Nevesinjska puška (bitka)
| Nevesinjska puška (bitka) | |||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Deo Hercegovačkog ustanka | |||||||
 Neki od vođa Hercegovačkog ustanka | |||||||
| |||||||
| Sukobljene strane | |||||||
 Srpski ustanici |
 Osmansko carstvo | ||||||
| Komandanti i vođe | |||||||
|
Jovan Gutić | nepoznato | ||||||
| Jačina | |||||||
| 80 ljudi[1] | 30 ljudi[1] | ||||||
| Žrtve i gubici | |||||||
| bez gubitaka | 2[1] | ||||||
Nevesinjska puška[a] je naziv za prvi sukob između Srba i Turaka u Hercegovačkom ustanku (1875–1878), koji se odigrao 9. jula 1875. Završen je lakom pobedom ustanika. Uprkos malim razmerama ove bitke [b], ova ustanička pobeda bila je signal za opšti ustanak u Hercegovini u leto 1875. Po ovoj, prvoj ustaničkoj pobedi, ceo ustanak u Hercegovini (1875–1878) naziva se Nevesinjska puška.[1]
Pozadina[uredi | uredi izvor]
Od polovine 19. veka, stvaranje nezavisnih srpskih država - kneževina Srbije i Crne Gore - podstaklo je u Bosni i Hercegovini pod turskom vlašću niz narodnih pokreta, buna i ustanaka, čiji su nosioci bili srpski seljaci-kmetovi, koji su, i pored niza turskih reformi, ostali potpuno obespravljena raja, izložena samovolji i ugnjetavanju turskih feudalaca, koji su imali podršku osmanskih vlasti. Nadajući se pomoći iz Crne Gore, hercegovački narodni prvaci Jovan Gutić, Simun Zečević, Petar Radović, Ilija Stevanović, Trivko Grubačić i Prodan Rupar su početkom oktobra 1874. stupili u pregovore sa knezom Nikolom Petrovićem, planirajući da podignu narod na ustanak u proleće 1875. Knez je oklevao, pošto Rusija u tom trenutku nije bila spremna za rat. Saznavši za te pregovore, turske vlasti pokušale su da spreče ustanak hapšenjem viđenijih Srba, ali su se vođe ustanka sklonile u Crnu Goru, gde su proveli zimu 1874/75.[2]
Ti događaji odjeknuli su i van Hercegovine i izazvali diplomatsku intervenciju velikih sila kod Porte: u maju 1875. Austrougarska je zahtevala od Porte da reformama i amnestijom izbeglica umiri raju u Hercegovini. Pod njenim pritiskom, Porta je stupila u pregovore s hercegovačkim vođama, dala im amnestiju i obećala poreske i druge olakšice. Uprkos tome, pripreme za ustanak su nastavljene: posle povratka u Hercegovinu, ustaničke vođe odlučile su da najpre stvore slobodnu teritoriju u nevesinjskom kraju, a zatim prošire ustanak na druge delove Hercegovine.[2]
Bitka[uredi | uredi izvor]
Tražeći hajdučku četu Pera Tunguza, koja je 5. jula 1875. na Cetnjoj poljani u planini Bišini napala i oplenila turski karavan, turske jedinice i zaptije[v] iz Nevesinja vršile su pretres okolnih šuma.[2] 9. jula 1875, tursko poterno odeljenje iz Nevesinja sukobilo se sa grupom naoružanih kmetova (oko 80 ljudi) pod vođstvom Jovana Gutića na brdu Gradac, severno od sela Krekova, nedaleko od Nevesinja. U sukobu je poginuo jedan turski vojnik, a jedan je ranjen, dok je ostatak posle kratkog otpora uzmakao u grad.[1]
Posledice[uredi | uredi izvor]
Ovaj sukob, nazvan Nevesinjska puška, bio je poziv na početak opšteg ustanka u Hercegovini, a laka pobeda podigla je moral srpskih ustanika. Ustanici su se skupljali u čete (50-300 ljudi) i palili begovske kule i pogranične karaule.[2] Ustanak je uskoro, pored nevesinjskog, zahvatio bilećki i stolački kraj, a početkom avgusta 1875. gatački kraj i granični pojas prema Crnoj Gori.[1]
Napomene[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Gažević, Nikola (1970). Vojna enciklopedija (knjiga 1). Beograd: Vojnoizdavački zavod.
- Gažević, Nikola (1973). Vojna enciklopedija (knjiga 6). Beograd: Vojnoizdavački zavod. str. 75.