Organizacija za ekonomsku saradnju
Organizacija za ekonomsku saradnju
| |||||||||||||||||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Moto: „Održivi socioekonomski razvoj za narode regiona” | |||||||||||||||||||||||||||
Member states of the ECO | |||||||||||||||||||||||||||
Sedište | Teheran, Iran | ||||||||||||||||||||||||||
Zvanični jezici | Engleski | ||||||||||||||||||||||||||
Demonim(i) | Azijska | ||||||||||||||||||||||||||
Zemlje članice | |||||||||||||||||||||||||||
Lideri | |||||||||||||||||||||||||||
Khosro Nozari | |||||||||||||||||||||||||||
Površina | |||||||||||||||||||||||||||
• Total | 7.937.197 km2 (3.064.569 sq mi) (6.) | ||||||||||||||||||||||||||
• Voda (%) | 6,8 | ||||||||||||||||||||||||||
Populacija | |||||||||||||||||||||||||||
• 2018 procena | 488.405.949 (3.) | ||||||||||||||||||||||||||
• Gustina | 60/km2 (155,4/sq mi) | ||||||||||||||||||||||||||
GDP (PPP) | 2018 procena | ||||||||||||||||||||||||||
• Total | US$6.3 bilion[1] (4.) | ||||||||||||||||||||||||||
• Po glavi | US$13.000 | ||||||||||||||||||||||||||
GDP (nominalno) | 2018 procena | ||||||||||||||||||||||||||
• Total | US$1,8 bilion (1.) | ||||||||||||||||||||||||||
• Po glavi | US$4.000 | ||||||||||||||||||||||||||
Valuta | |||||||||||||||||||||||||||
Vremenska zona | UTC+2 do +5 | ||||||||||||||||||||||||||
Calling code | |||||||||||||||||||||||||||
Vebsajt www |
Organizacija za ekonomsku saradnju ili ECO je azijska politička i ekonomska međuvladina organizacija koju su 1985. godine u Teheranu osnovali lideri Irana, Pakistana i Turske. Ona pruža platformu za diskusiju o načinima za poboljšanje razvoja i promociju mogućnosti trgovine i ulaganja. ECO je ad hoc organizacija u skladu sa Poveljom Ujedinjenih nacija.[2] Cilj je da se uspostavi jedinstveno tržište roba i usluga, slično Evropskoj uniji.[3] ECO sekretarijat i odeljenje za kulturu nalaze se u Iranu, ekonomski biro je u Turskoj, a naučni biro je u Pakistanu.
Priroda organizacije ECO je u tome da se sastoji od država sa muslimanskom većinom, jer je trgovinski blok za države Centralne Azije povezane sa Mediteranom preko Turske, Persijskim zalivom preko Irana i Arabijskim morem preko Pakistana. Trenutni okvir ECO izražava se uglavnom u obliku bilateralnih sporazuma i arbitražnih mehanizama između pojedinačnih i potpuno suverenih država članica. To čini ECO sličnim ASEAN-u po tome što je organizacija koja ima svoje urede i birokratiju za sprovođenje trgovine među suverenim državama članicama.
Ona organizacija pokriva područje istorijski integrisanog poljoprivrednog regiona Ferganske doline koji omogućava trgovinu i zajedničku poljoprivrednu proizvodnju u pograničnom regionu Kirgistana, Tadžikistana, Uzbekistana i Turkmenistana. Ugovori o slobodnoj trgovini između industrijskih država Irana i Turske su potpisani 2017.[4] Isto tako je potpisan Sporazum o slobodnoj trgovini između Pakistana i Turske 2010.[5] Pakistan ima sporazume o slobodnoj trgovini i sa Avganistanom i sa Iranom koji su potpisani i u procesu su implementacije, a trenutno se većina avganistanske trgovine odvija preko Pakistana. A Sporazum o tranzitnoj trgovini između Avganistana i Pakistana osmišljen je da olakša trgovinu robom i uslugama za Centralnu Aziju preko Avganistana i Pakistana.[6] Ovo je dodatak Ašgabatskom sporazumu koji je multimodalni sporazum o prevozu između država Centralne Azije.[7]
Dalja saradnja među članicama planirana je u obliku gasovoda Iran—Pakistan, kao i gasovoda Turkmenistan—Avganistan—Pakistan. Trenutni cevovodi uključuju cevovod Tabriz—Ankara pored planiranog Persijskog cevovoda. Ovo je dodatak transportu nafte i gasa iz država Centralne Azije bogatih resursima, poput Kazahstana, i Turkmenistanskim mineralima i poljoprivrednim proizvodima, što dopunjuje industrijalizaciju koja je u toku u Iranu, Pakistanu i Turskoj. Pakistan planira da diverzifikuje svoje izvore nafte i gasa prema državama Centralne Azije, uključujući ugovore o uvozu nafte sa Azerbejdžanom.[8]
Istorija
[уреди | уреди извор]Organizacija za ekonomsku saradnju bila je naslednica organizacije Regionalna saradnja za razvoj (RCD), osnovana 1964. godine, koja je okončala svoje aktivnosti 1979. Godine 1985, Iran, Pakistan i Turska su se pridružili i formiran je ECO. Do jeseni 1992. ECO se proširio i obuhvatao je sedam novih članova; Avganistan, Azerbejdžan, Kazahstan, Kirgistan, Tadžikistan, Turkmenistan i Uzbekistan. Datum proširenja na sadašnji oblik, 28. novembar, naziva se „ECO dan”. Status i moć ove organizacije raste. Međutim, organizacija se suočava sa mnogim izazovima. Najvažniji je da državama članicama nedostaje odgovarajuća infrastruktura i institucije koje Organizacija prvenstveno nastoji da razvije, da bi u potpunosti iskoristili raspoložive resurse u regionu i obezbedile oživljavanje razvoja država članicama. Trgovinski sporazum Organizacije za ekonomsku saradnju (ECOTA) potpisan je 17. jula 2003. u Islamabadu.[9] ECO Organizacija za promociju trgovine (TPO) je nova organizacija za promociju trgovine među državama članicama sa sedištem u Iranu (2009).[10] Prema sporazumu postignutom između članica ECO, zajedničko trgovinsko tržište trebalo bi da bude uspostavljeno do 2015. godine.[3]
Članstvo
[уреди | уреди извор]Puni članovi
[уреди | уреди извор]Ime | Populacija (2018, millions)[11] |
Površina[12] | Populaciona gustina |
GDP (2018, nominalno, US$ milijardi)[11] |
GDP po glavi stanovnika (2018, nominalno, US$)[11] |
GDP (2018, PPP, Int$ milijardi)[11] |
GDP po glavi stanovnika (2018, PPP, Int$)[11] |
Bilans tekućeg računa (2018, US$ milijardi)[11] |
---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Avganistan | 36,020 | 652.230 km2 (251.830 sq mi) |
55,23/km2 (143,0/sq mi) |
20,367 | 565,426 | 72,697 | 2.018,228 | 1,048 |
Azerbejdžan | 9,940 | 86.600 km2 (33.400 sq mi) |
114,78/km2 (297,3/sq mi) |
45,592 | 4.586,771 | 178,470 | 17.954,863 | 3,020 |
Iran | 82,360 | 1.648.195 km2 (636.372 sq mi) |
49,97/km2 (129,4/sq mi) |
430,082 | 5.221,974 | 1.652,888 | 20.069,073 | 5,792 |
Kazahstan | 18,463 | 2.724.900 km2 (1.052.100 sq mi) |
6,78/km2 (17,6/sq mi) |
184,209 | 9.977,414 | 507,627 | 27.494,808 | -0,281 |
Kazahstan | 6,389 | 199.951 km2 (77.202 sq mi) |
31,95/km2 (82,8/sq mi) |
8,013 | 1.254,135 | 24,356 | 3.812,161 | -0,983 |
Pakistan | 200,960 | 796.095 km2 (307.374 sq mi) |
252,43/km2 (653,8/sq mi) |
306,897 | 1.527,157 | 1.148,290 | 5.714,025 | -18,171 |
Tadžikistan | 9,107 | 144.100 km2 (55.600 sq mi) |
63,20/km2 (163,7/sq mi) |
7,350 | 807,050 | 30,547 | 3.354,156 | -0,345 |
Turska | 81,867 | 783.562 km2 (302.535 sq mi) |
104,48/km2 (270,6/sq mi) |
713,513 | 8.715,513 | 2.314,398 | 28.270,226 | -40,687 |
Turkmenistan | 5,770 | 488.100 km2 (188.500 sq mi) |
11,82/km2 (30,6/sq mi) |
42,764 | 7.411,877 | 112,659 | 19.526,084 | -3,498 |
Uzbekistan | 32,657 | 447.400 km2 (172.700 sq mi) |
72,99/km2 (189,0/sq mi) |
43,303 | 1.326,002 | 239,623 | 7.337,557 | -0,217 |
10 Ukupno | 483,533 | 7.971.133 km2 (3.077.672 sq mi) |
60,66/km2 (157,1/sq mi) |
1.802,090 | 3.726,922 | 6.281,555 | 12.990,954 | -54,322 |
Posmatrači
[уреди | уреди извор]- Severni Kipar[13]
- Organizacija islamske saradnje
- Savet turkofonih država
- Energetska povelja
Samiti i generalni sekretari
[уреди | уреди извор]Samiti šefova država
[уреди | уреди извор]Sastanak | Datum | Zemlja | Lokacija |
---|---|---|---|
1. | 16-17. februar 1992 | Iran | Teheran |
2. | 6-7. maj 1993 | Turska | Istanbul |
3. | 14-15. maj 1995 | Pakistan | Islamabad |
4. | 14. maj 1996 | Turkmenistan | Ašhabat |
Izvanredni | 14. maj 1997 | Turkmenistan | Ašhabat |
5. | 11. maj 1998 | Kazahstan | Almati |
6. | 10. jun 2000 | Iran | Teheran |
7. | 14. oktobar 2002 | Turska | Istanbul |
8. | 14. septembar 2004 | Tadžikistan | Dušanbe |
9. | 5. maj 2006 | Azerbejdžan | Baku |
10. | 11. mart 2009 | Iran | Teheran |
11. | 23. decembar 2010 | Turska | Istanbul |
12. | 16. oktobar 2012 | Azerbejdžan | Baku |
13. | 1. mart 2017[14][15] | Pakistan | Islamabad |
Reference
[уреди | уреди извор]- ^ „Report for Selected Countries and Subjects”.
- ^ United Nations Charter (Chapter VIII).
- ^ а б Ajay Patnaik (2016). Central Asia: Geopolitics, security and stability.
- ^ „Turkey hopes to sign free trade agreement with Iran”. 4. 1. 2017.
- ^ „Pakistan-Turkey sixth round of talks on FTA next week”. www.thenews.com.pk.
- ^ Center, Asia Regional Integration. „Pakistan-Turkey Preferential Trade Agreement Free Trade Agreement”. aric.adb.org.
- ^ „Pakistan announces to join Ashgabat Agreement, Lapis Lazuli Corridor”. Dunya News.
- ^ „Away from Gulf, Pakistan set to import oil, gas from Central Asia”. The Express Tribune. 4. 2. 2017.
- ^ „ECOTA” (PDF). Приступљено 2012-02-09.
- ^ [1] Архивирано 2 мај 2009 на сајту Wayback Machine
- ^ а б в г д ђ „Report for Selected Countries and Subjects”. World Economic Outlook Database. International Monetary Fund. 9. 2. 2019. Архивирано из оригинала 9. 2. 2009. г. Приступљено 9. 2. 2019.
- ^ „Country Comparison – Area”. CIA World Factbook. Central Intelligence Agency. Архивирано из оригинала 8. 2. 2019. г. Приступљено 9. 2. 2019.
- ^ „ECO Secretary General Meets the Representatives of Turkish Cyprus State in Tehran”. ECO. 25. 2. 2014. Архивирано из оригинала 2016-02-02. г.
- ^ „Public Holiday In Islamabad and Rawalpindi On 1 March Due To ECO Summit 2017”. Архивирано из оригинала 28. 2. 2017. г.
- ^ „Pakistan to host 13th ECO Summit in Islamabad next week”. Dawn. 25. 2. 2017. Архивирано из оригинала 28. 02. 2017. г. Приступљено 25. 2. 2017.
Spoljašnje veze
[уреди | уреди извор]- ECO's Website
- ECO's Cultural Institute
- ECO's Trade and Development Bank
- ECO's Trade promotion Unit Архивирано на сајту Wayback Machine (3. децембар 2020)
- ECO's Post Архивирано на сајту Wayback Machine (14. фебруар 2015)
- Iran and ECO – PressTV (2009)