Атласке планине
Планине Атлас или Атласке планине (арап. جبال أطلس) су планински ланац у северозападној Африци, који се простире дужином од 2300 километара кроз Мароко, Алжир и Тунис. Највиши врх Атласа је Тубкал са 4165 метара, који се налази у јужном Мароку. Планине Атласа граде климатску разделницу између подручја влажне климе северозапада Африке и екстремно сушне пустиње Сахара.
Подела[уреди | уреди извор]
Планинска област Атласа дели се на следеће планинске ланце:
- Тел Атлас планине уз медитеранску обалу Алжира, максималне висине 2.308 метара
- Риф планине на северној обали Марока уз Средоземно море, максималне висине 2.456 метара
- Средњи Атлас у централном Мароку, висине до 3.737 метара
- Високи Атлас на југу централног Марока, висина до 4.165 метара
- Сахарски Атлас на северу Алжира, јужно од Малог Атласа, до 2008 метара висине ?
- Антиатлас на југозападу Марока, висине до 2.531 метра
- Вулкански Џебел Сархро у центру јужног Марока, висине до 3.304 метра
У Тунису се простиру само ниже падине Малог и Сахарског Атласа.
Опасност од земљотреса[уреди | уреди извор]
Планине Атласа представљају тектонску границу између евроазијске плоче на северу и афричке плоче на југу. Када се ове плоче помере, долази до земљотреса. Град у средишту Атласа, Блида (265.000 становника 2005) била је у 19. веку два пута до темеља уништена земљотресима. Земљотрес јачине 7,3 по Рихтеровој скали који је 1980. погодио алжирски град Ех Шелиф изазвао је 5000 жртава.
Рудно богатство[уреди | уреди извор]
Планине Атласа богате су рудама: гвожђа, олова, бакра, камене соли, фосфатима, мермером, и нешто мање сребром, каменим угљем и земним гасом. По овоме, Атлас чини изузетак међу планинама северне Африке, јер планине Сахаре и Етиопије не садрже рудна богатства. Једино на југу континента наилазимо на слична рудом богата горја.
Становништво[уреди | уреди извор]
Сви велики градови Алжира налазе се у северном делу земље, дакле у региону планина Атлас, јер у јужном делу земље (Сахара) владају услови неповољни за развој људских насеља. Ситуација је слична у Тунису и Мароку. Највећа густина насељености влада у подручјима уз обалу Средоземног мора. Неки велики градови, попут Маракеша (850.000 становника), леже у подножју Атласа. Алжирски градови Константин (650 метара надморске висине, 500.000 становника) и Ел Ђелфа (преко 1.100 метара н. в, 235.000 становниика) су једини већи градови који се налазе на овим планинама.
Многа насеља се јављају тамо где се појаве привремени водотоци (вади).
Историја и мит[уреди | уреди извор]
Хомер и Херодот, антички грчки писац и историчар, видели су у Атласу западну границу тада познатог света.
Арапски географи из времена експанзије ислама сматрали су да је Атлас својеврсно острво између мора и пустиње. И за њих је Атлас био крајња тачка на западу познатог света, док су му на истоку приписивали и нека подручја која се данас не сматрају делом овог планинског ланца.
Види још: Атлас (митологија)
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
![]() |
Атласке планине на Викимедијиној остави. |