Ninoslav Šibalić
Ninoslav Šibalić | |
|---|---|
| Datum rođenja | 1939. |
| Mesto rođenja | Mostar, Kraljevina Jugoslavija |
| Datum smrti | 3. mart 2004. (64/65 god.) |
| Mesto smrti | Beograd, Srbija i Crna Gora |
Ninoslav Šibalić (Mostar, 1939. — Beograd, 3. mart 2004) bio je srpski slikar, karikaturista, pisac, scenarista i dramaturg. Između ostalog bio je i prvi scenarista stripa „Dikanove avanture“.
Biografija[uredi | uredi izvor]
Diplomirao je na Akademiji primenjenih umetnosti u Beogradu, gde je nastavio da živi i radi. Veliki deo stvaralaštva posvetio je grafičkom oblikovanju, karikaturi i ilustraciji. Kao slikar, izlagao je samostalno desetak puta u Beogradu, Alkmaru, Roterdamu i Kelnu, kao i na stotinak kolektivnih izložbi.
.jpg)
Takođe se bavio i pisanjem u raznim žanrovima. Pisao je biografije poznatih slikara, stručne priloge o dizajnu, humoreske, kao i komedije koje su izvođene na radio–programu. Autor je i knjige humorističkih zapisa Do... (Beograd, 1997).
Prilikom pravljenja stripa „Dikanove avanture“ u Politikinom Zabavniku 1969. godine, Ninoslav Šibalić je spojio svog kolegu sa Akademije primenjenih umetnosti, crtača Lazu Sredanovića, sa urednikom i koscenaristom Nikolom Lekićem. Osim toga, prva Dikanova priča, „Buzdovanske igre“, napisana je zajedničkim radom Šibalića i Lekića.
Zanimljivo je da je, kao konstruktor razboja sa otvorenim ničanicama, Šibalić dobio Zlatnu značku Udruženja beogradskih pronalazača.
Među kolegama je bio višestruko cenjen:
Kada su objavljene prve karikature Ninoslava Šibalića, one su predstavljale veliko osveženje u toj žurnalističko–umetničkoj disciplini i to kako po grafičkom izrazu, tako i po idejama. Svoj nesporni talenat Šibalić je potvrdio i u knjizi Karikature (Beograd, 1968), ali je kasnije, na žalost, prilično marginalizovao svoje aktivnosti kao humorističkog crtača. Bio je član ULUPUDS, ali je mnogo ponosniji bio na svoje članstvo u neformalnoj[1] Čuburskoj akademiji nauka.
— In memoriam Ninoslavu Šibaliću, Likovni život, Zemun, 2004.
Ninoslav Šibalić je preminuo 3. marta 2004. godine. Sahranjen je 5. marta na Centralnom groblju u Beogradu.[2]
Dela[uredi | uredi izvor]
Knjige[uredi | uredi izvor]
- Šibalić, Ninoslav. Karikature, Beograd, 1968.
- Šibalić, Ninoslav. Do..., humoristički zapisi, samizdat, Beograd, 1997.
- Sredanović, Lazo, Nikola Lekić, Ninoslav Šibalić i Milenko Maticki. Dikan, knj. 1 (1969-1971), „Everest Media“, Beograd, 2013.
Izložbe[uredi | uredi izvor]
- Samostalne izložbe
- Crtani humor : Slobodan Jović-Eti, Aleksandar-Alex Pajvančić, Ninoslav Šibalić, Galerija kulturnog centra Beograda, 1966.
- Ninoslav Šibalić: gvaševi, Galerija „Veselin Masleša“, Beograd, 28. oktobar - 6. novembar 1974.
- Šijedam/Roterdam, 1976.[3]
- ...i još desetak u Beogradu, Alkmaru i Kelnu.
- Zajedničke izložbe
- Šibalić, Ninoslav i dr. Karikatura 71 : Salon Muzeja primenjene umetnosti, Beograd, 1-18. septembar 1971 = Gallery of the Museum of Applied Arts, exhibition of 1-18. september 1971, Belgrade
- Karikatura i televizija '1984 (karikaturisti - članovi Ulupuds-a), Galerija Doma kulture Studentski grad, Beograd, 4-12. 10. 1984.[4]
- ...i na stotinak drugih izložbi.
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ „Čuburska akademija nauka raspisala konkurs za izbor gluposti milenijuma: Pametna, inteligentna, školovana intelektualka“, Glas javnosti, Beograd, 10. septembar 1999. 15:09
- ^ U Politici od 13. marta 2004. objavljena je crtica Milorada Ćirilovića o incidentu na sahrani Ninoslava Šibalića.
- ^ „„Mihailo Djokovic - Tikalo: Younger brother“”. Arhivirano iz originala 23. 01. 2005. g. Pristupljeno 19. 06. 2015.
- ^ Na izložbi Karikatura i televizija 1984 Arhivirano na sajtu Wayback Machine (22. decembar 2016) učestvovali su: Dragutin Milanović, Jovan Prokopljević, Jovan Samardžić, Dejan Pataković, Aleksandar Klas, Paja Stanković, Dragan Rumenčić, Nikola Rudić, Jugoslav Vlahović, Ranko Guzina, Petar Koraksić, Nedeljko Ubović, Branko Conić, Bogdan Jovanović, Zoran Jovanović, Milan Stanković, Dragoljub Anđelković, Ostoja Balkanski, Milenko Kosanović i Ninoslav Šibalić.
