Nemanja Pejčinović

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Nemanja Pejčinović
Pejčinović kao igrač Lokomotive
Lični podaci
Puno ime Nemanja Pejčinović
Datum rođenja (1987-11-04)4. novembar 1987. (36 god.)
Mesto rođenja Kragujevac, SFRJ
Visina 1,85 m
Pozicija odbrana
Juniorska karijera
Radnički Kragujevac
2003—2005 Rad
Seniorska karijera
Godine Klub Nast. (Gol)
2005—2007 Rad 20 (0)
2007—2008 OFK Beograd 0 (0)
2008 → Rad 16 (1)
2008—2010 Rad 16 (0)
2009 → Crvena zvezda 14 (0)
2009—2010 → Herta Berlin 16 (0)
2010—2014 Nica 100 (6)
2014—2018 Lokomotiva Moskva 85 (3)
2018 Čangčuen Jatai 13 (2)
2020 Voždovac 8 (0)
2020—2022 Fakel Voronjež 48 (4)
Reprezentativna karijera
2008—2009 Srbija do 21 7 (1)
2008—2016 Srbija 3 (0)

Nemanja Pejčinović (Kragujevac, 4. novembar 1987) je bivši srpski fudbaler. Igrao je na poziciji odbrambenog igrača.

Klupska karijera[uredi | uredi izvor]

Pejčinović je ponikao u kragujevačkom Radničkom,[1] odakle je 2003. godine došao u beogradski Rad. U ekipi Rada je završio omladinski staž, i debitovao u seniorskom fudbalu. U leto 2007. prelazi u OFK Beograd, gde zbog problema sa povredom nije zabeležio nijedan superligaški nastup.[2] Od drugog dela sezone 2007/08. ponovo postaje igrač Rada. U narednom periodu se ustalio u ekipi Rada i sa klubom izborio povratak u Superligu Srbije. Postao je i kapiten Rada, i stigao do poziva u mladu i seniorsku reprezentaciju.[2]

Drugi deo sezone 2008/09. je proveo na pozajmici u Crvenoj zvezdi, a u julu 2009. odlazi na novu pozajmicu, ovoga puta u nemačkog bundesligaša Hertu.[3] Odigrao je 16 bundesligaških utakmica tokom sezone 2009/10, ali je klub zauzeo poslednje mesto na tabeli i tako ispao u niži rang. U julu 2010, i dalje kao igrač Rada, Pejčinović odlazi na pozajmicu u francuskog prvoligaša Nicu.[4] U decembru 2010. i zvanično postaje igrač Nice sa kojom potpisuje troipogodišnji ugovor.[5] Bio je standardan prvotimac Nice a nakon isteka ugovora u junu 2014. je napustio klub.[6]

U junu 2014. je potpisao četvorogodišnji ugovor sa Lokomotivom iz Moskve.[7] U prvoj sezoni osvaja Kup Rusije,[8] a isti uspeh ponavlja dve godine kasnije.[9] U sezoni 2017/18. sa Lokomotivom stiže i do titule prvaka Rusije, prve nakon 14 godina čekanja.[10] U šampionskoj sezoni je odigrao 23 od 30 prvenstvenih utakmica (22 kao starter).[11] Nakon završetka ove sezone, Pejčinoviću je istekao ugovor pa je napustio klub.[12]

U julu 2018. je potpisao ugovor sa kineskim prvoligašem Čangčuen Jataijem.[13] U Kini je odigrao 13 prvenstvenih mečeva, nakon čega je napustio klub.

Nakon više od godinu dana bez angažmana, Pejčinović se u februaru 2020. vraća u srpski fudbal i potpisuje ugovor sa Voždovcem.[14] Debitovao je za Voždovac na otvaranju prolećnog dela takmičarske 2019/20. u Superligi Srbije, kada je njegov tim poražen 2 : 1 na gostovanju Mladosti u Lučanima.[15] U narednom kolu, Voždovac je na svom stadionu dočekao subotički Spartak, a Pejčinović je počeo meč kao starter.[16] Ipak, posle samo pet minuta se povredio, pa je morao da napusti teren.[17] Zbog povrede je odsustvao sa terena naredne tri nedelje,[18] a u međuvremenu su sva fudbalska takmičenja prekinuta zbog pandemije korona virusa.[19] Superliga Srbije je nastavljena krajem maja 2020, a Pejčinović je do kraja sezone nastupio na preostale četiri utakmice, provevši na svakoj od njih po 90 minuta na terenu. U avgustu 2020. je produžio ugovor sa Voždovcem na još godinu dana.[20] U uvodnih 10. kola takmičarske 2020/21, Pejčinović je samo dva puta izlazio na teren.

Sredinom oktobra 2020. je napustio Voždovac i vratio se u Rusiju, gde je potpisao za tamošnjeg drugoligaša Fakel iz Voronježa.[21] U Fakelu je proveo dve sezone nakon čega je završio igračku karijeru.[22]

Reprezentacija[uredi | uredi izvor]

Sa mladom reprezentacijom Srbije je nastupao na Evropskom prvenstvu 2009. u Švedskoj.

Za seniorsku reprezentaciju Srbije je odigrao tri utakmice. Debitovao je 14. decembra 2008. na prijateljskoj utakmici protiv Poljske (0:1), a dres „A tima” oblačio je još u dva navrata: 26. maja 2014. protiv Jamajke (2:1) u Nju Džersiju (SAD) i 15. novembra 2016. protiv Ukrajine (0:2) u Harkovu.[23]

Trofeji[uredi | uredi izvor]

Lokomotiva Moskva[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Nemanja Pejčinović: U srcu Kragujevac, u Moskvi kao kod kuće”. infokg.rs. 25. 2. 2018. Pristupljeno 11. 2. 2020. 
  2. ^ a b „Sezona Nemanje Pejčinovića”. politika.rs. 19. 12. 2008. Pristupljeno 11. 2. 2020. 
  3. ^ „Nemanja Pejčinović prešao na pozajmicu u Hertu”. rts.rs. 25. 7. 2009. Pristupljeno 11. 2. 2020. 
  4. ^ „Pejčinović na pozajmici u Nici”. rts.rs. 18. 7. 2010. Pristupljeno 11. 2. 2020. 
  5. ^ „Pejčinović i zvanično igrač Nice”. b92.net. 21. 12. 2010. Pristupljeno 11. 2. 2020. 
  6. ^ „Pejčinović odbio novi ugovor u Nici: Monako i Ren vode u trci za njegov potpis”. mozzartsport.com. 20. 5. 2014. Pristupljeno 11. 2. 2020. 
  7. ^ „Pejčinović 4 godine u Lokomotivi”. b92.net. 11. 6. 2014. Pristupljeno 11. 2. 2020. 
  8. ^ „Trofej u rukama Škuletića i Pejčinovića: Lokomotiva osvojila Kup Rusije!”. sport.blic.rs. 21. 5. 2015. Pristupljeno 11. 2. 2020. 
  9. ^ „Pejčinović za SK: Kup je spasio sezonu Lokomotive”. n1info.com. 5. 5. 2017. Arhivirano iz originala 19. 09. 2020. g. Pristupljeno 11. 2. 2020. 
  10. ^ „Pejčinović za maxbetsport.rs: Titula s Lokomotivom kruna karijere”. maxbetsport.rs. 6. 5. 2018. Arhivirano iz originala 09. 11. 2020. g. Pristupljeno 11. 2. 2020. 
  11. ^ „Pejčinović nije među Krstajićevih 35: Ne zovu me...”. mozzartsport.com. 16. 5. 2018. Pristupljeno 11. 2. 2020. 
  12. ^ „Pejčinović tražio 2.000.000 evra - Lokomotiva odbila”. mozzartsport.com. 6. 7. 2018. Pristupljeno 11. 2. 2020. 
  13. ^ „Zvanično: Nemanja Pejčinović peti Srbin u Kini”. mozzartsport.com. 8. 7. 2018. Pristupljeno 11. 2. 2020. 
  14. ^ „Bomba na krovu: Pejčinović potpisao za Voždovac!”. mozzartsport.com. 7. 2. 2020. Pristupljeno 11. 2. 2020. 
  15. ^ „ZMAJEVI OSTAVILI BODOVE U LUČANIMA. MLADOST – VOŽDOVAC 2:1”. fkvozdovac.rs. 15. 2. 2020. Pristupljeno 11. 2. 2020. 
  16. ^ „VOŽDOVAC – SPARTAK SUBOTICA 2:3. IZVEŠTAJ IZ MINUTA U MINUT”. fkvozdovac.rs. 21. 2. 2020. Pristupljeno 11. 2. 2020. 
  17. ^ „NAJVEĆA ZVEZDA PRELAZNOG ROKA VEĆ NA PAUZI: Pejčinović se povredio u uvodu meča sa Spartakom (KURIR TV)”. kurir.rs. 21. 2. 2020. Pristupljeno 16. 10. 2020. 
  18. ^ „POZNATE PRIRODE POVREDA NEMANjE PEJČINOVIĆA I NEMANjE VUČIĆA”. fkvozdovac.rs. 23. 2. 2020. Pristupljeno 6. 8. 2020. 
  19. ^ „SHODNO PROGLAŠENjU VANREDNOG STANjA, FK VOŽDOVAC OBUSTAVLjA SVE AKTIVNOSTI DO DALjEG!”. fkvozdovac.rs. 15. 3. 2020. Pristupljeno 11. 2. 2020. 
  20. ^ „Dobra vest za dobro jutro svih navijača Voždovca – Nemanja Pejčinović i naredne sezone ostaje „Zmaj”!”. fkvozdovac.rs. 5. 8. 2020. Pristupljeno 6. 8. 2020. 
  21. ^ „Pejčinović se vratio u Rusiju”. mozzartsport.com. 15. 10. 2020. Pristupljeno 16. 10. 2020. 
  22. ^ „Pejčinović objavio kraj karijere”. mozzartsport.com. 10. 9. 2022. Pristupljeno 31. 10. 2021. 
  23. ^ „Pejčinović Nemanja”. reprezentacija.rs. Pristupljeno 11. 2. 2020. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Немања_Пејчиновић&oldid=27064142”