Pređi na sadržaj

Непознато одредиште

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Nepoznato odredište
Orig. naslovDestination Unknown
AutorAgata Kristi
ZemljaUjedinjeno Kraljevstvo
Jezikengleski
Žanr / vrsta delakrimi
Izdavanje
IzdavačCollins Crime Club
Datum1954.
Broj stranica192
Hronologija
PrethodnikDžep pun žita
NaslednikTika, taka, tak

Nepoznato odredište je književno delo žanra špijunske fikcije autorke Agate Kristi. Prvi put je objavljeno u Ujedinjenom Kraljevstvu od strane Collins Crime Club prvog novembra 1954.[1] i u SAD od strane Dodd, Mead and Company 1955. pod naslovom Toliko koraka do smrti.[2][3] Britansko izdanje koštalo je deset šilinga i šest penija (10/6)[1], a izdanje u SAD 2,75 dolara.[3]

Roman počinje u Maroku, gde Hilari Krejven ostaje nakon propalog braka. Ona planira da izvrši samoubistvo, ali je umesto toga regrutuje britanska tajna služba za misiju. Od nje se traži da glumi suprugu nuklearnog naučnika koji je nedavno nestao. Hilari se ubrzo transportuje da upozna svog novog muža.

Recenzije u vreme objavljivanja 1954-1955 otkrile su da je roman pravovremen i očigledno zabavniji za pisanje Kristi nego njene uobičajene mister romane.[4][5] Jedan recenzent je bio jasan kada je rekao da su misteriozni romani njena jača strana, a ova vrsta romana nije, ali ipak vredi pročitati.[5] U kasnijoj recenziji se navodi da je roman počeo dobro, ali je skrenuo dok je pronašao put do rezolucije, „pada u hokum“.[6] Bernard je pomenuo događaje veoma cenjenih naučnika koji su radili u Los Alamosu tokom Drugog svetskog rata na atomskoj bombi i nestali kada je nastupio mir, kao što je premisa za roman; Bruno Pontekorvo koji je prebegao u Sovjetski Savez 1950. i Klaus Fuks, teoretski fizičar koji je poslao tajne informacije u Sovjetski Savez i otprilike u to vreme bio zatvoren za taj zločin.

To je jedan od samo četiri romana Kristija koji nisu dobili adaptaciju bilo koje vrste, a ostali su Smrt dolazi na kraju, Putnik za Frankfurt i Zaleđe sudbine.

Radnja[uredi | uredi izvor]

 UPOZORENjE: Slede detalji zapleta ili kompletan opis knjige!

Hilari Krejven, napuštena supruga i ožalošćena majka, planira samoubistvo u marokanskom hotelu. Britanski tajni agent Džesop kuca na njena vrata da joj predloži da preduzme opasnu misiju kao alternativu uzimanju prevelike doze tableta za spavanje. Zadatak, koji ona prihvata, je da glumi ženu Tomasa Betertona, nuklearnog naučnika koji je nestao i možda je prebegao u Sovjetski Savez. Ubrzo se nađe u grupi čudno raspoređenih putnika koji se prevoze na nepoznato odredište iz naslova.

Destinacija je tajni naučno-istraživački objekat prermaskiran u modernu koloniju gubavaca i medicinski istraživački centar na udaljenoj lokaciji u planinama Atlas. Naučnici su dobro lečeni i snabdeveni svom opremom potrebnom za njihova istraživanja, ali im nije dozvoljeno da napuste objekat iz bilo kog razloga. Oni su zaključani u tajnim oblastima duboko u planinama kad god ih posete vladini zvaničnici i drugi stranci. Hilari Krejven se uspešno predstavlja kao Betertonova žena Oliv, jer je on jadan i očajnički želi da pobegne. Kaže da ne može da radi svoj najbolji posao bez slobode.

Hilari otkriva da je objekat izgradio basnoslovno bogat i pomalo zlik gospodin Aristid, radi finansijskih, a ne političkih ciljeva. Na to je raznim obmanama namamio mnoge od najboljih mladih naučnika sveta da bi kasnije mogao da proda njihove usluge nazad svetskim vladama i korporacijama za ogroman profit. Ona se zaljubljuje u Endrua Pitersa, zgodnog mladog Amerikanca i hemičara istraživača koji zajedno sa njom putuje do ustanove.

Uz pomoć tragova koje je Hilari ostavila duž puta do tajnog objekta i lokalnih Berbera koji mu pronađu te tragove, Džesop, sa diplomatama iz nacija koje gube mlade naučnike, locira objekat, obilazi ga i ruši taj zid razdvajanja. Džesop spasava Hilari i ostale tamo zadržane. Dokazuje se da je Piters Boris Glidr iz Poljske, koristi lažno ime i govori američki engleski. On je u misiji za svoju pokojnu rođaku Elzu. On želi da se Beterton bude optužen za ubistvo svoje prve žene, Glidrove rođake Elze. Beterton nije kreativni naučnik svetske klase, koji je na prevaru objavio otkriće kao svoje, nakon što je plagirao rad svoje supruge Elze. Beterton je uhapšen. Hilari više ne želi da umre. Ona ponovo otkriva svoju želju za životom; ona i Piters su slobodni da započnu zajednički život.

Likovi[uredi | uredi izvor]

  • Gospodin Džesop, britanski agent
  • Tomas Beterton, mladi naučnik koji je nedavno nestao
  • Oliv Beterton, njegova druga supruga koja želi da mu se pridruži
  • Boris Glidr, poljski rođak preminule prve supriuge Tomasa Betertona, Elze
  • Hilari Krejven, žena koja liči na Oliv, nedavno je izgubila svoje jedino dete, a muž ju je napustio
  • Gospođa Kalvin Bejker, naizgled tipična američka turistkinja, koja je zapravo glavni akter u događajima koji se odvijaju, i koja gaji veliku ogorčenost i mržnju prema svojoj rodnoj zemlji
  • Dženet Heterington, okrutna engleska putnica, zaista britanski agent
  • Anri Lorije, galantni Francuz
  • Gospodin Aristides, jedan od najbogatijih ljudi na svetu sa rukama u mnogo različitih lonaca širom sveta
  • Endru Piters, mladi hemičar istraživač
  • Torkuil Erikson, norveški idealista
  • Dr Luis Beron, Francuz posvećen bakteriološkim istraživanjima
  • Helga Nidhajm, arogantna nemačka naučnica
  • Paul Van Heidem, socijalni menadžer u objektu
  • Dr Nilson, zamenik direktora, zadužen za administraciju
  • Direktor, harizmatični govornik zaposlen kod Aristida
  • M. LeBlank, francuski istražitelj koji radi sa Jessop-om

Glavne teme[uredi | uredi izvor]

Knjiga istražuje temu prebega na sovjetku stranu iz 1950-ih, ali takođe pokazuje kako je raspad Kristinog prvog braka 1920-ih ostavio posledice. Poput njenog romana iz 1934. Nedovršeni portret, roman počinje sa mladom ženom koja se udala, imala ćerku i čiji ju je muž zamenio nekom drugom.

U obe knjige, mladić pokazuje izuzetnu pronicljivost u uočavanju njene namere da okonča svoj život i prkosi konvencijama da je spase, ne samo u suočavanju sa strancem o intimnim stvarima, već i u provođenju vremena u ženinoj hotelskoj spavaćoj sobi kako bi je odvratio od samoubistva. U ovoj priči on je umesto toga nagovara na špijunažu.

Književni značaj i recepcija[uredi | uredi izvor]

Filip Džon Sted je pisao za The Times Literary Supplement 19. novembra 1954. godine. On je bio oduševljen romanom postavljajući pitanje: „Gde idu naučnici kada nestanu iz kruga službi bezbednosti? Navodio je da je iako delo sjajno, više liči na Hiljadu i jednu noć nego na moderno međunarodno rivalstvo za naučne talente. Navodio je da će čitaoci možda žaliti zbog odsustva tonične logike raspleta zločina – iako „tragovi“ ne nedostaju sasvim – jer priča o tajnoj službi u velikoj meri pripada Avanturi, ali na njihovom mestu je očigledno zadovoljstvo autora u širim horizontima romantičnijeg žanra." Recenzija je zaključila: „Koliko god čistunac žudio za Poaroom ili gospođicom Marpl, teško da može da žali zbog blistavog izleta gospođe Kristi u ovu aktuelnu i ekstravagantnu sferu.[4]

Moris Ričardson iz Obzervera je 31. oktobra 1954. napisao: „Triler nije jača strana Agate Kristi; zbog njega ona ostaje bez daha i naivna. Zaključio je: „Treba da se čita sa popustljivošću, u veoma udobnom železničkom vagonu.[5]

Robert Barnard je napisao: „Triler malo iznad proseka, sa odličnim početkom (heroina, čiji je muž ostavio zbog druge žene, a čija je mala ćerka umrla, razmišlja o samoubistvu u čudnom hotelu). Nakon toga se prevrće u hokum, sa izrazito neuzbudljivim vrhuncem. Uglavnom se tiče naučnika koji nestaju – piše nakon afera Fukus/Pontekorvo. Pominje se Komitet za neameričke aktivnosti, bez očiglednog neodobravanja." Barnard se poziva na Bruna Pontekorva, pionirskog nuklearnog naučnika koji je radio sa saveznicima u Drugom svetskom ratu, a zatim je prebegao u Sovjetski Savez 1950. i Klausa Fuksa, teoretskog fizičara koji je takođe bio u Los Alamosu tokom Drugog svetskog rata, ali je poslao tajno informacije sovjetskoj strani i zbog toga je bio zatvoren od 1950.[6]

Istorija objavljivanja[uredi | uredi izvor]

U Ujedinjenom Kraljevstvu romanu je prvi put objavljen u nedeljniku Džon Bul u pet skraćenih nastavaka od 25. septembra (tom 96, broj 2517) do 23. oktobra 1954 (tom 96, broj 2521) sa ilustracijama Vilijama Litla.[7]

Roman je prvi put objavljen u SAD u časopisu Čikago Tribjun u pedeset i jednom delu, od utorka 12. aprila do četvrtka, 9. juna 1955. godine, pod naslovom Destinacija Iks.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b Peers, Chris; Spurrier, Ralph; Sturgeon, Jamie (mart 1999). Collins Crime Club – A checklist of First Editions (Second izd.). Dragonby Press. str. 15. 
  2. ^ Cooper, John; Pyke, BA (1994). Detective Fiction – the collector's guide (Second izd.). Scholar Press. str. 82, 87. ISBN 0-85967-991-8. 
  3. ^ a b Marcum, JS (maj 2007). „American Tribute to Agatha Christie: The Golden Years: 1953 - 1967”. 
  4. ^ a b Stead, Philip John (19. 11. 1954). „Review”. The Times Literary Supplement. str. 733. 
  5. ^ a b v Richardson, Maurice (31. 10. 1954). „Review”. The Observer. str. 7. 
  6. ^ a b Barnard, Robert (1990). A Talent to Deceive – an appreciation of Agatha Christie (Revised izd.). Fontana Books. str. 192. ISBN 0-00-637474-3. 
  7. ^ Holdings at the British Library (Newspapers – Colindale). Shelfmark: NPL LON LD116.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Непознато_одредиште&oldid=27536394”