusira se na "modernizacijski skok" do 2030. godine. Cilj je razvoj tradicionalnih industrija i stvaranje prerađivačkog industrijskog sektora. Kao uzori se navode Singapur i Republika Koreja. Druga faza do 2050. će se fokusirati na postizanje održivog razvoja putem prelaska na ekonomiju znanja koja se oslanja na inženjerske usluge. Tokom ove druge faze u tradicionalnim sektorima će se proizvoditi dobra sa visokom dodatnom vrednošću. U cilju glatke tranzicije ka ekonomiji znanja, biće reformisana zakonska regulativa koja se odnosi na rizični kapital, zaštitu intelektualne svojine, podršku istraživanju i inovacijama i komercijalizaciju naučnih rezultata. Transfer znanja i tehnologije biće ključni fokus, uz uspostavljanje istraživačkih i inženjerskih centara, u saradnji sa stranim kompanijama. Multinacionalne kompanije koje rade u glavnim sektorima nafte i gasa, rudarstva i topionica biće podstaknute da stvore industrije za nabavku potrebnih proizvoda i usluga. Tehnološki parkovi će biti ojačani, kao što je novi inovativni intelektualni klaster na Univerzitetu Nazarbajev u Astani i park informacionih tehnologija Alatau u Almatiju.

U svojoj Strategiji za 2050. Kazahstan daje sebi 15 godina da razvije ekonomiju znanja. Novi sektori će se stvoriti tokom svakog petogodišnjeg plana. Prvi od njih, koji pokriva godine 2010−2014, bio je fokusiran na razvoj industrijskih kapaciteta u proizvodnji automobila, avio-inženjeringu i proizvodnji lokomotiva, putničkih i teretnih vagona. U drugom petogodišnjem planu do 2019. godine cilj je razvoj izvoznih tržišta za ove proizvode. Da bi Kazahstanu omogućila da uđe na svetsko tržište geoloških istraživanja, zemlja namerava da poveća efikasnost tradicionalnih rudarskih sektora kao što su nafta i gas. Takođe namerava da razvija retke zemne metale, s obzirom na njihov značaj za elektroniku, lasersku tehnologiju, komunikacionu i medicinsku opremu. Drugi petogodišnji plan poklapa se sa izradom mape puta Biznis 2020 za mala i srednja preduzeća, koja predviđa dodelu grantova i mikrokredita malim i srednjim preduzećima u regionima. Vlada i Nacionalna preduzetnička komora takođe planiraju da razviju efikasan mehanizam za pomoć startap preduzećima.

Tokom narednih petogodišnjih planova do 2050. godine biće uspostavljene nove industrije u oblastima kao što su mobilne, multimedijalne, nano- i svemirske tehnologije, robotika, genetski inženjering i alternativna energija. Preduzeća za preradu hrane će se razvijati sa ciljem da se zemlja pretvori u velikog regionalnog izvoznika govedine, mlečnih i drugih poljoprivrednih proizvoda. Sorte useva sa niskim prinosom i zahtevima za puno vode biće zamenjene biljnim, uljnim i stočnim proizvodima. Strategija Kazahstana do 2050. utvrđuje cilj prepolovljenja udela energetskih prihoda u BDP-u i osigurava da ne-resursna dobra predstavljaju 70% izvoza do 2050. godine. Kao deo prelaska na „zelenu ekonomiju“ do 2030. godine, 15% površina biće obrađeno tehnologijama koje štede vodu. Formiraće se eksperimentalni agrarni i inovativni klasteri i razvijati genetski modifikovani usevi otporni na sušu.

Razvoj infrastrukture je prioritet. U svom govoru o stanju nacije u januaru 2014, predsednik je rekao da su trenutno u izgradnji autoputevi koji će povezati kazahstanske gradove i pretvoriti Kazahstan u logistički centar koji povezuje Evropu i Aziju. „Koridor Zapadna Evropa – Zapadna Kina je skoro završen i gradi se železnička linija do Turkmenistana i Irana za transport robe do luka u Zalivu“, rekao je predsednik. „Trebalo bi da povećamo kapacitet kazahstanske luke Aktau i da pojednostavimo izvozno-uvozne procedure. Po završetku, 1.200 km duga železnička pruga Žezkazgan–Šalkar–Beinej povezaće istok i zapad zemlje, obezbeđujući pristup kaspijskom i kavkaskom regionu na zapadu i kineskoj luci Lianiungang na obali Pacifika na istoku."

Tradicionalni energetski sektor takođe treba da se razvija. Postojeće termoelektrane, od kojih mnoge već koriste tehnologije za uštedu energije, biće opremljene tehnologijama čiste energije. Istraživački centar o energiji budućnosti i zelenoj ekonomiji biće uspostavljen do održavanja Expo 2017. U javni prevoz treba da se uvedu ekološki prihvatljiva goriva i električna vozila. Biće osnovana i nova rafinerija za proizvodnju gasa, dizela i avio goriva. Obdaren najvećim svetskim rezervama uranijuma, Kazahstan takođe planira da izgradi nuklearne elektrane kako bi zadovoljio rastuće energetske potrebe zemlje.

U februaru 2014. godine Nacionalna agencija za tehnološki razvoj potpisala je ugovor sa Islamskom korporacijom za razvoj privatnog sektora i privatnim investitorom za osnivanje Centralnoazijskog fonda za obnovljivu energiju. U narednih 8-10 godina, fond će ulagati u kazahstanske projekte za obnovljive i alternativne izvore energije, sa početnim iznosom od 50-100 miliona američkih dolara, od čega dve trećine dolazi iz privatnih i stranih investicija.

Među ciljevima Kazahstanske strategije 2050 su:

• Kazahstan treba da poveća BDP po glavi stanovnika sa 13 000 USD u 2012. na 60 000 USD do 2050. godine;
• S obzirom da će gradsko stanovništvo porasti sa 55% na 70% od ukupnog broja, gradovi će do 2050. godine biti povezani visokokvalitetnim putevima i brzim transportom (vozovima);
• Mala i srednja preduzeća bi trebalo da proizvode do 50% BDP-a do 2050. godine, u poređenju sa 20% trenutno;
• Kazahstan će postati vodeći evroazijski centar medicinskog turizma (moguće uvođenje univerzalnog zdravstvenog osiguranja);
• Godišnji rast BDP-a treba da dostigne najmanje 4%, uz povećanje obima investicija sa 18% na 30%;
• Ne-resursna dobra će predstavljati 70% izvoza i prepoloviti učešće energije u BDP-u; bruto domaći rashodi za istraživanje i eksperimentalni razvoj će porasti na 3% BDP-a kako bi se omogućio razvoj novih sektora visoke tehnologije;
• Kao deo prelaska na "zelenu ekonomiju", do 2030. godine, 15% površina treba da se obrađuje tehnologijama koje štede vodu; agrarna nauka treba da se razvija; treba da se uspostave eksperimentalni agrarni i inovacioni klasteri; treba da se razviju genetski modifikovani usevi otporni na sušu;
• istraživački centar o budućoj energiji i zelenoj ekonomiji treba da bude pokrenut do 2017. godine; i
• geološki klaster škola treba da bude pokrenut na Univerzitetu Nazarbajev do 2015.

Predsednik Nazarbajev, koji je podneo ostavku u martu 2019. posle skoro 30 godina na vlasti, predstavio je Plan nacije u maju 2015. kojim se Strategija Kazahstana 2050. pretvara u 100 konkretnih koraka. Ovi koraci su grupisani u pet institucionalnih reformi: formiranje profesionalnog državnog aparata; vladavina prava; industrijalizacija i privredni rast; identitet i jedinstvo; i formiranje odgovorne vlade.

Jedan od delova Plana nacije je Međunarodni tehnološki park Astana, koji je otvoren u novembru 2018. u okviru programa Digital Kazahstan.

Akceleratorski program parka potiče od koraka 63 Plana nacije. Astana park je jedan od tri glavna tehnološka parka u zemlji, zajedno sa Alatau Parkom za inovativnu tehnologiju (2005) i Teh Gardenom, osnovanim 2015.

Pravni okvir za nauku i inovacije

U februaru 2011. Kazahstan je usvojio Zakon o nauci. Zakon obuhvata obrazovanje, nauku i industriju. Uspostavio je nacionalne istraživačke savete u prioritetnim oblastima, uključujući i kazahstanske i strane naučnike, čime je omogućila kazahstanskim naučnicima da učestvuju u donošenju odluka na visokom nivou. Odluke koje donose nacionalni istraživački saveti izvršavaju Ministarstvo prosvete i nauke i resorna ministarstva. Zakon je dao prioritet sledećim oblastima: energetska istraživanja; inovativne tehnologije u preradi sirovina; teorijske nauke; nauke o životu; i osnovna istraživanja. Uveo je tri toka finansiranja istraživanja:

• osnovno finansiranje za podršku naučne infrastrukture, imovine i plata;
• grant sredstva za podršku istraživačkim programima; i
• programsko ciljano finansiranje za rešavanje strateških izazova.

Originalnost ovog okvira finansiranja je da javne istraživačke institucije i univerziteti mogu koristiti sredstva za ulaganje u naučnu infrastrukturu i komunalne usluge, informacione i komunikacione alate i za pokrivanje troškova osoblja. Sredstva se isplaćuju putem poziva za podnošenje predloga i tendera.

Zakon o nauci uspostavio je sistem stručnog pregleda za prijave za grantove za istraživanje sa univerziteta i istraživačkih instituta. Ove konkursne grantove ispituju nacionalni istraživački saveti. Vlada takođe planira da poveća udeo finansiranja za primenjena istraživanja na 30 odsto i za eksperimentalni razvoj na 50 odsto, ostavljajući 20 odsto za osnovna istraživanja. Zakon je uveo promenu u poreski zakon kojom se smanjuje porez na dobit preduzeća za 150% kako bi se nadoknadili troškovi preduzeća za istraživanje. Paralelno, zakon proširuje zaštitu intelektualne svojine. Pored toga, javna i privatna preduzeća imaju pravo na državne kredite, kako bi se podstakla komercijalizacija rezultata istraživanja i privukle investicije. Kako bi obezbedila koherentnost, nezavisnost i transparentnost u upravljanju projektima i programima koji uključuju nauku, tehnologiju i inovacije, Vlada je u julu 2011. godine osnovala Nacionalni centar za državno naučno-tehničko veštačenje. Akcionarsko društvo, centar upravlja nacionalnim istraživačkim savetima, prati tekuće projekte i programe i ocenjuje njihov uticaj, uz održavanje baze podataka projekata.

U okviru Državnog programa za ubrzani industrijski i inovativni razvoj, u januaru 2012. godine usvojen je zakon o pružanju državne podrške industrijskim inovacijama. Ovaj zakon uspostavlja pravne, ekonomske i institucionalne osnove za industrijske inovacije u prioritetnim sektorima privrede i identifikuje sredstva državne podrške. U okviru istog programa, Ministarstvo industrije i novih tehnologija izradilo je Međuindustrijski plan za podsticanje inovacija kroz davanje grantova, inženjerskih usluga, biznis inkubatora i tako dalje.

Tehnološka politika

BDP po glavi stanovnika i odnos bruto domaćih rashoda za istraživanje i eksperimentalni razvoj/BDP u Kazahstanu, 2010–2013 (prosek); druge zemlje su date za poređenje. Izvor: Unesko naučni izveštaj (2015)

Savet za tehnološku politiku osnovan je 2010. godine u okviru Državnog programa za ubrzani industrijski i inovativni razvoj. Savet za tehnološku politiku je odgovoran za formulisanje i sprovođenje državne politike o industrijskim inovacijama. Nacionalna agencija za tehnološki razvoj, koja je osnovana 2011. godine, koordinira tehnološke programe i podršku vlade. Sprovodi predviđanja i planiranje, prati programe, održava bazu podataka o inovacionim projektima i njihovoj komercijalizaciji, upravlja relevantnom infrastrukturom i sarađuje sa međunarodnim telima radi dobijanja informacija, obrazovanja i finansiranja. Glavni fokus inovacione politike za prve tri godine (2011–2013) je da preduzeća učini efikasnijim kroz transfer tehnologije, tehnološku modernizaciju, razvoj poslovne sposobnosti i uvođenje relevantnih tehnologija. Sledeće dve godine biće posvećene razvoju novih konkurentnih proizvoda i procesa za proizvodnju. Fokus će biti na razvoju projektnog finansiranja, uključujući i zajednička ulaganja. Paralelno, biće uloženi napori da se organizuju javni događaji, kao što su seminari i izložbe, kako bi se javnosti predočile inovacije.

Između 2010. i 2012. godine, tehnološki parkovi su uspostavljeni u oblastima istočnog, južnog i severnog Kazahstana (administrativne jedinice) i u glavnom gradu Astani. Centar za metalurgiju je takođe osnovan u istočnoj Kazahstanskoj oblasti, kao i Centar za naftne i gasne tehnologije, koji će biti deo planiranog Kaspijskog energetskog čvorišta. Centar za komercijalizaciju tehnologije osnovan je u okviru Nacionalnog naučnog i tehnološkog holdinga Parasat, akcionarskog društva osnovanog 2008. godine, 100% u državnom vlasništvu. Centar podržava istraživačke projekte u tehnološkom marketingu, zaštiti intelektualne svojine, ugovorima o licenciranju tehnologije i startap-ovima. Centar planira da sprovede tehnološku reviziju u Kazahstanu i da preispita pravni okvir koji reguliše komercijalizaciju rezultata istraživanja i tehnologije.

Finansiranje istraživanja

Investicioni trendovi, 2010–2015.

Trendovi rasta BDP-a u Centralnoj Aziji, 2000−2013. Izvor: Unesko naučni izveštaj: ka 2030. (2015)

Kazahstan je posvetio 0,18% BDP-a za istraživanje i razvoj u 2013. i 0,17% BDP-a za istraživanje i razvoj u 2015. godini, što je pad sa desetogodišnjeg maksimuma od 0,28% iz 2005. godine. Ekonomija je rasla brže (za 6% u 2013.) od bruto domaćih rashoda za istraživanje i razvoj. Sve dok ekonomski rast ostane snažan, biće teško podići nivo potrošnje zemlje na istraživanje i razvoj na 1% BDP-a do 2015. godine, što je ambiciozni cilj Državnog programa za ubrzani industrijski i inovativni razvoj, koji je usvojen 2010. Strategija Kazahstana do 2050. utvrđuje cilj da se 3% BDP-a posveti istraživanju i razvoju do 2050. Kazahstan je bio rangiran na 79. mestu u Globalnom indeksu inovacija 2021. godine.

2011. godine, sektor poslovnih preduzeća finansirao je polovinu svih istraživanja (52%), vlada jednu četvrtinu (25%) i visoko obrazovanje jednu šestinu (16,3%). Od 2007. godine udeo poslovnog sektora u istraživanju je napredovao sa 45% na 52%, uglavnom na štetu udela države, koji je smanjen sa 37% na 25% ukupne potrošnje. Udeo privatnog neprofitnog sektora popeo se sa jedva 1% u 2007. na 7% u 2011. godini. Istraživanja su i dalje uglavnom koncentrisana u najvećem gradu i bivšoj prestonici zemlje, Almati, gde živi 52% istraživačkog osoblja.

Trendovi izdataka za istraživanje u Centralnoj Aziji, kao procenat BDP-a, 2001−2013. Izvor: Unesko naučni izveštaj: 2030 (2015)

Javna istraživanja su uglavnom ograničena na institute, a univerziteti daju samo simboličan doprinos. Istraživački instituti dobijaju sredstva od nacionalnih istraživačkih saveta pod okriljem Ministarstva prosvete i nauke. Njihova proizvodnja, međutim, ima tendenciju da bude odvojena od potreba tržišta.

Samo jedna od osam (12,5%) proizvodnih firmi bila je aktivna u inovacijama u 2012. godini, prema istraživanju UNESKO-ovog instituta za statistiku. Preduzeća radije kupuju tehnološka rešenja koja su već oličena u uvoznim mašinama i opremi. Samo 4% firmi kupuje licencu i patente koji dolaze sa ovom tehnologijom. Čini se da postoji rastuća potražnja za proizvodima istraživanja, čak i ako većina industrijskih preduzeća ne sprovodi sama istraživanja, pošto su preduzeća potrošila 4,5 puta više na naučne i tehnološke usluge u 2008. nego u 1997.

Izdaci za inovacije su se više nego udvostručili u Kazahstanu između 2010. i 2011. godine, što predstavlja 235 milijardi KZT (kazihtanska tenga) (oko 1,6 milijardi USD), ili oko 1,1% BDP-a. Oko 11% od ukupnog iznosa potrošeno je na istraživanje i razvoj. Ovo se poredi sa oko 40–70% izdataka za inovacije u razvijenim zemljama. Ovo povećanje je bilo zbog naglog porasta dizajna proizvoda i uvođenja novih usluga i proizvodnih metoda tokom ovog perioda, nauštrb nabavke mašina i opreme koja je tradicionalno činila najveći deo rashoda za inovacije u Kazahstanu. Troškovi obuke predstavljali su samo 2% izdataka za inovacije, što je mnogo manji udeo nego u razvijenim zemljama.

Investicioni trendovi, 2015–2018.

Do 2018. godine, investicije u istraživanje i razvoj su pale na 0,12% BDP-a. U istoj godini, poslovni sektor je potrošio 43% ukupnih izdataka za istraživanje i razvoj.

Fond za nauku

Vlada je 2006. godine osnovala Fond za nauku u okviru Državnog programa za razvoj nauke 2007−2012, u cilju podsticanja tržišno orijentisanog istraživanja kroz podsticanje saradnje sa privatnim investitorima. Oko 80% isplaćenih sredstava ide istraživačkim institutima. Fond obezbeđuje grantove i zajmove za projekte u primenjenim istraživanjima u prioritetnim oblastima za ulaganja, kako ih je identifikovao vladin Visoki naučni tehnološki komitet, na čijem čelu je premijer. Za period 2007−2012, to su:

• ugljovodonici, rudarski i topionički sektori i povezana uslužna područja (37%);
• biotehnologije (17%);
• informacione i svemirske tehnologije (11%);
• tehnologije nuklearne i obnovljive energije (8%);
• nanotehnologije i novi materijali (5%);
• ostalo (22%).

Državni program razvoja nauke 2007−2012. predviđao je da Fond za nauku do 2010. treba da usmeri 25% svih sredstava za nauku. Međutim, nakon što ih je 2008. pogodila svetska finansijska kriza, vladin doprinos fondu je opao. Fond se prilagodio tako što je ponudio fleksibilnije uslove, kao što su krediti bez kamate i poreza, i produžio rok zajma do 15 godina. Paralelno, kazahstanski naučnici su ohrabreni da dopru do zapadnih partnera.

Trendovi u obrazovanju i istraživanju

Kazahstan posvećuje manje obrazovanju (2,8% BDP-a 2014.) nego Kirgistan (5,5% BDP-a u 2014.) ili Tadžikistan (5,2% BDP-a u 2014.). Udeo u BDP-u namenjen visokom obrazovanju ostao je stabilan od 2005. godine, ali skroman: 0,43% BDP-a u 2014. Kazahstan je ipak napravio velike korake u poboljšanju kvaliteta obrazovanja tokom protekle decenije. Sada planira da generalizuje kvalitetno obrazovanje podizanjem standarda svih srednjih škola na nivo Nazarabajevih intelektualnih škola do 2020. godine, koje neguju kritičko mišljenje, autonomno istraživanje, duboku analizu informacija i znanje kazahstanskog, engleskog i ruskog jezika. Kazahstan generalizuje nastavu stranih jezika u školama i na univerzitetu, kako bi olakšao međunarodne veze. Univerzitet Nazarbajev je kreiran kao međunarodni istraživački univerzitet. Kazahstanska vlada je obećala da će povećati univerzitetske stipendije za 25% do 2016.

Vlada je 2007. godine usvojila trostepeni sistem diploma, magistara i doktora nauka, koji postepeno zamenjuje sovjetski sistem kandidata i doktora nauka. Kazahstan je 2010. godine postao jedina centralnoazijska članica Bolonjskog procesa. Ovaj proces nastoji da uskladi sisteme visokog obrazovanja u cilju stvaranja Evropskog prostora visokog obrazovanja. Nekoliko visokoškolskih ustanova u Kazahstanu (od kojih je 90 privatnih) su članice Evropske univerzitetske asocijacije.

Udeo kazahstanskih žena među istraživačima zaposlenim u sektoru poslovniһ preduzeća, 2013. ili najbliža godina. Izvor: Unesko naučni izveštaj: prema 2030.

U 2013. godini, sektor visokog obrazovanja je izvršio 31% istraživanja u 2013. godini i zaposlio više od polovine (54%) istraživača. U Kazahstanu je bilo 1.046 istraživača na milion stanovnika. U centralnoj Aziji, samo Uzbekistan ima veću gustinu istraživača: 1.097 na milion stanovnika 2011. Globalni prosek u 2014. bio je 1.083 istraživača na milion stanovnika.

Kazahstan održava rodni paritet od raspada Sovjetskog Saveza ranih 1990-ih. U 2013. godini 51,5% kazahstanskih istraživača bile su žene. Kazahstanske žene su dominirale medicinskim i zdravstvenim istraživanjima i predstavljale su 45–55% istraživača u inženjerstvu i tehnologiji. U poslovnom sektoru, svaki drugi istraživač je bila žena.

Trendovi u rezultatima istraživanja

Naučne publikacije iz Centralne Azije katalogizovane od strane Thomson Reuters' Web of Science, 2005–2014, izveštaj UNESKO-a o nauci: prema 2030. (2015)

Broj naučnih radova objavljenih u Centralnoj Aziji porastao je za skoro 50% između 2005. i 2014. godine, vođen Kazahstanom, koji je pretekao Uzbekistan u ovom periodu i postao najplodniji naučni izdavač u regionu, prema Thomson Reuters' Web of Science. Kazahstanski naučnici se specijalizuju za fiziku, a zatim za hemiju. Između 2005. i 2014. kazahstanski naučnici su utrostručili svoju delatnost na 600 članaka za godinu dana. Oni su proizveli 35% centralnoazijskih članaka 2005. godine i čak 56% 2014. godine. Rezultat je ipak skroman. U Kazahstanu je 2014. bilo 36 članaka na milion stanovnika, u poređenju sa 15 na milion za Kirgistan, 11 na milion za Uzbekistan i 5 na milion i za Tadžikistan i Turkmenistan.

Razvoj više međunarodnih partnerstava može objasniti nagli porast kazahstanskih publikacija. Glavni partneri kazahstanskih naučnika između 2008. i 2014. bili su ruski, a zatim američki, nemački, britanski i japanski naučnici.

Uprkos stalno niskim investicijama u istraživanje svih pet centralnoazijskih republika, nacionalne razvojne strategije se ipak fokusiraju na razvoj ekonomija znanja i novih visokotehnoloških industrija. Međutim, samo pet kazahstanskih patenata je registrovano u Američkom zavodu za patente i žigove između 2008. i 2013. godine, u poređenju sa tri za uzbekistanske pronalazače i nijedan za ostale tri centralnoazijske republike, Kirgistan, Tadžikistan i Turkmenistan.

Kazahstan je glavni trgovac visokotehnološkim proizvodima u Centralnoj Aziji. Kazahstanski uvoz se skoro udvostručio između 2008. i 2013. godine, sa 2,7 milijardi dolara na 5,1 milijardu dolara. Došlo je do porasta uvoza računara, elektronike i telekomunikacija; ovi proizvodi su predstavljali investiciju od 744 miliona USD u 2008. i 2,6 milijardi USD pet godina kasnije. Rast izvoza je bio postepeniji – sa 2,3 milijarde dolara na 3,1 milijardu dolara – i dominirali su hemijski proizvodi (osim farmaceutskih), koji su predstavljali dve trećine izvoza u 2008. (1,5 milijardi dolara) i 83% (2,6 milijardi dolara) u 2013.

Međunarodna saradnja

Kao i ostale četiri centralnoazijske republike, Kazahstan je član nekoliko međunarodnih tela, uključujući Organizaciju za evropsku bezbednost i saradnju, Organizaciju za ekonomsku saradnju i Šangajsku organizaciju za saradnju. Kazahstan i ostale četiri republike su takođe članice Programa regionalne ekonomske saradnje Centralne Azije (CAREC), koji takođe uključuje Avganistan, Azerbejdžan, Kinu, Mongoliju i Pakistan. U novembru 2011. godine, 10 zemalja članica usvojilo je CAREC 2020 strategiju, nacrt za unapređenje regionalne saradnje. Tokom decenije do 2020. godine, 50 milijardi američkih dolara se ulaže u prioritetne projekte u transportu, trgovini i energetici kako bi se poboljšala konkurentnost članica. Centralnoazijske republike koje nemaju izlaz na more su svesne potrebe za saradnjom u cilju održavanja i razvoja svojih transportnih mreža i energetskih, komunikacionih i sistema za navodnjavanje. Samo se Kazahstan i Turkmenistan graniče sa Kaspijskim jezerom i nijedna republika nema direktan pristup okeanu, što otežava transport ugljovodonika, posebno na svetska tržišta.

Kazahstan je takođe jedan od tri osnivača Evroazijske ekonomske unije 2014, zajedno sa Belorusijom i Ruskom Federacijom. Jermenija i Kirgistan su se od tada pridružile ovom telu. Pošto je saradnja među državama članicama u nauci i tehnologiji već značajna i dobro kodifikovana u pravnim tekstovima, očekuje se da će Evroazijska ekonomska unija imati ograničen dodatni uticaj na saradnju između javnih laboratorija ili akademske zajednice, ali može da podstakne poslovne veze i naučnu mobilnost, jer uključuje odredbe o slobodnom prometu rada i jedinstvene patentne propise.

Kazahstan je učestvovao u dva istraživačka programa koja je pokrenula prethodnica Evroazijske ekonomske unije, Evroazijska ekonomska zajednica. Prvi je Program inovativnih biotehnologija (2011–2015). Uključuje Belorusiju, Kazahstan, Rusku Federaciju i Tadžikistan. U okviru ovog programa dodeljene su nagrade na godišnjoj izložbi i konferenciji bioindustrije. U 2012. godini učestvovalo je 86 ruskih organizacija, tri iz Belorusije, jedna iz Kazahstana i tri iz Tadžikistana, kao i dve naučno-istraživačke grupe iz Nemačke. Tada je Vladimir Debabov, naučni direktor Državnog istraživačkog instituta za genetiku i selekciju industrijskih mikroorganizama „Genetika“ u Ruskoj Federaciji, istakao izuzetan značaj razvoja bioindustrije. „U današnjem svetu postoji jaka tendencija prelaska sa petrohemijskih na obnovljive biološke izvore“, rekao je on. "Biotehnologija se razvija dva do tri puta brže od hemikalija."

Drugi projekat Evroazijske ekonomske zajednice bilo je osnivanje Centra za inovativne tehnologije 4. aprila 2013. godine, uz potpisivanje ugovora između Ruske kompanije za ulaganja (državni fond fondova), Kazahstanske nacionalne agencije i beloruske inovativne Fondacije. Svaki od odabranih projekata ima pravo na finansiranje od 3-90 miliona USD i sprovodi se u okviru javno-privatnog partnerstva. Prvih nekoliko odobrenih projekata bilo je fokusirano na superkompjutere, svemirske tehnologije, medicinu, reciklažu nafte, nanotehnologije i ekološko korišćenje prirodnih resursa. Kada ovi početni projekti izrode održive komercijalne proizvode, kompanija planira da reinvestira profit u nove projekte. Ova kompanija nije čisto ekonomska struktura; takođe je dizajnirana da promoviše zajednički ekonomski prostor između tri zemlje učesnice.

Kazahstan je takođe bio uključen u projekat koji je pokrenula Evropska unija u septembru 2013. godine, IncoNet CA. Cilj ovog projekta je da podstakne zemlje Centralne Azije da učestvuju u istraživačkim projektima u okviru Horizonta 2020, osmog programa finansiranja istraživanja i inovacija Evropske unije. Fokus ovog istraživačkog projekta je na tri društvena izazova za koje se smatra da su od zajedničkog interesa i za Evropsku uniju i za Centralnu Aziju, a to su: klimatske promene, energija i zdravlje. IncoNet CA se zasniva na iskustvu ranijih projekata koji su uključivali druge regione, kao što su Istočna Evropa, Južni Kavkaz i Zapadni Balkan. Uključuje konzorcijum partnerskih institucija iz Austrije, Češke, Estonije, Nemačke, Mađarske, Kazahstana, Kirgistana, Poljske, Portugala, Tadžikistana, Turske i Uzbekistana. U maju 2014, Evropska unija je objavila 24-mesečni poziv za prijavu projekata od zbratimljenih institucija – univerziteta, kompanija i istraživačkih instituta – za finansiranje do 10.000 evra kako bi im se omogućilo da posete objekte međusobno, kako bi razgovarali o projektnim idejama ili pripremili zajednički događaji poput radionica.

Međunarodni centar za nauku i teһnologiju (ISTC) osnovali su 1992. Evropska unija, Japan, Ruska Federacija i SAD da bi angažovali naučnike koji se bave oružjem u civilnim istraživačkim projektima i da bi podstakli transfer tehnologije. Ogranci ISTC-a su osnovani u sledećim zemljama potpisnicama sporazuma: Jermenija, Belorusija, Gruzija, Kazahstan, Kirgistan i Tadžikistan. Sedište ISTC-a je premešteno na Univerzitet Nazarbajev u Kazahstanu u junu 2014, tri godine nakon što je Ruska Federacija objavila da se povlači iz centra.

Kazahstan nije član Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), ali je vlada potpisala Memorandum o razumevanju sa OECD-om u januaru 2015. za dvogodišnji program zemlje kao podršku „ambicioznom setu reformi politike Kazahstana i institucija". Ova saradnja je dovela do objavljivanja OECD-ovog pregleda inovacijske politike posvećenog Kazahstanu 2017.

Kazahstan je postao 162. član Svetske trgovinske organizacije 30. novembra 2015.

Tehnološki inkubatori u Kazahstanu

Vlada je 2015. godine osnovala Autonomni klaster fond. Ovaj fond upravlja parkom inovativnih tehnologija Alatau i inovativnim klasterom Teh Garden, od kojih oba inkubiraju nova startap preduzeća.

Autonomni klaster fond grupiše 233 organizacije, uključujući 23 univerziteta, 24 istraživačka instituta, razvojni institut, 48 firmi i zajednički investicioni fond.

Alatau Park inovativnih tehnologija

Smešten 30 km istočno od Almatija, park je 2005. godine uspostavio Institut za nuklearnu fiziku, koji datira iz sovjetskog doba. Koristi rizični kapital da poveća udeo kazahstanskog sadržaja u visokim tehnologijama u sledećim oblastima:

• pametna industrija i novi materijali;
• pametno okruženje;
• novi izvori energije i čiste tehnologije;
• finansijske tehnologije;
• e-trgovina; i
• novi mediji.

Teh Garden

Inovativni klaster Teh Garden takođe funkcioniše kao Posebna ekonomska zona, sa istim fiskalnim prednostima. Služi kao poligon za digitalizaciju industrije, kroz pilot projekte, modelne fabrike i laboratorije. Ona vodi međunarodni akceleratorski program za startap preduzeća u centralnom Almatiju, podržan od strane Ministarstva za investicije i razvoj, sa tri glavna kanala: industrija, pametni gradovi, finansijska tehnologija.

U novembru 2021. godine, kazahstansko Ministarstvo za digitalni razvoj, inovacije i vazduhoplovnu industriju i Astana Hub bili su domaćini Qaz Startup Battle kao načina da se promoviše razvoj kazahstanskog jezika i sadržaja u IT rešenjima.

Literatura

 This article incorporates text from a free content work. Licensed under CC-BY-SA IGO 3.0 UNESCO Science Report: towards 2030, 365-377, UNESCO, To learn how to add open license text to Wikipedia articles, please see this how-to page. For information on reusing text from Wikipedia, please see the terms of use.

• Mukhitdinova, Nasiba (2015). Central Asia. In: UNESCO Science Report: towards 2030. Paris: UNESCO. ISBN 978-92-3-100129-1. 
• National Research Council (2007). Science and Technology in Kazakhstan : Current Status and Future Prospects. Washington, D.C.: National Academies Press. ISBN 978-0-309-10471-5. doi:10.17226/11808.