Organizacija za ekonomsku saradnju

С Википедије, слободне енциклопедије
Organizacija za ekonomsku saradnju
  • Azerski:İqtisadi Əməkdaşlıq Təşkilatı
    Dari:
    سازمان همکاری اقتصادی
    Kazaški:Экономикалық ынтымақтастық ұйымы
    Kirgiski:Экономикалык Кызматташтык Уюму
    Paštunski:
    د اقتصادي او همکاريو سازمان
    Persijski:
    سازمان همکاری اقتصادی
    Ruski:Организация экономического сотрудничества
    Tadžički:Ташкилоти ҳамкории иқтисодӣ
    Turski:Ekonomik İşbirliği Teşkilatı
    Turkmenski:Ykdysady Hyzmatdaşlyk Guramasy
    Urdski:
    اقتصادی تعاون تنظیم
    Uzbečki:Iqtisodiy Hamkorlik Tashkiloti
    Uzbečka ćirilica:Иқтисодий Ҳамкорлик Ташкилоти
Logo of Organizacija za ekonomsku saradnju Azerski: İqtisadi Əməkdaşlıq Təşkilatı Dari: سازمان همکاری اقتصادی Kazaški: Экономикалық ынтымақтастық ұйымы Kirgiski: Экономикалык Кызматташтык Уюму Paštunski: د اقتصادي او همکاريو سازمان Persijski: سازمان همکاری اقتصادی Ruski: Организация экономического сотрудничества Tadžički: Ташкилоти ҳамкории иқтисодӣ Turski: Ekonomik İşbirliği Teşkilatı Turkmenski: Ykdysady Hyzmatdaşlyk Guramasy Urdski: اقتصادی تعاون تنظیم‎ Uzbečki: Iqtisodiy Hamkorlik Tashkiloti Uzbečka ćirilica: Иқтисодий Ҳамкорлик Ташкилоти
Logo
Moto: „Održivi socioekonomski razvoj za narode regiona”
Member states of the ECO
Member states of the ECO
SedišteTeheran, Iran
Zvanični jeziciEngleski
Demonim(i)Azijska
Zemlje članice
Lideri
Hadi Solejmanpour[1]
Površina
• Total
7.937.197 km2 (3.064.569 sq mi) (6.)
• Voda (%)
6,8
Populacija
• 2018 procena
488.405.949 (3.)
• Gustina
60/km2 (155,4/sq mi)
GDP (PPP)2018 procena
• Total
US$6.3 bilion[2] (4.)
• Po glavi
US$13.000
GDP (nominalno)2018 procena
• Total
US$1,8 bilion (1.)
• Po glavi
US$4.000
Valuta
10 valuta
Vremenska zonaUTC+2 do +5
Calling code

Organizacija za ekonomsku saradnju ili ECO je azijska politička i ekonomska međuvladina organizacija koju su 1985. godine u Teheranu osnovali lideri Irana, Pakistana i Turske. Ona pruža platformu za diskusiju o načinima za poboljšanje razvoja i promociju mogućnosti trgovine i ulaganja. ECO je ad hoc organizacija u skladu sa Poveljom Ujedinjenih nacija.[3] Cilj je da se uspostavi jedinstveno tržište roba i usluga, slično Evropskoj uniji.[4] ECO sekretarijat i odeljenje za kulturu nalaze se u Iranu, ekonomski biro je u Turskoj, a naučni biro je u Pakistanu.

Priroda organizacije ECO je u tome da se sastoji od država sa muslimanskom većinom, jer je trgovinski blok za države Centralne Azije povezane sa Mediteranom preko Turske, Persijskim zalivom preko Irana i Arabijskim morem preko Pakistana. Trenutni okvir ECO izražava se uglavnom u obliku bilateralnih sporazuma i arbitražnih mehanizama između pojedinačnih i potpuno suverenih država članica. To čini ECO sličnim ASEAN-u po tome što je organizacija koja ima svoje urede i birokratiju za sprovođenje trgovine među suverenim državama članicama.

Ona organizacija pokriva područje istorijski integrisanog poljoprivrednog regiona Ferganske doline koji omogućava trgovinu i zajedničku poljoprivrednu proizvodnju u pograničnom regionu Kirgistana, Tadžikistana, Uzbekistana i Turkmenistana. Ugovori o slobodnoj trgovini između industrijskih država Irana i Turske su potpisani 2017.[5] Isto tako je potpisan Sporazum o slobodnoj trgovini između Pakistana i Turske 2010.[6] Pakistan ima sporazume o slobodnoj trgovini i sa Avganistanom i sa Iranom koji su potpisani i u procesu su implementacije, a trenutno se većina avganistanske trgovine odvija preko Pakistana. A Sporazum o tranzitnoj trgovini između Avganistana i Pakistana osmišljen je da olakša trgovinu robom i uslugama za Centralnu Aziju preko Avganistana i Pakistana.[7] Ovo je dodatak Ašgabatskom sporazumu koji je multimodalni sporazum o prevozu između država Centralne Azije.[8]

Dalja saradnja među članicama planirana je u obliku gasovoda Iran–Pakistan, kao i gasovoda Turkmenistan–Avganistan–Pakistan. Trenutni cevovodi uključuju cevovod Tabriz–Ankara pored planiranog Persijskog cevovoda. Ovo je dodatak transportu nafte i gasa iz država Centralne Azije bogatih resursima, poput Kazahstana, i Turkmenistanskim mineralima i poljoprivrednim proizvodima, što dopunjuje industrijalizaciju koja je u toku u Iranu, Pakistanu i Turskoj. Pakistan planira da diverzifikuje svoje izvore nafte i gasa prema državama Centralne Azije, uključujući ugovore o uvozu nafte sa Azerbejdžanom.[9]

Istorija[уреди | уреди извор]

Organizacija za ekonomsku saradnju bila je naslednica organizacije Regionalna saradnja za razvoj (RCD), osnovana 1964. godine, koja je okončala svoje aktivnosti 1979. Godine 1985, Iran, Pakistan i Turska su se pridružili i formiran je ECO. Do jeseni 1992. ECO se proširio i obuhvatao je sedam novih članova; Avganistan, Azerbejdžan, Kazahstan, Kirgistan, Tadžikistan, Turkmenistan i Uzbekistan. Datum proširenja na sadašnji oblik, 28. novembar, naziva se „ECO dan”. Status i moć ove organizacije raste. Međutim, organizacija se suočava sa mnogim izazovima. Najvažniji je da državama članicama nedostaje odgovarajuća infrastruktura i institucije koje Organizacija prvenstveno nastoji da razvije, da bi u potpunosti iskoristili raspoložive resurse u regionu i obezbedile održivljavanje razvoja država članicama. Trgovinski sporazum Organizacije za ekonomsku saradnju (ECOTA) potpisan je 17. jula 2003. u Islamabadu.[10] ECO Organizacija za promociju trgovine (TPO) je nova organizacija za promociju trgovine među državama članicama sa sedištem u Iranu (2009).[11] Prema sporazumu postignutom između članica ECO, zajedničko trgovinsko tržište trebalo bi da bude uspostavljeno do 2015. godine.[4]

Člansktvo[уреди | уреди извор]

Puni članovi[уреди | уреди извор]

Ime Populacija
(2018, millions)[12]
Površina[13] Populaciona
gustina
GDP
(2018, nominalno,
US$ milijardi)
[12]
GDP po glavi stanovnika
(2018, nominalno, US$)[12]
GDP
(2018, PPP,
Int$ milijardi)
[12]
GDP po glavi stanovnika
(2018, PPP, Int$)[12]
Bilans tekućeg računa
(2018, US$ milijardi)[12]
 Avganistan 36,020 652.230 km2
(251.830 sq mi)
55,23/km2
(143,0/sq mi)
20,367 565,426 72,697 2.018,228 1,048
 Azerbejdžan 9,940 86.600 km2
(33.400 sq mi)
114,78/km2
(297,3/sq mi)
45,592 4.586,771 178,470 17.954,863 3,020
 Iran 82,360 1.648.195 km2
(636.372 sq mi)
49,97/km2
(129,4/sq mi)
430,082 5.221,974 1.652,888 20.069,073 5,792
 Kazahstan 18,463 2.724.900 km2
(1.052.100 sq mi)
6,78/km2
(17,6/sq mi)
184,209 9.977,414 507,627 27.494,808 -0,281
 Kazahstan 6,389 199.951 km2
(77.202 sq mi)
31,95/km2
(82,8/sq mi)
8,013 1.254,135 24,356 3.812,161 -0,983
 Pakistan 200,960 796.095 km2
(307.374 sq mi)
252,43/km2
(653,8/sq mi)
306,897 1.527,157 1.148,290 5.714,025 -18,171
 Tadžikistan 9,107 144.100 km2
(55.600 sq mi)
63,20/km2
(163,7/sq mi)
7,350 807,050 30,547 3.354,156 -0,345
 Turska 81,867 783.562 km2
(302.535 sq mi)
104,48/km2
(270,6/sq mi)
713,513 8.715,513 2.314,398 28.270,226 -40,687
 Turkmenistan 5,770 488.100 km2
(188.500 sq mi)
11,82/km2
(30,6/sq mi)
42,764 7.411,877 112,659 19.526,084 -3,498
 Uzbekistan 32,657 447.400 km2
(172.700 sq mi)
72,99/km2
(189,0/sq mi)
43,303 1.326,002 239,623 7.337,557 -0,217
10 Ukupno 483,533 7.971.133 km2
(3.077.672 sq mi)
60,66/km2
(157,1/sq mi)
1.802,090 3.726,922 6.281,555 12.990,954 -54,322

Posmatrači[уреди | уреди извор]

Samiti i generalni sekretari[уреди | уреди извор]

Svetski lideri okupljeni za 13. ECO samit

Samiti šefova država[уреди | уреди извор]

Sastanak Datum Zemlja Lokacija
1. 16-17. februar 1992  Iran Teheran
2. 6-7. maj 1993  Turska Istanbul
3. 14-15. maj 1995  Pakistan Islamabad
4. 14. maj 1996  Turkmenistan Ašhabat
Izvanredni 14. maj 1997  Turkmenistan Ašhabat
5. 11. maj 1998  Kazahstan Almati
6. 10. jun 2000  Iran Teheran
7. 14. oktobar 2002  Turska Istanbul
8. 14. septembar 2004  Tadžikistan Dušanbe
9. 5. maj 2006  Azerbejdžan Baku
10. 11. mart 2009  Iran Teheran
11. 23. decembar 2010  Turska Istanbul
12. 16. oktobar 2012  Azerbejdžan Baku
13. 1. mart 2017[15][16]  Pakistan Islamabad

Reference[уреди | уреди извор]

  1. ^ „.:The Secretariat of Economic Cooperation Organization:.”. Архивирано из оригинала на датум 14. 4. 2016. Приступљено 29. 4. 2016. 
  2. ^ „Report for Selected Countries and Subjects”. 
  3. ^ United Nations Charter (Chapter VIII).
  4. ^ а б Ajay Patnaik (2016). Central Asia: Geopolitics, security and stability. 
  5. ^ „Turkey hopes to sign free trade agreement with Iran”. 4. 1. 2017. 
  6. ^ „Pakistan-Turkey sixth round of talks on FTA next week”. www.thenews.com.pk. 
  7. ^ Center, Asia Regional Integration. „Pakistan-Turkey Preferential Trade Agreement Free Trade Agreement”. aric.adb.org. 
  8. ^ „Pakistan announces to join Ashgabat Agreement, Lapis Lazuli Corridor”. Dunya News. 
  9. ^ „Away from Gulf, Pakistan set to import oil, gas from Central Asia”. The Express Tribune. 4. 2. 2017. 
  10. ^ „ECOTA” (PDF). Приступљено 2012-02-09. 
  11. ^ [1] Архивирано 2 мај 2009 на сајту Wayback Machine
  12. ^ а б в г д ђ „Report for Selected Countries and Subjects”. World Economic Outlook Database. International Monetary Fund. 9. 2. 2019. Архивирано из оригинала на датум 9. 2. 2009. Приступљено 9. 2. 2019. 
  13. ^ „Country Comparison – Area”. CIA World Factbook. Central Intelligence Agency. Архивирано из оригинала на датум 8. 2. 2019. Приступљено 9. 2. 2019. 
  14. ^ „ECO Secretary General Meets the Representatives of Turkish Cyprus State in Tehran”. ECO. 25. 2. 2014. Архивирано из оригинала на датум 2016-02-02. 
  15. ^ „Public Holiday In Islamabad and Rawalpindi On 1 March Due To ECO Summit 2017”. Архивирано из оригинала на датум 28. 2. 2017. 
  16. ^ „Pakistan to host 13th ECO Summit in Islamabad next week”. Dawn. 25. 2. 2017. Архивирано из оригинала на датум 28. 02. 2017. Приступљено 25. 2. 2017. 

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]