Neti Stivens
| Neti Stivens | |
|---|---|
 Neti Stivens | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 7. jul 1861. |
| Mesto rođenja | Kavendiš, SAD |
| Datum smrti | 4. maj 1912. (50 god.) |
| Mesto smrti | Baltimor, SAD |
| Državljanstvo | Američko |
| Obrazovanje | Univerzitet Vestford |
| Naučni rad | |
| Poznat po | XY-determinaciji pola |
Neti Marija Stivens (engl. Nettie Maria Stevens; Kavendiš, 7. jul 1861 — 4. maj 1912) bila je američka naučnica iz oblasti genetike. Godine 1906. je utvrdila da mužjaci tvrdokrilaca proizvode dve vrste sperme (spermatozoida), jednu sa velikim hromozomom i jednu sa malim hromozomom. Kada sperma (spermatozoid) sa velikim hromozomom oplodi jaja dobija se potomstvo ženskog pola, a ako sperma (spermatozoid) sa malim hromozomom oplodi jaja dobija se potomstvo muškog pola. Ovaj fenomen je primećen i kod drugih životinja, uključujući i čoveka, i postao je poznat kao XY-sistem za determinaciju pola.[1][2][3]
Mladost[uredi | uredi izvor]
Neti Marija Stivens je rođena 7. jula 1861, u Kavendišu, Vermont, kao dete Julije (rođena Adams) i Jefrema Stivensa. Nakon smrti majke, otac se oženio po drugi put i porodica se preselila u Vestford, Masačusets. Diplomirala je na Vestford Akademiji (srednja škola) 1880. godine.
Stivens je predavala u srednjoj školi, a bila je i bibliotekar. Njene nastavne aktivnosti uključivale su kurseve fiziologije i zoologije, kao i matematike, latinskog i engleskog jezika. Njen interes za zoologiju je možda nastao pod uticajem kursa za obuku nastavnika koji je pohađala na ostrvu Martas Vinjard tokom 1890-ih godina.[4]
Obrazovanje[uredi | uredi izvor]
Posle obuke u trajanju od tri semestra, ona je nastavila svoje školovanje u Vestfild Redovnoj Školi (sada Vestfild Državni Univerzitet) gde je završila četvorogodišnji kurs za samo dve godine i diplomirala sa najboljim prosekom ocena u svojoj klasi.[5]
Nakon toga studirala je na Univerzitetu Stanford, gde je 1899. godine završila osnovne studije, a master diplomu stekla 1900. godine. Ona je takođe završila i godinu dana diplomskog rada u oblasti fiziologije pod vođstvom profesora Jenkinsa, kao i iz oblasti histologije i citologije pod vođstvom profesora Mekfarlanda.[6] Stivens je nastavila svoje studije u oblasti citologije na Brin Mor Koledžu, gde je završila doktorat i bila pod uticajem rada prethodnog rukovodioca katedre za biologiju Edmunda Bičer Vilsona i njegovog naslednika Tomasa Morgana.
Nakon doktorata, Stivens je dobila poziciju asistenta-stažiste na Karnegi Institutu u Vašingtonu. Stivens je 1905. godine osvojila nagradu za najbolji naučni rad koji je napisan od strane žene. Drugi rad pod nazivom „Istraživanje spermatogeneze” naglasio je njen ulazak u oblast istraživanja determinacije pola i hromozomskog nasleđivanja. Na Brin Maur Koledžu Stivens se posvetila temama kao što su regeneracija kod primitivnih višećelijskih organizama, struktura jednoćelijskih organizama, razvoj sperme i jaja, deoba ćelija kod morskih ježeva i crva.[7]
Karijera[uredi | uredi izvor]
Stivens je bila jedna od prvih američkih žena kojoj je priznat doprinos u oblasti nauke. Ona nije počela sa svojim istraživanjima sve do svojih tridesetih godina i dobijenog doktorata (1903. godine). Njeno istraživanje je završeno na Brin Maur Koledžu. Njena najviša pozicija je bila pozicija saradnika u eksperimentalnoj morfologiji (1905—1912). Ona je uspešno proširila oblasti poput genetike, citologije i embriologije.
Neti je imala naučno-istraživačku karijeru u vodećim morskim stanicama i laboratorijama. Njen učinak se ogleda u 38 publikacija, a neke od njih doprinose ideji o hromozomskom nasleđivanju. Stivens je pružila važne informacije za Mendelove i hromozomske teorije nasleđivanja.
Pre nego što je mogla da postane profesor, umrla je od raka dojke 4. maja 1912. u bolnici Džons Hopkins.
Posmatrajući hromozome insekata, utvrdila je da se kod nekih vrsta hromozomi razlikuju među polovima. Ovo otkriće je omogućilo da se prvi put razlike u hromozomima mogu povezati sa razlikama u fičikim atributima (tj. da li je jedinka muškog ili ženskog pola). Ovaj rad je završen 1905. godine. U eksperimentima je korišćen veliki broj insekata. Ona je identifikovala Y-hromozom kod mračnjaka — Tenebrio (red tvrdokrilci). Ona je došla do zaključka da je hromozomska osnova determinacije pola zavisna od prisustva ili odsustva Y-hromozoma. Proučavajući tkiva jaja i procese oplodnje, Stivens je predložila ideju da hromozomi uvek postoje u parovima i da je Y-hromozom par X-hromozoma, što je otkriveno 1890. godine od strane Hermana Henkinga. Shvatila je da je prethodna ideja o tome da X-hromozom determiniše pol pogrešna i da određivanje pola zavisi od prisustva ili odsustva Y-hromozoma. Stivens je hromozom nazvala "Y" samo da bi pratila Henkingov "X" po aflabetnom redu. [8][9]
Smrt[uredi | uredi izvor]
U svojoj pedesetoj godini, nakon samo 9 godina od doktorata, Neti Stivens je umrla od raka dojke 4. maja 1912. godine u Baltimoru, Merilend. Njena karijera je bila kratka, ali tokom nje je objavila oko 40 radova.[10] Neti Marija Stivens je sahranjena u gradu Vestford, Masačusets.
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Brush, Stephen G. (1. 6. 1978). „Nettie M. Stevens and the Discovery of Sex Determination by Chromosomes”. Isis. 69 (2): 162—172. JSTOR 230427. doi:10.1086/352001.
- ^ „Nettie Maria Stevens – DNA from the Beginning”. www.dnaftb.org. Pristupljeno 7. 7. 2016.
- ^ John L. Heilbron (ed.), The Oxford Companion to the History of Modern Science. . Oxford University Press. 2003., "genetics".
- ^ Hagen, Joel. Nettie Stevens and the Problem of Sex Determination. Minneapolis: University of Minnesota Press. str. 37—47.
- ^ „Nettie Maria Stevens (1861–1912)”. The Marine Biological Laboratory. Arhivirano iz originala 31. 3. 2013. g. Pristupljeno 18. 8. 2013.
- ^ „ST17no1.pdf”. Google Docs.
- ^ Maltby, Margaret (1929). History of the Fellowships Awarded by the American Association of University Women. American Association of University Women. str. 41—42.
- ^ Bainbridge 2003, str. 3–5, 13
- ^ Schwartz 2009, str. 170–172
- ^ „Nettie Stevens: A Discoverer of Sex Chromosomes”. Nature. Arhivirano iz originala 14. 3. 2016. g. Pristupljeno 6. 7. 2016.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Schwartz, James (2009). In Pursuit of the Gene: From Darwin to DNA. Harvard University Press. str. 170—172. ISBN 978-0-674-03491-4.
- Bainbridge, David (2003). The X in Sex: How the X Chromosome Controls Our Lives. Harvard University Press. str. 3-5,13. ISBN 978-0-674-01621-7.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- Biografija Neti Stivens
- Epizoda 8: Neti Stivens Arhivirano na sajtu Wayback Machine (6. mart 2018)(Babes of Science-engleski)
| Međunarodne | |
|---|---|
| Državne | |
| Ostale | |
